Дучић: Обрачун са опозицијом на румунски начин

8. октобар 1938.

… отишао сам код министра унутрашњих послова Калинеска са којим одржавам нарочито добре везе. Он ми је о ситуацији рекао следеће:

Влада има пуно снаге да одржи не само поредак него и веровање у њен успех. Немамо потребе ни да се са ким боримо јер нас нико и не напада. Кад смо узели власт, ја сам затворио около триестину букача и послао сам их у једно село сасвим близу бољшевичке границе, а речено им је да је то зато да би пребегли у Русију бољшевицима. Ово их је толико уплашило да су многи од њих пожурили да дају изјаве какве сам год желео. Нисам дирао ни једног шефа партије да их не би популарисао, и да би их свет заборавио. И они сами ово добро увиђају због чега су се бацили на меморандуме.

Краљ је апсолутно задовољан мојим начинима. Увек сам молио краља да буде стрпљив и спокојан, пошто у мирноћи има 80% победе. Затим наша је влада успела пошто је више радила на том да нема непријатеља него и на том да стиче пријатеље. Ово је опет мој метод који се показао добар.

  • Каже министар Калинеско, човек велике гипкости и енергије, очевидно прилично уверен у оно што каже, макар што зна да је један од најомрзнутијих и најугроженијих људи у земљи.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *