0 Мирослав Здравковић

The Parking Development Theory

У вече када су објављени резултати избора 2012, када је формирана досадашња власт у Србији, са др. Гораном Николићем сам био на неком скупу у режији Танјуга. На питање шта очекујем након избора изјавио сам „да очекујем диктатуру институција“. Танјуг, а затим и други медији пренели су као „диктатуру инвестиција“. Мада су речи сличне, оне имају сасвим другачије значење и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском извозу компјутерских услуга у 2022.

За разлику од туризма, на који су пандемија вируса COVID-19 и мере против ње деловали разарајуће, код трговине компјутерским услугама забрана кретања деловала је као огроман подстицај. Приходи од трговине компјутерским услугама су континуирано расли у периоду посматрања (од 2011). Србија је у периоду посматрања имала индекс 1.154 и најближе по индексу биле су јој Украјина (1.116,9) и Белорусија (1.109,3). …

Pročitajte Još »

У децембру 2023. Србија по трећи пут имала најмањи „вишак умрлих“ у Европи

Србија је по трећи пут у децембру 2023. имала најмању вредност „вишка умрлих“ у Европи, у претходних 48 месеци, од када је уведен овај индикатор. Први пут је то било у јулу 2022. а други пут у децембру 2022. У табели су приказани месеци када је Србија била у „топ 10“ по вишку умрлих, као и ови месеци када је …

Pročitajte Još »

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Поређење броја ноћења странаца у Београду и Софији

У децембру 2023. у Београду је регистровано 253.531 ноћења странаца а у Софији 101.953. Београд је имао 148,7% више ноћења странаца од Софије и ово је рекордна месечна предност у 2023. години. Укупан број ноћења странаца у Београду у 2023. био је 2,97 милиона а у Софији 1,42 и разлика у корист Београда била је +109%, колико је износила и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском туризму у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 је најтеже погодила ваздушни саобраћај и туризам, услед забрана унутрашњих и спољних кретања. Обе ове привредне гране су се у 2023. у већем делу земаља опоравиле, ако не рачунамо подручја војних сукоба, и овде прилажемо стање у 2022, години са прикупљеним подацима у највећем броју земаља. У 2022. години Србија се налазила на 50. месту у свету …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине у 2023.

Кина је у 2023. имала робни извоз вредан 3.388,7 милијарди долара. У односу на вредност у 2022, извоз је смањен за 5,7% или за 204,9 милијарди долара. Готово две петине (39,4%) укупне вредности извоза последица је пада вредности извоза у САД, а са Хонг Конг-ом, Кина долазимо до 49,7% од укупне вредности смањења. У 2023. години Кина је постала седмо …

Pročitajte Još »

Овце и Београђани се све теже држе

У саопштењу (линк) РЗС-а пише: „Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2023, у односу на стање на дан 1. децембра 2022, мањи je укупан број говеда (за 9,3%), свиња (за 19,7%), оваца (за 0,2%) и живине (за 3,6%).“ Овај симболични пад броја оваца подсетио ме је на Београђане, како је и …

Pročitajte Još »

Релативан значај страних филијала и поређење са домаћим компанијама у Европи у 2021. години

Евростат је објавио саопштење (линк) о пословању страних филијала у чланицама ЕУ у 2021. години, а има и податке о њиховом значају у Норвешкој и у БиХ. РЗС је објавио саопштење (линк) 17.3.2023. о пословању страних филијала у тој години, а могу се „пешака“ прикупити и подаци Монстат-а и још пар статистичких завода, што нам овде није циљ. Хтели смо …

Pročitajte Još »

Робна размена Костарике у 2023.

Када се рангирају подаци светских привреда често се догађа да се Србија налази поред Костарике – према величини БДП-а, извоза, увоза… То ме је мотивисало да јој посветим пар минута и да на Википедији прочитам текст о њој. Изненађење је блага реч, могу употребити запрепашћење сличностима које постоје између Србије и Костарике – обе су мирољубиве земље у којима се …

Pročitajte Još »

Свињски успон Шпаније и пропаст остатка Европе (нарочито Србије)

Од краја XX века до 2022. број свиња у ЕУ смањен је за 18 милиона (без Шпаније готово за 30 милиона), а релативан пад износио је 11,8%. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Португалија и Италија, док су све остале смањиле свињски фонд. И док је раст броја свиња у Португалији и Италији био занемарљиво мали, у Шпанији је …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »

Родно равноправни ремикс

Као геј, Хрват и добар католик одлучио сам да, у складу са модерним трендовима, постанем лезбејка, Хрватица и добра католкиња. Сећам се детињства, кад сам још увек био Србин и (не)исправно оријентисан, обожавао сам песму „Пекар, лекар апотекар“ Рибље Чорбе. У хали спортова у Јагодини настала су прва еротска узбуђења, кад смо као четвртаци или петаци опчињено посматрали мало старије …

Pročitajte Još »

Рекордна инфлација – рекордни профити страних инвеститора у Европи у 2022.

Да се надовежем на крај претходног прилога др Драгована Милићевића (линк): „Glavno pitanje je ovde koliko najširi slojevi stanovništva osećaju blagodeti povećanja BDP? Očigledno najmanje jer za ovo pitanje druga analiza raspodele BDP po kategorijama dohotka daje mnogo relevatnije objašnjenje ali nije tema ovog teksta.“ Евростат је објавио саопштење (линк) о ултимативним инвеститорима у 2022. где, на жалост, не постоје …

Pročitajte Još »

Шагринска кожа Србије (или само моја)

Због понижавајућих догађаја у нашем окружењу (признавање косметских таблица, забрана коришћења динара на КиМ…) налазим се у тешком депресивном стању. Претходних дана сам као вид анти депресивне терапије почео да слушам Даницу Црногорчевић (Весели се српски роде и Јечам жњела) и Београдски синдикат, али ме мучни догађаји из наше свакодневице поново „обарају“. Мотив за текст ми је пребијање навијача Партизана …

Pročitajte Još »

Исељавање Муслимана из Новог Пазара у Турску 1951-1970, и етничке промене до 2022.

Сматрамо да посебну пажњу привлачи доста изражено исељавање Муслимана у Турску, нарочито од 1951. до 1970. године. Идеја за исељавање Муслимана у Турску јавља се одмах после ослобођења, али исељавање почиње 1951, а озбиљније 1954. године. Најпре су почели да се исељавају представници турске националности из Македоније, а онда се то проширило и на Санџак, на оне породице које су …

Pročitajte Još »

Витални догађаји у Србији у 2023: најмањи број рођених у претходних 145 година

У децембру 2023. у Србији је рођено 4.812 лица, преминуло је 8.658 па је негативан природни прираштај износио 3.846 лица. У односу на децембар 2022, смањен је број рођених за 11,6%, преминулих за само 0,6% па је повећан негативан природни прираштај за 17,6%. „Вишак умрлих“ у децембру 2023. износио је -13,3% док је у децембру 2022. износио -12,8%. У 2023. …

Pročitajte Još »

Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

На основу података из табеле „Table A1: Industrial indicators by country/area, latest available year“ (линк) може се израчунати укупно загађење CO2 множењем података из колоне о MVA per capita са бројем становника, а затим са претпоследњом колоном Manuf CO2 intensity 2020 (kg/uS$). Одступање од потпуне прецизности података је занемарљиво мало, јер се у две године битно није променио интензитет загађења, …

Pročitajte Još »

Горе Кинези по други пут

Пре непуних 18 година доселио сам се у Блок 70, са супругом, ћерком од три године, и сином од осам месеци. Живот поред „Кинеског тржног центра“ је, до сада, био једнакост за породични живот. Када је први пут горео западни део зграде, Кинези и моје комшије из блока су заједно плакали, први због живота и новца, други због драгих успомена. …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји и у услугама пића и исхране у САД у 2023.

Промет у малопродаји и услугама исхране у САД (линк) повећан је за 0,6% у децембру у односу на новембар 2023, и за 5,6% у односу на децембар 2022, у сезони прилагођеној серији. У целој 2023. години промет у малопродаји износио је 7.246,2 милијарде а у услугама исхране 1.086,7 милијарди. У односу на 2022. промет у малопродаји повећан је за 2,1% …

Pročitajte Još »

Место Србије у светској додатој вредности прерађивачке индустрије у 2022.

Изјава кинеског премијера (линк) ме је мотивисала да извршим приложене обрачуне: „At the World Economic Forum in Davos, Chinese Premier Li Qiang articulated the key aspects of China’s economic policy and strategy. He noted that China demonstrates sustained progress in economic development and exerts a significant influence on the global economy, serving as a vital engine of global development. China’s …

Pročitajte Još »

Поређење робне размене Србије са државама САД-а у 2023 – исправљено

У првој објави код Србије су грешком у другој табели дати подаци за девет, а не за једанаест месеци, што је поређење чинило нетачним, мада је моја слутња (Аризона) била исправна. Отварање америчких података о робној размени метрополитских подручја (линк) подсетило ме је на рад на докторској дисертацији пре више од 20 година, када сам ове америчке податке користио како …

Pročitajte Još »

Удео наводњаваних површина у укупним пољопривредним површинама према подацима Светске банке за 2021.

У бази података Светске банке (https://data.worldbank.org/indicator) постоје подаци о уделу наводњаваних површина у пољопривредним за 94 земаља и територија, док за 120 недостају. Удео површина које се наводњавају у укупним зависи од мноштва различитих фактора попут: Удела пољопривредне земље у укупној површини. Удео наводњаваних површина требало би да се повећава са смањивањем удела пољопривредних површина. На пример, Јапан, УАЕ и …

Pročitajte Još »

Геополитички сукоби и економски раст – пример Бугарске

Бавећи се економском историјом многе ствари узимамо здраво за готово, без да улазимо у дубље разлоге неких појава. На пример, велика светска рецесија, која је прешла у стагфлацију (раст цена без економског раста, уз пораст незапослености), из 1973-1974, била је последица повећања цене нафте услед одлуке ОПЕК-а да смањи производњу. Позадина ове мере била је арапска фрустрација израелским успехом у …

Pročitajte Još »

Златно доба волова у 1905. години

Радоје Домановић је написао сатиру „Размишљање једног обичног српског вола“ која нам указује како је у његово време ова животиња била веома корисна као саобраћајно средство (линк). У историји су увек пратили српског војника и никад се нису жалили, али то нам није тема. Овде нам је тема тежак живот надничара у Србији у то давно време, када су Срби …

Pročitajte Još »

Thousands are sailing, али не са Мораву:

Исељавање из Југославије у међуратном периоду Смрт Shane MacGowan-a, који би на дан писања овог текста напунио 66. годину, представља још једну нит, од мало преосталих, које су ме до сада везивале за западну цивилизацију. Пар његових песама написаних у другој половини осамдесетих година прошлог века обожавао сам у раној младости на почетку деведесетих година, а највише међу њима песму …

Pročitajte Još »

Србија и време

Први демократски избори у модерној Србији, тада социјалистичкој, у процесу формирања Савезне републике Југославије, догодили су се крајем 1990, што је 46 година након њене комунистичке окупације. Од тада су прошле 33 године. Друг Тито је владао Србијом непуних 36 година (октобар 1944 – мај 1980). Скоро толико дуги период.  Овде смо увели у поређење два хипотетичка времена: (1) „Србија …

Pročitajte Još »

Промене у нивоу развијености европских земаља 2012-2022.

Словеначко саопштење о њеном нивоу развијености (линк) мотивисало ме је да проверим у бази Евростат-а податке о динамици развоја Србије и њених суседа. Прва приложена табела је оригинална, а друга је изведена на основу ових оригиналних података, а како би приказала релативно одступање суседних земаља у економској развијености у односу на Србију. Процес конвергенције означава бржи развој сиромашнијих земаља како …

Pročitajte Još »

Ред умирања дечака и девојака од 1891 до 1908 године

Од како је у Србији напуштено обавезно служење војног рока, на значају је добила прослава осамнаестих рођендана момака и девојака. Тако су се девојке спонтано изједначиле са момцима који су раније имали посебан дан за славље – одлазак у војску, као симбол сазревања. Овде прилажем морбидне статистике из Статистичког годишњака Краљевине Србије, о доживљавању 18. године, које су се тада …

Pročitajte Još »

Светска производња вина у 2020. и поређење са 1889.

Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да …

Pročitajte Još »

Продаја Телекома у Републици Српској

У медијима се појавила вест да ће ускоро бити извршена продаја Мтел Бањалука (линк), и овде скрећем пажњу на један „малени“ податак а тиче се статистика одлива страних директних инвестиција. Телеком Србија је купио Телеком Српске крајем 2006. године (линк) и убризгавање 646 милиона евра у буџет Републике Српске омогућило је „велики скок напред“, речником Мао Цедунга, Српској, која је …

Pročitajte Još »

Рођења и умирања у 1908. години

Подаци о броју рођених и умрлих представљају инверзне податке у односу на нашу модерну историју. Ако искључимо ову ковид епоху (2020-2022), у Србији се у периоду од 2005. до 2019. у просеку рађало 67.166 лица, умирало је 102.707 па се природним путем број становника смањивао за 35.541. У 1908. је рођено 102.699 лица, преминуло је 66.924 па је вишак рођених …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије у Т3 2023.

Према подацима СТО, робни извоз Србије у Т3 2023. износио је 6.850,2 милиона евра и повећан је за 37,5 милиона евра у односу на исто тромесечје 2022. Након мг повећања у Т1 од +17,1% и у Т2 +4,9% у Т3 је остварен занемарљив раст од +0,6%. ППП су имали мг раст извоза у Т1 од +2,6%, а затим смањење и …

Pročitajte Još »

Аргентина на путу за пакао 1: робна размена у Т3 2023.

Када се отвори Буенос Аирес тајмс (линк) од 29.11.2023. на насловној страни се може видети неколико слика новог председника Аргентине, Милеја, у посети Бајденовој влади, јеврејској заједници, ММФ-у, Светској банци, Билу Клинтону. То је у складу са најављеном политиком да је он за САД и Израел (и Украјину), а да је против Кине и Бразила (и Русије). https://www.batimes.com.ar/news/argentina/milei-holds-first-meeting-with-biden-administration-in-washington.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/usa-takes-argentine-president-elects-political-pulse.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/argentina-asks-for-more-time-for-ypf-case.phtml …

Pročitajte Još »

Златно доба рибарства је одавно прошло (уколико га је и било)

У табели су обележене рекордне вредности жутом бојом, а овде их текстуално и таксативно само набрајамо: Шарански рибњаци су највећу површину имали 2010. У 2022. површина је смањена за 37,6%.Пастрмски рибњаци су највећу површину имали 2018. и од тада су смањени за 26,1%.И шарански и пастрмски рибњаци су највећу производњу млађи имали у 2012. и од тад је производња у …

Pročitajte Još »

Трговина кобасицама и сличним производима Србије 2011-2022.

У трговини кобасицама и сличним производима (ХС 1601) Србија је у периоду посматрања остварила суфицит од 79,4 милиона евра. Ипак, овде можемо време поделити на два периода: до 2019, до када је остварен укупан суфицит од 94,7 милиона евра, и 2020-2022. када је остварен дефицит од 15,3 милиона евра. Извоз кобасица и сличних производа из Србије је достигао рекордну вредност …

Pročitajte Još »

Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину. Подаци од ван-европских земаља укључују само САД. У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине и Русије у 2023.

Бавити се месечним подацима о робној размени САД и Русије је досадно и фрустрирајуће: Русија продаје САД-у уранијум, ови други то прераде у осиромашени и шаљу против Руса којима продају лекове, и још се Руси својом политиком хвале (линк). Оно шта је интересантно и подстицајно, то је испратити податке о размени Кине са Русијом. Извоз Кине у Русију повећан је …

Pročitajte Još »

Осуђеници по кривицама 1899-1908.

Ако се жели сагледати живот у пуном обиму неопходно је обилазити суднице (и полицију, уколико би то било безазлено) а да би се упознала и тамнија страна живота, а не само она коју желимо да видимо својом вољом, или нуждом преживљавања. Достојевски је обилазио суднице, а како би се упознао са „руском душом“, и како би прикупљао материјал за своје …

Pročitajte Još »

Рекрути по висини и по обиму прсију 1905 године

У Статистичком годишњаку Kраљевине Србије за 1905. (издатом у Државној Штампарији Краљевине Србије 1907. по цени од 10,50 динара и 10,50 frans) на страницама 714 и 715 дати су детаљни подаци о регрутима (тада рекрутима) према висини у сантиметрима и обиму груди, и по пуковским окрузима. Према подацима из табеле А. Можемо сазнати да су наши преци били у просеку …

Pročitajte Još »

Дужничко ропство је када се за дуг више издваја него за одбрану

Стални кадар и народна војска 1907. и 1908. године Србија се, у годинама за које су овде приказани подаци, налазила између царинског рата, који је Аустрија започела 1906. године и Анексионе кризе започеле прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године (линк). Сукоб са Аустро-Угарском је тада већ изгледао неизбежним, а и потреба да се ослободи Косово и Метохија и …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота у Европи у 2021.

Током претходне деценије, очекивано трајање живота у ЕУ (линк) повећавано је конзистентно до 2019. када је оно по рођењу било 81,3 године. Након тога, у 2020. и 2021. је забележено смањивање очекиваног трајања живота. У 2021. укупно очекивано трајање живота у ЕУ било је 80,1 година. За жене се очекује 82,9 година, што је 5,7 година дуже него за мушкарце …

Pročitajte Još »

Преведени у православље 1896-1908. године

Период посматрања обухвата 13 година, где је првих седам припадало срамотној и издајничкој диктатури Александра од Аустрије, а осталих шест обновљеној демократији, која је, на жалост, веома кратко трајала. Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну. У Србији је 1900. живело 2.492.882 душа и у томе …

Pročitajte Još »

Словаци у Србији 2011. и 2022.

Број Словака у Србији између два пописа смањен је за 11.020, што је релативни пад за 20,9%. Словаци су високо сконцентрисани на територији Војводине, где их има 95,4% од укупног броја, док је у Београду још 4%, а у остатку Србије је само 0,6%. Словаци представљају апсолутну већину у Бачком Петровцу и релативну већину у Ковачици. У девет општина у …

Pročitajte Još »

Светски извоз електронских интегрисаних кола у 2022: доминација Азије

Ови производи су били најважнији у светској трговини у 2020. и у 2021. години али их је раст цена енергената спустио на треће место, јер су у 2022. на прва два избили сирова нафта и деривати нафте. Ипак, пад цена енергената у 2023. опет ће ове производе вратити на прво место. Извоз ових производа илуструје азијску доминацију у индустријској производњи …

Pročitajte Još »

Мађари у Србији 2011. и 2022.

У Србији је, приликом пописа 2022, било 184.442 Мађара. Њихов број се, у односу на 2011, смањио за 69.457 (-27,4%), а удео у укупном броју становника са 3,53% у 2011. на 2,77%. Од укупног броја Мађара, њих 98,85% живело је у Војводини, 0,75% у Београду и по 0,2% у два региона јужно од Београда. Више од 100 Мађара било је …

Pročitajte Još »

Бошњаци и Муслимани у Србији 2011. и 2022.

Приликом пописа становништва 2022. у Србији, у њеном неокупираном делу, било је 153.801 Бошњака и 13.011 Муслимана (слово М је написано великим словом да не би чинили омаловажавање малим). У 2011. било је 145.278 Бошњака и 22.301 Муслимана. У односу на попис из 2011. повећан је број Бошњака за 5,9% а смањен је број Муслимана за 41,7%. У збиру је …

Pročitajte Još »

Хрвати у Србији 2011-2022.

Као геј, Хрват и добар католик, а то је читава (друга) половина моје личности, не осећам се задовољно у Србији. Јесу хомосексуалци преузели јавни део Србије, али то се није у великој мери пренело на народ. Када су параде поноса требало би да нас и остали Београђани испрате у победничкој и поносној шетњи, а не да је око нас више …

Pročitajte Još »

Робна размена Индије у првој половини 2023.

На Спутнику (линк) су објављени подаци о робној размени Индије за осам месеци 2023. Подаци су непрегледни, јер су новинарски набацани, па смо овде хтели да створимо јаснију слику о променама у индијској робној размени. У заједничкој бази СТО и УНКТАД-а Индија је пријавила робну размену за шест месеци. И ови подаци могу да помогну да се разуме драстична промена …

Pročitajte Još »

Број Румуна и Влаха у Србији 2011. и 2022.

Према подацима из Статистичког годишњака краљевине Србије за 1902. на страни 69. у Србији је живело 2.298.551 Срба, 122.429 Румуна, 5.729 Јевреја, 46.148 Цигана и осталих 20.025. Језици којима су се служили, на 64. страни: Становништво по језикуСрпским2.298.551Српским и Румунским32.556Арнаутским2.151Бугарским645Грчким1.904Енглеским9Јеврејским5.729Јерменским64Мађарским1.956Немачким7.494Пољским232Румунским89.873Руским134Словачким151Словеначким524Талијанским575Турским1.007Француским107Хрватским619Циганским46.148Цинцарским990Чешким1.408Којим другим55Свега2.492.882 Број Румуна био је једнак збиру оних који су говорили румунски језик и који су говорили и српским и …

Pročitajte Još »

Промена броја Рома у Србији 2011-2022.

Као Ром, Влах и Румун одувек сам највише волео прву трећину моје подвојене личности, заправо шестину. Другу половину чине геј, Хрват и добар католик. Због ове шестолике природе увек се налазим у стању унутрашњег конфликта: имам прву душевну половину и другу више материјалну него духовну (али без душе). Као Ром, одувек сам сматрао Србе за браћу по невољи („ми смо …

Pročitajte Još »

Албанци у централном делу Србије, 2011. и 2022.

Албанци су бојкотовали попис становника 2011. у Прешеву и Бујановцу, и делом, из података се то сада види, у Медвеђи, док су се у осталим општинама пописали. У односу на попис из 2011. у Београду је смањен број Албанаца за 25,6%, у Војводини је смањен за 14%, док је у Региону Шумадије и Западне Србије повећан за 14,2%, са 591 …

Pročitajte Još »

Национална структура у Београду 2011. и 2022.

Београд је, између два пописа, повећао број становника за 21.965 или по 1.997 у просеку сваке године. Од 2012. до 2022. (разлика у односу на пописе су последња три месеца 2011. и 2022) у Београду је рођено 198.034 а преминуло 247.921 лица, па је негативан природни прираштај износио 49.887 лица, или у просеку по 4.535 годишње. Нето прилив становника у …

Pročitajte Još »

Овај свет ће спасити људскост?

Посматрајући сукобе у Украјини и у Израелу, и могућност да сукоб НАТО-а са остатком света оде у нуклеарну катастрофу, поставља се питање има ли за човечанство спаса, и има ли наде да ће у махнитом понашању богатих и моћних опстати? Уколико не могу да мењам свет, а оно могу макар да покушам да чиним себе бољим. Успех романа „Ловац на …

Pročitajte Još »

Промена броја Југословена у Србији 2011-2022.

У Србији је, између два пописа, повећан број Југословена за 3.840, што је релативно повећање за 16,5%. Већи релативан раст имали су Албанци (10,6 пута, бојкотовали попис 2011), они којима је националност непозната (3,9 пута), Руси (3,2 пута) и остали (+23,3%). Раст су још имали Бошњаци за 5,9% док су други народи имали смањење. Интуитивно, очекивано је да је број …

Pročitajte Još »

Када је смртно тешко – црни хумор!

Човек без наде је мртав човек, негде је написано, а може се прогласити универзалном истином. У српској голготи, на путу кроз беспућа северне Албаније и области српских племена Васојевића, Морачана и Куча, хиљаде људи је застало и умрло без наде, јер су били гладни, промрзли, физички немоћни. Виктор Франкл је написао да су страхоте Аушвица преживели богати духом, а не …

Pročitajte Još »

Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2020.

У 2020. Србија је имала највећу стопу смртности у Европи након Бугарске. На 100.000 становника у Србији је умрло 1.725 а у ЕУ 1.061. Од приказаних 73 узрока смрти Србија је имала мању стопу смртности код чак 34 док је код 39 имала већу. Првих десет узрока објашњава укупну разлику и међу њима се налазе четири врсте болести срца и …

Pročitajte Još »

Смртност од алкохола и дрога у Европи у 2020.

Евростат је издао саопштење „3,6 умрлих на 100.000 становника услед алкохола у 2020“. (линк) У 2020. било је 193.893 умрлих у ЕУ услед менталних и поремећаја у понашању, што је учествовало са 3,7% у укупној смртности. Ментални поремећаји и поремећаји у понашању укључују деменцију, шизофренију и поремећаје у вези са психо активним супстанцама, као што су зависност од алкохола и …

Pročitajte Još »

Увоз Турске из Украјине у седам месеци 2023.

Турска је повећала увоз из Украјине за 27%, са 2.198 на 2.792 милиона долара, у периоду јануар-јул 2023, у односу на исти период 2022. При расту укупног извоз ППП (пољопривредно-прехрамбени производи) повећан је за 67,9%, са 1.433 на 2.407 милиона долара, док је индустријски извоз преполовљен (-49,7%), са 765,4 на 385,3 милиона долара. Црноморски прехрамбени споразум раскинут је у другој …

Pročitajte Još »

Робна размена Турске у 2023.

Турска је претходних година научила лекцију из искуства готово петсто годишњег пропадања, и покушава да извуче економску корист из туђих војних конфликата у односу на њено раније економско пропадање које је условљавало и територијалне контракције. Извоз Турске у периоду јануар-јул 2023. смањен је за 0,6% у односу на исти период 2022. Извоз Турске у Русију повећан је за 82% или …

Pročitajte Još »

Робна размена Палестине

У Србији се често јавно износи аргумент, од амбасадора чланица ЕУ и заинтересованих локалних лица, како је 60% или 65% извоза из Србије (српски је ту најмањи део, осим код пољопривредних производа) разлог да истрајемо на нашем европском путу, а упркос очигледној непријатељској политици већине земаља ове уније против наше земље. Палестина је одличан пример да се овако баш и …

Pročitajte Još »

Ноћ у Мојковцу уз споменик херојима

Смештај Tara Riverside пронашао сам преко Google мапе у потрази за преноћиштем при одласку на „јесеновање“ у Будву. Пажљивијим посматрањем видео сам да се налази тик поред споменика црногорским војницима палим у Мојковачкој битци. Пре путовања шалио сам се да постоји могућност да неки херојски дух уђе у мене током овог ноћења, а да избаци кукавичко-конформистички дух који имам. Приликом …

Pročitajte Još »

Тржиште диња, лубеница и папаја у Србији, 2011-2022.

Производња диња и лубеница у Србији је смањена само за 3,4% у 2022. у односу на 2011, али су у овом периоду биле велике осцилације у производњи, од 141 хиљада тона у 2020. до 255 хиљада тона у 2013. Извоз лубеница је занемарљив, креће се око 2% годишње производње, и он је смањен за 21,4% у посматраном периоду. Увоз лубеница …

Pročitajte Još »

Тржиште краставаца и корнишона у Србији, 2011-2022.

Трговина краставцима и корнишонима представља последицу бриљантне трговинске и спољне политике: наше краставце једу у Немачкој, Хрватској и Аустрији, а ми једемо краставце из Албаније, Грчке и Хрватске (и Немачке). Да није Грчке на овој листи рекло би се скуп највећих пријатеља Србије. Пођимо редом. Производња краставаца (и корнишона) у Србији смањена је за 57,1%, са 71,8 хиљада тона у …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у САД у 2022.

Као што „Он“ може бити и „Она“ или „Они“ тако и породице, домаћинства могу у статистици да буду потрошачке јединице. САД су у 2022. имале 134 милиона потрошачких јединица, што је на око 225 милиона становника у просеку по 2,5 члана по потрошачкој јединице. Просечна потрошачка јединица зарађивала је у 2022. 94.003 долара (пре пореза) и повећала је приходе за …

Pročitajte Još »

Тржиште кромпира у Србији, 2011-2022.

Србија је имала скромну вредност извоза кромпира у посматраном период, где је у 2022 (1,2 милиона евра) готово преполовљена у односу на 2011 (2,3 милиона евра). Рекордна вредност била је у 2017. када је износила 3,9 милиона евра (у Русију 1,26) а била је и преко 3 милиона у 2021 (3,3 милиона од тога 1,7 милиона у Русију). Увоз кромпира …

Pročitajte Još »

Тржиште парадајза у Србији, 2011-2022.

Србија је у периоду посматрања имала импресивне резултате у извозу парадајза јер је повећала његову вредност преко три пута, са 1,58 милиона евра у 2011. на 4,89 милиона евра у 2022. Рекордна вредност извоза постигнута је 2018. када је износила 5,5 милиона евра. Више од три четвртине укупне вредности извоза у 2022. постигнуто је пласманом у Црну Гору (43,6%) и …

Pročitajte Još »

Руси Американцима уранијум, а Американци Украјини осиромашени уранијум

Увоз САД из Русије у јуну 2023. „Несхватљива трговинска политика Русије“ би можда био адекватнији наслов са две тачке на постављен текст, али свакакви други наслови ми падају на памет који би могли да буду и увредљиви, а што ми није намера. Како назвати понашање Русије која упозорава САД да не шаље муницију са осиромашеним уранијумом у Украјину а при …

Pročitajte Još »

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи, а колико је било пасјих, не знамо

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи. Колико је пасјих ноћења било не знамо. Овај број је повећан за 6% у односу на јул 2022. У односу на јул 2019. број ноћења људи из Србије је повећан за 49,6%. Код паса, претпоставићемо, је много већи релативни раст. Већи релативни раст броја ноћења, у односу на …

Pročitajte Još »

Светска трговина рудама

Захваљујући Зиђин Мајнинг-у из Брестовца и Зиђин Коперу из Бора, Србија је постала рударска сила у светским размерама. По вредности извоза руда од 1,9 милијарди долара у 2022. била је на 29. месту упоредива са малољудним Тајваном, Кина, најмногољуднијом Индијом, као и са Јужном Корејом. Светска вредност извоза руда износила је 325,6 милијарди долара у 2022, и Аустралија је са …

Pročitajte Još »

Са пиштољима и овцама, као прави хајдуци, у БРИКС+

Највећи удели Србије у робној размени БРИКС+ у 2021. У односу на овде примењено мерење односа српског извоза и увоза у односу на збирну вредност истих код БРИКС+ земаља, паметнији или кориснији би био приступ да се упореде наш извоз и њихов увоз и обратно. Тако би се видело колико се наша извозна понуда подудара са њиховом увозном тражњом и …

Pročitajte Još »

Увоз пасуља у Србију из Киргистана

Захваљујући извозу пасуља Србија представља Киргистану 13. по значају извозно тржиште, далеко важније од многих већих економија. У 2022. је остварена рекордна вредност извоза у Србију у износу од 9,6 милиона долара. Извоз Србије у Киргистан је симболичан: око 4 милиона долара. Извоз пасуља у Србију у статистици спољне трговине Киргистана постоји од 2010, са симболичним вредностима пре тога, док …

Pročitajte Još »

Удео БРИКС+ у светском извозу у 2021 према 4-цифреној царинској класификацији

У приложеним обрачунима извршене су две грубе, и неопходне, претпоставке: (1) 70 милијарди долара не разврстаног извоза Русије дописано је званичној вредности извоза природног гаса од 8,8 милијарди долара; (2) не разврстан извоз Саудијске Арабије у износу од 206 милијарди долара подељен је на 106 милијарди дописаних код сирове нафте и 100 код деривата нафте. Могуће је да Саудијска Арабија …

Pročitajte Još »

БРИКС+: Удео у светској робној размени у 2022.

Подаци у приказаним табелама су мешовити: (1) има их из 2021. и из 2022. и (2) има оригиналних података и огледало статистика за Русију. Фиксирање података на неку ранију годину, на пример 2021, повећало би њихову тачност, али би нас удаљило од актуелних кретања: у 2022. је Русија била под мноштвом санкција колективног запада, али је при томе имала велики …

Pročitajte Još »

Тостирана Србија

Вредности и јединичне цене увоза електричних тостера за личну употребу у 2022. Некада давно, у „Титино доба“, Југославија је била окружена БРИГАМА (Бугарска, Румунија, Италија, Грчка, Албанија, Мађарска и Аустрија). Титино доба је одавно прошло, Југославије више нема, али деца и унуци његових слугу и даље управљају у Србији, а претпостављам и у осталим отпацима од ове велике, накарадне творевине. …

Pročitajte Još »

Србија у светској производњи соје у 2021.

Текст о производњи соје у Латинској Америци за кинеско тржиште (линк) мотивисао ме је да проверим како Србија стоји код овог производа. Према подацима РЗС-а, рекордна производња соје била је у 2020. када је износила 752 хиљаде тона, да би била смањена на 540 хиљада у 2021. и на 399 хиљада у 2022. У 2023. је смањена површина под сојом …

Pročitajte Još »

Србија у светској трговини сладоледом

Србија је у 2022. години имала рекордну вредност извоза сладоледа од 65,7 милиона евра. У односу на 2021. вредност је повећана за 2,5%. Сладолед је имао и рекордну годишњу вредност увоза, у износу од 28,2 милиона евра и његова вредност је у односу на 2021. повећана за 33,5%. Као последица много бржег раста вредности увоза од извоза, суфицит у трговини …

Pročitajte Još »

Спољна трговина Србије поврћем, 2011-2022.

У 2022. години извоз поврћа из Србије вредео је 132,7 милиона евра, увоз је износио 156 милиона евра те је остварен до сада рекордни дефицит од 23,2 милиона евра. У односу на 2021. извоз поврћа повећан је за 16,6%, увоз је повећан за 29,4% те је Србија од релативно ниског дефицита од 6,8 милиона евра имала његово повећање 3,4 пута. …

Pročitajte Još »

Dialogo China – одличан портал за разумевање јада „глобалног Југа“

На аргентинском порталу Buenos Aires Times пажњу ми је привукао текст (линк) о апсурду да на једном од највећих поља природног гаса у свету локално становништво нема струју и топлу воду! Добило је једино болницу од десетина обећаних локалних пројеката. Пошао сам трагом изворног сајта одакле је текст пренет и ту се тек може схватити фрустрација Латино-америчког становништва према великим …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије књигама, 2011-2022.

Због релативно велике дијаспоре, у односу на апсолутни број матичних Срба у Србији, којих је све мање и мање, наша земља је традиционално имала суфицит у трговини књигама. У међувремену, да не чује зло, у Србији се веома добро развио приватан штампарски сектор, па је могуће да се сада не извозе само књиге на српском језику, и још на страшној …

Pročitajte Još »

У Србији смањен број Срба за 627.911!

И наставља да се смањује. Приликом пописа 2011. у Србији је било 5.988.150 Срба док је приликом пописа 2022. било 5.360.239, што значи да се број смањио за 10,5% или за споменутих 627.911. Оволико смањење броја Срба резултат је негативних демографских кретања и емиграције и симболично последица бацања (барем) пет атомских бомби на Србију: економске, медијске, културне, западних вредности и …

Pročitajte Još »

Евростат: Издате боравишне дозволе у 2022. становницима Србије

Евростат је издао саопштење (линк) о издатим првим боравишним дозволама странцима у 2022. У 2022. скоро 3,7 милиона лица добило је прве боравишне дозволе у ЕУ што је раст од 26% (+753.445 дозвола) у односу на 2021. Укупан број је већи од досада рекордног у серији формираној од 2009. а у пре-пандемијској 2019, када је издато 3 милиона дозвола. Прве …

Pročitajte Još »

Робни увоз САД из Русије, јануар-мај 2023.

Да би се разумело понашање Русије, а у светлу хиљада санкција које колективни запад спроводи против ње, мора се поћи од претпоставке да је она најлибералнија земља на свету. САД и УК, као и друге развијене земље, предводиле су процес економске глобализације у којем су израстале супер моћне компаније, док се државама смањивала моћ одлучивања и утицаја на понашање великих …

Pročitajte Još »

Руси више пију немачко пиво од Украјинаца

Немачка филозофија је тешка зато што се Немци хране тешко сварљивом храном, написао је негде Ниче, претпостављам након откривања лакоће живота у Италији. Како се хране, тако и пију. Немци не знају за вештачке рајеве, а због правог су се поделили у католике и протестанте, те им је навећи емотивни домет да се усвиње пивом и да током радне недеље …

Pročitajte Još »

Украјинци воле француска вина а Руси коњак

Да је рат некоме рат, а некоме брат, важи од вајкада. У модерна времена важи и то да су мушкарци са села задржали моралне вредности и родољубље у односу на покварено урбано становништво, па тако већином ратују украјински и руски сељаци. Свашта још тужно може да се увиди, јер ратови су ужасна појава, а овде ћемо се задржати на увозу …

Pročitajte Još »

Извозна карта Африке

На приложеној карти уписани су најважнији производи за извоз за сваку афричку земљу у 2022. години. Можда би илустративнија карта била са мапираним највећим рудницима и војним базама странаца, како би се разумели политички процеси и динамике, али и оваква може да има некакав информативни смисао. Мирослав Здравковић, УНКТАД

Pročitajte Još »

Робна размена Нигера

Реченица: „Свака трећа сијалица која гори у Француској, гори захваљујући уранијуму из Нигера – земље где 80 одсто становника нема струју! Они који имају струју, немају дуже од 2,3 сата дневно“ (линк). – ме је мотивисала да проверим податке о робној размени Нигера. Робни извоз Нигера имао је рекордну вредност у 2013. години, када је износио 1.379,9 милина долара. Он …

Pročitajte Još »

Светска трговина храном за псе и мачке

Нагли раст броја паса и мачака у Србији, али и у другим земљама, посебно након пандемије вируса COVID-19, вероватно је добар индикатор цивилизацијске усамљености становништва, његове тескобе и одсуства смисла постојања. Цитираћу Сабата: „А када би стигао дотле и када је изгледало да више ништа нема смисла ни сврхе, налетео би можда на неко улично псетанце, изгладнело и жељно нежности, …

Pročitajte Još »

Извоз брусница, боровница и другог воћа из рода Vaccinium

Када прочитам вести о разарању вредности у Србији (линк) имам очајничку потребу да потражим и пронађем нешто добро, а како бих се боље осећао. Србија је брдовита земља која рађа (и, на жалост, већином извози, а не употребљава) здравље и у озбиљној је опасности да велике мултинационалне компаније, попут Рио Тинта, тај најдрагоценији род разоре. У нашој воћној извозној понуди, …

Pročitajte Još »

Робна размена Русије у 2022. према огледало статистикама

Огледало статистике су подаци о размени друге стране у односу на званичне сваке појединачне земље. Ови подаци могу значајно да одступају од званичних података јер се кроз трансферне цене испумпава профит из одређене земље и трансферише у другу. СТО прикупља све податке које пријављују државе те реконструише робну размену земаља које јој не достављају податке, и најчешће су то земље …

Pročitajte Još »

Робни извоз Украјине у 2022.

Робни извоз Украјине у 2022. смањен је за 34,7% у односу на 2021. и био је на нивоу из 2018. и ранијих година. Вредност извоза смањена је за 23,6 милијарди долара а највеће смањење извоза било је у Кину (-5,5 милијарди долара), Русију (-2,9), Италију (-1,8), Индију (-1,6) и Турску (-1,2). Са друге стране, највеће повећање вредности било је у …

Pročitajte Još »

Светска трговина житарицама

У 2022. години цене житарица су, као и готово свих других примарних производа, биле у порасту те је и укупна вредност светског извоза повећана за 15,5%, са 152,6 милијарди у 2021. на 176,3 милијарде долара у 2022. Највећи светски извозници житарица били су САД (31,6 милијарди долара), Аргентина (14,4), Индија (14,1), Аустралија (13,8), Француска (11,9) и Канада 10,2 милијарде долара). …

Pročitajte Još »

Топ 100 ТНЦ према земљи порекла и уделу у укупним улагањима

УКТАД у свом годишњем извештају World Investment Report врши рангирање 100 највећих не-финансијских транснационалних компанија према укупној вредности улагања у иностранство. Табела садржи и податке о (1) укупној имовини, (2) промету у иностранству, (3) укупном промету, (4) броју запослених у иностранству, (5) укупном броју запослених и (6) индексу транснационалности који је резултат просечна три односа улагања, промета и запослености у …

Pročitajte Još »

Глобализација и неједнакост, 1995-2021

Радни папир Patricka N. Osakwe i Olge Solleder (линк) заслужује да се сваки аналитичар макар мало заустави пред подацима из Табеле 1. о богатству и приходима у одабраним годинама и у одабраним регионима/континентима и групама према богатству. Чињеница да је 1% најбогатијих људи у свету учествовало са 19,1% у укупним приходима и са 39,2% у укупној светском имовини, док је …

Pročitajte Još »

Процењени губитак прихода од туризма Туниса услед терористичког напада 2015.

Пре осам година, 26.6.2015. догодио се терористички напад у Сусу у коме је погинуло више десетина туриста (и преминуло од последица рањавања). Пошто се напад догодио пред сам почетак туристичког шпица у јулу, дошло је до масовних отказивања долазака те су приходи од туризма у тој години смањени за 41,5%, са 2.359 милиона долара у 2014. на 1.381 у 2015, …

Pročitajte Još »

Почетак нове ере међународних политичких и економских односа

Замена дугова Западу за дугове Кини и БРИКС-у Почевши од 24.2.2022. Запад је запленом руске имовине уништио међународни економски систем какав је формиран у Бретон-Вудсу 1944. године. Уколико је могуће да колективни Запад заплени сву имовину војне, политичке и економске силе каква је Русија, шта око 150 преосталих земаља у којима живи 7 милијарди људи може да очекује (златна милијарда …

Pročitajte Još »

Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.

Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене. Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а …

Pročitajte Još »

Руске краве воле америчке бикове

Када се посматрају детаљни подаци о робној размени развијених земаља са Русијом и Украјином свашта се интересантно може приметити. На пример, обе земље увозе путничке аутомобиле свих категорија из Јапана и Јужне Кореје као да се никакав сукоб у њима, између њих, и око њих не догађа. Из Француске обе купују вакцине и кукурузно семе, из Немачке аутомобиле а Украјина …

Pročitajte Još »

Место Србије у УНКТАД-овом Индексу производног капацитета (Productive Capacities Index) у 2022.

Мерењем економије из перспективе инпута кроз осам кључних компоненти производних капацитета, ПЦИ потпуније обухвата економски потенцијал и истиче кључне области на које се фокусира развојна политика. То су природни капитал, људски капитал, енергија (електрична енергија), ИКТ, структурне промене, транспорт, приватни сектор и институције, који су мапирани коришћењем 42 индикатора (линк). Индекс производног капацитета (линк) састоји се од: Људски капитал Људски …

Pročitajte Još »

Ђоковић, Јокић и кошаркашка репрезентација Србије

Ђоковић и Јокић представљају колективни понос српског народа у 2023. години. То ће бити и у будућности као што су били и у прошлости. Као најбољи спортисти на свету они се могу поредити са славном српском војском на почетку двадесетог века и славним биткама које нам обнављају понос и храбре нас пред искушењима. Зар није прогон Ђоковића у Аустралији упоредив …

Pročitajte Još »