Кретање јавног дуга Србије 2004-2025.

Према подацима Министарства финансија (линк), јавни дуг Србије, на крају октобра 2025. године, износио је 38.166,2 милиона евра и повећан је за 54,5 милиона евра у односу на крај септембра 2025. У односу на крај октобра 2024. године повећан је за само 29,2 милиона евра, што је повећање од само 92 евроцента у свакој секунди.

До сада смо вршили поделу динамике јавног дуга на периоде „оних“ и „ових“. Сада ћемо извршити много коректнију поделу.

Ал` да се вратимо још једном, последњи пут, на претходну поделу.

1. У периоду од краја 2000. до јуна 2008. године јавни дуг је смањен за 5.543,4 милиона евра, што је било дневно смањење од 2,02 милиона евра или по 23,42 евра у свакој секунди.
2. У периоду од јуна 2008. до јуна 2012. године јавни дуг је повећан за 6.846,1 милиона евра што је био раст од 4,69 милиона евра или по 54,27 евра у свакој секунди.
3. У периоду од јуна 2012. до октобра 2025. године јавни дуг је повећан за 22.696,5 милиона евра што је раст по идентичних 4,69 милиона евра дневно, или по 54,27 евра у секунди – само у 3,3 пута дужем временском периоду.

Овај најдужи период „ових“ може се поделити на три подпериода:

А. Од јуна 2012. до марта 2020, када је дуг повећан за 8.838,7 милиона евра или по 36,47 евра у свакој секунди.

Б. Од марта 2020. до јула 2024. када је повећан за 13.914,3 милиона евра или по 99,41 евра у свакој секунди.

В. Од јула 2024. до октобра 2025. када је дуг смањен за 56,5 милиона евра или по 1,44 евра у свакој секунди.

Оваквом поделом имали смо три или пет периода, а са две различите власти.

Али, да ли су се у Србији до сада власти, у погледу економске политике, разликовале, и ко уопште одређује ову динамику јавног дуга?

Стога смо овде направили нову временску поделу, на истих пет периода, али без разлике „оних“ и „ових“, пратећи само динамику јавног дуга у смислу задуживања и раздуживања (стагнације, стабилизације, консолидације…).

1. Од септембра 2004. године, од када имамо месечне податке, до децембра 2008. године трајао је период раздуживања. У периоду од 51 месеца, јавни дуг је смањен за 906 милиона евра што је у просеку смањење од по 17,8 милиона евра месечно.
2. Од децембра 2008. до марта 2015. јавни дуг је повећан за фантастичних 15.411 милиона евра, што је у периоду од 75 месеци давало просечан месечни раст од 205,5 милиона евра.
3. Од марта 2015. до марта 2020. имали смо фискалну консолидацију, када је за 60 месеци јавни дуг повећан за само 116 милиона евра, или по скромних 1,9 милиона евра месечно. Ово је био други период раздуживања (или консолидације, мировања…).
4. Од марта 2020. до јула 2024. имали смо још фантастичнији раст јавног дуга, јер је за 60 месеци он повећан за 13.914 милиона евра или по рекордних 267,6 милиона евра месечно.
5. До октобра 2025. траје период од 15 месеци у којима је јавни дуг смањен за 57 милиона евра, што је просечно месечно смањење од 3,8 милиона евра.

Укупни подаци о кретању јавног дуга не укључују ефекте међувалутних промена. Долар је према евру ослабио за 10,04%, од 31.12.2024. до 31.10.2025. Истих 5.607 милиона долара на крају 2024. године изгубило је на вредности 541 милиона евра на крају октобра 2025. што значи да би за толико јавни дуг био већи да није дошло до слабљења долара према евру. Јавни дуг је смањен за 708 милиона евра у овом периоду.

На крају јула 2024. доларски део дуга износио је 5.425,6 милиона долара. Његова вредност је у еврима смањена за 321,7 милиона (са 5.011,6 на 4.689,9 милиона), што значи да би за толико била већа вредност укупног јавног дуга по курсу са краја јула 2024.