https://blokade.org/vesti/bio_pescara/
Пожар у Делиблатској пешчари трајао је више од месец дана. Непуних недељу дана касније, Скупштина је усвојила закон који мења намену управо изгорелог земљишта.
Делиблатска пешчара, једна од највреднијих природних целина у Србији, овог лета је горела више од месец дана. Док је пожар још трајао, стручна јавност упозоравала је на недостатак правовремених и ефикасних мера заштите, и тражила да се пажљиво испланира свака мера која ће уследити након гашења. Надлежни на та упозорења нису адекватно реаговали.
А онда је, 31. августа, Народна скупштина Републике Србије усвојила измене и допуне Закона о планирању и изградњи. Међу њима је и одредба која омогућава промену намене шумског земљишта оштећеног или уништеног у пожару, у случајевима када је то неопходно за реализацију пројеката од јавног интереса, односно за изградњу објеката јавне инфраструктуре.
Тренутак усвајања те одредбе тешко да је случајан. Закон је донет непосредно након једног од највећих пожара који су икада погодили Делиблатску пешчару и њену околину, у тренутку када последице пожара још нису ни изблиза у потпуности сагледане.
Биолошки факултет Универзитета у Београду и Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, две водеће научно-образовне институције у области биологије и природних наука код нас, јавно су поручили да обнова Пешчаре не сме да се сведе на просто пошумљавање или механичко враћање претходног стања. Оба факултета инсистирала су да очување биодиверзитета мора бити основни приоритет обнове, и да цео процес ревитализације мора бити транспарентан и укључити научну и стручну заједницу од самог почетка.
Управо насупрот том захтеву, држава сада отвара законски простор да се намена изгорелог земљишта промени пре него што је икаква озбиљна научна процена уопште спроведена. Отворен простор за то да пројекти чији прави интерес нико није јавно образложио добију приступ земљишту које је тек изгорело, док грађани и стручњаци још броје штету.
Делиблатска пешчара тако постаје најновије име на већ дугачком списку. Пре ње ту су били Рио Тинто, радар на Гудуричком врху, изузетно штетна брана близу Ариља, покушај изградње луке на Бари Реви, и низ других пројеката у којима су природна добра Србије систематски третирана као препрека интересима крупног капитала, а не као ресурс који треба чувати за будуће генерације.
Захтевамо да се усвојене измене Закона о планирању и изградњи ставе ван снаге. Захтевамо да се Делиблатска пешчара обнови онако како то траже струка и наука, тако да очување њеног природног богатства и биодиверзитета стоји изнад интереса било ког појединачног пројекта.
Пешчара је горела месец дана. Закону је требало осам.
Не дозволимо уништавање природе у корист крупног капитала!
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија