Србија економска сила: поређење са Украјином и још неке ситнице

Након злонамерног изношења само једног податка, о томе да је КиМ пољопривредно развијеније од остатка Србије, а то је ваљда и нормално јер се граничи са пољопривредно најразвијенијом земљом у Европи, Албанијом, чланицом Опен Балкана и великом извозницом поврћа у наше трговинске ланце и пијаце, овде се враћамо на крупну слику која доказује да је наша земља економски тигар, или тигарчина, никако тигрић. Заправо је, по роду правилно, тигрица.

Србија некада давно
Pixabay https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3515265-fotografisanje-sa-tigricima-u-jagodinskom-zoo-vrtu-niste-zakasnili-svi-koji-zele-mogu-i-danas-da-dodju
Србија: тигар блокадер
https://pozadinedesktop.blogspot.com/2013/06/bengalski-tigar.html
Србија 2.0: тигар који хоће да учи
https://pixnio.com/hr/zivotinje/tigar/tigar-divlja-macji-tigar-macka-grabezljivac
Ово није Србија
https://lepetit.rs/rase_macaka/sfinks-macke

То ћемо доказати (1) навођењем мање развијених земаља и Косова и Метохије, (2) поређењем са Црном Гором и највише (3) поређењем са Украјином.

  1. У 2024. години Србија је имала 12.630 евра по становнику БДВ, и мањи од ње су имале: Украјина (3.592), Косово и Метохија (4.580), Босна и Херцеговина (6.253), С. Македонија (7.417), Албанија (7.834) и Црна Гора (9.440 евра). Имала је већи БДВ по становнику и од неких чланица бившег СССР-а у европском делу, али то не знамо и не смемо да тврдимо. Некада је имала већи БДВ по становнику и од Бугарске и Румуније, али су оне сада од нас одмакле далеко: на 14 и на 16,8 хиљада евра, респективно.
  2. Србија је, као што је свима познато, прва у свету победила опасну корону, у мају 2020, познатију као COVID-2019. То је наше суграђане учинило најслободнијим становницима планете, након мало батина и много сузавца 7. и 8. јула 2020, те је наша моћна економија могла несметано да се развија, док су друге европске економије упале у проблеме. Црна Гора је до почетка 90-тих година прошлог века била мање развијена од Србије, што је утицало на стално досељавање њених становника у управне органе Србије: полицију, судство, тужилаштво, јавна предузећа, локалне органе власти… Увођење санкција УН тадашњој СРЈ утицало је на специјализацију Црне Горе на увоз банана и нафте и трговину цигаретама, те је постала развијенија од Србије која је патила од ових санкција. Тај виши ниво развијености Црне Горе није у потпуности спречио миграције ка управним органима Србије, али је довео и до обратног тока: насељавања Црне Горе грађанима Србије који су у овим новим пословним могућностима видели своју прилику.

Захваљујући победи над короном, Србија је ишла снажно напред, док је Црна Гора у 2020. имала пад, због слома туризма, где је опаки вирус на плажи могао да се преноси и на удаљеностима већим и од десет метара. Тако смо у првој половини треће деценије XXI опет постали развијенији од Црне Горе и у 2024. години се наша предност чак и повећала (видети графикон).

  • Поређење са Украјином неопходно је за бустовање националног поноса економског тигарчине, јер је Србија по становнику имала три пута већи БДВ. Украјина је била најразвијенија у пољопривреди и у јавној управи, здравству и образовању (читати: војска), па је по искључивању ових делатности Србија била развијенија чак четири пута! Вредност БДВ-а јавне управе, здравства и образовања у Украјини износио је 46 милијарди евра, а у Србији само 10,2 и овде постаје разумљиво зашто је Украјини неопходно 50 милијарди евра годишње помоћи, како би била буџетски одржива. Када ту додамо још 30 милијарди од трговине (у Србији само 13), можемо да схватимо како се лепо обрће новац од трговине оружјем. Србија је имала чак за 56% већи БДВ од грађевинарства, у односу на Украјину, што је кандидује да се озбиљно укључи у њену обнову када се стекну прилике. Имала је апсолутно већу вредност БДВ-а и код административних, професионалних, научних и техничких активности (за 32,4%) и у информацијама и комуникацијама (+4,6%), док је у свим економским делатностима стајала боље посматрано према БДВ-у по становнику.
Евростат и прорачуни аутора
Исто, подаци за Украјину су за 2023.
Напомена: последње три колоне односе се на израчунате податке по становнику где Евростат за Украјину процењује 40 милиона становника у 2021. Са битно смањеним бројем становника то значи да су стварни подаци у претпоследњој колони знатно већи, а последично и индекси српске супериорности мањи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *