0 Мирослав Здравковић

Zelena trava doma mog

Текст је објављен 31.3.2014. Налази се и у мојој књизи „Хајдучка економија и рајинска демографија“. Разлог за „освежавање“ текста су актуелни догађаји у Хрватској. https://novac.jutarnji.hr/makro-mikro/trava-izlazi-iz-ilegale-hoce-li-hrvatska-postati-najveci-europski-rasadnik-marihuane/8839043/   Годинама уназад, много година више у односу на време од када ми се објављују текстови и изјаве, депресивно сам оптерећен светлим погледом у будућност у коме ће Србија бити испражњена од становништва, зарасла у …

Pročitajte Još »

Nakon Grka Srbi su najpreduzetniji narod u Evropi

Да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају најбоље они који су започели приватан бизнис у Србији 1992-1993 године када су приходи од редовног запослења постали занемарљиви, а нечим је требало прехранити породице. Након хиперинфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се ичим …

Pročitajte Još »

Ekonomski uspon Vijetnama 2001-2019

Вијетнам је 2018. завршио на 20. месту према вредности робног извоза у износу од 234,9 милијарди евра. Вијетнам је тако претекао Саудијску Арабију, Пољску, Аустралију и још десетине земаља, након 2001. године. У тој давној години имао је три пута мању вредност извоза од Индије, 5,5 пута мању од Швајцарске и 8,2 пута мању од Тајвана, кинеског, а већ у …

Pročitajte Još »

Svetski izvoz obuće

Саопштење Евростата о увозу одеће (линк) по коме ЕУ највише увози из Кине (27 милијарди евра), Бенгладеша (16) и Турске (10) мотивисало ме је да проверим промене у светској матрици производње радно-интензивних производа. Источна Европа и Кина су у почетној фази интеграције у међународну поделу рада ниским зарадама привлачиле производњу радно-интензивних процеса. Источна Европа је постепено прелазила са ниских технологија …

Pročitajte Još »

Poslovanje stranih filijala iz EU u Srbiji, 2010-2016

Евростат прикупља податке о пословању страних филијала у ЕУ, али и о пословању предузећа из ЕУ у трећим земљама. За сада, прикупља податке о само три индикатора: промету страних филијала, броју запослених и броју филијала. Овде смо приказали те податке и додали односе ове три величине. Подаци ЕУ могу да се драстично разликују од наших статистичких података, али то је …

Pročitajte Još »

Transferne cene i trojne fakture

Двојне фактуре се користе да би се из неке земље одлио профит из пословања ка жељеној локацији: матичној фирми или пореском рају. Логика је једноставна: извоз се књижи по нижој цени у односу на цену по којој се књижи увоз у другу земљу, а разлика између ове две пријављене фактурне цене завршава на неком трећем месту. Када се упореде подаци …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina čokoladom 2007-2018

Евростат је издао саопштење о највећим произвођачима чоколаде у ЕУ (линк). Укупно се у 2017 произвело 4 милиона тона чоколаде вредне 18,3 милијарде евра (то је у просеку 4,6 евра по килограму). Највећи произвођачи били су Немачка (1,3 милиона тона, 32% од укупног), Италија (0,7 милиона тона, 18%), Француска и Холандија (0,4 милиона тона, 9%). Следе УК, Белгија, Пољска и …

Pročitajte Još »

Jagodina je raj za penzionere

Мотив за овај текстић ми је податак да је у Јагодини повећан број пензионера за 62 (већи део пензија исплаћује се у дирекцији фонда ПИО у Ћуприји), на крају 2018, у односу на крај 2017, и да су само Нови Пазар и Стара Пазова имали већи релативни пораст броја исплаћених пензија. Не бих да износим детаље о свим привилегијама за …

Pročitajte Još »

Ovce i Evropljani

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Pročitajte Još »

Broj rođene dece u Centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji 1949-2017

Статистикама и фантастичним пројекцијама брзог економског развоја Србије почео сам да се бавим у 1986. Тада сам имао страх, визију, како када дођем у старе године нећу смети да долазим у Јагодину јер ће у њој живети 90% младих Албанаца и 10% мојих остарелих вршњака. Из перспективе приложеног графикона и тих година страх је био оправдан а визија тачна. И …

Pročitajte Još »

Da li strana goveda vaskrsavaju u Hrvatskoj?

Мотив за прикупљање приложених података био ми је повећање извоза живих говеда из Хрватске у 2018 за 6,4 пута, са 26 на 167 милиона евра. Пошто је повећан увоз говедине из Румуније и других чланица ЕУ пала ми је напамет морбидна идеја: да говеда уђу у комадима у Хрватску, затим васкрсну и жива и у једном комаду заврше на тржиштима …

Pročitajte Još »

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …

Pročitajte Još »

Supermoćni Šiptari razbili malenu Srbiju! Robna razmena u februaru

Да ли се преврћу у гробовима ослободиоци Косова и Метохије, страдали у борби 1912. и након те године, када чују лелек и јаук данашњих српских власти над тешком материјалном штетом коју нам спроводе 100% таксе терористичких власти у Приштини? Не знам, али се сигурно преврћу због формирања војске Косова и војних вежби Албаније на нашој територији. Само да уклоне ту …

Pročitajte Još »

Udeo žena u oružanim snagama evropskih zemalja u 2017

Према подацима Евростата у ЕУ је у 2017 у оружаним снагама било запослено 1.235 хиљада лица, у томе 1.121 хиљада мушкараца и 114 хиљада жена. Жене су учествовале са 9,2% у укупној оружаној запослености. Пошто жене могу да раде у интендантској служби (куварице) али и у модерним технолошким службама осматрања, не морају нужно и да буду наоружане. Највећи удео жена …

Pročitajte Još »

Upotreba mleka u Srbiji i u EU u 2017.

Према подацима Евростата (линк) у 2017. је у ЕУ прерађено 156,9 милиона тона млека. Највећи део млека, 37%, прерађен је у сир а 29,3% млека употребљено је за производњу маслаца, додатних 12,5% је потрошено на млечне кремове а 11,1% је употребљено као млеко за пиће. У Србији је произведено 867 хиљада тона сировог млека, што је 0,56% од европског просека …

Pročitajte Još »

Šta je meni patriotizam?

Патриотизам је моја бака Смиљана (и Иво Андрић је имао баку Смиљану која му је утиснила љубав, па је из Вишеграда кренуо ка Београду, а не Загребу). Брат и ја смо је ударали, шутирали, пљували, псовали, гађали ракетама док спрема ручак, а она је све то подносила, и трудила се да нам ручак не загори, да нам сваки хир испуни. …

Pročitajte Još »

Ko je u Evropskoj uniji? Hrvatska ili Srbija?

Евростат је објавио детаљне податке о робној размени ЕУ у 2018 (линк). Највећи део робног извоза (64,3%) пласира се унутар ЕУ а убедљиво највише у Немачку (13,2%) испред Француске (7,45%), САД (7,42%) и УК (5,82%). Немачка је економско језгро ЕУ па је логично и да повлачи највише робе из других чланица. Од укупног увоза 63,5% робе набавља се из других …

Pročitajte Još »

Udeo žena na menadžerskim pozicijama u 2017 godini

Прилично добро играм једну од најпопуларнијих светских бесплатних игрица Clash Royal. Рецепт за добро играње, побеђивање, је у коришћењу 5 женских карата, две гоблина и Теслиног торња. Женске карте су јефтине (стрелкиње, принцеза, бандит, Валкирија и слепе мишице), мање коштају од јаких мушких, и веома су опасне па са две три женске лако се униште и најјаче мушке карте. Ови …

Pročitajte Još »

Ovce i narod

Старење је процес повратка материји, земљи, када се из вертикале полако враћамо у хоризонталу. У том процесу све чешће одлазим код брата Дејана у Драгоцвет и имам наступе лудила. Одем до оваца и кренем да им мекећем Шилер-Бетовенову Оду радости. Све ме гледају и мекећу и оне, и хармонија између мене и њих је незамислива и тешко изрецива. Мислим се, …

Pročitajte Još »

Izvoz robe i BDP: procena štete od potpunog prekida plasmana robe na Kosovo i Metohiju

Први пут објављено 23.11.2018. Санкције, ратови и друге нестабилности су идеална стања за ловце у мутном: тада најбоље зарађују јер се зарада повећава неколико пута у односу на проценте у редовним условима. Али, нећу се бавити њиховом зарадом, јер нисам надарен за такве генијалне мисли, идеје и акције. Једноставно их не разумем. Овде ћу покушати да што прецизније израчунам директну …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Stanovništvo Engleske i Velsa prema nacionalnoj pripadnosti i veri, popis 2011

Живимо у свету пуном предрасуда, којих смо и сами препуни, а што је последица милијарди информација којима смо „бомбардовани“, па нам мождана селекција по принципу „што се баби снило“ сужава сазнања на она која су нам духу и души угодна и пријемчива. Одрастао сам у уверењу о бројној четничкој емиграцији у Енглеској, а то уверење ми је учвршћивала чињеница да …

Pročitajte Još »

Nakon preko 100 godina Srpkinje rađaju više dece od Albanki!

Изашло је демографско саопштење Евростата о виталним догађајима у 2017 (линк). Према овом саопштењу број рођене деце у ЕУ смањен је са 5.148 хиљада у 2016 на 5.075 хиљада у 2017, док је стопа фертилитета смањена са 1,6 на 1,59 детета по мајци. Просечна старост мајки приликом првог порођаја била је 29,1 година. Скоро 5% деце родиле су тинејџерке док …

Pročitajte Još »

Stradanje stanovnika Brača u Drugom svetskom ratu

Мотив за овај пост ми је вест из Слободне Далмације (линк) о страдању Брачана у Другом светском рату. Пошто имам драгог колегу са тог осунчаног отока, ред је да одвојим пар минута пажње и на страдање његових становника у Другом светском рату. Према подацима Музеја жртава геноцида у Београду, острво/општина Брач је имала 781 погинулих у рату. У НОБ-у је …

Pročitajte Još »

Opštine u Srbiji rangirane prema udelu zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u 2018

Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја. Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »

Prijem u državljanstvo u zemljama EU stanovnika odabranih država i teritorija 2002-2017

Приложени подаци у табели више указују на државно-правну конфузију на територији бивше Југославије него што нам откривају узроке и правце миграција. Словенију смо искључили из одабира држава и територија јер ова алпска минијатура никада и није припадала балканском делу Југославије. Укључивање Хрватске је неопходно јер се у овим подацима о држављанству вероватно налази већи удео Срба него у укупном становништву …

Pročitajte Još »

Srbija je najnaprednija u Evropi!

Дан жена мрзим зато што сам жена у души, а  не зато што сам ретардирани моравски сељак. Центар света је у мени и сав свет се врти око мене. Јес` да децу нисам родио али се према њима опходим више као мајка, а не као отац. Али, тема нисам ја већ српски парламент и родне промене у њему кроз време. …

Pročitajte Još »

Promena broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji po opštinama, 2001-2018

У Србији је у последње три године дошло до раста запослености у прерађивачкој индустрији након 25 година у којима је онa смањиванa. Раст броја запослених је релативно висок и он омогућава да почну да се смањују разлике у просторној развијености унутар Србије. Пад запослености у прерађивачкој индустрији је до 2015. утицао да се разлике увећавају. Прeрађивачка индустрија је, уз пољопривреду, …

Pročitajte Još »

Srbi žive u najskučenijim uslovima u Evropi

Несрећа четворо малене деце коју је бацио отац са првог спрата изнајмљеног стана на острву Пагу погодила је свакога ко има осећаја за туђу бол, дечју посебно. Евростат је објавио саопштење (линк) о уделу становништва које живи у претрпаним становима, а подељено на локално становништво, мигранте и грађане ЕУ из других чланица. Највећа стопа претрпаности у ЕУ постоји у Румунији …

Pročitajte Još »

Predlog sporazuma Srbije sa Albancima na Kosovu i Metohiji

Прошло је 20 година од преговора у Рамбујеу и бомбардовања СРЈ, а како би се заштитила мањинска права Албанаца на Косову и Метохији. Србија је бомбардована, НАТО трупе су ушле за КиМ, Срби су делом напустили своје домове а делом су протерани и данас се протерују. НАТО и западне силе ћуте над монструозним злочинима почињеним над Србима у енклавама и …

Pročitajte Još »

Moćni Šiptari razbili Srbiju! Kosovo i Metohija u suficitu prvi put od 1912!

Наслов би могао и да се персонализује, јер смо у већини као обични грађани Србије и њеног светог дела прилично немоћни и у надама о неком далеком иностранству где нас медијски неће затупљивати политичари из Београда и шиптарски терористи, али нaписано лепо звучи. И потентно! Може им се јер наше власти спроводе мудру хришћанску политику, ако те распали у један …

Pročitajte Još »

Srbi su najveći hipohondri u Evropi (nakon Danaca)

Евростат је издао саопштење под називом „Колико често идете код лекара?“ (линк) где је потенцирано да је у 2017 38% становника ЕУ отишло код лекара барем једном или два пута у претходних 12 месеци. На нивоу ЕУ учесталост одлазака код лекара опште праксе већа је код жена него код мушкараца, а тако је и код одлазака код зубара и хирурга. …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini nameštajem

Постоји једна робна кућа намештаја са десне стране аутопута, када се из Београда крене за Ниш, а налази се на месту где је у стара и хаотична времена била наплатна рампа. Име јој је Икеа. Као матори и непристојни Србин још увек у њу нисам свратио на путу за Јагодину, а и бојим се да никад нећу, јер у завичај …

Pročitajte Još »

Srbistan

Драги колега Миша Ђурковић написао је у дневном листу Политика текст о потреби формирања сената као бране од монополизације моћи (линк ). У потпуности се са Мишом слажем, мало шта бих додао, а још мање одузео од написаног. Ипак, у односу на садашњи ниво медијске и сваке друге идиотизације, где још само недостаје да будемо информисани како је на одељењу …

Pročitajte Još »

Uticaj Lidla na rast uvoza prehrambenih proizvoda iz Nemačke

Србија је у 2018. остварила динамичан раст увоза од 13% у еврима, што је једна од највиших стопа раста у свету. На овако динамичан раст увоза утицало је више фактора, попут раста цена енергената, повећане укључености у међународну поделу рада и слично. Овде покушавамо да изолујемо дејство само једног фактора: почетка рада Лидла у октобру. Лидл се снабдева робом попут …

Pročitajte Još »

Izvozni proizvodi Rusije: porcelan

Економска будућност Русије није нимало охрабрујућа након што се исцрпу залихе нафте и гаса. Укупан извоз Русије је веома зависан од извоза само четири производа: сирове нафте, деривата нафте, природног гаса и каменог угља, удео им се кретао у распону од 46% у 2016. до 70% у 2013. Уколико је највећа држава на планети зависна од цена само два производа …

Pročitajte Još »

Ekološke takse: Srbija i Evropa

Евростат је објавио податке о наплати еколошких такси у 2017 (линк). Оне су износиле 369 милијарди евра у 2017, у поређењу са 264 милијарди евра у 2002. У истом периоду њихов удео у укупним јавним приходима од пореза и социјалних доприноса смањен је са 6,8% у 2002 на 6,1% у 2017. Највећи удео у овим приходима од еколошких такси је …

Pročitajte Još »

Kolektivno zlo Hrvata i srpska naivnost

Шестог маја 1991. на демонстрацијама у Сплиту погинуо је Гешоски Сашко, у жељи да и он спасе официра коме су барјаком хрватске заставе стезали врат испред врата наше стражаре. Био је то излив колективне мржње, али ја (желим да) се сећам два случаја људскости: једног старца који нам је пришао који дан касније да се огради од догађаја и да …

Pročitajte Još »

Srbija najuspešnija u privlačenju stranih investitora!

За разлику од мог пријатеља Миљана Вукомановића (линк), који сматра да смо успешно колонизовани, мислим да се Србија претходних година успешно интернационализовала. Космополитски дух је завладао, а побеђена је малограђанштина и друге заосталости. Имати инвеститоре из 103 државе и територије је велики успех. Сомалија, Куракао, Демократски Конго, Обала Слоноваче, ма колико да су мало уложили у Србију, развијају се таквом …

Pročitajte Još »

Promet u trgovini na malo 2000-2018, ili statistika naša dika

Посматрање одређене појаве, и њено упоређивање са динамиком у другим земљама, зависи од одабраног временског тренутка, у односу на који се та појава посматра. Овде смо узели за пример промет у трговини на мало и посматрање промена у њему у односу на 2000. и 2008. годину. Ако бисмо посматрали промену промета у трговини, у 2017. у односу на 2008, злобно …

Pročitajte Još »

Upotreba pametnih telefona i starenje stanovništva

Евростат је под предметом „поверење, безбедност и приватност“ објавио податке о томе колико се штите паметни телефони по земљама чланицама ЕУ (линк ). Пошто постоје у бази и подаци за Србију, али и за коришћење паметних телефона по старосним групама, излистали смо само податке о коришћењу (не и о заштити) паметних телефона према старости корисника. У Србији је у 2018 …

Pročitajte Još »

Hrvatsko silovanje istorije

Хрватски приступ историји најбоље се може илустровати сведочанством Егона Бергера о усташи Матковићу који је у Јасеновцу ликвидирао силоване Српкиње које су, након силовања, остале трудне. Пре ликвидације, хицем у слепочницу, Матковић је одржао свој говор о неморалном понашању тих трудница, што се у усташкој Хрватској кажњавало смрћу. Такав је савремени приступ Хрватске историји: ради се о србо-четничкој агресији (1991-1995), …

Pročitajte Još »

Sa svežim krastavcima u evropsku budućnost Srbije

Мотив за овај текстић био ми је чланак у дневном листу Дневник (линк) о цени закупа земље и о томе да је она скупља тамо где се гаји шаргарепа. Проверим податке и видим да је у 2018. остварена нова рекордна вредност извоза шаргарепе од око 3,7 милиона евра. Подаци на порталу СТО су само за 11 месеци (ни РЗС до …

Pročitajte Još »

O hrvatskom moralu: svedočenja o zverstvima Hrvata nad ženama u Jasenovcu

Prilažem nekoliko svedočenja (6 iz knjige Antuna Miletića: Jasenovac koncentracioni logor) koja će biti u knjizi „Jasenovac – svedočenja iz pakla“.   Silovanja pre likvidacije Čuo sam, da su ustaše a naročito poručnik Matković dovodili mlade zatočenice u svoju kancelariju, gdje su ih silovali, a poslije toga ubijali[1]. Sada su i žene u Jasenovcu počele dijeliti sudbinu sa muškarcima. Njihov …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema indeksu BDP-a, 1970=100

Два мотива имао сам да бих задовољио себи знатижељу: (1) колико су Русија и Украјина напредовале након распада УССР-а, а под утицајем предавања господина Небојше Катића на тему санкција Русији од пре пар месеци; (2) Кина је имала најнижу стопу раста у 2018. након 1990, је ударна вест претходних дана. Ова друга вест створила ми је горчину, јер да смо …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u Evropi prema proizvodnji đubreta

Уколико би се наш светли пут ка чланству у ЕУ мерио нашим приближавањем овој организацији према производњи ђубрета онда би га могли поделити у три фазе. У првој, од 2006 до 2011 веома брзо смо напредовали јер је Србија повећала производњу ђубрета са 44,6% од просека ЕУ на 75,5%. И у 2012 је настао благи заокрет јер смо незнатно смањили …

Pročitajte Još »

Sa kvalitetnim kobasicama u svetlu budućnost

Прошле су тачно две године од како сам се бавио кобасицама као светлим примером у нашој међународној сарадњи (link). Имам навику да квалитетне сувомеснате производе купујем у Републици Српској (произведене махом у Федерацији БиХ) и у Црној Гори. У Србији говеђе специјалитете купујем у Сјеници. За пар недеља ће бити сланинијада у Качареву на којој се снабдем кобасицама и сличним …

Pročitajte Još »

Četke i metle: neiskorišćena izvozna šansa Srbije

Извоз четки и метли из Србије износио је 4,9 милиона, у периоду јануар-септембар 2018, и повећан је за 7,6% у односу на исти период 2017. Уколико је остварена иста стопа раста и у последњем тромесечју то је била рекордна годишња вредност извоза четки и метли од природних материјала до сада – око 6,5 милиона евра. Ипак, нема ту разлога за …

Pročitajte Još »

Hrvatska propaganda o radnom logoru Jasenovac

Hrvati su majstori propagande a zato što nemaju stida ni morala, već samo mržnju prema Srbima, Jevrejima i Romima. Ovaj stav se ne odnosi na narod već na ljude koji rukovode hrvatskom politikom, političarima, sveštenicima katoličke crkve i drugima uključenim u holokaust Jevreja i Roma, genocid i etničko čišćenje Srba. Propaganda nam nije tema knjige, ali iznosimo svedočenja preživelih, jer …

Pročitajte Još »

Srbija regionalni lider u izvozu toaletnog papira

Према подацима СТО-а у трећем тромесечју 2018. Србија је имала рекордну вредност извоза тоалетног и сличних папира од 10,8 милиона евра. У девет месеци 2018. извоз ових производа повећан је за 15,1% (са 25,9 на 29,8 милиона евра) и достићи ће вредност од око 40 милиона евра. Производња и извоз тоалетног папира могли би да буду развојна парадигма српске привреде: …

Pročitajte Još »

Procena efekta dolaska Lidla na poljoprivredno prehrambeni uvoz

Драги колега, проф.др. Драгован Милићевић писао је раније о трговинским маржама у Хрватској (линк ). Против сам оваквог приступа према компанијама од угледа. Није лепо да нас туже због нарушавања њиховог неспорног угледа стеченог поштовањем права потрошача, корпоративном културом и највишим стандардима у екологији и заштити природне средине. Дакле, никада ме није интересовало пословање угледних компанија. Ал` шта ћу, сељачка …

Pročitajte Još »

Razbijanje porodice u Srbiji: broj razvoda povećan za 33%

Према подацима из Месечног статистичког билтена 10/2018 (линк ) у периоду јануар-октобар 2018 смањен је број рођене деце за 1% (са 5.330 на 5.274 у просеку месечно), при чему је број рођених дечака остао исти (смањен са 2.739 на 2.733), док је девојчица смањен за 2% (са 2.591 на 2.541). Број умрлих у Србији смањен је за 3%, са 8.623 …

Pročitajte Još »

Koliko para toliko i muzike, primer američkih statističara

Ишчекујући податке о спољној трговини САД, који су најављени и требало је да буду објављени 8.1.2019, дуго ми је требало да приметим важно обавештење: NOTICE: Due to a lapse in federal funding this website is not being updated. https://www.census.gov/foreign-trade/index.html Лепо је када радници поштују своје радно време и принадлежности које из њега треба да остваре. Један од најважнијих индикатора о стању …

Pročitajte Još »

Spremili su malog topa: šiptarske carine i izvoz Srbije u novembru

Пласман робе из Србије у њену јужну, привремено окупирану, покрајину, смањен је за 21,4 милиона долара у новембру (са 36,9 на 15,5 милиона евра), у односу на новембар 2017. Извоз робе из Србије повећан је за 140,2 милиона евра, са 1.305,8 на 1.446 милиона евра, што је скоро 7 пута више од пада пласмана у јужну покрајину. Када се саберу …

Pročitajte Još »

Nema stida u Hrvata: sveti Vukašin Mandrapa

Проучавајући усташке злочине почињене током Другог светског рата основни и најачи утисак оставила ми је чињеница масовности покоља цивилног становништва од стране наоружаних војних јединица – кољача. Након Јеврејског Холокауста ово је највећи масовни злочин почињен у Другом светском рату, па нaкон њега можемо наводити страдање Руса, Рома, и других народа. Ући у око 3.000 села и заклати све што …

Pročitajte Još »

Slovenačke, albanske i turske kompanije zamenile srpske na Kosovu i Metohiji

Пре нешто више од три године Хрватска је, због неконтролисаног прилива миграната, затворила граничне прелазе са Србијом. Србија је узвратила контрамером и након пар дана проблем је решен: поново је функционисао робни и људски саобраћај (линк). Поставља се питање зашто Србија није затворила саобраћај према Косову и Метохији када је несразмерно економски, људски, војно и на све друге начине јача …

Pročitajte Još »

Lordan Zafranović je najveći Srbin!

Хтедох додати и Анте Томић али би наслов био предугачак. Заправо Лордан Зафрановић и Анте Томић су највећи живи Хрвати. Они су интелектуалне, људске и моралне величине за које би лупом требало тражити има ли им таквих до колена у Србији. Када прочитам нови текст Анте Томића у Јутарњем или Слободној Далмацији осетим мало љубомору што не видим никог сличног …

Pročitajte Još »

Socijalna zaštita u Evropi

Евростат је објавио податке о социјалној заштити у ЕУ у 2016 (линк), а пошто има и података за Србију овде ћемо само изложити податке, како о апсолутном нивоу заштите тако и о уделима специфичних видова социјалних трансфера у БДП-у. Могуће је извршити и динамичку анализу разградње система социјалне заштите у дужем периоду, од пада Берлинског зида када је тај процес …

Pročitajte Još »

Realne količine u potrošnji domaćinstva po namenama u Srbiji, 2012-2017

Бивши министар финансија, у народу од миља прозван „син Лаза“ (линк) предлагао је да се пензије смање за 20% до 25% како би се наш брод спасао од санте леда. Пензије су тада смањене за 10% и ова мера је неспорно уклонила ризик од финансијске катастрофе. Такође је неспорно и да је драматично утицала на пад стандарда пензионера и запослених …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva, u evrima po stanovniku u Srbiji i u Evropi

Приложени подаци у табели односе се на стварну потрошњу становништва изражену у еврима. Такав приступ не узима у обзир промене валутних курсева и куповну снагу валута. На пример, у Европи најмање новца трошимо на масти и уља, само 23 евра, али уколико су наше цене битно ниже у односу на друге земље, то коригује стварну потрошњу у Србији на више …

Pročitajte Još »

Subvencije u Srbiji i u Evropi

Јуче је био велики дан за статистичаре и аналитичаре у Србији (линк). Отворено је преговарачко поглавље за статистику! То ће, надам се, значити да ћемо имати, у разумном року, све податке за Србију у бази Еуростата, те нећемо морати да измишљамо „топлу воду“ упоређујући наше изворне податке са подацима за друге европске земље које прикупља и објављује ова институција. Биће …

Pročitajte Još »

Iskorišćenost turističkih kapaciteta u Srbiji i potencijal za dalji rast

Србија је у 2017 имала 8,3 милиона ноћења туриста и ово је био рекордан број у новијој историји. Давне 1990 регистровано је, без светог дела Србије, 10,9 милиона ноћења туриста што је на 108.635 лежајева давало просечну искоришћеност лежајева од 100 ноћења по лежају. У 2018. години, на основу динамике из 10 месеци, можемо очекивати око 9,3 милиона ноћења туриста. …

Pročitajte Još »

Geografsko poreklo i koncentracija ustaša u Italiji 1935

Где су најгоре усташе? Ово питање сам често чуо или себи поставио током младости а и много касније. Да ли су у Љубушком, близу Међугорја, или у Чапљини, због Прибиловаца и свих околних села масовних покоља Срба? Или у Госпићу, одакле је најављено „трећинско“ решавање „проблема“ Срба? Изненађење приликом случајног погледа на списак усташа у Италији, због изузетно великог броја …

Pročitajte Još »

Izdaci za odbranu u svetu i mesto Srbije

Америчка безбедносна агенција објављује низ интересантних рангирања земаља. Међу њима су и издаци за одбрану (линк).  Ради се о релативном показатељу, уделу у БДП-у по текућем курсу, а не о апсолутној вредности. На врху листе налазе се земље у непосредним сукобима или ратној опасности. Србија се са 1,34% БДП-а налази у доњем делу листе на 86. месту међу 155 земаља. …

Pročitajte Još »

Ekonomsko rasrbljivanje Crne Gore

Број Срба у Црној Гори смањен је са 198 хиљада, приликом пописа 2003, на 178 хиљада приликом пописа 2011, а њихов удео у укупном становништву смањен је са 32% на 28,7%. На основу знатно веће просечне старости Срба (преко 45 година) од Црногораца (око 35 година) приликом пописа становништва у 2021 можемо очекивати да ће број Срба бити смањен на …

Pročitajte Još »

Broj psihijatara na 100.000 stanovnika: Srbija u Evropi

У Србији у свакодневној комуникацији превише често чујемо исказ „ко овде није полудео, није нормалан“. Да смо луд народ то је познато. Борислав Пекић је ту лудост и махнитост у Златном руну упоредио са грчким митским херојима, а у односу на проклете Цинцаре осуђене да целога живота брину о стицању и поседу. Сад, нико не поставља питање: а ко се …

Pročitajte Još »

Kvalitet života meren strukturom potrošenog vremena u Srbiji i u drugim evropskim zemljama

Живимо у времену невероватно брзог технолошког напретка који утиче на начин на који се понашамо, мислимо, осећамо. Евростат има резултате десетогодишњих истраживања (за 2000 и 2010) о структури коришћења времена на различите активности и старосне групе. Приложени подаци односе се на просечну потрошњу мушкараца и жена у 2010  линк . Много интересантније би било упоредити ове податке са подацима из …

Pročitajte Još »

Jedan od ustaških logora za decu: Sisak

Хрватски историјски ревизионизам добија најодвратније облике и испољавања, па тако и скуп о коме сам случајно видео текст на Србин.инфо, изворно објављен у Политици (линк). Дучић је био потпуно у праву у погледу храбрости и бестидности у Хрвата. Прилажем списак са 1.214 имена малолетних, у томе 1.047 млађих од 10 година којима као место смрти стоји логор у Сиску. У …

Pročitajte Još »

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата, када је тај однос у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене у структури сточарске производње јер …

Pročitajte Još »

Odakle šalju pare Srbi a odakle Albanci?

Наслов није коректан јер прилив дознака у Србију не стварају само припадници српског народа, већ и националних мањина, баш као што и на КиМ новац шаљу и Срби и други припадници расељеног народа са територије јужне српске покрајине. Али, наслови служе да привуку читаоце, а не да буду тачни. А колико су тачне статистике дознака, такође нам није познато. Да …

Pročitajte Još »

Srbija u evropskim tokovima radničkih doznaka u 2017

Евростат је (линк) 15.11. објавио податке о личним трансферима по земљама ЕУ и за одабране земље у које спада и Србија и њена јужна покрајина.  Из земаља ЕУ 2017. је послато дознака ван територије ЕУ у износу од 32,7 милијарди евра, примљено је 10,7 милијарди, те је нето одлив из ових земаља износио 22 милијарде евра. Највећи нето одлив дознака …

Pročitajte Još »

Prosečnа zaradа u Kini (i u Srbiji) 2008-2017

Просечна зарада у Србији готово да је достигла 420 евра у 2018, и ово је добар податак, нарочито уколико постоје очекивања да ће бити још бољи. Али, просеци више сакривају него што откривају неку појаву, јер не дају нам информацију о проценту запосленог становништва, о незапосленима, о распонима зарада и слично. Тако ћемо овде приказати кинеске податке о просечним зарадама …

Pročitajte Još »

Udeo kamata na javni dug u BDP-u, 2008-2017

Удео камата на јавни дуг у БДП-у зависи од: величине јавног дуга и од просечне каматне стопе која се плаћа на дуг. Нека земља може да има дупло већи дуг од друге земље, али и мања релативна плаћања за камату уколико је просечна каматна стопа више него упола мања. Стога не треба да чуда да Србија има исподпросечан удео јавног …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Udeo zarada u državnoj upravi u BDP-u, 2008-2017

Давне 2008. Србија је имала један од највећих удела зарада у државној управи у БДП-у међу европским земљама. Већи удео од Србије имале су: Данска, Малта, Исланд, Кипар, Португалија и Финска. Пошто се ради о релативном показатељу, његова промена може бити последица промена у БДП-у као и промена у вредности зарада. На пример, пад БДП-а у 2009. довео је до …

Pročitajte Još »

Noćenja Amerikanaca, Rusa i Kineza u Evropi 2016

Мотив за прикупљање ових података било је саопштење Евростата (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181107-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) поводом европског дана туризма седмог новембра. Пошто нисам могао да пронађем приказану поделу туриста на: домаће, из других земаља ЕУ и ван ЕУ, зато што последњу групу нисам нашао обједињену у један податак, реших да проверим где гаје склоности да бораве припадници ових држава из наслова. Ово ми је посебно …

Pročitajte Još »

Uvoz putničkih vozila u Srbiju

Куповина аутомобила у Србији представља достизање вишег материјалног стандарда од просечног. По хијерархији људских потреба прво се морају задовољити потребе за исхраном, па друге свакодневне потребе пре него што се помисли и приушти куповина аутомобила. Осим једнократног трошка куповине аутомобили захтевају и одржавање па је у светској трговини трговина ауто деловима такође веома вредна: у 2017 је продато путничких аутомобила …

Pročitajte Još »

Građevinarska aktivnost u Evropi 2008 – Q2 2018

Грађевинска активност у ЕУ, у просеку, није се још увек опоравила у односу на достигнуту у 2008. (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9307218/4-17102018-BP-EN.pdf/f0191114-87b2-47a6-9e92-236470a0fac0) Наравно, просеке чине земље које су како испод, тако и изнад, те је 13 земаља чланица ЕУ имало већи ниво активности а 15 мањи. Малта и Естонија су имале највећи пораст активности, али су статистички безначајне, те је Немачка предводник укупног економског …

Pročitajte Još »

Naplata PDV-a u Evropi

Да крв није вода доказује мноштво сличности у Срба и Хрвата. Једна од њих је највећи удео ПДВ-а у БДП-у. Прво су се ослобађали Турака, а онда су њихови владари постали горе харачлије од Турака, Немаца и осталих владара. Шалио се, или не, министарство финансија заслужује похвалу за овако добар показатељ. Он даље упућује на потребу да се година борбе …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini testeninama

Еуростат баш уме да обрадује пратиоце веселим темама: док су проблеми у вези са јавним дугом Италије застрашујући, ипак имамо лепу вест: Италијани су највећи произвођачи и извозници тестенина у ЕУ! (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/EDN-20181025-1?inheritRedirect=true&redirect=%2Feurostat%2F) Када требам да купим тестенине нађем се у сукобу личности: рука ми пође за домаћим кесама које коштају 60-80 динара, али супруга у мени мора да преусмери руку …

Pročitajte Još »

Javni dug u Srbiji i u EU

Еуростат је објавио податке о кретању јавног дуга у ЕУ. https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9332918/2-23102018-AP-EN.pdf/62d87091-1ff0-41f6-9f26-afffb1a307b6 У ЕУ јавни дуг има тенденцију опадања, са 83,4 БДП-а на крају 2017, на 81,5% у првом и на 81% у другом тромесечју. У Еврозони пад изгледа: 89,2%, 86,9% и 86,3%, респективно. У Србији је јавни дуг смањен са 58,3% БДП-а, на крају 2018, на 55,3% на крају првог …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije sa Italijom

Италија је друга по значају за робну размену Србије. Она је то већ скоро 100 година и вероватно ће остати и у деценијама пред нама. Има ту разних разлога и фактора: своде се под „менталитет“, што не би требало да даље објашњавамо јер је то расизам, а и аутошовинизам. Осим „менталитета“ делују као фактори још и економска величина и блискост …

Pročitajte Još »

Javna potrošnja u Evropi 2008-2017

Евростат је 22.10.2018 објавио податке о салду јавних финансија у 2017. чланица ЕУ (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9328077/2-22102018-AP-EN.pdf/e1b423ef-a337-42ea-90cb-4a6775ba4c07). Из најновије базе ММФ-а додао сам податке за Србију, а како би сагледали где се налази Србија у овим основним макроекономским релацијама. Иза једног податка о јавним приходима или јавној потрошњи налази се низ детаљнијих података који омогућавају да се сагледају специфичности сваке од земаља, али …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка радне снаге за овај радно …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini hranom za pse i mačke

Данашњи свет се све више поларизује: са једне стране имамо развијени запад са остарелим становништвом и псима и мачкама као супститутом за децу, док са друге стране имамо екстремно сиромашне земље у Африци и западној Азији препуне деце. Источна Азија и Латинска Америка се налазе негде између ове две крајности. Како је на западу све мање деце, па производња дечије …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini balonima, dirižablima, jedrilicama i zmajevima

Срби су небески народ. Можда баш из тог разлога не користе своју основну компаративну предност: способност да ствари посматрају са висине. Али наше сагледавање са висине је духовно, а не материјално, па од њега нема вајде. Узмимо на пример дрон са заставом велике албаније на фудбалској утакмици пре пар година. Зар су Албанци требали да нам покажу тадашње чудо технике, …

Pročitajte Još »

UNIDO statistika dodate vrednosti u odabranim zemljama, 1990-2017

Приложени подаци о додатној вредности у константним ценама из 2010. садрже очигледне грешке, али нама овде није био циљ да исправљамо „криве Дрине“, већ да сагледамо величину Дрине, као и Босфора и других величина. Најочигледнија је грешка код додате вредности прерађивачке индустрије у БиХ, она је срозана близу нуле, од 1992. до 1995, па је из пепела почело подизање по …

Pročitajte Još »

Geopolitika stranih direktnih investicija

Велики пријатељ Србије Еди Рама изјавио је да инвестиција из Србије није добродошла у телекомуникациони сектор Албаније, без обзира на чињеницу да је албански телеком у приватном власништву. Након филма о Џејмс Бонду снимљеног у Црној Гори Руси су откупили хиљаде викендица некада имућнијих Срба уз Јадранско море и могу их продати Албанцима, Турцима, па и црном Ђаволу, уколико зажеле …

Pročitajte Još »

Saldo robne razmene Kine i SAD po zemljama

Од краја Другог светског рата па до данас амерички увоз, тачније дефицит, је био „мотор“ за развој мање развијених економија. Европске земље, Азијски тигрови и Кина развили су се захваљујући могућности за неограничени раст извоза у САД. Злобници би рекли да су Американци уживали у могућности да мењају своје дужничке обвезнице за робу, али бржи економски раст је заиста био …

Pročitajte Još »

Tržište kafe u Srbiji, vrednost uvoza, količina i jedinična cena

Текстић је мотивисан чланком објављеном у Новостима (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:753377-Da-li-je-trziste-kafe-u-Srbiji-gorko-ili-slatko). Лично, у потрази за правим мирисом кафе, а засићен олигополом у малопродаји, где коју код кафу да купим не разликујем ни мирисе ни укусе, уживам када одем на пијацу и наручим кафу из Колумбије, мешавину бразилске и египатске… Дал` је кобајаги или стварно из тих звучних локација није ни важно, важно је …

Pročitajte Još »

Zavisnost investicione aktivnosti od spoljnog finansiranja: mesto Srbije u svetu

Да је висока стопа инвестиционе активности неопходна за високу стопу економског раста опште је познато. Она јесте неопходна, али не и довољна, јер је потребно и да су инвестиције ефикасно уложене у растуће економске секторе. Пример социјалистичког развоја Источне Европе пре пада Берлинског зида показао је да су економије стагнирале при веома високим стопама инвестиција јер су оне биле неефикасне. …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini energentima

Енергенти, највише сирова нафта, деривати нафте и природни гас, су најважнији производи у светској трговини уз путничке аутомобиле. У зависности од кретања њихових цена могу бити на првом или другом месту, јер су цене путничких аутомобила доста стабилније. Цене енергената утичу на унутрашња ценовна кретања по земљама у зависности од њихове осетљивости, а овде смо израчунали уделе нето-трговине у односу …

Pročitajte Još »

Hrvatske svinje su preplavile Srbiju, kada će i Nemačke?

Ових дана је била вест о трајном насељавању мигрантских породица у општини Крагујевац, а о трошку државе Данске. Мислим да се Карађорђе преврће у гробу док се сећа како је спроводио етничко чишћење над муслиманима у Крагујевцу, Јагодини и другде, али ко му је крив када није имао глобалистичког духа? У овом „новом“ свету мултиетичност и мултикултуралност су врлине (осим …

Pročitajte Još »

Ogledalo statistike stranih direktnih investicija u Srbiju

Као што постоје огледало статистике спољне трговине, на порталу СТО-УНКТАД-а, тако и ММФ ради на формирању огледало статистика страних директних инвестиција (СДИ) (Coordinated Direct Investment Survey (CDIS)). На жалост, ММФ није далеко одмакао у овом послу јер је још пуно земаља које не достављају податке о улагањима њихових компанија у друге земље, па не треба да чуди да је до …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva na Kosovu i Metohiji u 2017

Свети део српске земље, Косово и Метохија, има срећу да није, попут грешног дела, полигон за економске експерименте, већ има слободу да се неометан од ММФ-а, Светске Банке, немачких и америчких развојних агенција и осталих усрећитеља развија. Тај развој има и позитивних последица, јер еманципација и бољитак распирују похлепу код до недавно гладног становништва, па оно не жели да чека …

Pročitajte Još »

Početni rezultati trgovinskog rata SAD i Kine

Prema američkim podacima američki robni izvoz u julu iznosio je 133,5 milijardi dolara i povećan je za 9,2% u odnosu na jul 2017. Izvoz u Kinu iznosio je 10,3 milijarde dolara i povećan je za 2,2%. Znači, izvoz u Kinu je podprosečno povećan. Ukupan uvoz SAD u julu je iznosio 223 milijarde dolara (+12,7%) a iz Kine je iznosio 49,1 …

Pročitajte Još »

Poslovanje Pinka i Ringiera

Србија је лепа земља добрих људи. У њој влада медијска демократија, што доказују две компаније које анализирамо, јер промовишу различите вредности. У тој промотивној, да кажемо просветитељској, функцији знају ове две компаније повремено да зарате и да употребе ружне речи, али то је само једна малена негативна нуспојава много више функције којој обе служе. Овде смо издвојили пар података из …

Pročitajte Još »