Шибер: Американци су стајали и иза Тита и иза Стаљина
Превод Интернет крстарицом:
Последице „наранџасте гајбе“ [1] имале су и хумористичну страну. Након свег публицитета који је то окруживао, Антикомунистичку лигу је посетио представник званичне Комунистичке партије Израела, господин Глик.
Изазвао ме је на кратку дебату, чији је губитник требало да донира организацији победника. Његова ароганција је била готово опипљива.
Иза овог вербалног двобоја било је више него што се на први поглед чинило. Господин Глик је испитивао снагу и одлучност Лиге. Да сам деловао слабо или неодлучно, комунисти би брзо уништили наше седиште и терорисали наше чланство.
Његово прво питање упућено мени било је: „Да ли Антикомунистичка лига Израела верује у масовна убиства или појединачна убиства?“
На питање типа „Јесте ли престали да тучете своју жену?“, одговорио сам: „То је глупо питање. Стил убиства углавном зависи од времена.“
Затим је питао: „Да ли Сједињене Државе стоје иза Антикомунистичке лиге Израела?“
„Опет глупо питање“, одговорио сам. „Иза чега Сједињене Државе не стоје? Оне су иза Стаљина, иза Тита – иза кога не стоје?“ Наравно, мој одговор је био осмишљен да додатно ојача наш став и имплицира да нас Америка подржава. Ништа није могло бити даље од истине. Потрошили смо стотине долара пружајући информације и контакте за америчку амбасаду у Тел Авиву, а нисмо добили ни пени. Нисмо питали.
Његово последње питање: „Можете ли да уклоните моје име са црне листе САД, како бих могао да одем у Америку?“, постављено је готово стидљиво.
Касније, када сам испричао ову причу службенику у америчкој амбасади у Тел Авиву, обојица смо се насмејали. Тада сам му рекао: „Био сам успешан само зато што сам био у затвору и научио криминални менталитет комуниста. Ваши амерички председници су сви часни људи. Али, никада неће научити како да се носе са комунистима док лично не искусе затварање у комунистичкој затворској ћелији.“
The „orange crate“aftermath had a humorous side. After all the publicity surrounding it, the Anti-Communist League received a visit from a representative of the official Communist Party in Israel, Mr. Glick.
He challenged me to a short debate, the loser of which was to make a donation to the winner’s organization. His arrogance was almost tangible.
There was more behind this verbal duel than at first appeared. Mr. Glick was sounding out the strength and determination of the League. Had I seemed weak or indecisive, the Communists would have made short work of destroying our headquarters and of terrorizing our membership.
His first question to me was, „Does the Anti-Communist League of Israel believe in mass murder or individual murder?“
To this „Have you stopped beating your wife?“ type of query, I answered, „That’s a stupid question. The style of murder depends mostly on the weather.“
Then he asked, „Is the United States behind the Anti-Communist League of Israel?“
„Again a stupid question,“ I replied. „What is the United States not behind? It’s behind Stalin, behind Tito – who isn’t it behind?“ Of course my answer was calculated to give added strength to our position and imply that America was backing us. Nothing could have been further from the truth. We had spent hundreds of dollars supplying information and contacts for the U.S. Embassy in Tel Aviv and had not received one penny. We hadn’t asked.
His last question, „Can you get my name off the U.S. blacklist, so I can go to America?“ was asked almost timidly.
Later, when I related this story to an official at the U.S. Embassy in Tel Aviv, we both laughed. I then told him, „I was successful only because I had been in prison and had learned the criminal mentality of the Communists. Your American presidents are all honorable men. But, they will never learn how to deal with the Communists until they have personally known confinement in a Communist prison cell.“
Holy Land Betrayed, by Hahiv Schieber as told to Len Martin, Страница 37.
[1] Шибер је у пошиљку поморанџи за СССР ставио анти-комунистичку пропаганду: сваку поморанџу су увили у новине.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија