Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
„Кевендишова Академија“, школа коју је нарочито одабрала Кипсова мати, била је смештена у једној оронулој приватној кући у делу Хејстингса најудаљенијем од мора. Звала се „Академија за младе џентлмене“…
Њен „управник“ било је мршаво, дуго створење, немарно по схватању и нарави, које се прогласило на табли са позлаћеним словима на њеној предњој површини за Џорџа Гордена Вудроуа, чл. Н. Др., која су слова означавала да је платио неколико гвинеја за лажну диплому.
…
Озбиљан посао се мењао према ћуди која би превладала код г. Вудроуа. Понекад је то било безнадежно мртвило, свеске су биле раздељене или су одређени рачуни, или је велика тајна књиговодства објашњена у суштини, а испод тих површинских активности водили су се дуги разговори и бескрајне игре погађања са кликерима, док је г. Вудроу седео апатичан за катедром, не марећи за школске послове, зурећи испред себе у празно. Час му је лице било потпуно тупо, час је имао израз сталног чуђења, као да је пред очима са немилосрдном јасноћом видео нечасност и штетност свога бића…
Други пут чл. Н.Др. би се будио, дизао колебљив разред и учио га, подстичући га говором, исмевањем и нападима преко једне главе Ановог „Првог француског курска или Француске и Француза“ или једног дијалога о прању једног путника или о деловима једне оперске зграде. Он је своје знање француског језика стекао пре неколико година у некој другој трговачкој енглеској школи, а освежавао га је у Дијепу приликом повремених седмица беспосличарења и обичног скитања. Он би се понекад у току ових часова сударио са сећањем на те сјајне дане и тад би се необјашњиво смејао и понављао француске реченице неуобичајеног типа.
Х. Џ. Велс „КИПС, историја простодушна човека“, Матица српска, 1966. стр. 12-15.