У погледу кратког споја који је изазвала једна мачка у главној прикључној станици, напомињем да се у њој још увек стално ради и да данас у нашем снабдевању електричном енергијом још увек постоје многа провизорна решења. На моју иницијативу главна прикључна станица се већ дуже времена обезбеђује дању и ноћу једним стражаром веркшуца. Сматра се да је мачка ушла у прикључну станицу кроз канал за каблове, јер је у време кратког споја постављен нови кабел за главну прикључну станицу.
У нормално време нико не би примио један погон пре но што електричне инсталације буду доведене у беспрекорно стање. Ако је сада, упркос постојећих великих тешкоћа, погон примљен, како би производња што је могуће брже отпочела, то се не може приликом сметњи које се појављују упућивати прекоре техничком руководству. Обрнуто, требало би му одати признање што је успело у непријатељској земљи, за тако кратко време, само са српским радницима и иностраним службеницима, без немачког надзорног особља, да једну у великој мери разорену фабрику поново стави у погон.
Међу радништвом се у последње време примећује пасиван отпор. Многе сметње које су настале, упућују и на акте саботаже, које је могуће извршити упркос чувању постројења од стране веркшуца, јер није могуће један тако разуђен индустријски комплекс, као што је Бор, надгледати на свим тачкама. Српско радништво увиђа да вермахт није могао да сузбије банде. Због тога се данас појачава отпор читавог становништва на свим подручјима, тим пре што и привредни живот све више доспева у неред, а вредност српског новца све више опада.
Кребс
24.7.1942.
Др Томислав Пајић „Принудни рад и отпор у логорима борског рудника 1941-1944. Стр. 309-310.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија