Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Мерсер је погледао испред себе, а затим се нагнуо назад. „Меј, никада раније нисам тако снажно осећао да нека секта преузима свет. Је л` знаш шта су хтели пре неки дан да ми продају? Мада је могу опкладити да је то на неки начин повезано с Кругом. Да ли си чула за Кућка? Када помоћу телефона скенираш своју кућу како би имао бар-код сваког производа…“
„Тако је. Затим наручиш нове ствари кад год се старе похабају. Савршено.“
„Ти мислиш да је то у реду?“, рече Мерсер. „Је л` знаш како су ми то представили? Као класичну утопијску визију. Овога пута су рекли да ће то смањити отпад. Уколико продавнице буду знале шта њихове муштерије желе, онда неће бити прекомерне производње и отпремања, ствари које нису купљене неће се бацати. Мислим, попут било чега другог шта ваша екипа гура, то звучи савршено, прогресивно, али са собом доноси више контроле, више праћења свега што радимо из једног центра.“
„Мерсеру, Круг чине људи попут мене. Ти тврдиш да, на неки начин, ми сви седимо у некој соби, гледамо те и планирамо да завладамо светом?“
„Не. Пре свега, ја знам да су тамо сви људи попут тебе. И управо је то језиво. На индивидуалном нивоу ви појма немате шта радите на колективном нивоу. А, исто тако, немој претпостављати добронамерност својих надређених. Годинама је трајао тај срећан период када су они који су контролисали главни интернет канал били заправо пристојни људи. Или макар нису били грамзиви и осветољубиви. Ипак, увек сам се питао – шта ако је неко спреман да ту моћ искористи да би казнио оне који му стоје на путу?“
„Шта тиме хоћеш да кажеш?“
„Мислиш да је проста случајност то што сваки конгресмен или блогер који проговори о монополу напрасно бива ухваћен у некој ужасној секс/порно/вештичарење контроверзи? Током двадесет година интернет је могао да уништи свакога за тили час, али док се нису појавила твоја тројица Мудраца, или макар један од њих, нико није хтео то да ради. Хоћеш да кажеш да то не знаш?“
„Ти си баш параноичан. Твојим мозгом управља теорија завере, и то ме је увек депримирало. Звучиш тако испразно. А тврдити да је Кућко нека ужасна ствар, мислим, веома дуго је постојао млекаџија који је доносио млеко. Он је знао када ти млеко треба. Било је месара који су продавали месо, пекара који су пекли хлеб…“
„Али млекар није претраживао моју кућу! Мислим, с бар-кодом можеш претражити било шта. Милиони телефона претражују домове својих власника и прослеђују широм света све податке на неки карактеристичан начин“
„Па шта? Не желиш да Перфекс зна колико тоалет-папира користиш? Да ли те на било који изразити начин Перфекс угњетава?
„Не, Меј, ствари стоје другачије. То би било лакше схватити. Сада, међутим, нема угњетавања. Нико те не тера да то радиш. Добровољно се везујеш у те ланце. А ти својевољно постајеш потпуно аутистична. Више уопште не рачунаш на основне људске комуникацијске знакове. Седиш за столом с троје људи који те гледају и покушавају да причају с тобом, док ти буљиш у екран тражећи странце у Дубаију.“
„Ниси ти толика цвећка, Мерсеру. И ти имаш имејл налог. Имаш веб-сајт.“
„Ево шта је поента и није ми пријатно што ћу ти рећи. Али више уопште ниси занимљива. Седиш за столом дванаест сати двевно и немаш никакав други резултат осим неких бројева који кроз недељу дана неће постојати, или ће бити заборављени. Не остављаш никакво сведочанство да си живела. Никакав доказ.“
„Јеби се, Мерсеру.“
„Што је још горе, више не радиш ништа што је занимљиво. Не видиш ништа, не говориш ништа. Необичан парадокс лежи у томе што ти мислиш да си у центру збивања, и то твој став чини још драгоценијим, али ти сама си постала мање активна. Кладим се да месецима ништа ниси радила када ниси била пред екраном. Да ли сам у праву?
„Баш си дркаџија, Мерсеру.“
„Да ли уопште излазиш?“
„Ти си онај занимљиви, о томе се ради, зар не? Кретен који прави лустере од делова мртвих животиња. Ти си највећи цар који зна шта је кул?“
„Знаш шта ја мислим, Меј? Мислим да ти мислиш како седећи за столом по читав дан и шаљући смајлије и мргуде водиш неки страшно узбудљив живот. Гледаш слике Непала, притискаш дугме са смајлијем, и мислиш да је то исто као да си била тамо. Питам се шта би се догодило када би заиста отпутовала? Твој јебени КретенКруг рејтинзи, или шта год да ти тамо искаче, били би испод прихватљивог нивоа! Меј, схваташ ли да си постала невероватно досадна?“
Дејв Егерс „Круг“, Лагуна 2013. Стр. 241-243.