Социјална заштита ветерана, инвалида и породица погинулих Албанаца на КиМ

Албанци на Косову и Метохији имају прилично комплексан систем социјалне заштите због специфичности рада и ратовања (тероризма) 1999. године.

У шеми социјалне заштите (линк) постоје пензије за ветеране и пензије за породице погинулих и ратних инвалида. Колике су просечне надокнаде може се добити дељењем износа надокнаде са бројем корисника, што нам овде није тема (тачно 200 евра ветеранима и 303 евра инвалидима и породицама погинулих).

Овде смо имали знатижељу да на основу података о ветеранима и инвалидима сазнамо где су се Албанције најинтензивније укључивали у УЧК и где су највише гинули/повређивани у сукобима са нашом војском и полицијом.

У приложеној табели излистане су општине на КиМ према уделу ветерана у укупном броју Албанаца приликом пописа 2012. Тај попис је ближи догађајима из 1999. у односу на последњи.

Шта нам кажу подаци?

• Укупан број корисника ветеранских пензија је у јулу 2025. износио 37.038 а пензија за инвалиде и породицама погинулих 12.568.  
• У односу на укупан број Албанаца број ветерана износи 2,3% а инвалида и погинулих 0,8%. Однос инвалида и погинулих према ветеранима износи 33,9%.
• Релативно највише ветерана имају Дечани (10,1%), Јуник (6,8%), Србица (5,1%), Клина (4,5%), Пећ (4,4%), Ђаковица (3,8%) и Генерал Јанковић (3,1%). Приштина и Призрен имају по 1,4% и то је могуће и последица досељавања у периоду 1999-2012, али и чињенице да су се више укључивали у терористичке акције припадници албанске националне мањине у областима где су били етнички хомогенији.
• Највећи удео ратних инвалида и погинулих имају Србица (2,2%) и Глоговац (2,1%), па следе Јуник (1,7%), Дечани (1,5%), Клина (1,3%), Ђаковица (1,2%) и Подујево (1,1%).
• Однос погинулих и инвалида према броју ветерана не би коментарисали у незнању догађаја из 1999.

И тако, док Албанци уживају у социјалним примањима 26 година након оружаних сукоба, наши ветерани стају испред кордона полиције да заштите студенте који протествују од пребијања.