Дучић о румунском страху од Русије

9. фебруар 1938.

…

Не треба веровати да се је Румунија и до сад политички везивала за Француску и Енглеску без свог доброг прорачуна. Увек је Румунија сматрала својим непријатељем, само Русију, полумонголску и полу словенску, а нимало латинску; значи опасну и својом културом и својом политиком. Као сигуран наслон и сигурне савезнике против Русије, сматрала је Румунија једино Енглеску и Француску, и то онда када су оне биле руске савезнице у такозваном Тројном споразуму. Стари су савези данас прошли, али је и даље остала стара руска опасност. Срећом, мисле у Румунији, остале су и Енглеска и Француска, које и данас поново представљају једину озбиљну гарантију за сигурност Румуније, било да су руске савезнице, било да постану руске противнице. Друга гарантија уопште не постоји.

Немачка извесно ту гарантију не представља ни данас када спрема рат против Русије. Овде постоји опште осећање да кад би Русија напала Румунију, не би Немачка дошла да Румунију брани, него да протера Русе како би затим она остала у овој земљи, или бар с Русијом поделила Румунију као што је некад делила Пољску. Свако верује да када Немачка заузме Аустрију, да затим покори Чехословачку, ништа је више неће задржати од природне импулсије ка Црном Мору. Енглеска и Француска, напротив, имају за себе то што су за status quo, а према томе и за румунске границе. О њима је јуче један важан политичар јавно истакао да су дошле у опасност новим обртом ствари. То је Глигорије Јунијан[1], један државник великог угледа.

Јован Дучић „Дипломатски списи“, Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду, 2015. стране 229-230.

---

[1] Глигорије Јуниан, вођа Сељачко-радикалне групе, странке која је у парламенту 1937. имала 5 посланика.