Нафта из пакла

„Ако у паклу има нафте, онда ће је Американци прије или касније извући оданде, али ће пакао најприје опскрбити уређајем за климатизацију“, наводно је зачуђено ускликнуо неки Арапин, видјевши како прије неколико година прве колоне Arabian American Oil Company (Aramco) продиру у злогласни „Rub al Khali“, у пустињу на југоистоку Арапског полуотока, посве ненастањену и без капљице воде.

Данас постоји по цијелој земљи цио низ таквих „паклова“ који садрже нафту, почевши од ледених пустиња арктичке Канаде па до бразилских џунгли, од прашума централног Борнеа, у којима домороци живе на културном ступњу неандерталаца, па све до ужареног пијеска Сахаре, гдје иза сваког пјешчаног пруда може вребати чета огорчених домородаца.

Често се пионири нафте нађу сучелице опасностима за какве бисмо могли повјеровати да их у нашим данима можемо само још читати у фантастичним пустоловним књигама. Тако је „The New York Times“ 6. ожујка 1956. донио вијест из Боготе у Колумбији о нападајима извршеним на раднике у налазиштима нафте на граници Венецуеле. Нападаји су извршени луком и стрелицама.

               „Док се ноћни чувар Jose Gutierrez успињао челичним љествама до једне од великих спремаоница у Rio del Oro код Cutuce, погодила га је стрелица избачена помоћу лука из црне сјене спремнице.“

То нипошто није био изолиран случај. Извјештаји подузећа за експлоатацију нафте показују да је Gutierrez био већ 370. жртва таквих нападаја нецивилизираних колумбијских Индијанаца племена Мотилон. Откад су прије двадесет година прве чете радника тражећи нафту продрле у то подручје, тридесет и осам радника погинуло је од тих стрелица.

Слични увјети владају и у бројним другим подручјима Јужне Америке, где је тражење нафте у току посљедних година у великом опсегу: тежак рад уз примитиван живот и свакодневне опасности.

Поводом тражења нафте сукобљавају се стручни радници с опасностима много тежима од оних што их представљају пирахне и крокодили. Тако је до краја 1957. погинуло при истраживачким радовима и при бушењу у Сахари шеснаест француских инжењера и учењака од метака алжирских устаника.

Међутим, такви су догађаји при тражењу нафте данас ипак само изузеци, а не правило.

Највећи дио свих радова око истраживања и вађења нафте врши се у мање-више цивилизираним крајевима, иако се често врше под неугодним климатским увјетима. Човјек се може у великој мјери заштити од хладноће и врућине, како је то примијетио онај Арапин, осјетивши први пут на својој кожи оно чудо хладноће створено на умјетан начин.

У Саудијској Арабији, гдје истраживачи нафте подузећа Aramco често морају најпрје бушити у потрази за водом прије но што се лате тражења нафте, стоје у погону цијеле расхладне творнице, да би ону страшну врућину, која у току дана досегне 60 ступњева и више, учинили мало подношљивијом. Амерички „пустињски штакори“ уживају, уосталом, и приличан комфор – осим алкохолних пића која су у тој земљи фанатичних муслимана најстроже забрањена.

Joachim Joesten: Нафта влада свијетом, НИП Загреб 1958. стр. 31-32.