Пирх о Црнући и манастиру Враћевшница

Одатле смо ишли источним правцем, падином главног ланца кроз густу храстову шуму; на један сат од оног превоја дођосмо на једну велику чистину у шуми, где лежи, на ивици једној, полускривен у јарузи, конак црнућки, у коме је књаз са својом породицом провео у дубокој повучености несретне 1812. до 1815. Отворени крајеви нису били више сигурни. Само ретко и никад без опасности књаз је излазио из тог места. У средини је кућа књажева, а около су мање зграде, у којима су његова браћа живила.

Мада је врло дуго како у конаку није становао његов сопственик, опет је свуда ред, којим се све оно, што књаза окружава, одликује. Видесмо масу шљива, чије му је засађивање давало извор, да своје момке држи око себе. – Близу конака ствара се сада постепено, на месту старог села Црнућа, ново село лепог, пријатног изгледа.

Црнућки поток има источни правац и сат испод конака, тече кроз једну дубоку стеновиту пукотину, у којој једва има места за пут. Ту на левој страни лежи манастир архимандрита Милентина, Враћевшница. Пречасни господин молио ме је неколико пута у Пожаревцу да у мом путу посетим и његов манастир и кад сам стигао овде, једно писмо његово наређивало је игуману, који га је заступао, да нас дочека што боље може. Стари господин имао је право, што је говорио, да вреди видети његов манастир. – Манастир лежи у једној плиткој стеновитој пукотини и испуњава сасвим стражњи део њен. На тај начин манастир је са три стране опкољен високим стенама, као каквим горостасним зидом, на четвртој је колски пут, затим поток, а с оне стране његове одмах опет висока стена. Ка се с њим сравни манастир Горњак, онда овај лежи готово на чистини.

У средини четвороуглог простора стоји црква; вели се да је подигнута год. 1365, 23 године пред Битком косовском; при свему том она изгледа тако нова, да би човек помислио да је то грађевина из данашњег доба. У подножју цркве виде се нове надгробне плоче, са златним натписима, лепе израде. Ту је мати књажева сахрањена, којој је у славу манастир украсио. На једној страни стене стоји једна округла кула, која је старија од цркве; поред тога је зграда у којој се налази манастирска економија. Цела задња страна попуњена је главним здањем, станом архимандритовим, које по својој искићености надмашава све зграде за становање које сам видео у Србији. Цела је зграда подигнута само од дрвета. Над партером подигнута су два спрата, а у средини зграде изнео се један округао чардак, који је целом здању давао неки лак и китњаст изглед. Архимандрит је унутрашњост наместио са укусом, који одговара спољашњости. Собе су брло угудно намештене са јастуцима и ћилимима, лепим посуђем и оружјем, из оног доба, кад је деловање архимандрита Милентина било више ратничко не свештеничко. У трему где смо сасвим по франачки ручали са калуђерима, видели смо неколико добрих портрета у масној боји, бакрореза и каменореза. Нарочито је падала у очи слика масном бојом рађена, која је представљала садањег патријарха карловачког. Са уживањем морао је човек посматрати кућевни поредак, који се видео у свима деловима овог малог света изгубљеног међ странама.

Ото Дубислав Пл. Пирх „Путовање по Србији у години 1829“ Службени гласник 2012. стр. 136-138,