Када говорим о Марјановићу, кога сматрам најзаслужнијим фотографом у овој првој фази рата, морам поменути још једног другога, Чернова, руског фотографа који је заиста, имао исто тако много талента и који је био много човек од заната. Каква је чудна и загонетна личност био тај Чернов који је већ пратио српску војску за време балканских ратова. Да ли је он био Рус или космополитски Јеврејин, као што су многи тврдили? Не знам. Тај мали плећати човек са обријаном лобањом могао је бити исто тако Рус као и Јеврејин. Али оно што знам, то је да је, поред стварне храбрости, имао паклену дрскост. Зар се он није усудио да доведе на фронт своју пријатељицу која је била дебела и чистокрвна Мађарица. Чернов је био човек од послова. Да ли је он заиста био искрени пријатељ Србије? Не знам, али знам да је умео да добро претвори у новац своје право или тобожње пријатељство. Овај човек је ишчезнуо после повлачења кроз Албанију и ја сам га видео само једног дана, 1916. у Солуну у једној фантазијској униформи руске врсте. Од тога дана више га нико није видео.
Самсон Чернов је био осам година млађи од Родолфа Рајса и умрли су исте 1929. године, али у веома различитим материјалним околностима у којима су живели након Великог рата – МЗ.
Родолф Арчибалд Рајс „Шта сам видео и проживео у великим данима – саопштење једног пријатеља из тешких времена“, Прометеј 2025. Стр. 75.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија