Шибер: Побуњени Јевреји и антисемите

Покојни Чарли Кирк је био збуњен, како амерички Јевреји могу да протествују против геноцида у Гази, док је то обичним Американцима, не-Јеврејима, забрањено (отежано, кажњиво…).

Приложен цитат од пре 70 година ту праксу објашњава:

Преведено Интернет крстарицом:

Све више опрезан због атмосфере случајних убистава и тероризма у Израелу и жељан да се сретнем са антикомунистима у другим земљама, поднео сам захтев за пасош и излазну визу. Да бих их добио, морао сам да обавим дуг разговор са службеником за имиграцију. Поставио ми је много питања, између осталог: „Јесте ли платили порезе?“

„Које порезе?“ саркастично сам одговорио. „Оне за одлазак у затвор или оне за излазак из затвора?“

Он је то прешао и наставио: „Како зарађујете за живот?“

Био сам бунтовно расположен и одговорио сам: „Прошењем. Молим вас, дајте ми лиру за ручак!“ „Шта хоћете да кажете?“ упорно је говорио.

„Ја сам као влада. Израел је велики просјак, ја сам мали просјак. Израел постоји од милостиње Сједињених Држава и других земаља – и ја постојим од милостиње.“

Запањен мојим дрским ставом, одустао је од питања о порезу.

Касније сам отишао у амбасаду САД да кажем господину Вилијамсу да планирам да идем у Иран или Турску како бих изградио организацију Антикомунистичке интернационале без страха од узнемиравања. Господин Вилијамс је био мишљења да ми Израел неће дати излазну визу.

„Зашто тако мислите?“, питао сам.

Одговорио је: „Када ми незнабошци (не-Јевреји – МЗ)  критикујемо Израел, одмах нас обележавају као антисемите. Али, пошто сте израелски Јеврејин, Семита, не могу вас обележити као антисемиту. Стога сте им потенцијална претња.“

Објаснио сам: „Они се не плаше сиромашног човека попут мене. Са свом јеврејском подршком из иностранства, осећају се превише моћним да би их угрозила критика једне особе.“ На његово изненађење, добио сам излазну визу.

Growing wary of the atmosphere of casual murder and terrorism in Israel, and anxious to meet with anti-Communists in other countries, I applied for a passport and exit visa. To get them I had to have a long interview with an immigration official. He asked me many questions, among them, „Have you paid your taxes?“

„What taxes?“ I countered sarcastically. ‘The ones for going into prison, or the ones for coming out of prison?’

He passed this off and continued, „How do you make your living?“

I was in a rebellious mood and replied,“By begging. Please give me a lira for lunch!“ „What do you mean?“ he persisted.

„I am like the government. Israel is a big beggar, I am a small beggar. Israel exists on handouts from United States and other countries – I too exist on handouts.“

Stunned by my brazen attitude, he dropped the tax questions.

Later, I went to the U.S. Embassy to tell Mr. Williams that I was planning to go to Iran or Turkey in order to build the Anti- Communists International organization without fear of harassment. Mr. Williams was of the opinion that Israel would not give me an exit visa.

„Why do you think that?“ I asked.

He replied, „When we Gentiles criticize Israel, we are immediately branded anti-Semites. But, since you are an Israeli Jew, a Semite, they can’t label you anti-Semetic. Therefore, you are a potential threat to them.

I explained, „They are not afraid of a penniless man like me. With all the Jewish support from abroad, they feel they are too powerful to be threatened by the criticism of one person.“ To his surprise. I received my exit visa.

Holy Land Betrayed, by Hahiv Schieber as told to Len Martin, Страница 40.