Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Поново је гледао плакате. Стварно их је сад мрзео. Тај за Витамалт на пример! „Планинарите цео дан уз штанглу витамалта!“ Млади пар, дечак и девојчица, у чистој опреми за планинарење, косе коју носи ветар, пењу се са стилом уз Сасешки предео. Лице те девојке! Колико је вештачки и грозно озарено! Тип девојке која тражи чисту и једноставну забаву. Одећу јој је носио ветар. Имала је уски шорц каки боје, али то није значило да је можеш штипнути за задњицу. А поред њих – угаони сточић. „Угаони сточић ужива у храни уз Бовекс“. Гордон је пручавао плакат са нескривеним гађењем. Идиотско лице које се смејало, налик на лице самозадовољног пацова, зализана црна коса, смешне наочаре. Угаони сточић, наследник векова, победник Ватерлоа, угаони сточић, оно што би модерни човек и његов господар желели да буду. Поносан мали слуга, седи у налицканом свињцу, пије Бовекс.
17. стр.
Осећај дезинтеграције, трулежи, који је тако специфичан за наше време, јако га је обузимао. Некако се све то мешало са плакатима преко пута. Гледао их је сад много отвореније у та кезећа лица. На крају крајева, било је ту нешто више од глупости, похлепе и вулгарности. Бовекс ти се смешио, кобајаги оптимистичан, лажним белим зубима. Али, шта је било иза тог осмеха? Изолација, празнина и сигурно проклетство. Ако си знао како да гледаш, могао си да видиш да се иза те сцене самозадовољства и хедонизма крије нагојена тривијалност, да ту нема ништа сем ужасне празнине и тајног очаја. Посмртна жеља модерног света. Пакт самоубица. Главе гурнуте у гасне коморе у усамљеним кућицама. Француска писма и лекови за смирење. Непријатељски авиони који лете над Лондоном. Дубоки претећи звук пропелера, заглушујуће експлозије бомби (МЗ – објављено 1936!). Све је то написано на лицима плаката.
18. стр.
Новац, новац! Угаони сточић! Брундање авиона и експлозије бомби. Гордон је пиљио у оловно небо. Ти авиони долазе. У мислима их је видео да долазе, ескадрила по ескадрила, безбројни, прекривали су небо, замрачујући га, налик на облак мушица. Језиком је правио онај звук брундања авиона, то је био звук који је тренутно, веома желео да чује.
23. стр.
Права сиротињска четврт се налазила на само пет минута одатле. Оронуле вишеспратне зграде у којима су петочлане породице живеле и спавале у једној просторији, и где би, кад неко од њих умре, спавали са лешом све до сахране.
24. стр.
Тај комад гранита био је тежак готово пет тона и сам по себи је говорио да је ту са неким разлогом, иако тај разлог и није толико због савести, колико можда из страха да се деда Косток не дигне испод њега. Ако желиш да знаш шта рођаци преминулог мисле о њему, само измери надгробни споменик.
38. стр.
Има нешто застрашујуће код Лондона ноћу, а то је хладноћа, анонимност и резервисаност. Седам милиона људи, клизили су напред-назад, избегавајући контакт, једва свесни постојања других око себе, као рибе у акваријуму. Улице су биле преплављене лепим девојкама. У групама су пролазиле поред њега, не погледавши га; хладне нимфне креатуре, желећи само мушки поглед. Било је чудо колико је њих било само или са другим девојкама. Више има самих жена него оних у пратњи мушкараца, приметио је. То је, такође, био новац. Девојке би пре биле саме неко са неким ко је шворц.
68. стр.
Окренуо је поглед и пролетео је поред ње оном брзином коју сам сиромаси имају. 69. стр.
Мислима је био у четвртку поподне, када је желео да чује непријатељске авионе како тутње Лондоном. Стр. 80.
Нешто дубоко доле је учинило да камене улице задрхте. Био је то метро, клизећи кроз средњу земљу. Имао је визију Лондона и западног света. Видео је хиљаде милиона робова који се упиру и умиру зарад трона новца. Земља изорана, бродови плове, рудари се зноје у подземним тунелима, службеници јуре ка возу у осам и петнаест у страху да ће их шеф живе појести. Чак и у креветима са својим женама, они су дрхтали и били покорни. Покорни коме? Свештенству новца, ружичастим господарима света. Вишој класи. Гомили глупих малих зечева у колима од хиљаду гвинеја, брокерима голферима и међународним конгломератима, лажљивим адвокатима и модерним кицошима, банкарима, уредницима новина, писцима сва четири пола, америчким боксерима, женама пилотима, филмским звездама, бискупима, признатим песницима и горилама из Чикага.
137. стр.
То је био Амерички часопис мало прилагођен за домаће тржиште, већином рекламе, са пар прича које су се стидљиво помаљале. Али КАКВЕ су то биле рекламе! Брзо је окренуо до сјајне странице. Доњи веш, накит, козматика, крзнени капути, најлон чарапе, све је то скакутало горе-доле налик на дечји цртеж. Страница за страницом, реклама за рекламом. Кармини, гаћице, конзервирана храна, нови лекови, помоћна лековита средства, креме за лице. Врста најаве за свет новца. Панорама незаинтересованости, похлепе, вулгарности, снобизма, курварлука и болести.
И ТО је био свет који га је звао назад. ТО је био посао којим је имао шансе да поново чини добро. Прелазио је преко страница лаганије. Фрит, фрит. Дивно – док се није насмејала. Храна која је испаљена из топа. Да ли би дозволио да ти свраб утиче на личност? Ту дивну ружичасту боју коже можеш добити само Бјутирест Мстреса. Само ДУБОКОПРОДИРУЋА крема за лице ћа очистити поткожну прљавштину. Ружичаста четкица за зубе је ЊЕН проблем. Како да анализираш стомак одмах? Храна за шетанд хаскија. Јели ли ти један од четири или пет? Позната светска књига за боље упознавање других култура. Само бубњар, а опет рецитује Дантеа. Христе, које ђубре.
Наравно, то су биле америчке новине. Американци су увек бољи у свакој врсти зверстава, био то газирани сок са сладоледом, рекетирање или теозофија. Отишао је до стола и изабрао још једне новине. Енглеске овог пута. Можда рекламе у енглеским новинама неће бити толико страшне – или бар толико брутално нападне.
Отворио је новине. Фрит, фрит. Британци никада неће бити робови! Фрит, фтит. Врати струк у нормалну ширину! Она КАЖЕ „хвала ти пуно за вожњу“, али МИСЛИ „јадник, зашто му неко не каже?“. Како жена од тридесет и две да преотме младог момка од двадесетогодишњакиње? Стални опоравак за слабе бубреге. Силкисим – нежни, глатки WC папир. Астма је гуши! Да ли се стидиш својих гаћица? Деца траже Криспи житарице. Сад имам тен као средњошколка. Ходај цео дан уз један Витамалт!
Да се убаци у ТО! Да буде у томе и да буде само… део тога! О боже, боже, боже!
Стр. 214-215.
Џорџ Орвел „Само нек аспидистре лете“ (превод Нада Шољан) Београд, Отворена књига 2012.