Хитлер о подели народа и временима

Сваки народ се може рашчланити на три велике класе: на екстрем најбољег људства на једној страни, доброг у смислу свих врлина, нарочито одликован храброшћу, с друге стране екстрем најгорег људског измета, лошег у смислу постојања егоистичких нагона и порока. Између оба екстрема лежи као трећа класа велики, широки средњи слој, у ком се не отеловљују ни блиставо јунаштво ни најпримитивнији разбојнички назор.

               Времена успона једног народа одликују се, чак егзистрају само кроз апсолутно вођство екстремно најбољег дела.

               Времена нормалног, равномерног развоја или стабилног стања одликују се и постоје кроз видљиво доминирање елемената средине, при чему су оба екстрема изједначена, односно уздижу се.

               Времена слома једног народа одређују се преовладајућим дејством најгорих елемената.

При том је, међутим, вредно помена, да се широка маса, као класа средине, како желим да је означим осетно појављује само онда, када се сама оба екстрема повежу у међусобној борби, али да се у случају победе једног од екстрема увек услужно потчињава победнику. У случају доминирања најбољих, широка маса ће их следити, у случају најгорих, у најмању руку им неће пружати отпор; јер се сама класа средине никад неће борити.

Хитлер „Mein Kampf“ Ekopes, Zrenjanin 2001. str 335-336.