Велика седморка у индустрији нафте пре 70 година

Међу тих седам подузећа, која владају међународном привредом нафте, налази се пет америчких, те два британско-низоземска подузећа, Anglo-Iranian Oil Co. Ltd i Royal Shell. Не узмемо ли у обзир Мексико, Совјетски Савез с источним блоком држава, тих седам подузећа владају изравним или неизравним начином готово цијелим међународним послом с нафтом.

Овај приказ F.Т.C (Federal Trade Commission) извјештаја вриједи још и данас с једном измјеном: да се Anglo-Iranian Oil Co. Ltd покрај године 1954. претворио у British Petroleum Co. Та измјена значила је више него само промјену имена, јер је Anglo-Iranian изгубила свој монопол на нафтоносним пољима Ирана. Ново име одговара више правом карактеру ствари. British Petroleum је претежно британски концерн, а његови интереси обухваћају цио свијет.

Док у Сједињеним Државама „великој седморици“ припада по прилици 34% свих извора нафте, тај се постотак пење код иноземних налазишта на 82 посто. Изузмемо ли Сједињене Државе, Мексико и Совјетски Савез, онда је тих седам подузећа године 1949. владало по прилици над 92 посто свих налазишта сирове нафте на свијету. Године 1957. износио је њихов удио у свјетској производњи нафте 51,6 посто.

Што се тиче Блискога истока, то је наш F.Т.C извјештај, којему су подаци састављени године 1952, могао удио „велике седморице“ на производњи сирове нафте и на преради нафте означити са 99 посто. Тај се однос у међувремену мало измијенио, јер се удио „неутралне зоне“, у којој раде неовисна подузећа, знатно повећао.

…

Најразорније нам се показује структурна испреплетеност и уска сурадња међународнога картела нафте ако помно промотримо привреду нафте на Блиском истоку. У том простору, који у привреди нафте заузима све важније мјесто, сурађују „велика седморица“ на најужи начин.

Међу земљама Блиског истока које производе нафту, стоје на првом мјесту Ирак, Иран, Саудијска Арабија и Кувајт. Промотримо ли привреду нафте у свакој од тих земаља одвојено, показат ће се да је испреплетеност у сваком случају различита, али да се ипак придржава схема од опћените важности. У ситној кнежевини Кувајт, која је почевши од 1953. године захваљујући својим веома обилним изворима нафте, избила на чело свих нафтоностних земаља Блиског истока, лежи производња нафте потпуно у рукама Kuwait Oil Company Ltd. Њезина концесија траје до године 2009. То се подузеће налази са 50 посто у рукама афилијације америчке Gulf Oil Co., а са 50 посто у рукама British Petroleum Co.

У сусједној Саудијској Арабији влада још увијек Arabian American Oil Co. на основу концесије која остаје на снази до године 1999. У подузећу „Aramco“, како се опћенито назива та америчка твртка, судјелују Standard Oil Co., of California, Standard Oil Co., New Jersey i Texas Co., свака са по тридесет посто, док преосталих десет посто отпада на Socony Mobil Oil Co. Чињенично стање је дакле такво да од пет великих америчких скупова четири подузећа међусобно дијеле једну од главних земаља арапског добивања нафте, док пето подузеће заједно с једним енглеским скупом вади нафту у другој главној земљи Блиског истока.

Најстарија од међународних интересних заједница, која данас влада производњом нафте на Блиском истоку, јест Iraq Petroleum Co. Ltd. Њезина концесија почела је године 1925, а престаје године 2000 – претпоставивши да нова влада у Ираку одржи ријеч да неће дирати у концесионе уговоре и да политички развој Средњега истока неће довести до подржављења извора под егидом арапског национализма.

Претечу ове организације, наиме подузеће Turkish Petroleum Co, основано године 1912, оснивали су међу осталим Њемачка банка, Турска народна банка, арменски магнат нафте C.S. Gulbenkian и концерн Royal Dutch.

Данас у Iraq Petroleum Co. судјелују по једна афилијација Shell концерна и једна афилијација British Petroleum Co, свака са по 23,75 посто. Даљи удио једнаке величине отпада на Near East Development Co., на којој судјелују оба америчка подузећа Standard Oil Co New Jersey i Socony Mobil Oil Co, свако са по педесет посто. Четвртих 23,75 посто припадају Compagniе Francaise de Petroles. Напокон постоји још лични удио од 5 посто, власништво насљедника C.S. Gulbenkianа.

У Ирану, гдје је све до подржављења привреде нафте, изведенога године 1951, подузеће Anglo Iranian владало је цијелом производњом, организирано је поткрај 1954. подузеће састављено од осам међународних петролејских друштава које је опет покренуло иранску производњу након дуге стагнације. У том новом конзорцијуму заступана је осим „велике седморице“ и Compagniе Francaise de Petroles.

…

Дакако, та се интересна заједница нипошто не исцрпљује само у тих седам подузећа. Путем афилијација и сестринских подузећа, путем јавних и тајних судјеловања повлачи тих седам крупних концерна са собом небројена мала подузећа и твртке. На тај начин играју она своју мање-више доминантну улогу у народној привреди готово свих земаља Запада.

Joachim Joesten: Нафта влада свијетом, НИП Загреб 1958. стр. 38-40.