Обреновићеваца било је у Србији откад и Обреновића. Али једном партијом они су постали тек после преврата од 1839 и 1842, кад је нова влада стала гонити прво присталице Милошеве, па онда уопште присталице династије Обреновића. Обреновићевци су бацани у рупе и оборе, злостављани секиром и топузом, пропуштани кроз шибу, убијани и њихови лешеви ударани на точак. Један пример њиховом страдања под уставобранитељима даје нам неки Павле Мирковић, кога су догађаји од 1839 затекли као трговца са капиталом од сто дуката. Осумњичен, по Милошевом паду, као присталица старог кнеза, он би везан од власти и послан Вучућу у Крагујевац; одатле, после у Београд, где је провео у тешком гвожђу пет месеца. После тога остао је на миру до Михаиловог пада. Тада га начелство наново затвара, и удара му педесет штапа. Долази Катанска буна. На захтев Вучићев, Павла везују и шиљу преко Ваљева у Шабац, где га бацају у познати Вучићев обор. Из Шапца, опет везана, шаљу га у Београд, где остаје два месеца затворен. Најзад спроводе га у Брусницу, где пролази кроз шибу од три стотине момака, девет пута једно за другим, – и као да све то не би било доста, по свршетку шибе, један од момака удара га штапом по дну ребра, тако да му она пукне. Треба још знати да је Павле, по судској пресуди, био лишен свих покретних и непокретних добара… Оваква страдања прибила су Обреновићевце у гомилу, учинила да се код њих развију осећања солидарности као код чланова једне иста партије. Годинама, у ћутењу и трпљењу, у њима се купила жудња за осветом, и стварала вера да мора доћи један дан кад ће се династија Обреновића вратити, и кад ће њене верне присталице моћи да се разрачунају са старим гонитељима. Што је већма падао углед кнезу Александру Карађорђевићу, кураж Обреновићеваца све је већма расла.
Слободан Јовановић „Уставобранитељи – њихова влада 1838-1858“ БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ 1990. стр. 204-205.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија