Јавни дуг Републике Србије у јулу повећан за 532,1 милиона евра, за 12 месеци повећан за 3.530,9 милиона евра или 112 евра у свакој секунди!

Према подацима Министарства финансија (линк), јавни дуг Републике Србије у јулу је достигао нови рекорд од 41.826,4 милиона евра. Он се састојао од унутрашњег дуга у износу од 10.954,1 милиона евра, спољног од 29.206,1 милиона евра и индиректних обавеза од 1.666,1 милиона евра.

У односу на крај јуна 2026. јавни дуг је повећан за 532,1 милиона евра, што је дневни раст од 17,7 милиона евра или по 205 евра у свакој секунди. Спољни дуг је повећан за 472,2 милиона евра, индиректне обавезе за 39,0 а унутрашњи за 20,8 милиона евра.

У претходних 12 месеци остварен је упола спорији раст јавног дуга од само 112 евра по секунди, јер је он повећан за 3.530,9 милиона евра што је по 9,67 милиона евра дневно. Спољни дуг је повећан за 3.250,5 милиона, унутрашњи за 99,0 милиона а индиректне обавезе су повећане за 93,9 милиона евра.

Од јуна 2012. године јавни дуг је повећан за 26.534,7 милиона евра, у просеку по 5,16 милиона евра дневно или само 59,7 евра у секунди, што је скоро четири пута спорије од достигнућа у јулу 2026, и скоро упола спорије у односу на брзину раста у претходних 12 месеци.

Након периода задуживања следе периоди раздуживања. У првим раст дуга подстиче раст БДП-а, а у другим их кочи.

Раст јавног дуга у четворогодишњем периоду (2008-2012) пратила је шестогодишња рецесија (2012-2018).

Садашњи раст дуга (2020- ?) пратиће, наследиће, нова рецесија, од најмање девет-десет година. Колико ће стварно дуго трајати зависиће од тренутка када ће овај садашњи период задуживања бити завршен.

Јавни дуг је учествовао са 43,9% у БДП-у Србије, у јулу 2026, процењеном на 11.190 милијарди динара. Он би учествовао са 44,4% према ранијој процени БДП-а од 11.060 милијарди динара. Али, већи процењени БДП за 130 милијарди динара чини овај однос повољнијим.