Џорџ Орвел Curriculum vitae

Родио сам се 1903. у Мотихарију, Бенгал, као друго дете у англо-индијској породици. Школовао сам се у Итону између 1917. и 1921, јер сам имао среће да добијем стипендију. Али нисам био марљив студент и ништа нисам тамо научио, нити мислим да је Итон одиграо значајну улогу у мом животу. Од 1922. до 1927. радио сам у индијској империјалној полицији у Бурми. Дао сам отказ зато што ми је индијска клима уништила здравље, и зато што сам већ тада имао магловиту идеју да постанем писац. Али основни разлог је био што нисам више могао да служим империјализму, који за мене није био ништа друго до систем рекетирања. После повратка у Европу живео сам годину и по дана у Паризу, где сам писао романе и кратке приче које нико није хтео да објави. Када ми је понестало новца, неколико година сам живео веома сиромашно, и у то време сам радио као перач судова, као старатељ и учитељ у јефтиним приватним школама. Више од година дана био сам помоћник у једној лондонској књижари. Посао ми је био занимљив, али сам због њега био принуђен да будем у Лондону, који сам мрзео. Од 1935. почео сам да живим само од писања, а крајем те године преселио сам се на село и отворио мали дућан који није био исплатив, али сам захваљујући томе много научио о трговини. Оженио сам се у лето 1936. Крајем те године отишао сам у Шпанију да бих учествовао у грађанском рату, а моја жена ми се убрзо придружила. Провео сам четири месеца на арагонском фронту са ПОУМ-ом и био сам тешко рањен, али то срећом није оставило последице на моје здравље. Осим једне зиме проведене у Мароку, од тада сам се посветио искључиво писању и окопавању баште. Догађаји у Шпанији, као и спознаја наличја левичарских партија, ужаснули су ме од политике. Неко време сам био члан Независне лабуристичке партије, али сам је напустио почетком Другог светског рата. Схватио сам да је њихова прича бесмислена и да тиме само олакшавају долазак Хитлера на власт. Осећам се као левичар, али верујем да писац може бити искрен само ако не припада ниједној странци. Моји омиљени писци су: Шекспир, Свифт, Филдинг, Дикенс, Ћарлс Рид, Семјуел Батлер, Зола, Флобер, а од савременика Џемс Џојс, Т.С. Елиот и Д.Х. Лоренс. Али савремени писац који је највише утицао на мене свакако је Сомерсет Мом, коме се бескрајно дивим збор његовог приповедачког умећа. Осим писања, волим баштованство, посебно узгајање поврћа. Волим енглеску кухињу и енглеско пиво, француска црвена вина, шпанска бела вина, индијски чај, јак дуван, пећи на угаљ, светлост свеће и удобне фотеље. Мрзим велике градове, буку, моторна возила, радио, конзервисану храну, централно грејање и „модеран“ намештај. Моја жена се скоро у свему слаже са мном. Здравље ми је нарушено, али то ме никада није спречавало да радим оно што желим, осим да се борим у овом рату. И мада је све ово тачно, можда треба да напоменем да Џорџ Орвел није моје право име.

Џорџ Орвел

17. априла 1940.

Џорџ Орвел „Пут за Виган“, Лом, 2015. Стр. 183-184.