Најављен је одлазак делегације СЛ у Русију на преговоре/договоре о набавци природног гаса.
Тим поводом, није некорисно изнети податке о досадашњој динамици увоза и поређење са Мађарском.
У претходних 20 година, Србија је из Русије увезла гас у вредности од 10,9 милијарди евра, у количини од 26,8 милиона тона по просечној цени од 404 евра по тони.
Са графикона се може видети да је набављана количина смањивана до 2013. године, и да је након тога била у успону до „закључавања“ 2020. године. Од тада стагнира на нивоу од око 1,8 милиона тона.
Цена је осцилирала у распону од 200 до 600 евра по тони, док је просечна годишња вредност увоза износила 543 милиона евра, мада је од 2022. вредност знатно већа.

У истом периоду, Мађарска је увезла природног гаса за 39,3 милијарди евра, у количини од 90 милиона тона, по просечној цени од 436,6 евра по тони.
Мађарска је имала 3,62 пута већу вредност и 3,35 пута већу количину увоза од Србије у целом периоду посматрања.
Од 20 година, Мађарска је имала нижу увозну цену од Србије у 13, док је Србија имала нижу цену у 2006, 2018. и од 2021. до 2025. године.

Када се примене мађарске увозне цене на српски увоз природног гаса, за 20 година Србија би платила 13,1 милијарди евра, или 2,3 милијарде евра више у односу на стварно плаћену вредност. Разлика у 2022. години (2.540 милиона евра) довољна је да објасни ову укупни разлику у 20 године, што значи да је у осталих 19 година, у збиру, платила мало више у односу на Мађарску, тј. по мађарским ценама платила би мање.
Слично је и поређење са Словачком. Она је имала просечну цену од 395 евра по тони. По њиховим ценама Србија би платила 835 милиона евра више за набављену количину, при чему би у 2022. години више платила за 1.112 милиона евра.
Србија је у 2022. години била поштеђена ценовног потреса са којим су се суочиле Словачка и Мађарска. Она је у већини осталих година плаћала мало већу цену од њих.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија