Monetarna politika i bankarski sistem

SRBIJA U ZAMCI LIKVIDNOSTI

Zamku likvidnosti je prvi opisao Kejns u svom kapitalnom delu Opšta teorija, kamate i novca’’ iz 1936 godine. Naime dejstvo zamke likvidnosti podrazumeva da pri stabilnojponudi novca postoji prag smanjenja kamatne stope pri kojoj monetarna politika više ne može uticati pozitivno na privredni razvoj. Keynesova zamka likvidnosti[1] predstavljala je teoretsko objašnjenje zašto, u uvjetima vodoravne LM krive tipične za razdoblje …

Pročitajte Još »

MONETARNI SUVERENITET

Poslednjih dana se čuju mišljenja uglavnom od pojedinih opozicionih političara da država u cilju prevazilaženja trenutnih problema u vezi Korona virusa treba da se umesto zaduživanja obrati Narodnoj banci Srbije u cilju finansiranja povećane  budžetske potrošnje umesto zaduživanja putem emisija dugoročnih obveznica na domaćem i međunarodnom tržištu. Odmah trega naglasiti da to u ovom trenutku nije moguće jer: ⦁ Zakonom …

Pročitajte Još »

MISTERIJA NOVCA

O tome kako se i ko kreira novac je napisano nebrojeno knjiga, udžebnika, naučnih i stručnih radova. Konvencionalna monetarna teorija nam govori da se novac stvara preko mehnizma tzv. kreditne multiplikacija koja opet ima svoja dva vida: mikrokreditna multiplikacija na nivou jedne banke i makrokreditna mulitplikacaija na nivou sistema poslovnih bananka.  Iako centralna banka neposredno ne kontroliše sve tokove kreiranja …

Pročitajte Još »

VALUTNI RAT

Najnovija odluka Evropske centralne banke da u sistem ubacuje mesečno prosečno 67 milijardi evra ili oko 1100 milijardi do sredine sledeće godine  potakla je mnoge polemike u vezi sudbine evra, uticaja na zemlje periferije Evropske unije, Srbiju i sl. Sigurno je da će doći do smanjenja vrednosti evra u odnosu na referentne valute (dolar i franak) što je uostalom i …

Pročitajte Još »

SRBIJA U STAGFLACIJI

Imajući u vidu kretanja svih ekonmskih i privrednih perforansi u Srbiji u prethodnih nekoliko godina može se zaključiti (mada se malo o tome govorilo i govori u prethodnom i sadašnjem vremenu) Srbija je dopala u jednu od najtežih pozicija u vodjenju ekonomomske politike – u zonu stagflacije. O ovoj temi se u Srbiji malo i govorilo i pisalo, uglavnom je …

Pročitajte Još »

Emerging zemlje kao glasnici promene globalne monetarne politike?

Česta ono što određuje da li su ekonomije zemalja uspešne ili neuspešne je anticipacija budućih globalnih ekonomskh trendova sa znatnom potrebom, za dozom hrabrosti za sprovođenje odluka koje možda u datom momentu nisu popularne ali su dugoročno korisne. Već u nekoliko navrata smo, u raznim člancima na makroekonomija.org, pominjali da se promena globalna  monetarne politike sve konkretnije da naslutiti. Možda …

Pročitajte Još »

POŠAST ZVANA DEVIZNI KURS

Objavljeno 14.12.2009 na portalu ekonomija ’’Narodna banka uništava srpsku privredu’’,  ’’Vlada mora da odbrani dinar’’, ’’Za nekoliko dana srpska privreda izgubila 18 milijardi dinara’’, i sl, su naslovi skoro svih vodećih dnevnih listova u Srbiji u pretklih nekoliko dana. Iz ovih naslova  onaj ko ne čita novine zaključio bi da je došao  ’’sudnji dan’’. Ali postavlja se pitanje zašto je …

Pročitajte Još »

Dug po zaposlenom VI 2012

Privreda je na kraju juna dugovala 19.366 miliona evra (me), javni dug je iznosio 15.292me, a stanovništvo je dugovalo 5.660me. Ukupan dug ovih sektora bankama iznosio je 37.973me (indirektne obaveze države su u dugu privrede) i smanjen je za 100me, u odnosu na maj ove godine, dok je povećan za 1.114me u odnosu na jun prošle godine. U odnosu na …

Pročitajte Još »

KAKO DRŽAVA ISTUSKUJE PRIVREDU SA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Fenomen  “istiskivanja“  (engl. Crowding out effect) je  davno poznata konstatacija kada država svojom ekspanzivnom fiskalnom potrošnjom i izraženim deficitima gura privredu sa finansijskog tržišta. Pre prezentacije primera kako država Srbija vrši “istiskivanje“ mora se o samom pojmu reći nekoliko  postavki. “Istiskivanje prouzrokuje činjenica da se deficit budžeta države ne eliminiše  uskladjivanjem javnih rashoda sa javnim prihodima, već se rpibegava pojačanom …

Pročitajte Još »

TANJUG: KAKO JE ISLAND POBEDIO KRIZU

ORGANIZACIJA za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje kako će islandska ekonomija ove godine prerasti područje eurozone, a mere koje je Island proveo kako bi se oporavio od duboke financijske krize u kojoj se našao 2008. godine pokazale su se uspešnim, stoji u tekstu koji je objavio Bloomberg. Rejtinška agencija Fitch Islandu je podigla rejting pa je nakon statusa „smeća“ i …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Pitanja o novom kovanom novcu

Потпуно сам свестан значаја и неопходности апоена – 1, 2, 5, 10 и 20 ДИНАРА.   Али, …   Да ли је нови ИЗГЛЕД кованог новца само повод, а прави разлози нису саопштени?   Колико кошта издавање 1, 2, 5, 10 и 20 динара?   Да ли су трошкови издавања кованог новца већи од њихове номиналне вредности?   Зашто се …

Pročitajte Još »

Another Bank Bailout

Oh, wow — another bank bailout, this time in Spain. Who could have predicted that? The answer, of course, is everybody. In fact, the whole story is starting to feel like a comedy routine: yet again the economy slides, unemployment soars, banks get into trouble, governments rush to the rescue — but somehow it’s only the banks that get rescued, …

Pročitajte Još »

DEVIZNI KURS – DAMOKLOV MAČ

Poslednjih nedelja, naročito od početka meseca vrlo često na naslovnim stranama medija se može videti: ’’dinar na istorijskom minimumu prema evru’’, dinar pada ubrzano’’ ’’dokle će dinar padati’’ i sl. Da li postoji opravdani razlozi za strah i zabrinutost kako stručne javnosti, nosilaca ekonomske politike, privrede i stanovništva. Odgovor je da i to bez izuzetaka. Doduše neki zvaničnici države i …

Pročitajte Još »

SRBIJA U KANDŽAMA GLOBALIZACIJE

Proces globalizacije koji se danas ostvaruje, nije proces zbližavanja delova sveta u cilju smanjenja ekonomskih, tehnoloških, kulturnih i ostalih razlika kako to predstavljaju zapadni teoretičari, već novi sistem ekonomskog i kulturnog porobljavanja manje razvijenih od strane nekolicine moćnih i visoko razvijenih zemalja. To nije proces stvaranja globalne civilzacije ili kako se često kaže stvaranje ,,globalnog sela’’ u cilju izgradnje pravednijeg, …

Pročitajte Još »

BANKE I BANKARSKI SISTEM – GROBARI SRPSKE EKONOMIJE

,,Krvotok našeg razvoja i života’’, odnosno bankarski sektor, nalazi se u rukama stranog kapitala. Od 34 banke u Srbiji, 28 je u rukama stranih banaka. Sa malom sumom kapitala, strane banke su nametnule našoj ekonomiji neokolonijalni odnos. Politikom visokih kamatnih stopa i raznih dodatnih troškova, eksploatišu radnu snagu u realnom sektoru iz koga se kontinualno prelijeva kapital u banke. Njihova …

Pročitajte Još »

POSLEDICE POVLAČENJA KAPITALA IZ SRBIJE

Sve glasnije se ovih dana čuju informacije  da velike strane banke koje posluju u Srbiji svoje plasmane u Srbiji značajno smanje, a da zaredjeni novac (u proteklih 5 godina banke su samo na kamatama i kursnim razlikama od privrede Srbije isisale preko 22 milijarde eura) retrasferišu svojim centralama u cilju smanjenja enormnih gubitaka istih  nastali dužničkim krizama ključnih zemalja (Grčke, …

Pročitajte Još »

MODERNA MEHANIKA NOVCA

Velika kriza koja je na pomolu, najavljena je od strane nekih veoma respekatiblnih ekonomista sa zapada  koji su tvrdili da ova još veća i potresnija pošast dolazi zbog prevelike zaduženosti ekonomija. U svojim tekstovima koji su upravo sada na sajtu makroekonomije pokušao sam približiti tezu da u poslednjih desetak godina standard stanovništva na zapadu nije  značajno porastao. Naprotiv, u mnogim …

Pročitajte Još »

Poigravanje 10 banaka iz Zapadne Evrope sa 20 zemalja Istočne Evrope

Nema istinskog oporavka bez promene monetarne politike     Zemlje Istočne Evrope imaju niz zajedničkih ekonomskih karakteristika koje su posledica prodaje svojih bankarskih sektora istim bankama iz zemalja Zapadne Evrope (http://www.imf.org/external/pubs/ft/wp/2009/wp0906.pdf).   U prethodnih 8-9 godina su imale snažan ekonomski rast koji je bio praćen ogromnim rastom spoljnog duga (mahom maticama filijala banaka koje su ušle u ovaj region), i …

Pročitajte Još »