Уставобранитељи: Студентски покрет пре два века

Тај нараштај који се јавља у нашој историји крајем тридесетих година, није хтео више да зна за Милошев апсолутизам. Он је желео нешто друго и нешто боље. То је долазило отуда што је тај нараштај био одрастао под Милошевом а не под ранијом турском владом; Милошева влада није била завршна него полазна тачка у његовим жељама.

Старији нараштај, који је још памтио турске зулуме није тражио ништа друго него да њиме не влада турски паша са својим муселимима и кадијама. Кад је једном дочекао да добије своје народне старешине, он је држао да углавном нема шта више да жели. Патриархална влада Милошева била је у ствари деспотизам, али старији нараштај подносио је тај деспотизам, јер је инстиктивно осећао да је то ипак мање зло него оно што се подносило под дахијама или под Сулејман-пашом.

26. стр.

Главни напор за време уставобранитељског режима упућен је у том правцу да се створи суд, да се створи чиновништво, да се створе установе које стоје у вези са судом и чиновништвом – на првом месту, школе које ће давати држави потребне чиновнике. Све што не улази у овај програм, оставља се на страну, или се бар не негује нарочито.

Историјски значај уставобранитељског режима састоји се у томе, што с тим режимом настаје код нас стварање установа, настају први почеци детаљне државне организације. Под Милошем, никаква се установа није могла развити. Милош је држао све код себе, није дао ниједној власти, ниједном послу да се одвоји од њега, као засебна, самостална установа. Уставобранитељско време, напротив, ничим се тако не карактерише као установама које су тада постале. Оно се не одликује великим људима; оно се не може хвалити великим делима на пољу спољашње и унутрашње политике, али оно је дало наш први судски и административни механизам, и ударило основу нашим просветним установама.

29. стр.

Слободан Јовановић „Уставобранитељи – њихова влада 1838-1858“ БИГЗ, Југославијапублик, СКЗ 1990. стр. 26. и 29.