Опијумске цигарете, Балкан и пејџери (2)

Операција Mincemeat (искрцавање на Сицилију – МЗ) је дакле одлично почела. Али, сад је даља процјена овисила о пуковнику баруну вон Roenneu, шефу Fremde Heere West. И Roenne је донио повољан закључак о веродостојности докумената и његова се процјена њихова садржаја готово у ријеч поклапала са лажном обавијести у Nyeovu писму Alexanderu: Савезници припремају велике операције против Сардиније и Пелопонеза, комбиниране с лажним нападом на Сицилију…

Док је леш мајора Мартина плутао према шпањолској обали, Хитлер је био заузет припремама за највећу тенковску битку у повијести – битку код Курска. Након ужасних жртава у зими 1942/43. преостало му је тек толико тенкова да може планирати офензиву код Курска, али недовољно за неку нову пријетњу дуж јужних бедема „европске тврђаве“. С руског бојишта није могао издвојити ниједног човјека и ниједан тенк – а документи Mincemeatа увјерили су га да се на Средоземљу, посебно на Балканском полуотоку, јавља нова опасност. Своју је забринутост изразио у писму Mussoliniju: у 1943. години не узнемирује га – како је нагласио – друга фронта на западу, него Балкан:

               Проматрам ситуацију… с највећом забринутошћу. То је повијесни инвазијски пут у срце Европе… Ако би се непријатељ искрцао у том подручју, потпомогнут локалним националистичким и комунистичким устанцима, могао би изазвати… најгори ужас угрожавањем њемачкога јужног крила на истоку и, касније, дивовским преокретом – заједничким англо-америчко-руским продором у саму Њемачку.

Дотада је Балкан био запосједнут претежно од Талијана. Талијанска је команда са тридесет три дивизије осигуравала Грчку и отоке, Југославију и Албанију, док су се 1. просинца 1942. њемачке снаге у Грчкој и Југославији састојале само од једног корпуса са шест дивизија, укључивши елитну 7. СС дивизију „Принц Еуген“ и једну дивизију падобранаца на „тврђави Крета“, отоку што је доминирао Егејским морем. Али колико је Италија била поуздана као савезник? СД је управо прибавио доказе о монархистичкој завјери у Риму која је имала оборити Mussolinijа и предати земљу Америци и Британији. Откриће је изазвало озбиљну кризу у Хитлерову стратегијском размишљању, у часу кад је вагао потребе што их је наметала курска офензива према захтјевима што их је изазивала пријетња од операције Mincemeat. Ако би се Италија предала, Хитлер би морао својим снагама надомјестити тридесет три талијанске дивизије на балканском попришту – а да се не говори о десет талијанских дивизија у Русији.

Док су Хитлер и OKW расправљали о проблему, LCS се потрудио да новим обманама увећа њихове улоге. На плажи код Cagliaria, главнога града Сардиније, појавило се тијело још једног мртваца са документима који су указивали на то да је човјек, иначе у униформи британских командоста, припадао мањој јединици посланој у извиђање сардинијске обале…

Све је то натјерало Хитлера да напокон нешто учини. У директиви од 12. свибња 1943. наредио је мјере које су у основи биле сажетак Mincemeatа:

               Након окончања борби у Тунису, што непосредно предстоји, ваља очекивати да ће Англо-Американци покушати што прије наставити операције на Средоземљу. Припреме за то можемо опћенито оцијенити закљученима. Највише су угрожени: на западном Средоземљу – Сардинија, Корзика и Сицилија; на источном Средоземљу – пелопонески и додеканески отоци.

               Од њемачких заповједника и установа којима је повјерена одбрана Средоземља очекујем да сурађују врло тијесно и брзо, како би нам свим расположивим снагама и опремом појачали обрану тога веома угроженог простора у кратком року што нам је вјеројатно још преостало. Мјере што се односе на Садринију и Пелопонез имат ће предност у односу на све остале.

OKW је у угрожена подручја хитно одаслао команданте и трупе. Фелдмаршал Ромел упућен је у Атену да ондје формира групу армија…

Док је фелдмаршал Ромел успостављао свој главни стан у Грчкој, Савезници су се – у ноћи 9/10 српња 1943. искрцали на Сицилији. Хитлеров Главни стан још једном се нашао потпуно затечен. Армије Montgomeryja и генерала George C. Pattona брзо су освојиле Сицилију, а њемачки је Генералштаб обузела она стара и добро позната мора: Reich је опкољен, и нитко не зна откуда ће непријатељ ударити на  Voteland. Савезници се нису искрцали на Балкан… засад. Али, неће ли то учинити у скорој будућности? Савезничким планерима није промакло како је грчевито Хитлер реагирао на измишљотине Mincemeatа, па ће зато угрожавање „меког трбуха Европе“ и даље бити основа свих камуфлажних и обмањивачких планова око Дана Д. Операција Mincemeat је била само једна таква пријетња која ће својом ингениозношћу и каснијом фамом засјенити друге, једнако ингениозне ратне варке смишљене да се њемачке снаге привуку на Балкан – варке које ће обманути не само Хитлера него и повијест.

A.C.Brown „Велике обмане другог свјетског рата – двоструки шпијуни“ Центар за информације и публицитет, Загреб 1977. Стр. 54-57.