Godljevo (Kosjerić) – selo nesuđenih popova

Ljubomir Ž. Mićić „Zlatibor“, (1925) Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, Službeni Glasnik i SANU, reprint   Годљево је између Сјечице и Скрапежа, прешло преко Скрапежа и на леву страну и ухватило се оних каменитих коса, које су наставак парамунских кречњачких ртова и чука. На северу је село Парамун с његовом дубоком јаругом Дубоко, од Сјече Ријеке и Маковишта дела …

Pročitajte Još »

Milutovac (Trstenik)

Положај. Село се налази у странама Милутовачког Потока, који извире из једне благотинске косе, па текући у правцу с.-ј. , улива се испод села у Риљачку Реку, са леве јој стране. Овај поток прима с леве стране поток Ивинац, који пролази поред гробља и северног краја Новог Милутовца. Већи део кућа находи се у благим странама Милутовачког Потока окренутим западу …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u 2014 godini

Србија је завршила 2014 годину са падом индустријске производње за великих 6,5%. У томе је пад у рударству био 16,7% (у експлоатацији угља за 25,8%), у снабдевању електричном енергијом за 20,1%, а у прерађивачкој индустрији за 1,4%. Уколико би смо да гледамо на живот, па и на податке о индустријској производњи са светлије стране, позитивне чињенице представљају: (1) најмањи међугодишњи …

Pročitajte Još »

Budžet Republike Srbije u 2014 godini

Према подацима министарства финансија у децембру су приливи у буџет износили 92,5 милијарди динара, издаци су били 119,5 милијарди динара, а дефицит буџета износио је 26,9 милијарди динара. У односу на исти месец 2013 године приливи су повећани номанално за 10,3% (реално за 8,4%), издаци су повећани за 28,1% (реално за 26%), те се дефицит буџета повећан скоро три пута …

Pročitajte Još »

SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA

Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da  je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari su i prethodnih godina ukazivali …

Pročitajte Još »

Kada nam je i Istok postao Zapad: Rekordan broj noćenja gostiju iz Bugarske

У Србији је у 2014 години регистровано 2.192.268 долазака туриста што је исто као и у 2013 години. У томе је број домаћих (1.163.536) смањен за 8,4%, док је број страних (1.028.732) повећан за 11,6%. Регистрованих ноћења било је 6.086.275, што је за 7,3% мање него у 2013 години, у чему је број домаћих (3.925.221) смањен за 15,3%, а број …

Pročitajte Još »

Gornja Dobrinja (Požega): mesto rođenja Miloša Obrenovića

Северно од Средње Добриње с обе стране истоимене реке, пење се село на све стране у висока околна брда, да даје општи брдски изглед. Село је неравно и високо се пење на исток у високу кабларску косу Шиљковицу и северно на Гојну Гору. Што је равнијег земљишта оно је око цркве и доле ка Средњој Добрињи и на запад Јежевици. …

Pročitajte Još »

Mijatovac (Ćuprija)

И ово насеље у равници на самој левој обали Велике Мораве, која га плави, па се због тога у новије време нагло пресељава највише према Гиљу. Кроз село пролази Цариградски пут Ћурпија-Јагодина. Пије се бунарска вода, а прео зиме и речна. Бунари нису дубоки и не пресушују. Има их и неозиданих. Њиве су на местима: Бељицки Спруд, Селиште, Миљкова Бара. …

Pročitajte Još »

Čokešina (Loznica)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović, iz terenskih beležnica građu pripremila Miljana Radovanović   Чокешина је разбијено махалско село. Мале су: Стржаница (уз главни изворни крак Реке), Трновица (уз леву притоку), Шујића мала (уз Манастирску реку), Радиковац (на десној страни долине, на високој тераси); Горња мала, више ове; Радановића или Дојна мала, под Џајевцем све до излаза Реке у …

Pročitajte Još »

Tama u Tamniču (Negotin)

Negotinska Krajina i Ključ, Kosta Jovanović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 29, 1940 god. Reprint Službeni Glasnik i SANU   Тамнички хатар већином је у јужном делу простране, терцијарне заравни, коју на западу од површи одвајају Сиколска Река, Кленовачки и Бруснички Поток, а малим делом је у равници поред Тимока. Куће су у присоју, на странама Тамничког Потока, који силази …

Pročitajte Još »

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …

Pročitajte Još »

Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …

Pročitajte Još »

VALUTNI RAT

Najnovija odluka Evropske centralne banke da u sistem ubacuje mesečno prosečno 67 milijardi evra ili oko 1100 milijardi do sredine sledeće godine  potakla je mnoge polemike u vezi sudbine evra, uticaja na zemlje periferije Evropske unije, Srbiju i sl. Sigurno je da će doći do smanjenja vrednosti evra u odnosu na referentne valute (dolar i franak) što je uostalom i …

Pročitajte Još »

Zaposleni u septembru 2014 godine: rast broja za 14.493 lica

У односу на март 2014 године, али је од септембра 2013 године до марта био смањен број за 14.817, па је у односу на септембар 2013 године смањен број запослених за 324 лица, а што је занемарљивих 0,02%. У овом занемарљивом смањењу за 324 лица има великих регионалних промена: Београд је повећао број запослених за 10.014 лица (Нови Београд за …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

BIH: Od raspada SFRJ, prvi put je u decembru 2014 godine Srbija bila veći trgovinski partner od Hrvatske

Према подацима Агенције за статистику БиХ у децембру је извоз БИХ у Хрватску износио 40,4 милиона евра, а у Србију 40,2 милиона евра. Увоз из Хрватске био је 74,7 милиона, а из Србије 78 милиона евра, те је укупна размена са Хрватском износила 115,1 милиона, а са Србијом 118,1 милиона евра. Трговина са Србијом била је већа за 2,7% и …

Pročitajte Još »

Propast u Pričevcu (Knjaževac)

Причевац се налази у долини Ранине или Причевачке Реке. Незнатан је део села (до 20 кућа) у осоју (на левој обали), а све остало у присоју (на десној обали пом реке). Име. – Село народ зове Причовци или Причевци, а о постанку села прича се ово: Некада је чума морила по селу толико, да је остао био само једна свињар …

Pročitajte Još »

Mišar (Šabac)

Šabačka Posavina i Pocerina, Vojislav s. Radovanović   Село се дели на четири мале – „краја“: Старо Село, Слатину, Глоговац и Бајир. Старо Село су Турци разорили 1806 за време боја на Мишару. Онда се село растурило по крајевима данашњим – све по шуми, и тако се заселили на нова места. На Старом Селу су шанчеви Карађорђеви (на брду око …

Pročitajte Još »

RAST FRANKA – PARADIGMA EKONOMSKIH ZAKONITOSTI

Rast švajcarksog franka od preko 20% u odnosu na evro pre par dana može se smatrati za paradigmu osnovnih ekonomskih  zakonitosti da stanje ekonomije odredjuje vrednost valute i da slaba privreda dugoročno ne može imati jaku valutu i vice versa. Gde je privreda Švajcarske u odnosu na ostale evropske zemlje se može objasniti u nekoliko tabela i grafikona. Nije potrebno …

Pročitajte Još »

Intervju za NIN (15/01/2015) – Srbija srlja u propast

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN Nebojša Katić, finansijski konsultant iz …

Pročitajte Još »

BDP Turskе i odabranih zemalja Balkana, 2000-2019

Када се догађају војни и политички сукоби у нашој већој или мањој близини, није на одмет знати неке податке о економским и другим величинама. Основна последица економске кризе из 2008 године је улазак Европе у дугорочну економску стагнацију по угледу на Јапан. У њеном југоисточном делу основну последицу има релативан економски успон Турске и апсолутан и релативан пад Грчке. Ове …

Pročitajte Još »

Dejan Simić: Pucanje u potiljak lokalnim medijima

Likvidacija bez suđenja, svedoka, argumenata i advokata. Osuđeni je kriv zato što je živ Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac (da li neko zna gde je ovaj čovek?) je najdalje stigao u reformama, pohvalio je svog saborca nesuđenog stečajnog upravnika srpske privrede Sašu Radulovića (sec). Nisu u pitanju reforme već stavljanje noža pod grlo lokalnim medijima. Set zakona o medijima …

Pročitajte Još »

Gložane (Svilajnac)

Попут Страгара, крагујевачких, село Гложане, на регионалном путу Свилајнац – Јагодина, има три манастира у свом атару: Миљков Манастир, Доброшево и Златенац. Вреди обићи ово село, његове манастире и вратити се у давну прошлост када се овде налазио центар средњевековне Србије, пред потонуће у скоро четворовековни мрак. „Resava“ Stanoje Mijatović, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 26, 1930. Službeni glasnik i …

Pročitajte Još »

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Poružnica (Sokobanja)

„Banja“ Petar S. Jovanović , Naselja i poreklo stanovništva knjiga 17, 1924, Reprint Službeni Glasnik i SANU   Поружница се налази на јужном ободу бањског басена. Село лежи у долини Поружничке Реке. Куће су поред Реке, али извесан део се пење и уз десну страну долине према Реснику. Воду у селу пију поглавито из бунара. Највише им досађује јужни ветар, …

Pročitajte Još »

Manastir Radošin: Simbol opstanka Srba

П.С. Испод слике је додат текст о пореклу породица у Радошину Станоја м. Мијатовића: Манастир Радошин ми је 52. по редоследу у обиласку ових објеката Српске Православне Цркве, а међу пет најдражих у смислу доживљене непосредности, блискости и гостољубља (уз Ралетинац, Саринац, Томић…). Налази се у селу Радошин, на његовом дну при спуштању села са брда ка Великој Морави. Припада …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista

Док је у целој 2013 години регистровано 1.988.393 ноћења странаца у Србији, закључно са новембром овај број је премашен и износио је 2.000.777 регистрованих ноћења. У новембру је регистровано 143.914 ноћења, што је за 5,8% више него у истом месецу 2013 године, а у периоду јануар-новембар кумулативан раст износи 9,2%. У новембру је највише регистровано ноћења гостију из БиХ (12.230), …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po opštinama u 2013

Србија је светски позната као инвестициони лидер на Балкану, у Европи и шире. Као таква, позната је у 2014 години, и у свим наредним које долазе, али подаци који следе односе се на мрачан период из прошлости, када подаци баш ову лидерску позицију и нису потврђивали. Након 5,4 милијарди евра укупних инвестиција (5.358 милиона) у 2012 години, у 2013 години …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (III)

Aukcijski čekić Prve aukcije u procesu privatizacije, održavane u zgradi Privredne komore Srbije na Terazijama, pratio sam sa velikim profesionalnim uzbuđenjem. Dramaturgija tih događanja, ispred i iza zavese, delovala mi je veoma inspirativno. Sva ta lica lažnih i pravih kupaca, stvarnih i fiktivnih vlasnika, samostalnih strelaca i članova konzorcijuma, ovlašćenih i samozvanih posrednika i predstavnika, lica pobednika i gubitnika, špijuna, …

Pročitajte Još »

SPOLJNA TRGOVINA – UPOREDNA ANALIZA PODATAKA

Tačnosti  podataka spoljnotgovinske razmene izmedju zemalja već dugo predstavlja probem koji nije moguće adekvtno i zadovoljavajuće rešiti. O čemu se radi? Pre svega problem evidentiranja roba i usluga izmedju zemalja tj. prikazivanje zvaničnih podataka o spoljnogrgovinskoj razmeni izemdju dve zemlje nalilazi  po pravilu na neslaganja tj. Izvoz jedne zemlje u drugu nije indetičan uvoz druge zemlje i obrnuto.  Uzrok  ovoj …

Pročitajte Još »

Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam

Srpska ekonomska nauka kreće stranputicom kada se okreće političkoj filozofiji pokušavajući u njoj da pronađe inspiraciju i rešenja za ekonomsku katastrofu koju Srbija doživljava. Ekonomska nauka ima previše svojih muka, previše dilema i nudi premalo rešenja da bi srpski ekonomisti sebi mogla dozvoliti luksuz gubljenja vremena u sholastičkim raspravama. Na terenu političke filozofije nema ničeg novog, ničega što ne znamo …

Pročitajte Još »

Staro Užice

Љубомир Стојановић „Старо Ужице“. Објављено у Гласнику Географског друштва, 7-8, Београд 1922. Такво је од прилике било старо Ужице. Њега више нема ни по животу, ни по раду, ни по становништву. Занате је потисла фабричка роба; због умањења стоке нема више извоза вуне и кожа; после окупације Босне затворена је граница за ракију; после концентрисања сточне трговине у Пешти затворена …

Pročitajte Još »

Mladenovac, varoš i selo

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11.   Младеновац (село) Село је на пиносавској површи, збијеног је типа и дели се на Горњи и Доњи Крај. Употребљава се вода са ђермова и извора. Главнији су извори: Ћуковац, Урвина, Смрдан, Црквине и Радмиловац. Имања су у Лугу, Серови, Батошевцу, Царевици, Букви, Маковици, Врбовцу, Метаљки и Кривој …

Pročitajte Još »

Rosići – jedna od prelomnih tačaka Seoba (Kosjerić)

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010.   И ако по начину насељавања у равници под Козомором и маљенским Дивчибарама, поред Мионичке Реке, која тече кроз село, има доста добре земље, опет због Маљена, његових Дивчибара, које су највећим делом саставни део овог села, Росићи су чисто планинско и типско …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomija Kine i SAD

У табели су приложени неки од најважнијих макроекономских података две највеће светске економије, а ради констатовања стања и указивања на будуће трендове. Кина је званично у 2014 години постала највећа светска економија, већа од САД, а већ у 2015 години ће постати већа и од збирне економске величине Европске Уније, мерено куповном снагом домаће валуте. Када се мери текућим курсевима …

Pročitajte Još »

Kamenica (Kragujevac)

Село је у подгорини Рудника, у горњем току Каменичке Реке. Куће су сеоске на обема странама Каменичке Реке, нарочито на качерској површи и уз бочне пороке, притоке ове реке. Горњи ток ове реке има форму младе долине, те су ту сеоске куће везане за мање заравњене речне терасе. Сеоских кућа има и на брезовачкој површи која чини развође Каменичке и …

Pročitajte Još »

Evropa: radnici u proizvodnji (sekundarnom sektoru)

Рударство уз пољопривреду спада у примарне економске делатности, али, пошто учествује само са 0,38% у укупној запослености у Европској Унији, нећемо се на њега осврнути. У секундарне, производне, делатности спадају: Прерађивачка индустрија, електрична енергија, водопривреда и грађевинарство. Прво ћемо таксативно набројати неке апсолутне податке, а затим ћемо се осврнути на релативне показатеље. У Европској Унији је у другом тромесечју 2014 …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (II)

Brisel Evropska unija je loša za individualne slobode i slobodno tržište, ali je dobra za birokrate koji postaju još moćniji. Brisel je prisvojio veliku ideju slobodne trgovine između suverenih država, birokratizovao je i od jednog divno heterogenog kontinenta stvara jednoumlje. Kad čovek pogleda regulacije EU o bananama, svinjama i paradajzu, ne zna da li da plače ili da se smeje. …

Pročitajte Još »

Investicije iz Srbije u inostranstvo

Сваког дана слушамо о страним инвеститорима који ће доћи и спасити Србију и српски род. Док ово пишем у позадини слушам Љиљу Поповић како у Српској царској лаври, Студеници, где се налазе мошти Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање), Преподобне Анастасије Српске (жене Немаљине и мајке Светог Саве) и Светог Симона монаха (Стефана Првовенчаног првог крунисаног српског краља у Светој Жичи), …

Pročitajte Još »

Azanja (Smederevska Palanka)

Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно уравњена и просечена незнатним токови,а Трстенице и Риа потока. Употребљава се већином вода са бунара, махом дубоких преко 20, а има и извора од којих су главнији: Старац, Човина Вода, Осиповац и Гуцетина. Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имања су изван села. Приватни забрани …

Pročitajte Još »

Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд и Швајцарску, као богате земље …

Pročitajte Još »

Velika Plana

Jasenica Borivoje M. Drobnjaković (1923), Službeni glasnik i SANU, 2011   Већи део Велике Плане налази се на пиносавској површи, испод које се уским појасом увлачи површ београдске језерске фазе. Кућа има и на овој нижој површи, затим на тераси Јасенице, где су поређане дуж пута за Паланку и образују крај који се зове Ритањска Мала. Испод овог краја настаје …

Pročitajte Još »

Stragari pod Rudnikom i Ljubičevac

Испод фотографија додати су текстови из књиге Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“, (1923), Службени гласник и Сану, 2011 Село Страгари под Рудником, између Тополе и Крагујевца, а на око 90 километара од Београда, посетио сам из два разлога: да бих обишао три манастира који се налазе у његовом атару, и да би обишли споменик Танаску Рајићу, у центру села, некада вароши. Са …

Pročitajte Još »

Uvoz Rusije iz sveta i iz Srbije, VIII 2014

Према подацима из базе података СТО увоз Русије у августу био је 17,1 милијарди евра, а у периоду јануар-август био је 140,2 милијарде евра. У августу је, у односу на август 2013 године смањен за 12,4%, док је кумулативно смањен за 9,5%. Увоз Русије из Србије је вредео 78,7 милиона евра у августу, а укупно је достигао 503,8 милиона евра. …

Pročitajte Još »

Oreovica (Žabari)

Један део варошице Ореовице налази се на Свилајначком Друму, други већи део је у равници, од друма до Ресавчине, а трећи, најмањи, источно од друма, на падини Браничевског Повијарца. Југоисточно од варошице пружа се брдо Подови. У атару варошице су 4 потока: Будљивац, Буквар, Суви Поток (северни) и Суви Поток (Јужни)… Источни део села има тип друмског насеља, а западни …

Pročitajte Još »

Lepe vesti sa bliskog Zapada: rast zaposlenosti u Sloveniji

Када у једној маленој Словенији у једном месецу се повећа број запослених за 3.799 лица, а за годину дана тај пораст изнесе тачно 10.000 лица, онда су то лепе вести са Запада и Европске Уније ка којој тежимо, која нема алтернативу итд. У Словенији је у септембру било запослено 708.162 становника у правним лицима док је самозапослених било 97.361. У …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (I)

Dinkić Mlađan Čovek sa kojim sam uradio najviše intervjua u karijeri. I lepo se proveo na nekoliko žurki. Pa ipak, kad god bi se sreli, rukovao bi se sa mnom kao da se tek upoznajemo. S profesionalne strane Mlađina uzdržanost mi je odgovarala, s ljudske osećao sam se malo glupo. Ne bih da budem patetičan, ali kad vam neko u …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovne fondove u 2013 godini

Укупне инвестиције у основне фондове износиле су 557,2 милијарде динара и номинално су смањене за 16,9% у односу на 2012 годину. Изражено у еврима инвестиције у основна средства износиле су 4.925 милиона евра, и биле су за 982 милиона евра мање него у 2012 години (5.907 милиона), а што је мање за 16,6%. Мала је разлика релативне промене у динарима …

Pročitajte Još »

Međunarodno poređenje dodate vrednosti prerađivačke industrije u 2013 godini

UNIDO је огранак Уједињених Нација који се бави индустријским развојем и има одличне базе података, али нису бесплатне као оне трговинске у поседу UNCTAD/WTO. Стога је овде изложено рангирање три од не много више слободних података по земљама. Док се механички прикупљају подаци мисли, макар мени, блуде и о свачему размишљају. Навешћу један пример. Додата вредност по становнику у Србији …

Pročitajte Još »

Sela rođenja i smrti Karađorđa: Viševac i Radovanje

Пре неког времена, возећи путем од Раче до Аранђеловца свидела су ми се два пошумљена брда на том путу и помислио сам како је ту лепа и блага природа. Читајући Насеља у Лепеници, и гледајући у мапу насеља на крају књиге, схватио сам да су та два брда у селу Вишевцу месту у коме је рођен Карађорђе. У Радовањски луг …

Pročitajte Još »

Prnjavor i manastir Grnčarica (Batočina)

Т. Радивојевић „Насеља у Лепеници“, стр. 191-194 Прњавор је на левој страни потока Младенове Воде која извире уврх села испод брда Распада, а утиче с десна у Лепеницу под именом Раљевац. Од 4 сеоске махале, само је једна, Ковановићка (Ковановићи), над самом реком, а остале су подаље од ње на брдима, која деле воду Младеновој Води и Ботуњском Потоку. Те …

Pročitajte Još »

Svetska robna razmena po zemljama I-IX 2008, 2013 i 2014 godine

Светски робни извоз износио је 12.753 милијарде америчких долара ($), у периоду јануар-септембар. То је за 2,6% већа вредност него у истом периоду 2013 године, а за 12,1% већа вредност него у истом периоду 2008 године. Увоз је износио 13.147 милијарди, и повећан је за 1,9% и за 8,9%. У односу на јан-сеп 2008 године Азија је повећала извоз за …

Pročitajte Još »

Berlinski intervju Aleksandra Zinovjeva. Zapad protiv Rusije

http://serbian.ruvr.ru/2014_10_27/Berlinski-intervju-Aleksandra-Zinovjeva-Zapad-protiv-Rusije-Deo-1-4207/ Подсетимо се дела интервјуа познатог руског дисидента и филозофа Александра Зиновјева који је дао пред свој повратак из Немачке у Русију. Разговор са новинаром француског листа „Фигаро“ одржан је 24. јула 1999. године у Берлину. После краха комунизма основни предмет вашег истраживања постао је западни систем. Зашто? Зато што се десило оно што сам предвидео: пад комунизма довео је до …

Pročitajte Još »

Prognoza ekonomskih kretanja u 2015 godini

Poslednje mere fiskalne konsolidacije od novembra ove godine uz smanjenje plata u javnom sektoru i penzija preko 25.000 dinara nesumnjivo će uticati na dalje smanjenje potrošnje, samim tim i ekonomske aktivnosti. Koliko će to smanjenje biti teško je reći u ovom trenutku, ali primenom odredjenih ekonometrijskih modela može se približno zaključiti da će doći do pada gotovo svih ekonomskih aktivnosti. …

Pročitajte Još »

Ekonomski položaj žene u (porodičnoj) zadruzi

Др. Александар Петровић „Бањане, социјално-здравствене и хигијенске прилике“, Београд 1932, репринт Службени Гласник и Сану „Ваљевска Тамнава“, Корени књига 14, стр. Економски положај жене у Бањанима мало је сложенији, но што би се у први мах могло претпоставити. Потребе једне сељачке жене, као у опште потребе сваког другог члана породице, двојаке су: једно су потребе опште и заједничке за све …

Pročitajte Još »

Telekom mora ostati srpski

Пре неки дан, тачније 31. октобра одем до Корисничког сервиса Телекома Србије са намером да узмем  БОКС пакет, односно да ујединим услуге које користим код њих и смањим месечне трошкове по том основу, са намером да то почне од 01. новембра. Прими ме љубазна госпођа и каже да то није могуће, а на свако моје питање, она консултује колегу који …

Pročitajte Još »

Zaposlenost u razvijenim zemljama 2000-2015

Приликом посете председника владе Александра Вучића Лондону сазнали смо да је у овој земљи отпуштено 400 хиљада људи у јавном сектору, али је зато повећана запосленост у приватном за 2 милиона. То би даље требало да значи да уколико би се у Србији отпустило 200 хиљада људи у јавном сектору, имали би пуну запосленост и морали би да увозимо радну …

Pročitajte Još »

Drača, selo i manastir (Kragujevac)

Драча је на обема странама Милановачког Друма, час и три четврти хода северозападно од Крагујевца. Идући Горњем Милановцу, удесно од друма, је сеоски крај Мали Поток, на обема странама истоименог потока. Улево су од насипа Горњи и Доњи Крај на потоку Кривачи, левој приточици Драчке Реке. Куће су ових крајева наспрамне у истој улици. Оне су подигнуте испод брда Висибабе, …

Pročitajte Još »

96 godina uzaludnih žrtava i političkih poraza

„Предратна Србија, у старим њеним границама од 1910., бројала је 2.911.701 становника, док је овим пописом констатовано 2.595.430, дакле, за 316.271 мање него пре десет година. Међутим, до 1910. Србија је редовно сваког пописа показивала извесан вишак. Тако је било становника у години: 1890.   2.161.961 1895.   2.312.484 1900.   2.492.882 1905.   2.688.025 1910.   2.911.701 Према томе, прираштај у становништву за период …

Pročitajte Još »

Mala Vrbica (Kragujevac)

Мала Врбица је с обеју страна Врбичког Потока који, 40 минута испод села, утиче у речицу Угљешницу. Овај се поток често назива и Клисурски, јер већим делом свога тока тече клисурастом долином између Главице и Голог Брда. Цело је село на десној страни друма Крагујевац – Аранђеловац. Само је једна кућа (у којој су клисурска механа и рамаћка општина) прешла …

Pročitajte Još »

Koraćica (Mladenovac)

„Космај“ Др Боривоје М. Дробњаковић, Службени Гласник, САНУ, едиција Корени, књига 11. Куће су на југоисточним огранцима Космаја, између којих су се усекли потоци. Делови су сеоског хатара: Церје, Тијановац, Оглавци, Седлар, Водице, Мијевац, Осовље, Станбе, Бељичје, Парлоге, Брда, Друмина, Равнице, Вукаљевац, Штрковица, Благојевица, Дрење, Турчић, Коларница, Гуњевац, Драганић и Алуга. Село је подељено на три краја: Павловац, Јовићски Крај …

Pročitajte Još »

Bogovađa, selo i manastir

Положај села. – Прњавор је уз манастир Боговађу. Сеоске су куће на источној страни од манастира поређане дуж пута или по плећима брда која се слуштају у долину Љига. Земљиште је терцијарно, неравно, али није брдовито. Извора је у селу доста. С њих се пије вода, а сељаци се служе још бунарском, барском и речном водом… Тип села. – Прњавор …

Pročitajte Još »

BEZ FUTURA, MOLIM !

Demokratizaciji društva najviše bi doprinela uredba Vlade kojom bi se na period od tri godine zabranila  upotreba futura  (budućeg vremena) i poziciji i opoziciji.Tako bismo krenuli  putem  društvene  zrelosti  ocenujući ono što je učinjeno a ne obećano. Građanima  je  potpuno  uskraćeno  pravo na dobar život  u sadašnjem vremenu.  Političari su nam sve dobre životne sadržaje  u  prezentu (sadašnje vreme)  premestili …

Pročitajte Još »

Noćenja stranih turista IX 2014 i Parade

Укупан број регистрованих ноћења туриста у септембру износио је 539.738 и био је за 7,9% мањи него у истом месецу 2013 године. У периоду јануар-септембар било је 4.859.097 ноћења, што је за 7,4% мање него у истом периоду 2013 године. Овaј пад се догодио услед оштрог смањења броја ноћења домаћих туриста и то за 15,8% у септембру (328.765), и за …

Pročitajte Još »

CENA FISKALNE KONSOLIDACIJE

Hoće li smanjivanje javne potrošnje dovesti do smanjivanja budžetskog deficita i javnog duga ili se može dogoditi  sasvim suprotno – da budžetski deficit  i javni dug budu veći nego pre predloženih mera? Dvojica ekonomista MMF-a objavili su rad 2013.godine i ukazali da su ranije pretpostavke o visini fiskalnog muliplikatora od 0,5 bile pogrešne ,a da se stvarna cifra kraće između …

Pročitajte Još »

Nejednakost i ekonomski rast, ili i plavuše su shvatile

Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok krize, već su i najveća …

Pročitajte Još »

Vina (Leskovac)

Положај. – Ово је село последње у Клисури, идући из Пољанице у Поље (Лесковачко). Налази се на обема странама долине Ветерничине. Део села с леве стране Ветернице није на једноме месту. Један је, права Вина, која је матица данашњега села, на левој страни Мале Реке или Винке. Куће су прибране око ушћа потока Длибоке Долине у Винку, а има их …

Pročitajte Još »

Ljubavne imigracije u Srbiju

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Стр. 754. Досељеници из Аустрије:8. Љубавне авантуре 29 јануара 1822 пише из Смедерева Петар Вулићевић Кнезу Милошу како су око Божићних Поклада „из Цесарије два човека овде прошли с невенчаним младама и овде се код проте венчали“. Међутим, сад …

Pročitajte Još »

Industrijska katastrofa u septembru

Надајмо се да се ради о инцидентном месечном податку услед ремонта у рафинеријама НИС-а (уколико није грешка у обради података) и да ће већ октобарски подаци о производњи показати мање лошу слику. Већ сам писао о паду који се догодио у Немачкој, па је код нас, на малим временским кашњењем наступио индентичан пад, јер је у десезонираној серији укупна индустријска …

Pročitajte Još »

Fiskalna konsolidacija ugrozila lakoću poslovanja

Наслов би се могао оквалификовати као злонамеран, а да није просто ко пасуљ, и крајње логично, да уколико се повећавају пореске стопе, и ако се пооштрава пореска дисциплина, да се пословање отежава и чини скупљим. То ће да додатно учине у медијима најављене нове мере у 2015 години, уколико се покаже да смањења плата  и пензија нису довољни, него да …

Pročitajte Još »

Svetska Hrvatska

Хтедох да напишем Напредна, али то би за собом повукло свакојаке нежељене алузије, зле мисли и слично. Advanced не иде да пишем, ако су већ наслови латинични, не морају и странцизми да се додају. Елем, кренем ја као прави вепар да ријем по кинеским подацима о увозу, прво по земљама која шта из Европе у Кину извози, па ми, уз …

Pročitajte Još »

Uvoz Kine po zemljama i iz Srbije

Кина је, мерено куповном снагом домаће валуте, постала већа економија од САД, што сам овде најављивао на порталу још пре 6 година. Тачније, у дневном листу Политика у марту 2008 године, када се Косово и Метохија уз свакојаку помоћ Запада прогласило независним Косовом. Увоз Кине је још увек мањи од Америчког, али ће за две, највише за три године постати …

Pročitajte Još »

Izvoz meda u Nemačku

Немачка је, уз Италију, најважније тржиште за извоз из Србије. Укупна вредност извоза из Србије у Немачку износила је 1.307 милиона евра у 2013 години, у 2014 години расте по стопи од 8,9%, те до краја 2014 може достићи нову рекордну вредност од преко 1,4 милијарде евра. У односу на 2008 годину, извоз из Србије у Немачку у 2013 години …

Pročitajte Još »

Osečina

Ljubomir Pavlović „Kolubara i Podgorina“ Положај села. – Осечина је на обема обалама р. Јадра. Сеоске су куће по плећима оних коса, које се од Влашића спуштају реци Јадру. Косе нису високе, али су им стране врло стрме и дубоко усечене… Тип села. – Осечина је право старовлашко село. Куће су у џемате раздељене; џемати су по плећима брда удаљени …

Pročitajte Još »

Karijeristi iz emigracije

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Досељеници из Аустрије: 9. Што су позивани да дођу у Србију Стр. 754-756. Често пута све потребе Србије нису могле бити задовољене кандидатима који су сами долазили, те су поједини људи нарочито тражени и позивани. Тако је 15 …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Rečnik srpske tranzicije

Iz štampe je izašla knjiga g. Branislava Krivokapića „Rečnik srpske tranzicije“, izdavač je Albatros plus, a biće u prodaji na sajmu knjiga u Beogradu. Prilažemo uvodni tekst koji bi mogao da zainteresuje misleća bića u Srbiji da izdvoje 500 dinara za ovu knjigu. Kako da živimo kao ljudi?   Najlakše je citirati Andrića. Na primer onu o vremenu „kad pametni …

Pročitajte Još »

Krčmar (Mionica)

Положај села. – Крчмар је планинско село и лежи непосредно под северним подножјем Мањена, а на обема обалама Крчмарске реке. Сеоске су куће уз Реку и то по падинама, појединих маљенских брда, спуштајући се до самог речног корита. Земљиште је брдовито, по све стрмо и шумовито… Тип села. – Крчмар је село разбијеног типа. Куће су груписане око извора и …

Pročitajte Još »

Ispravka podataka posta: Uticaj smanjivanja plata u javnom sektoru na ukupni fond zarada po gradovima i opštinama u Srbiji

Овде су исправљени подаци-прорачуни-процене о ефекту смањивања плата у јавном сектору на месечни фонд зарада. Захваљујем Бора 100 на коментару и скретању пажње на грешку, а то и јесте основни смисао постојања коментара, да укажу на грешке у раду и у расуђивању. Коментари не служе за вређање, за идеологије, расизам и у сличне сврхе те ће бити брисани, т.ј. неће …

Pročitajte Još »

Srpski i Pruski papučari

Кнегиња ме је питала, да ли сам био на многим свадбама. Свега сам три свадбе превела, рече ми; моју, још једну и данашњу; то је доиста мало за жену мога доба, али се тако десило. А какви су ваши обичаји? – Ја сам јој причао о нашим свечаностима, и како дан венчања мало даје повода за то, причао сам јој …

Pročitajte Još »

Svinje – osnov srpske nezavisnosti i blagostanja

Кад се погледа здање у коме је државна благајна, казначејство, онда се лако долази и на питање о новчаним приликама земаљске управе. Књаз је штедњом саставио благо од 10 милиона гроша (милион талира), отприлике. – Како је то могао један утучени народ, из сопствених средстава, без икакве новчане помоћи са стране, водити ратове од 1804. до 1812. и још доћи …

Pročitajte Još »

„I pad je let“

Ivicu  provalije privrednici sve teže uočavaju Dugo smo padali, lebdeli u bezvazdušnom prostoru,prolazili kroz razne turbulencije i na kraju čelom ekonomskih iluzija udarili o tle stvarnosti. Propadanje privrede i ekonomije teklo je  kroz krajolik  iluzija koji su režirali predstavnici vlasti. Kao u kaleidoskopu; bajkovito i lažno.Partijski mađioničari su usavršavali trikove i izmišljali nove obmane građana i privrednika. Vlastodršci nisu shvatali …

Pročitajte Još »

Šta će biti s kućom?

Овде прилажем збир макроекономских података из најновије базе података IMF World Economic Outlook, October 2014, за Србију до 2019. године. Много тога у овим подацима мени није јасно. На пример, како је могуће да се убрза економски раст (раст: појам који од 1979 године нема право значење), уколико се при томе процењује да ће се раст извоза роба и услуга …

Pročitajte Još »

Prognoze MMF-a po zemljama do 2019 godine

Изашла је нова база података World Economic Outlook Databasa October 2019, па је ред испратити је кратким коментаром. Нећу се бавити другим параметрима, попут јавног дуга и инфлације, већ ћу се само осврнути на раст економија у три временска периода мерено бруто домаћим производом. Као Моравски сељак, провилегован сам могућношћу да се радујем туђој несрећи, а место да тугујем због …

Pročitajte Još »

Put za nigde

Пут за негде ишао би ка већој запослености становништва и ка општем порасту материјалног благостања. Пут за нигде срозава плате запослених у државној управи, здравству и образовању испод њихове вредности на Косову и Метохији. На том путу, већ почетком идуће године републичка влада ће бити упозорена од Фискалног савета и ММФ-а да плате и пензије нису довољно смањене, и да требају …

Pročitajte Još »

Ljubovija

Љубовија је на дринском путу и на реци Љубовиђи, на десној обали, под висом Јабучјем. Далеко је од Дрине и обезбеђена од плављења обеју река. Данашња или Нова Љубовија је на овом месту од 1897 год, а Стара Љубовија је била на Дрини, усред поља Драбића, према осећанском селу Михаљевићу. Ову је Љубовију Дрина однела 1896 године, те се морала …

Pročitajte Još »

Izvoz sireva iz Srbije

Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона у 2013, док се у …

Pročitajte Još »

Veljko Milković: Inicijativa da se naš pronalazač kandiduje za Nobelovu nagradu

http://www.veljkomilkovic.com/ Иницијативу да наш познати проналазач Вељко Милковић буде номинован за Нобелову награду подржао је и Град Нови Сад. Наиме, на вечери посвећено овом иноватору у организацији „Арс академије” из Новог Сада, члан Градског већа за културу Вања Вученовић својим потписом подржао је тај корак. Како Милковић каже, у нашој земљи од науке и научника увек има нешто прече и …

Pročitajte Još »

Novi mesečni rekord u broju noćenja stranaca, VIII 2014

У Србији је у августу регистровано 284.077 ноћења странаца, што је чак за 25,3% више у односу на исти месец 2013 године, а повећало је кумулативну стопу раста на 9,3% у периоду јануар-август, јер је у том периоду већ регистровано 1.447.697 ноћења странаца. Претходни рекорд забележен је у јулу ове године, када је било регистровано 251.730 ноћења странаца. Домаћих туриста …

Pročitajte Još »

Končarevo (Praćina i zaselak Predor) ili Palminovac?

Кончарево је, можда, једино село у Централној Србији, које је након Другог светског рата променило име и поклонило га комунисти. Стога, ако није ред да Јагодина промени име у Палминград, заслуге Драгана Марковића – Палме требале би да му за живота буду потвђене променом имена села у коме је рођен, из Кончарево у Палминовац или Палминово. У најгорем случају, да …

Pročitajte Još »

Fiskalna konsolidacija – na putu, ili na stranputici?

Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Šahovska partija koja danas ulazi u završnicu izgubljena je još u otvaranju – u prvim godinama prošle decenije. Srbija je tada pošla ekonomskom stranputicom i na njoj  tvrdoglavo istrajava i danas. Ekonomska sudbina Srbije je u rukama stranaca i direktno je zavisna od njihove volje. Vlada mora uveriti strance da je u stanju …

Pročitajte Još »

Brezovice (Valjevo)

Положај села. – Брезовице су на обема обалама Повленске Реке у северном подножју планине Повлена. Брезовице су планинско село испреплетено многим висовима и косама, које се спуштају с Повлена на северну страну. Поједина су брда плећата, заравњена, а њихове су стране камените, литичасте и прави остењци… Тип села. – Село је разбијеног типа. Сеоске су куће у долинама потока и …

Pročitajte Još »

GRANICE RASTA

Davne 1972 godine grupa stručnjaka sa MIT-a ovjavila je studiju o granicama rsta svetske ekonomije u 21.veku. Naravna da smela prognoza ekonomskih i socijalnih kretanja u budućnosti ne bi značano uticala na javno mnjenje ) sve bi se svelo na fututistička predvidjanja ili kako se to u ovom vremenu naziva ‘’teorija zavere’’ da 2010 godine grupa naučnika sa univerziteta u …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Crnogoraca u Toplicu

После ослобођења Топлице и других јужних и југоисточних делова Србије од Турака 1878. године, неки крајеви, због исељавања албанског и турског становништва, остали су пусти, а међу њима и Топлица. Ради насељавања ових крајева, Срибја је 1880. године донела закон о насељавању ових крајева, у коме је централно место заузело насељавање Топлице. Законом су били регулисани услови насељавања. У члану …

Pročitajte Još »

Između tupih noževa i oštrih žileta

Прошлогодишња расправа у Скупштини Србије приликом доношења буџета и мера економске политике у којој су представници власти и опозиције применили сликовито изражавање помињањем тупих ножева и оштрих жилета језиво ме је асоцирала на усташка клања у Другом светском рату. Таква терминологија, заједно са прославом стогодишњице Великог рата, ме је одвела на проучавање историје преживљавања српског народа кроз векове, од Сеоба …

Pročitajte Još »

Guča (Lučani)

Г. Милорад Вујовић, учитељ у Гучи, дао ми је неколике податке за ово место. Положај. – У Гучи се издваја двоје: варошица и село. – Варошица Гућа је с леве стране реке Бјелице у равном пољу одмах више ушћа потока Дупљаја у Бјелицу; само неколико кућерака има и преко Дупљаја. Село Гуча је с обе стране реке Бјелице и с …

Pročitajte Još »

Značaj domaćih turista za turizam u Srbiji

Некада давно, када сам ја био мали па ми је овај свет изгледао великим, у Србији се, материјално, живело много боље. Радници су могли да децу воде на море, деца су још ишла и на екскурзије, а тадашњи деке и баке су могли да једном годишње приуште себи одлазак у бању (са све унучићима). Гастарбајтери су нас модернизовали тако што …

Pročitajte Još »

Hrvatsko izvozno čudo u 2014 godini

Када прочитам како се увозе свиње из Хрватске, а из Србије извозе прерађевине у Русију прође ме нека нелагода кад помислим шта ће бити када извоз за Русију престане? Као са трговином бићемо окупирани и са хрватским прасићима, а наши сељаци неће имати коме да их продају, нити мотив да их имају. И тако, док се тако мислим проради у …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »