Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Анархизам поново делује[1], али углавном међу младима. Карактеристично је, и можда за дивљење, што млади људи желе да се ограде и од социјализма и од капитализма, јер и један и други одржавају полицију, закон, материјалистичке интересе и поштовање својине. „Својина“, рекао је протоанархиста Прудон, „јесте лоповлук“. Млади људи су идеалисти, што је можда симптом обољења познатог као адолесценција, али оно је у литератури изазвало романтичну обнову. Они такође имају склоност да устају на своје родитеље који су тупи, опседнути новцем и нездравим апетитом за богатством. Њихови родитељи спремни су да их пошаљу да се боре и умру за своју земљу, што значи имовину коју млади ионако нити поседују нити је уопште желе. Држава је, кажемо то зевајући, очинска прилика. Велика светска подељеност на почива ни на националној, ни на религијској, ни на економској основи; она се врши само по једном основу, односу између младих и старих…
Сукоб млади-стари је временски сукоб. Младост је будалица времена, младост је оно што не траје. Она прелази у зрелост и старост, своју супротност и непријатеља, и нико не може тачно да каже у ком тренутку се ова граница прелази. Ни старост није вечита и завршава се смрћу, наглом и непобитном. Младост је етапа једног процеса, али младима је важно да буде представљена као квазиперманентна, статична, скоро просторна. Млади долазе и одлазе, али младост остаје. Младима је потребна дефиниција младости кроз учешће у заједници младих. Ако је младо чељаде међу младима и ови га прихвате, оно зна да је младо; старима није потребно уверавање заједнице да су стари и они знају да ће умрети сами.
Сталеж младих не занима делање, већ постојање. Он се не може дефинисати континуитетом чланства, нити у њему постоји истински континуитет културе. Важно је цепати панталоне и бити млад заједно. Поједине његове активности почивају на самој инертности, у шта спада узимање благих наркотика или халуциногена и слушање поп музике – што су супститути за уметност и стицање знања. Известан осећај отуђености од закона и културе старијих пружа сатисфакцију, без потребе да се нагласи отуђеност кроз агресију. Нажалост, одлике су геронтократије, владавине старијих, да буде агресивна и да захтева конформизам. Младост, задовољна голим постојањем, мора да се помера од есенцијалног ка егзистенцијалном.
Ентони Берџес „1985“, Вулкан 2025. стр. 84-86. Превели Зорица и Драган Бабић
[1] Написано и објављено 1977/78 у време појаве панк музике и постојања других музичких покрета.