Evropska unija

Динамика смртности у Европи 2000-2018.

Затварање живота током 2020. да би се спречило ширење вируса COVID-19, као и смртност изазвана овим вирусом утицали су да ће у већини европских земаља бити регистрован рекордан број умрлих након Другог светског рата. Мере затварања су утицале на пад промета малопродаје у области одеће и обуће, бензина и других деривата нафте, малих породичних бизниса у готово свим областима пословања, …

Pročitajte Još »

Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се …

Pročitajte Još »

Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима. Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију. Удео …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји у октобру 2020.

Промет у малопродаји у десезонираној серији повећан је за 1,5% у октобру, у односу на септембар 2020. У септембру је, према коригованим подацима, промет био смањен за 1,7% у еврозони и за 1,3% у ЕУ (линк). У односу на октобар 2019. промет у малопродаји повећан је за 4,2% у ЕУ и за 4,3% у еврозони. У односу на септембар 2020, …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Структура дипломираних студената у Европи у 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) под насловом: Из којих предмета студенти ЕУ дипломирају? Око 4 милиона студената дипломирало је факултете у 2018. Скоро четвртина (24,6%) је студирала економију, администрацију и право. Следећи по популарности били су машинство и грађевинарство (15,2%) и медицина (13,7%) и образовање (10,3%). Жене су чиниле 57,7% од укупног броја факултетски образованих у 2018. Мушкарци су били …

Pročitajte Još »

Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени. Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају …

Pročitajte Još »

Рекордан увоз опреме за физичко вежбање у ЕУ

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света примениле мноштво ограничавајућих мера које су негативно утицале на међународну робну размену. Ипак, за неким производима је повећана тражња. Опрема за физичке вежбе је међу тим производима чија је популарност повећана услед ограничења за спољне активности, одласке у теретане и сличне спортске објекте. У првим месецима 2020, у првом …

Pročitajte Još »

Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и …

Pročitajte Još »

Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак …

Pročitajte Još »

Терористички напад у Бечу – Европа је умрла на Косову

Недавно је доста незадовољства изазвао текст у којем сам писао о проблему радикалног исламизма у Еуропи. Добио сам много порука наше браће Бошњака, у којем су ме увјеравали, пријетили, вријеђали… Неки су ми добронамјерно савјетовали да не улазим у сукоба са исламистима, јер се ради о људима којима је насиље модус операнди. Реакције се још нису умиривале, а већ је на насловне …

Pročitajte Još »

У Немачкој чак 85.434 првих дозвола за боравак у 2019. са подручја Западног Балкана

Након терористичког напада у Бечу у целој западној Европи Албанци ће бити подвргнути пажљивијој контроли у понашању и у намерама. Колико их је, иду ли у џамије, посећују ли екстремистичке сајтове… У бази података Евростата о првим дозволама за боравак (линк) постоје подаци за већину чланица ЕУ до 2017, за Аустрију постоје подаци и за 2018, док је Немачка једина, …

Pročitajte Još »

Kad i kako srpska poljoprivreda može stići evropsku

 Gde se Srbija i njena poljoprivreda danas nalaze najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima blizu 2,1 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 36.464 dolara, prema podacima statistike iz 2018. godine! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je oko 5.000 …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Релативан значај исламских земаља за робну размену Француске

Француска је Србији непријатељска држава. Србији су непријатељи све државе које су признале као независно Косово и Метохију. Државе које повуку признање КиМ могу опет бити пријатељи Србије. Постављање Тачија између Путина и Меркелове на обележавању 100 година од завршетка Великог рата доказ је тог непријатељства. Нема грешака у протоколу, постоје намере и њихово симболичко значење. У табели су подаци …

Pročitajte Još »

Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији. У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за …

Pročitajte Još »

Недељне статистике умрлих – од марта до јуна 2020.

Евростат је објавио недељну динамику умирања (линк) по којој је број умрлих повећан за 168 хиљада током недеља 10-26 (март-јун), у односу на просечан број умрлих у периоду 2016-2019, у истим недељама. Највећа разлика, са 36.000 више умрлих, била је у 14. недељи (крај марта – почетак априла). До 19. недеље (почетак маја) било је по 5.000 више умрлих сваке …

Pročitajte Još »

Тржиште рада у ЕУ, Т2 2020.

Евростат је издао саопштење (линк) о кретањима на тржишту рада у Т2 2020, под утицајем закључавања услед мера за спречавање пандемије COVID-19 вируса. Уобичајени концепти запослености и незапослености по ИЛО-у нису довољни да се објасне сва кретања на тржишту рада која су се догодила. У овој фази кризе активне мере да се спрече губици радних места водили су у привремену …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

ЕУ, назапосленост, јун 2020.

Према подацима Евростата (линк), у јуну је стопа незапослености у ЕУ била 7,1% и повећана је са 7% у мају, док је у зони евра повећана са 7,7% на 7,8%. Стопа незапослености жена повећана је са 7,3%, из маја 2020, на 7,5%, а мушкараца са 6,6% на 6,7%. Број незапослених у ЕУ износио је 15 милиона и 23 хиљаде и …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.

Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …

Pročitajte Još »

Zbog pandemije 85% manje ilegalnih prelazaka granice

https://euractiv.rs/8-eu-prioriteti/137-vesti/14927–zbog-pandemije-85-manje-ilegalnih-prelazaka-granice- Broj ilegalnih prelazaka granice na glavnim migracionim rutama u Evropi u aprilu je opao za 85% u odnosu na prethodni mesec i dostigao oko 900, objavila je Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu Fonteks. To je najmanji broj od 2009. godine, od kada Fronteks prikuplja podatke.   Dodaje se da je taj rekordni pad posledica mera zbog pandemije …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …

Pročitajte Još »

Povrede na radu (povodom praznika rada)

Колика је учесталост фаталних повреда на раду перача прозора у САД није ми познато, али, Евростат је објавио податке за ЕУ у 2017 (линк). Свакога дана у свету људи умиру или бивају повређени услед професионалних несрећа или болести у вези са послом који обављају. У ЕУ је било преко 2 милиона повреда на раду које су довеле до одсуствовања са …

Pročitajte Još »

Stanovnici Zapadnog Balkana sa dugoročnim dozvolama za boravak u EU u 2018.

Приложени подаци из базе Евростата приказују број становника одабраних држава и територија са дужим „привременим“ радом у ЕУ. Значи, не обухватају краткорочне дозволе за боравак, мање од 12 месеци. Подаци не укључују ни становнике који су стекли држављанство земаља у којима живе и раде. Чланице ЕУ су имале промене обухвата дугорочних дозвола за боравак па ове годишње податке, њихову динамику …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva starijeg od 65 godina po regionima u Evropi 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) о старом становништву по регионима у 2019. У прошлој године 20,3% становника ЕУ имало је више од 65 година, што је раст удела за 0,3% у односу на 2018, и раст за 2,9 процентна поена у односу на 2009. Србија је незнатно изнад овог просека са 20,4% старијих од 65 година, али то је великим …

Pročitajte Još »

Koliko je uobičajeno raditi od kuće?

Према саопштењу Евростат-а (линк) u 2018 је 5,2% запослених, у старосној доби од 15 до 64 година у ЕУ стално радило од куће. Овај удео је стабилно око 5% био у прошлој деценији. У истом периоду је повећан удео оних који повремено раде од куће, са 5,8% у 2008. на 8,3% у 2018. Са 14% запослених који уобичајено раде код …

Pročitajte Još »

Bez oficirki nema nam članstva u NATO

Према подацима из базе Евростат-а у оружаним снагама у ЕУ било је запослено 1.123,6 хиљада особа у 2018. Овај број је повећан за 4,6% у односу на 2013. Број жена у оружаним снагама био је 126,8 хиљада и повећан је за 32,8%, док је мушкараца било 1.123,6 хиљада и њихов број је повећан само за 2,1%. Удео жена у укупној …

Pročitajte Još »

Udeo žena na upravljačkim pozicijama u Evropi u 2018.

Више од 6,7 милиона лица имало је управљачке позиције у ЕУ, у чему 4,3 милиона мушкараца (63%) и 2,5 милиона жена (37%) link. Мало више од једне четвртине чланова управе јавно листираних компанија (28%) биле су жене, а мање од једне петине (18%) жена биле су виши руководиоци (senior executives). Другим речима, мада представљају половину запослених у ЕУ, жене настављају …

Pročitajte Još »

Državna izdvajanja za religije u Evropi, 2008-2018.

Према подацима из базе Евростата укупна државна издвајања за религију и друге комуналне услуге износила су 7,3 милијарди евра у 2017. Ова издвајања имају стабилну вредност те су најнижа била 6,7 милијарди у 2015, а највиша у споменутој 2017. Посматрано по земљама Италија и Шпанија су у 2008. учествовале са 41,2% у укупним издвајањима у ЕУ, да би збирни проценат …

Pročitajte Još »

Tiho gašenje radio stanica u Evropi

Еуростат је издао саопштење о пословању радио станица у ЕУ (линк). У 2017. је 5.017 предузећа радило као емитери радио програма у ЕУ, што је за 300 мање него у 2016, и за 11% мање него у 2013. (5.641). У 2017. су радио станице оствариле 2.652 милиона евра додате вредности, што је за 29% мање него у 2013, док су …

Pročitajte Još »

Stopa zaključivanja brakova i prosečna starost prilikom ulaska u prvi brak

Евростат је поводом светог Валентина објавио пригодно саопштење (линк) под називом: Које чланице ЕУ имају највећу стопу бракова? У 2018 је међу чланицама ЕУ највећа стопа била на Кирпу (7,8 закључених бракова на 1.000 становника), Румунији (7,4), Литванији (7,0) и Летонији (6,8) а најмања у Луксембургу (3,1), Италији (3,2) и Португалији (3,4). У бази има и података за Србију која …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Evropi u 2019

Према првим проценама Евростата (линк) број ноћења у туристичким капацитетима достигао је више од 3,2 милијарде, што је за 2,4% више него у 2018. Од 2009 постоји стабилан раст броја ноћења највећим делом под утицајем ноћења странаца. У 2019 Шпанија (469 милиона ноћења +0,5%), задржала је вођство испред Француске (446, +0,8%), Немачке (436, +4%), Италије (433, +0,9%) и УК (375, …

Pročitajte Još »

Struktura fakultetskih diploma u EU i u Srbiji u 2017.

Евростат је 24.1.2020 пред дан образовања у Србији, Савиндан, издао саопштење (линк) о структури свршених факултетлија у 2017. У Србији је претходних година наступила права инфлација доктора наука и магистара, што овим подацима није обухваћено, нити се може видети некаква динамика јер су у бази подаци за чланице ЕУ од 2015, а у Србији од 2016. Највећи број дипломаца био …

Pročitajte Još »

Srbija u modernom ropstvu: četiri petine zaposlenih dostupno poslodavcima 24 sata!

Да Србија џиновским стопама раста БДП-а хитро граби да постане развијенија од Данске за пар година само злобници могу да споре, јер чињенице указују да можда није ни питање пар година већ само неколико месеци, 2-3 након републичких избора, уколико народ потврди наш европски пут. Међу мноштвом показатеља да је Србија једна од најнапреднијих земаља, па тиме и најразвијенијих (ако …

Pročitajte Još »

Da li nešto znači prosečna plata od 500 evra?

  Свакако да значи, то није спорно, боље да нам просечна плата буде 500 а не 470 евра, и то у целој 2020, а не само у једном месецу. Међутим, када се медијски спинује, излуђује народ попут мистерије убиства једне певачице, или „берберином“, или пак која је са киме урадила оно у ријалитијима, сам податак о 500 евра баш ништа …

Pročitajte Još »

Prosečna starost putničkih vozila u Evropi u 2017.

Евростат у бази података има информацију о просечној старости путничких аутомобила за све чланице изузев Бугарске, Грчке и Словачке. Судећи по дну приложене листе, вероватно би се прве две придружиле земљама на дну, а Словачка средини, уз Словенију и Чешку. Најмлађи аутомобили возе се у Луксембургу. У њему је 50,3% аутомобила млађе од 5 година, а просечна израчуната старост свих …

Pročitajte Još »

Primanja stanovništva u Evropi po decilima u 2018.

Табела без коментара. За Србију постоје подаци од 2013. Динамички подаци су још гори јер показују колико брзо становници Северне Македоније достижу становнике Србије, и колико се разлика између Србије и других земаља повећава. Др. Драгован Милићевић је већ писао на ову тему: http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/dohoci-pojedinaca-i-domacinstava-u-evropi-%e2%80%93-pokazatelji-nejednakosti/ Евростат, црвеном бојом су подаци из ранијих година (2017 или 2016).

Pročitajte Još »

Promena broja rođenih u Evropi 2008-2017

Евростат је објавио саопштење о уделу царских резова у укупном броју порођаја (линк) по коме највећи удео имају Кипар, Румунија, Бугарска, Пољска и Мађарска. Србија је са 32,2% одмах иза ових земаља, а од 2008. повећала је број царских резова за 56,5% (са 13.363 на 20.909) и само су Кипар (6,6 пута) и Пољска (+97,7%) имли већи релативни пораст ових …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Lična potrošnja u Srbiji i EU, 2008-2018.

Евростат је издао саопштење о личној потрошњи у ЕУ у 2018, о најзначајнијим ставкама и графичким поређењем земаља чланица (линк). У бази података налази се и Србија па сам овде извукао основне податке о потрошњи по становнику у одабраним годинама. Шта нам кажу подаци? Србија је у десетогодишњем периоду одржала идентичних 24,8% од нивоа просечне потрошње становника ове интеграције јер …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Izdaci za socijalnu zaštitu u Evropi, 2008-2017.

Издаци за социјалну заштиту представљају једну од најважнијих функција државе уз спољну и унутрашњу безбедност и прикупљање пореза. На основу нивоа и структуре социјалне заштите требало би да се разликују партије „левице“ и „деснице“ које обављају власт, прве да инсистирају на већим, а друге на мањим, апсолутним и релативним издацима за социјалну заштиту. Евростат је издао саопштење о социјалној заштити …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Odnosi zavisnosti mladih i starih u evropskim gradovima

Евростат је објавио саопштење  о односима зависности младих и старих према радно-активном становништву (линк). Однос младих према радно-активним био је 35% у 2017. Однос старе зависности био је мало нижи – 33%. Према саопштењу (подаци се односе на 2017. мада има и података за 2018, а за Португалију и за 2019) најмлађи главни град у ЕУ био је Брисел са …

Pročitajte Još »

Uvoz svinja u Srbiju u 2019. prepolovljen, nemački prasići su potisnuli hrvatske svinje

Када је у 2014. покренут извоз свињског меса за Русију тренутну корист од тог посла осетили су свињари у Хрватској и Мађарској – увоз живих свиња повећан је са 13 хиљада тона у 2013. (5,9 из Хрватске и 7,1 из Мађарске) на 34,4 у 2014. (18,7 и 15,2, респективно), али је брзо оборен на 15,1 хиљада тона у 2015 и …

Pročitajte Još »

Nagli rast iseljavanja iz Srbije u zemlje EU u 2018.

Евростат је издао саопштење о издатим првим дозволама за боравак становника (миграната) из трећих земаља у ЕУ (линк) у 2018. Податке треба узети са резервом из више разлога, а навешћемо за пример два: (1) тромесечни сезонски одласци на рад не значе трајно исељавање (на пример у летњој  сезони у Хрватску; (2) земља која је издала дозволу не мора да буде …

Pročitajte Još »

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених. Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%). …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Regionalna struktura zaposlenih u 2016, EU i Srbija

Евростат је објавио саопштење о регионалној структури запослених у ЕУ у 2016 (линк). Приложена је и мапа која приказује највећа релативна одступања сваког региона у односу на просек ЕУ. Са приложене мапе је јасно уочљиво да у Шпанији, Италији и Источној Европи пољопривреда и индустрија имају натпросечне уделе, док на северу Немачке, Француској, УК, Бенелуксу, Данској и у Северној Европи …

Pročitajte Još »

Profitna stopa stranih direktnih investicija u Evropi u 2017.

У приложеној табели су подаци Евростата о кумулативном приливу и одливу СДИ и о дохотку од прилива и одлива у тој години. Израчунате су профитне стопе на примљене и послате инвестиције и односи кумулативног прилива и одлива и прихода и расхода од директних инвестиција. Профитна стопа је већа од приказане јер се односи на ранија улагања а у кумулатив су …

Pročitajte Još »

Nismo pali, jer padu nismo skloni

Након Бугарске Србија има најмањи удео умрлих услед пада са висине. Да ли је то последица мањка високих зграда, па услед тога и недостатка перача прозора, није нам познато. Словенија нема високоспратнице у већем броју од Србије, али има за 38% већи број умрлих услед пада. Релативно посматрано, Словенци 7,1 пута чешће умиру на овај начин од Срба. У врху …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva izloženog zagađenju okoline u 2017, rang zemalja

Еуростат је објавио податке о проценту становништва који живи у загађеном окружењу. На жалост, још увек не прати загађеност ума идиотским садржајима на интернету и у другим медијским инструментима а како би пронашли утеху за Србији: има ли неке земље која је више преплављена простотом? У Србији је удео становништва које живи у загађеним условима смањен са 18,7% у 2013 …

Pročitajte Još »

Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће. Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих …

Pročitajte Još »

Naglo povećanje vrednosti uvoza piva iz Slovenije i Nemačke

Други август Евростат обележава као међународни дан пива и у свом саопштењу (линк) наводи Србију као другу земљу ван ЕУ, након Мексика на сувереном првом месту према количини пива увезеног са простора ван ЕУ. Том другом месту можемо захвалити Мирославу Мишковићу и одлуци Делта холдинга да уђе на тржиште Бугарске, пре него што је Делта продата Делезу. Прошле године је …

Pročitajte Još »

Očekivano trajanje života po rođenju u 2017.

Очекивано трајање живота при рођењу у ЕУ процењено је на 80,9 година у 2017, где је за жене 83,5 година, а за мушкарце 78,3 године, што је разлика од 5,2 године у трајању живота. На приложеном графикону је и Србија, па је лепо што је ова полна разлика у трајању живота код нас испод просека и износи 5 година. Оно …

Pročitajte Još »

Rad subotom, nedeljom, večernji i noćni rad po zemljama u 2018.

Сан сваког нормалног човека је да се суботом и недељом од рада у претходних пет (радних) дана одмори. Постоје, међутим, дежурне службе које морају да раде и тог дана, попут хитне помоћи или новинара, како не бисмо остали ускраћени за важне информације. Сиромаштво и жеља за већим примањима нагоне људе да раде и викендом, па није чудо да су у …

Pročitajte Još »

Prijem u državljanstvo zemalja članica EU u 2017.

Према саопштењу Евростата (линк) у 2017 је 825 хиљада лица стекло држављанство чланица ЕУ. Највише држављанства издала је у 2017 Италија (18% од укупног броја), УК (15%), Немачка и Француска (по 14%), Шведска и Шпанија (по 8%). Главни корисници ЕУ држављанства били су из Марока (8%), Албаније (7%), Индије и Турске (по 4%). Француска, Шпанија и Италија (заједно 83%) су …

Pročitajte Još »

Srbija je evropski šampion u socijalnim razlikama!

Према подацима Евростата (линк) Србија има највеће разлике у примањима првог и последњег квантила становништва: првих 20% по приходима и последњих 20%. Подаци се односе на 2017, а за већину земаља постоје подаци и за 2018. Судећи по томе да је у Бугарској, на трећем месту ова разлика смањена Србија има велике шансе да је остала на шампионској позицији и …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti mladih koji su nedavno završili fakultet: Evropa i Srbija

Према подацима Евростата (линк) стопа запослености младих, у узрасту од 20 до 34 године, који су у претходне три године завршили факултет износила је 85,5%. То је за 0,6% више него у 2017, али још увек за 1,4% нише од рекордних 86,9% у 2008. Највишу стопу запослености у 2018 имали су Малта (96,7%), Холандија (94,8%), Немачка (94,3%) и Луксембург (94%) …

Pročitajte Još »

Ekonomski razvoj u Evropi 2000-2018, šest priča sa grafikona

На почетку 21. века процес интеграције дела чланица ЕУ у монетарну унију се приводио крају, а светска криза из 2008. је деловала као земљотрес на процес европске интеграције и конвергенције у степену развијености сиромашнијих чланица и земаља на путу да у ову интеграцију уђу. Овде смо издвојили 6 прича о процесима конвергенције и дивергенције у нивоу развијености одабраних земаља. Први …

Pročitajte Još »

Potrošnja stanovništva u Evropi u 2018.

Евростат је издао саопштење о актуелној индивидуалној потрошњи становника у 2018, као мери благостања домаћинстава. Србија има БДП који је на нивоу од 40% од просека ЕУ а потрошњу на нивоу од 48% ЕУ просека. Разлика је последица дефицита текућег рачуна и веће личне, а мање инвестиционе потрошње у Србији у односу на ЕУ. Посматрано у текућим еврима, а не …

Pročitajte Još »

Integracija migranata – stope zaposlenosti

У 2018. стопа запослености особа у добу од 20 до 64 година била је у распону од 65% за особе рођене ван ЕУ, преко 74% за рођене у својим земљама, до 77% за рођене у другим чланицама ЕУ. Највишу стопу запослених рођених у другој чланици ЕУ имало је УК (86%), праћено Португалијом (84%), Шведском (83%), Малтом (81%) и Немачком (80%). …

Pročitajte Još »

Sa kamperima u svetlu budućnost!

За Ускрс сам се изненадио камперском колонијом немачких стараца испред манастира Студенице. Било је 12 кампера и два мини аутобуса и провели су три дана испред манастирског конака хранећи се у трпезарији конака. Прелепа природа уз импозантни манастир и пар евра за храну дневно, има ли шта боље од тога? У животу сам два пута камповао: у Макарској 1988. и …

Pročitajte Još »

Cena zakupa poljoprivrednog zemljišta u 2017, u evrima po hektaru

Евростат има у својој бази податке о цени закупа пољопривредног земљишта. Подаци могу више да збуне него да убјасне уколико их користи незналица попут мене. На пример, закуп обрадивог земљишта у Бугарској повећан је са 153 евра у 2011 на 240 евра у 2017. Закуп земљишта у Бугарској био је скупљи у односу на високо развијене земље попут Финске, Француске, …

Pročitajte Još »

Udeo zaposlenih u uslužnom sektoru u ukupnoj zaposlenosti u 2018.

Евростат је издао саопштење о запослености у услужном сектору (линк) где је 74% од укупног броја у 2018 радило у овој области. Удео је повећан са 66,1% у 2000, и у свим годинама је повећаван, мада је овај раст удела успорен, јер је у претходне две повећан само за по 0,1%. Највећи удео запослених у услужном сектору у 2018 имали …

Pročitajte Još »

Preporuke nacionalnog konventa o EU: Nespremni za EU

На седмој пленарној седници Националнoг конвента о ЕУ, одржаној 10. јуна 2019. године, Поднет је извештај и о остваривању усаглашАвања из области ,,ПОЉОПРИВРЕДЕ И РУРАЛНОГ РАЗВОЈА“, ,,БЕЗБЕДНОСТИ ХРАНЕ, ВЕТЕРИНАРСКОЈ И ФИТОСАНИОТАРНОЈЈ ПОЛИТИЦИ“ И ,,РИБАРСТВУ“  – поглавља 11,12 И 13) ЈА САМ АКТИВАН ЧЛАН МРЕЖЕ ЗА РУРАЛНИ РАЗВОЈ  ПА ВАМ ДОСТАВЉАМ НЕКЕ БИТНЕ ДЕЛОВЕ ИЗ КЊИГЕ ПРЕПОРУКА. I Буџет за реализацију …

Pročitajte Još »

Strani radnici u Srbiji i u EU

Евростат је објавио саопштење о интеграцији миграната као самозапосленим лицима. Од 30,2 милиона самозапослених 26,7 милиона је било рођено у својој земљи, док је 3,5 милиона било рођено у страној земљи, у чему 2,2 милиона ван ЕУ а 1,3 милиона у другој чланици уније. Мене је заинтересовао податак да је у укупној запослености 124,9 хиљада људи у Србији запослено из …

Pročitajte Još »

Udeo povremeno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, Srbija i Evropa

Избијање светске економске кризе 2008. (или 2007. у САД) било је последица прекомерног шпекулантског понашања банака које је било свемирски удаљено од реалне економије. Синхронизованом акцијом банке су спасаване пореским новцем и невиђеном брзином, без да је ико питао пореске обвезнике да ли се слажу са таквом употребом новца. Банке су спашене али су се државе презадужиле што ризик од …

Pročitajte Još »

Zaposleni u IKT sektoru u 2018

Према подацима Евростата (линк) у ЕУ је у 2018 у ИКТ (информације, рачунари и телекомуникације) сектору радило 8,9 милиона људи. Ово је доминантно мушка делатност јер је само 17% од укупног броја ИКТ специјалиста женског рода. Србија је са 21% била изнад овог европског просека, а Бугарска је са 28% жена била на европском, релативном, врху. У бази података постоје …

Pročitajte Još »

Udeo stanovništva sa teškim materijalnim odricanjima u Evropi

Евростат је под насловом „Можете ли да платите све своје рачуне?“ (линк) објавио податке о уделу становништва које не може да плати све егзистенцијалне потребе. У тешком материјалном одрицању су лица и породице које не могу да приуште најмање четири од следећих ствари/потреба, а које се сматрају од већине људи као неопходне и пожељне за адекватан живот: платити рачуне на …

Pročitajte Još »

Napuštanje roditeljskog doma u Evropi i u Srbiji

Поводом међународног дана породице (15. маја) Евростат је објавио саопштење о одраслима који живе са својим родитељима по земљама. Више од трећине мушкараца (35,3%) су у 2017 још увек живели са својим родитељима и само једна петина жена (21,7%), у узрасту од 25 до 34 година. У просеку су своје родитељске породице у ЕУ напуштали у 26 години, али узраст …

Pročitajte Još »

Poslovanje stranih filijala iz EU u Srbiji, 2010-2016

Евростат прикупља податке о пословању страних филијала у ЕУ, али и о пословању предузећа из ЕУ у трећим земљама. За сада, прикупља податке о само три индикатора: промету страних филијала, броју запослених и броју филијала. Овде смо приказали те податке и додали односе ове три величине. Подаци ЕУ могу да се драстично разликују од наших статистичких података, али то је …

Pročitajte Još »

Srbija u kolaborativnoj ekonomiji u 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк) о приватном коришћењу интернета како би се пронашле приватне услуге смештаја и транспорта, а као део извештаја о коришћењу информационих и комуникационих технологија. Према овом извештају 19% становника користило је интернет портале или наменске апликације како би резервисало смештај за одмор. Ове услуге (peer-to-peer services) су део такозване „колаборативне“ или „економије дељења“ (‘sharing economy’). Међу …

Pročitajte Još »

Procena sopstvenog zdravlja u Srbiji i u EU u 2017

Евростат је објавио саопштење (линк) о томе како становништво лично процењује сопствено здравље. Према саопштењу 7 од 10 становника уније, старијих од 16 година, сматра своје здравствено стање добрим и веома добрим док само 8% сматра лошим или веома лошим. У бази података има и Србије, а има и подела на велеградове, градове и рурална подручја. Интересантно је да док …

Pročitajte Još »

Radno vreme Evropljana u T4 2018

Евростат је објавио саопштење (линк) о плаћеним сатима по земљама чланицама у 2016, на основу анкета о радној снази. Словенија и Хрватска су на врху листе по броју сати у 2016, па следи Мађарска, док се најмање радило у Белгији, Холандији, Данској и у Немачкој. Постоји база Евростата у којој се налазе подаци и за Србију и то тромесечни, па …

Pročitajte Još »

Proizvodnja pilećeg mesa u EU i u Srbiji u 2018

Према подацима Евростата (линк) у 2018 је произведено у ЕУ 15,2 милиона тона пилетине, што је нови рекорд и повећање за 3,2 милиона тона након 2010. У 2018 је око 70% производње било у само шест чланица и то: Пољска (168%), УК (12,9%), Француска (11,4%), Шпанија (10,7%), Немачка (10,4%) и Италија (8,5%). У Србији је произведено 85 хиљада тона пилетине, …

Pročitajte Još »

Navike u ishrani u Evropi: unos voća i povrća

Евростат се труди да статистичке податке које прикупља и обрађује прикаже на што интересантнији начин. Тако, попут питања „Бројите ли овце“ а да би представио број оваца по земљама, питањем „Да ли једете воће и поврће сваког дана“ приказује навике у исхрани становника ЕУ и пар земаља потенцијалних чланица. Уколико се дневно једе воће и поврће из прикупљених података немамо …

Pročitajte Još »

Ovce i Evropljani

Евростат је на симпатичан начин представио статистику оваца у ЕУ, са најавом, ако вам је тешко да заспите, бројите овце у Европи. У тој Европи највише овци има у УК, па када она напусти ЕУ, то ће битно да смањи могућност успављивања бројањем оваца. Оваца има више од људи једино на Исланду, где оваца има за 24% више, па следе …

Pročitajte Još »

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …

Pročitajte Još »

Udeo žena na menadžerskim pozicijama u 2017 godini

Прилично добро играм једну од најпопуларнијих светских бесплатних игрица Clash Royal. Рецепт за добро играње, побеђивање, је у коришћењу 5 женских карата, две гоблина и Теслиног торња. Женске карте су јефтине (стрелкиње, принцеза, бандит, Валкирија и слепе мишице), мање коштају од јаких мушких, и веома су опасне па са две три женске лако се униште и најјаче мушке карте. Ови …

Pročitajte Još »

Gde je siromaštvo veće nego u Centralnoj Srbiji?

Евростат је унапредио своје регионалне статистичке (link) интерактивном мапом на којој се по избору жељеног региона прикажу и упоредиви подаци о његовој развијености (мерено БДП-ом по куповној снази валуте по становнику у односу на просек ЕУ), стопи запослености и незапослености, уделу високошколованих у одраслом становништву. Када притиснете на Регион Јужне и Источне Србије, осим ових података (1.513.383 становника), 50,6% запослених …

Pročitajte Još »

Prijem u državljanstvo u zemljama EU stanovnika odabranih država i teritorija 2002-2017

Приложени подаци у табели више указују на државно-правну конфузију на територији бивше Југославије него што нам откривају узроке и правце миграција. Словенију смо искључили из одабира држава и територија јер ова алпска минијатура никада и није припадала балканском делу Југославије. Укључивање Хрватске је неопходно јер се у овим подацима о држављанству вероватно налази већи удео Срба него у укупном становништву …

Pročitajte Još »

Kako obavljamo poslove?

Према подацима Евростата (линк) 39% запослених у ЕУ, у 2017. години, послове је обављало седећи, 20% стојећи, 30% је имало средње физичке напоре а 12% је имало теже физичке напоре. У бази су и подаци за Србију па је лепо упоредити је са другим европским земљама. У Србији је 30,7% запослених радило седећи, 17,3% стојећи, 40,2% је имало средње физичке …

Pročitajte Još »

Srbija je najnaprednija u Evropi!

Дан жена мрзим зато што сам жена у души, а  не зато што сам ретардирани моравски сељак. Центар света је у мени и сав свет се врти око мене. Јес` да децу нисам родио али се према њима опходим више као мајка, а не као отац. Али, тема нисам ја већ српски парламент и родне промене у њему кроз време. …

Pročitajte Još »

Usporavanje italijanske ekonomije

Italija je, uz Nemačku, najvažniji ekonomski partner Srbiji te njeno ekonomsko usporavanje na kraju 2018 i tokom 2019 imaće nepovoljne posledice na kretanja u Srbiji. https://www.istat.it/it/files//2019/01/MonRep_dic2018_EN.pdf International economy has become more uneven and signs of tempering momentum are emerging. The main factors behind the deceleration are the incomplete Brexit process and the impact of enduring “tariffs war” between the United …

Pročitajte Još »