Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Тко год потјече из Тексаса, тај ради с нафтом – тако гласи једна америчка крилатица.
У томе има нешто истине, али има и много неистине. Заправо постоји, дакако, много више Тексашана који немају баш никаква посла с нафтом – осим можда као потрошачи – него оних који раде у петролејској привреди.
Међутим, управо та мањина управља Тексасом. Будући да исти скуп сједи данас у Вашингтону на кормилу, можемо устврдити да у нашим данима свјетска политика у одлучној мјери стоји под утјецајима петролејаца из Тексаса.
Све до почетка нашега (XX – МЗ) столећа био је Тексас – „горостат с југа“ како веле у Америци – изразито сељачка држава. Највећи дио становништва живио је од стоке, памука, жита, крумпира и пољопривредних производа различитих врста.
У вријеме кад је Рокфелеров труст већ постигао и прешао врхунац своје моћи, није у Тексасу још потекла ни једна капљица нафте.
Судбински је дан те земље свануо 10. сјечња 1901. кад је у близини града Беаумонта избио до тага најгласовитији од свих америчких гејзира нафте, „Spindletop“, природном силом правога вулкана.
Пуне двије године неки је Antony Lucas – својим се правим презименом звао Лучик (вероватно Лучић – МЗ), а потјецао је из Црне Горе – у пјешчаним обалним подручјима Беаумонта узалуд бушио тражећи нафту. Геолошки капацитети његова времена пророковали су му да ондје никада неће наћи нафту. Постепено су се повукли и финанцијери који су Лукаса с почетка потпомагали.
Али Црногорац, који је и сам инжењер, није се међутим дао смести. Бушио је и даље. Кад је стигао на дубину од 350 метара, а да се при томе није намјерио на нафтоносне слојеве, чинило се да је његов потхват коначно осуђен на неуспјех. Сви они који су у њему судјеловали посве су се исцрпли, а Лукас је практички био банкрот.
Онда, у посљедњем тренутку, ипак се збило: уз гласни прасак шикнуо је одједном према небу големи млаз муља сав овијен облацима земног плина. Из њега је потекло текуће злато! Попут драгоцјене струје лаве излило се оно по оскудној крајини; убрзо се скупило зачуђено мноштво људи, вичући и дивље гестикулирајући. Од неких 25 000 барела првога дана убрзо се ерупција повећала на више од 100 000 барела дневно. Потрајало је неколико тједана док подивљали извор није био обуздан и док се струја нафте која се излијевала по пољима и двориштима није могла одвести у нафтоводе.
Тај је један једини извор у току слиједећих педесет година дао више од стотину милијуна барела нафте.
Избијање „Spindletop-а“, био је догађај револуционарног значења. У току свега неколико година посве се измијенило лице Тексаса, а заједно с њим и његова друштвена структура. Посвуда на обали заљева дизали су се торњеви за бушење. Поспана села и мали градићи претворише се у „boom towns“. Гдје је прије владао строги морали ред, сад се распојасало необуздано махнитање шпекуланата, пустолова и лаких жена. Играчице и јавне куће ницале су попут гљива из тла натопљена нафтом.
Она голема налазишта на југу Тексаса, која су се надовезала на откриће „Spindletopа“, вршила су тако снажан притисак на цијене да су произвођачи добивали свега још десет центи. Данас, напротив, цијена износи округло три долара. Чак ни големи Рокфелеров труст није могао посве усисати преобиље црнога злата.
Из онога времена потјечу и прва „неовисна“ петролејска подузећа која су се међусобно борила у оштој конкурентској борби. Међу њима је било и подузеће Texas Company (Texaco), основано 1902. у Беаумонту, новој метрополи трговине нафтом.
По свој прилици тридесет година касније још једном се поновио случај „Spindletopа“, са свим његовим последицама, само у посве другом крају – на истоку државе Тексас.
Опет се догодило да је неки особењак, старац по имену Joiner којега су сви његови знанци називали само „Дад“, уложивши и посљедњу пару и упркос упозорењима стручњака открио нафтоносно поље големих размјера. У ноћи на 3. листопада 1930. наишао је „Дад“ Joiner својом трећом покусном бушотином на нафту у Rusk Countiju у источном Тексасу између градова Овертаун и Хендерсон.
„Те је ноћи с неба падало злато“, говоре још данас у Тексасу. Црно текуће злато, што га је тлак уз силну буку и снагом правога вулкана избацивао увис, било је додуше љепљиво и неугодно је воњало, али мноштво је међутим ипак клицало од радости и у дивљем одушевљењу умакало руке у локву нафте која се ширила на све стране.
Откриће East Tecas Poola, једног од најпространијих и најиздашнијих нафтоносних поља Америке, довело је до поплаве нафте и до пада цијена нафти, које су поново пале на ниво пре избијања „Spindletopа“, на десет центи по барелу.
Будући да се тај догађај збио у исто вријеме с почетком велике депресије, нашла се подједнако влада у Вашингтону, као и државне власти у Тексасу, понукана да се умијеша како би обуздала прекомерно вађење нафте и пустошење извора.
У оно вријеме донесен је закон који нам се чини мало необичан. Према њему је Texas Railroad Commission (управа жељезница) имала право да одреди дневне максималне квете за све произвођаче нафте у земљи. О дјеломично веома конзервативном примјењивању те одредбе говорило се много у данима када се комисија кратила да повећа квоте (да би се савладала суеска криза) што су их у почетку 1957. узалуд тражиле Енглеска и друге европске државе.
Почевши од отварања East Tecas Poola постао је Тексас највећи произвођач нафте у Сједињеним Државама. Успркос свим одредбама у ограничењу производње, данас се у Тексасу још увијек вади готово једнака количина нафте као у свим другим државама Уније заједно.
Од укупне производње у години 1955, која је износила 2419 милијуна барела сиробе нафте, отпада 1022 милијуна барела на Тексас, Калифорнија, други најважнији произвођач нафте, произвела је исте године само 354 милијуна барела.
Доказане резерве сирове нафте у САД износиле су према стању 1. просинца 1956. 30 435 милијуна барела, од чега на Тексас отпада 14 783 милијуна барела.
Због тога ни на једном другом привредном подручју и ни у којој другој земљи нема међу петролејцима толико милијунаша као у Тексасу. Већина од њих стекла је своје бајословно богатство у току последњих 15 до 25 година. У почетку тридесетих година били су они готово без изнимке још посве непознати и највећим дјелом без имутка.
…
Нафта корумпита Тексас, а Тексас корумпира Сједињене Државе. Данас у Вашингтону сједи уз кормило више Тексашана него икада прије.
Предсједник Сједињених Држава потјече из Тексаса, а исто тако и Sam Rayburn, демократски спикер Конгреса.
Предсједник демократске фракције у сенату сенатор Lindon B. Johnson је Тексашанин.
Министар финанција, Robert B. Anderson, који је у почетку друге периоде Eisenhowerova председниковања позван у кабинет, припада међу људе на челу тексашке индустрије нафте.
Они државни службеници на руководећим положајима који не потјечу из Тексаса родом су из Калифорније. Иако у Калифорнији нафта није тако свемоћна као у Тексасу, ипак она и ондје игра веома важну улогу.
Тако се заокружује она чуђења вриједна слика која нас баш не усхићује: индустрија нафте влада Тексасом, Тексас влада Вашингтоном, а Вашингот влада западним свијетом.
Joachim Joesten: Нафта влада свијетом, НИП Загреб 1958. стр. 142-146.