POGLEDI IZ SRBIJE: SEĆANјE NA ZEMLjU KOJA JE MOGLA DA HRANI POLA EVROPE!

• Nekada se za Jugoslaviju, a okviru nje i Srbiju, govorilo da može da hrani pola Evrope! Ona sad nema ni Prehrambeni suverenitet za vojih 6,6 miliona stanovnika!
• Prema podacima, u bolјim godinama kada su bile pune staje, u Srbiji se nekada uzgajalo čak od 920.000 do dva miliona goveda… Uzgoj goveda sad je dominantan u vlasništvu porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali broj grla po domaćinstvu. Agroindustrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu bolјeg rasnog sastava;
• Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region Južne i Istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto. Analizirajući po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilјe, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolјe, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji;
• U zemlјi Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;
• Pre tri i po decenije samo iz Srbije se u svet  godišnje izvozilo po 35.000 tona ,,bebi bifa’’, a sad 100 puta manje, tek oko 400 tona godišnje!
• U Srbiji godišnje u nepovrat nestane 25.000 hektara obradivih površina.Deo ode za divlјu gradnju, puteve, infrastrukturu... Slično je u svetu gde se godišnje izgubi oko 30 miliona hektara. To je veloičian jedne Italije danas!

Branislav GULAN

Jačanje stočarstva, povratak Prehrambenog suvereniteta!

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednom stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona! U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemlјama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovarajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolјe veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na broj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovolјavajuće u odnosu na ukupnu produkciju mesa u zemlјi;

• Nekada se za Jugoslaviju, a okviru nje i Srbiju, govorilo da može da hrani pola Evrope! Ona sad nema ni Prehrambeni suverenitet za vojih 6,6 miliona stanovnika!

• U zemlјi Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla godišnje iznosi oko 320.000, a od toga manje od polovine kolјe se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla;
• Prema najnovijim podacima potrošnja ovog mesa u Srbiji je od 3,1 do 3,5 kilograma godišnje po jednom stanovniku! U EU je više od 10 puta veća! U strukturi potrošnje nalazi se na trećem mestu iza pilećeg (sa 18) i četvrtm mestu svinjskog (sa 15 kilograma mesa godišnje). Ostvaruje se tendencija značajnog pada u odnosu na raniji period kada je iznosila čak i 15 kilograma godišnje, junetine. Ova sadašnja potrošnja značajno je manja od evropskog proseka. Upoređujući maloprodajne cene goveđeg mesa sa ostalim vrstama mesa treba istaći da je ova vrsta mesa dosta skuplјa, prosečno za oko 20 odsto od svinjskog i za 40 odsto od pilećeg mesa, što će i dalјe uticati na manju potrošnju ove vrste mesa. Tako je u svim siromašnim zemlјama;

Prema osnovnim delovima trupa, polutki, četvrti, juneće i goveđe meso stavlјaju se u promet kao juneće, odnosno goveđe meso, I,II i III kategorije. Meso, potslabina (,,biftek“) stavlјa se u promet kao meso van kategorije (potslabinom) junećeg i goveđeg mesa podrazumevaju se i mišići oslobođeni većih naslaga masnog tkiva (loja).

•   Ukupan izvoz svih količina goveđeg mesa iz Srbije, sad je dosta skroman – iznosi tek blizu 2.000 tona godišnje. To vrednosno iznosi oko osam miliona dolara. Izvoz je usmeren samo u pet zemalјa sveta. Najveći izvoz realizuje se u Crnu Goru u količini od 600 tona, odnosno 39 odsto ukupnog izvoza. Ukupan uvoz iznosi oko 700 tona. Najveći uvoz realizuje se iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Španije i Crne Gore. Republika Srbija ostvaruje pozitivan bilans spolјnotrgovinske razmene goveđeg mesa;

Razvoj tovnog govedarstva Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je jedini deo rada i proizvodnje koj iima blagi napredak.  Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javlјaju novi problemi. Jednom nema dovolјno stoke, a kada je imamo problemi su sa tržištem, nema uvek odgovarjajućih kupaca… Pošto se država javlјala sa različitim merama, koje nisu donele rezultate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana. Ono je sad krenulo u obnovu, pa predsednik Udruženja tovnih goveda ,,Agroprofit’’ Čedomir Keco, kaže da se krenulo sa malim stadom, ali da sad imaju već u tovu za izvoz  bliyu 40.000 grla! Što je dosta dobro u odnosu na ono šta je ovu oblast pratilo loše u poslednje četiri decenije! 

• Ali, da je stanje još uvek devastirano najbolјe ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije više od 34.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u količini od 8.875 tona godišnje. Nјena važnost je prestala početkom 2025. godine pa se sad očekuju nove mere i konačno da krene bolјitak ovoj grani. Recimo, ,,bebi bif“ poslednjih godina iz Srbije se 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Od toga je iz Srbije bilo više od 34.000 tona!
• Međutim, taj pad je posle išao silaznom putanjom pa sad godišnji ukupan izvoz iznosi do 400 tona! 

Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga ispražnjene su staje u Srbiji. Prazno je i 200.000 staja za tov goveda i isto toliko i obora za gajenja svinja u Srbiji!

• Zahvalјujućči akciji Minstarstva za brigu oselu, deo sela se i obnavlјa. Jer, dok ona nestaju, onima koji hoće da žive na selu, koji nemaju više od 45 godina, uz pomoć države kuplјeno je oko 4.000 kuća. U ta sela je stiglo i više od 17.100 stanovnika. Oni koji su došli u ta sela da žive, kuće nemogu otuđivati u narednoj deceniji. Od novodošlih stanovnkak u ta sela, čak 30 osto njih je stiglo iz grada. Po prvi put postoje kretanja u dva smera. Iz sela u grad, ali i iz grada u selo.!

Rezultati loše agrarne i ruralne politike pokazali su se protekle decenije, dok je važila ambiciozna i neostvariva strategija razvoja polјoprivrede u Srbije, od 2014. pa do kraja 2024. godine. Nјu je kreiralo 240 naših stručnjaka i predvideli su razvoj agrara u toj deceniji od 9,1 ili u lošoijim godinama od 6,1 odsto godišnje. Međutim, umesto obećanog meda i mleka, ona je selјacim, narodu i državi, donela samo probleme! Pošto nisu imali drugog rešenja počeli su da ih rešavaju na ulici. To nije dobar način rešavanja problema, ali oni u ovoj situaciji nisu imali drugih rešenja. Ta strategija donela je sve što sad potoji loše u agraru Srbije!

• To znači da je ona donela i gubitak Prehrambenog suverentieta. Nјega sad treba da vrati nova Straegija od 2026. do 2034. godine!  
•    Izgublјen je i Prehrambeni suverenitet jer prema podacima RZS u oborima ima samo 2.403.991 grlo svinja. To liko ihje Sribja imakla i neposrendo posle Drugog svetskog rata, sad daleke 1947. Godine. Čak do 50 odsto potreba za ovim mesom mora da se uvozi! U 2024. godini bilo je uvezeno u Srbiji blizu 500.000 prasića, dok je u 2025. godini za uvoz oko 100.000 tona ovog  mesa potrošeno oko mlijardu evra! 

Stočarstvo Srbije skoro četiri decenije ima godišnji pad od dva do tri odsto. Do pre dve godine je u BDP agrara učestvovalo sa 28,1 odsto. Sada je to i manje! Sve ispod 70 odsto je na nivou nerazvijenih zemalјa. Na početku raspada SFRJ, iz Jugoslavije se u svet izvozilo 54.450 tona ,,bebi bifa”. To je najkvalitetnije juneće crveno meso. Više od 34.000 tona bilo je iz Srbije. Prema najnovijim podacima agrar sad u BDP zemlјe učestuvje sa oko 3,6 odsto. To je pad u odnosu na prethodne decenije vreme kada je to bilo od sedam do deset odsto. Ova brojka je rezultat razvoja drugih privrednih grana u Srbiji. To je uticalo na smanjenje učešća u BDP zemlјe. Jer, primera radi agrar u Sloveniji, zemlјi članici EU, učestvuje samo sa 1,7 odsto!

Pošto je stočarstvo devastirano u Srbiji, evo i nekoliko podataka o izvozu, najtraženijeg proizvoda iz ove oblasti ,,bebi bifa’’ poslednjih godina:

• U 2015. godini je izvezeno 315 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2016. godini u svet je otpremlјeno 420 tona ,,bebi bifa”;
• U 2017. godini to je bilo oko 480 tona ,,bebi bifa’’;
• U 2018. godini oko 400 tona ,,bebi bifa”;
• Od 2018. do 2025. izvoz se kretao između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’;
• Sad je taj izvoz manji za 100 putnego daleke 1991. Godine. Iznosi, u proskeu oko 400 tona godišnje!

Sad kada čitate ovu analizu Srbija bi tebala da ima:

• Najmanje, dva miliona goveda;
• Oko 6,5 miliona svinja;žNajmanje 3,5 miliona ovaca;
•  Oko 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilјa!  

• Ti loši rezultati u stočarstvu Srbije, doveli su stočare u sitauciju da pravdu traže izlaskom na ulicu – i da se sami organizuju. Naravno ukoliko žele da prežive u ovoj oblasti. Shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste samo merama države i stihiji tržišta. Jer, poješće ih velike multinacionalne kompanije! 
• U razvoju stočarstva, veliku ulogu imaće i novi model korišćenja pašnjaka u Srbiji. Jer, prema podacima ,,Agroprofita” iz Novog Sada u Srbiji trenutno ima 185.000 hektara pašnjaka. S 75.000 hektar urpoavlјaju sela, 51.000 hektara je izdato u zakup, a 60.000 hektara čeka korisnika;

Svetlo na kraju tunela!

U niy teškoća, sad, kao da se na kraju tunela vidi svetlo, pa tako se ističe da Srbije godišnje već sad može  da izvozi oko 40.000 grla žive junadi. Najveći napredak beleže stočari gde se gaje tovna junad za prodaju i izvoz u organizaciji ,,Agroprofita’’. Tome je doprinelo i zadovolјstvo odgajivača tovnih rasa goveda sa cenama od oko pet evra po kilogramu žive mere.Tvrdi se da je država pomogla u obnovi govedarstva. Bez njene pomoći ne bi bilo napretka u ovom poslu. Stočari sad ističu da su farmeri kvalitetom tovnih rasa zadovolјni sa novčanim iznosima svih mera i podsticaja, ali zamerku imaju zbog kašnjenja isplata, i zaostalog dugovanja iz prethodnog perioda, navodi predsednik Udruženja ,,Agroprofit“ Čedomir Keco.

Za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u 2026.. godinu dobijaju budžet od 147,5 milijardi dinara!

• Agrarnom  budžetu Srbije u 2026 .godini od  136,5 milijardi  dinara treba dodati  još  oko 11 milijardi  dinara   iz  refakcija od akciza  za  goriva!
• Najveći deo budžeta čine rashodi i subvencije u iznosu od 116,5 milijardi, a učešće u ukupnim subvencijama je 54,3 odsto;

Članovi Odbora za polјoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije usvojili su (13. novembar 2025.godine) predlog Zakona o budžetu za 2026. godinu za Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za koje predviđena izdvajanja iznose ukupno 136,5 milijardi dinara. Kako se ističe to je biti uvećano još za 11 milirajdi dinara kada pristugnu od refakcija za gorivo.

Najveći iznos subvencija namenjen je za direktna plaćanja u iznosu od 89,1 milijarde dinara, rečeno je prilikom preddtavlјanja agrarnog budžet članovima Odboraza polјoprivredu Skupštine Srbije. Tada je rečeno da su to subvencije koje se dodelјuju proizvođačima kroz premije za mleko, podsticaje za bilјnu i stočarsku proizvodnju i realizaciju regresa. Budžet Srbije za 2026.godinu usmeren je ka dalјem ekonomskom napretku zemlјe i životnog standarda građana. Sredstva su, između ostalog, planirana za povećanje plata i penzija, izgradnjunajvećih infrastrutkurih objekata i ostale rashode i izdatke u skladu sa nadležnostima budžetskih korisnika;

•   U opredelјenom budžetu planirane su i mere ruralnog razvoja u iznosu od 12,8 milijardi dinara, IPARD od 6,2 milijarde i kreditna podrška polјoprivredi u iznosu od 1,2 milijarde dinara;
•   Podsetimo, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, za polјoprivredu je bilo opredelјeno 149,5 milijardi dinara. Od ukupnog iznosa, 138,5 milijardi predstavlјalo je budžet Ministarstva polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dok je preostalih 11 milijardi dinara činila refakcija akciza za gorivo;
•    Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i skoro 60 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Polјska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti;

Ministar polјoprivrede , šumarstv ai vodoprivrede dr Dragan Glamočić

•   Ministar polјoprivrede šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić naglašava da će prioritet i razvoj 2026. godine imati voćarstvo koje u Srbiji zauzima oko 200.000 hektara…
•   Razvoj voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije (sad u Srbiji postoji oko 481.000 traktora i 46.000 kombajna). Trećina njih je starija od svojih vlasnika! Nјihova obnova će imati prioritet!

Prošla 2025. godina bila je teška zbog suše, ali tamo gde su proizvođači radili po savetima stručnjaka, rezultati su dobri. Ponegde prinosi su bili iznad proseka, što pokazuje da se znanjem i tehnologijom mogu postići stabilni rezultati! U svemu tome veliki značaj imala je i savremena mehanizacija. 

Državna podrška i inicijativaMinistar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dragan Glamočić, naglašava da Srbija nastavlјa da podržava 

Zato, uvođenje modernih polјoprivrednih mašina u voćarstvo omogućava stabilan rod na oko 1,5 milin ton godišnje,a to će omogućiti i izvoz voća koji može godišnje da donese prihod od oko milijarde evra!

U ovoj 2026. , ali i narednim godinama očekuje se:

•  Povećanje produktivnosti rada i kvaliteta radnih operacija; 
• Precizna i efikasna proizvodnj, od setve i obrade zemlјišta do zaštite i berbe plodova; 
• Očuvanje kvaliteta plodova i zaštita životne sredine, zahvalјujući pravilnom rukovanju mašinama i optimizovanom procesu obrade zemlјišta; 
• Savremena mehanizacija obuhvata traktore prilagođene voćnjacima, priklјučne mašine,obradu zemlјišta, sadnju, đubrenje, zaštitu bilјaka, rezidbu i berbu. Posebna pažnja se posvećuje dimenzijama traktora, širinama guma i snazi hidraulike, kako bi se manjilo sabijanje tla i omogućio stabilan rad na brdovitom, ruralnom terenu; 
• U svemu tome važna je i edukacija polјoprivrednika; 
• Brien šrto od 4.720 sela, čak u 600 njih danas nema više nijedne krave!
• U zaklјučku, prioritet razvoja voćarstva i uvođenje savremene mehanizacije obuhvataju kombinaciju državne podrške, moderne tehnologije i edukacije polјoprivrednika, što omogućava povećanje prinosa, bolјi kvalitet proizvoda i konkurentnost domaćih proizvođača na globalnom tržištu;
• Subvencije su izuzetno visoke u Srbiji, ali one ipak nisu čarobni štapić niti rešenje koje će ulaganje u narednom periodu bude oko 35 odsto objašnjavaju, autori Strategije razuvoja agrara Srbije od 2026. do 2034. godine!

U Srbiji je, prema popisu polјoprivrede u 2023. godini, registrovano 508.365 polјoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine, ali je 24 odsto više pravnih lica, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);

• Prema rezultatima popisa koje je sproveo RZS od 2023/24. godine, broj porodičnih gazdinstava iznosio je 506.323, što je bilo 10 odsto manje nego 2018. godine, dok je broj pravnih lica iznosio 2.042 što je više za 24 odsto u odnosu na 2018. godinu;
• Kada su u pitanju osnovni resursi, u Srbiji je 2023. bilo raspoloživo 4.073.703 hektara zemlјišta, što je za 21,3 odsto manje nego 2018, a od toga korišćeno polјoprivredno zemlјište je 3.257.100 hektara, što je 6,3 odsto manje nego 2018. godinu;
• Pod šumom je bilo manje za 504.104 hektara što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine;
• Nekorišćenog zemlјišta je 122.257 hektara, što je 57,8 odsto manje nego 2018. odine;
• U Srbiji se stočarstvom tada bavilo 313.495 gazdinstava, što znači da se, prema uporednoj jedinici od 10 gazdinstava, stočarstvom bavi šest od njih deset, dok se 2018. bavilo osam gazdinstava;
• Prema rezultatima RZS, broj uslovnih grla je 1.495.933, što je 20 odsto manje nego 2018. godine;
• U stočnom fondu 2023. godine bilo je 725.408 goveda, što je 17,7 odsto manje nego 2018. godine.
• Sad, 2026. godine ih ima 698.871 grlo, a broj svinja sada je 2.403.991 grlo!
• Ovaca sad u torovima ima 1.684.013 grla, njihov broj je smanjen za 5,4 odsto manje nego 2018. godine.
• Broj koza je smanjen za 31,5 odsto, a pre samo nekoliko godina bilo ih je oko 149.555 grla!
• Smanjen je i broj živine u odnosu na 2018. godinu za pet odsto, pa ih sad ima tek 14.509.387 grla;
• Ukupna polјoprivredna radna snaga je 1.150.653 što je 14 odsto manje nego 2018. godine, dok su nosioci gazdinstava 77,2 odsto muškarci i 22,8 odsto žene;
• Prosečna starost nosioca porodičnog polјoprivrednog gazdinstva je 60 godina, dok je tek svaki 11. nosilac gazdinstava mlađi od 40 godina;
• Prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara, gaji jednu kravu pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice;

Najviše jedemo piletinu, suhomesnato i krompir

Prosečni prihodi domaćinstava u Srbiji u 2024. godini mesečno su iznosili su 95.050 dinara, dok lična potrošnja domaćinstava prelazi prihode i iznosi 98.165 dinara! Domaćinstva u Srbiji i dalјe više troše nego što zarađuju. To pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku u najnovijoj Anketi o potrošnji domaćinstava, koju prenosi Nova ekonomija. Kada su u pitanju prihodi, oni iz redovnog radnog odnosa su iznosili 52.153 dinara u proseku, van redovnog radnog odnosa 2.249 dinara, prosečne penzije bile su 29.937 dinara, dok su prihodi od polјoprivrede, lova i ribolova u proseku 3.824 dinara.

U toku 2024. godine lična potrošnja u proseku iznosila je 98.165 dinara po domaćinstvu, od čega su na hranu i bezalkoholna pića porodice davale u proseku 35.919 dinara, na alkoholna pića i duvan 4.363 dinara, a na odeću i obuću 4.601 dinar.

Na stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva porodice su u proseku davale 16.027 dinara mesečno, na zdravlјe 4.053 dinara, rekreaciju i kulturu 5.104 dinara, a na restorane i hotele 3.199 dinara.

Najveća prosečna primanja imaju domaćinstva u Beogradskom regionu, gde su iznosila 111.728 dinara. Sledi Vojvodina sa 91.310 dinara, pa Šumadija i Zapadna Srbija sa 87.744, potom Južna i Istočna Srbija sa 86.988.

Kada su u pitanju primanja iz inostranstva, region Beograda i Šumadije i Zapadne Srbije ima najmanja primanja. Region Vojvodine i Južne i Istočne Srbije ima skoro duplo više primanja iz inostranstva.

Na šta domaćinstva najviše troše novac?

U najnovijem statističkom izveštaju RZS-a navodi se i podatak na šta stanovnici različitih regiona Srbije troše najviše novca.

Tako je zanimlјivo da na alkoholna pića i duvan stanovnici Beogradskog regiona troše u proseku na mesečnom nivou 3.722 dinara, dok stanovništvo drugih regiona troši mnogo više.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije u proseku 813 dinara mesečno potroši na pivo, 362 dinara na vino, 283 dinara na žestoka alkoholna pića, a na cigarete i duvan 3.271 dinar.

Stanovnici Zapadne Srbije i Šumadije potroše 4.165 dinara na cigarete i duvan, 533 dinara na pivo, 152 vino i 179 dinara na žestoka alkoholna pića.

Vojvođani mesečno u proseku za cigarete i duvan daju 2.959 dinara, za pivo 560 dinara, za vino 252 dinara i žestoka alkoholna pića 323 dinara.

U Beogradu se na žestoka alkoholna pića da mesečno u proseku 304 dinara, na vino 187 dinara, pivo 298 dinara i cigarete i duvan 2.933 dinara.

U kategoriji restorani i kafei, najviše u proseku troše porodice u Beogradskom regionu 4.402 dinara, dok domaćinstva u drugim regionima troše skoro duplo manje- Vojvodina 2.770 dinara, Zapadna Srbija i Šumadija 2.450 dinara i Južna i Istočna Srbija 2.321 dinar.

Za ostale predmete za ličnu negu (sapun, četkica za zube, šampon) najmanje troše Vojvođani 2.655 dinara u proseku mesečno, dok stanovnici Južne i Istočne Srbije troše najviše 3.578 dinara.

 Koliko dajemo za struju, gas i vodu?

Kada su u pitanju troškovi stanovanja, koji podrazumevaju i vodu, struju, gas i ostala goriva, za to mesečno u proseku najviše novca izdvajaju stanovnici Beogradskog regiona 17.4612 dinar. Iza njih su stanovnici Šumadije i Zapadne Srbije 15.811 dinara, Vojvodine 15.565 dinara i na kraju Istočne i Južne Srbije 14.995 dinara.

 Koliko hrane jedemo?

• Na godišnjem nivou, u proseku se po domaćinstvu u 2024. godini jelo oko 163 kilograma hleba i peciva, 581 jaje i popilo 83,6 litara mleka, kažu podaci;
• Prosečan stanovnik Evropske unije troši godišnje više po 25 kilograma svih vrsta mesa od žitelјa Srbije! Uz sadašnje stope rasta to stanovnici Srbije ne mogu d stignu ni za pola veka!

Kiselog mleka, jogurta i sličnih proizvoda domaćinstva u Srbiji su u toku 2024. godine popila u proseku 83,6 litara.

U kategoriji povrća 76,3 kilograma krompira je prosečna porodica pojela u toku 2024. godine, kupusa 38,1 kilograma, paradajza 32,6 kilograma, paprike 24 kilograma, pasulјa 10,3 kilograma, šargarepe, peršuna, cvekle i celera 22 kilograma, dok su crnog i belog luka i praziluka pojedene količine od 34,3 kilograma.

Prosečna porodica pojela je 28,6 kilograma proizvoda od brašna, testenina i slično, 20,2 kilograma govedine, 47,8 kg svinjetine, 52,8 kg piletine i drugog živinskog mesa, 13,3 kg suvog mesa, 36,4 kg suhomesnatih proizvoda i rperađevina od mesa, 9,3 kg ribe, 20,9 kg šećera i 8,3 kilograma kafe.

• Od navedenih podataka može se zaklјučiti da su porodice u Srbiji najviše jele pileće meso, prosečno godišnje po stanpovniki godišnje 18 kilograma,suhomesnate proizvode i prerađevine od mesa a od povrća najviše krompira;
• Zaberle3žen je u 2024. godini rast proizvdnej pilećeg mesa sa 118.000 tonana 141.000 tona!

Prema podacimaa popisa agrara i danas su u primeni ovi podaci agrara Srbije. Oni potvrđuju ono što polјoprivrednici i agroanalitičari ukazuju godinama, a to je neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje i u  agraru i oporaivlo stočarstvo.

Rast penzija u 2025. Godini!

• Prosečna penzija u Srbijoi za decembar 2025. godine porasla je na 56.834 dinara!

Sa povišicom od 12,2 odsto od decembra 2025. godine, prosečna penzija u Sribji porasla je na 56.834 dinara, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), najveći prosek za ovaj mesec imali su starosni penzioneri čiji je sad proseečan prihod 60.915 dinara!

Po visini slede invalidske penzije, koje su u proseku iznosile po 51.818 dinara, a najmanje su porodične penzije, čiji je prosek 46.059 dinara.

• Na platnom spisku Fonda PIO u decembru 2025. godine je bilo 1,66 miliona penzinera, a neto sredstva za isplatu penzija iznosila su 94,47 milijardi dinara!

Gledano po kategorijama osiguranika, najveća su primanja onih iz kategorije zaposlenih, koja su u decembru dostigla 60.034 dinara.

Na drugom mestu su primanja korisnika iz kategorije samostalnih delatnosti sa prosekom od 52.296 dinara.

• Najmanja su primanja polјoprivrednih penzionera, u proseku 24.600 dinara!
• Najveće penzioje iznosile su 286.368,58 dinara i više, a toliko je za decembar dobilo 11 korisnika. I to 10 starosnih i jedan porodični penzinoner, svaki iz kategorije zaposlenuih!

BROJ GAZDINSTAVA ZA 10 ODSTO MANјI U ODNOSU NA 2018. GODINU!

Prvi rezultati popisa polјoprivrede odmah su ukazivali su na neophodnost agrarne reforme. Jer, popis polјoprivrede pokazao je da u Srbiji postoji ukupno 508.365 registrovanih gazdinstava, od čega je 99,6 odsto porodičnih polјoprivrednih gazdinstava koja se bave proizvodnjom.

• Sad je u toku javna rasprava o novj Strategiji razvoja polјoprivrede Srbije koja treba da se primenjuje od 2026. do 2034. godine. Ona treba da donese velike promene u odnosu na današnje stanje. Jer, Srbija je pred kraj 2025. godine, pa još uvek, jedna od retkih zemalјa u svetu koja nije posedovala agrarnu strategiju!
• Zbog pada stočarstva, pre svega, broja svinja, nekadašnja zemlјa svinja, zbog uvoza ovog mesa, izgubila je Prehrambeni suverenitet! Da bi prehranila sopstveno stanovništvo, koje troši po jednom žitelјu samo 15 kilograma svinjskog mesa godišnje, mora da uvozi čak 50 odsto potreba ovog mesa! 
• A, nekada davne 1863. godine tadašnja Srbije je na 1.000 stanovnika u oborima imala čak 1.300 svinja. Poređenja radi tadašnje SAD su na 1.000 stanovnika, u oborima imale između 800 i 900 svinja! Dakle, Srbija je gledajući ovu brojku bila razvijenija od njih! 
•    Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečno polјoprivredno gazdinstvo obrađuje 6,4 hektara zemlјe, gaji jedno grlo goveda, najčešće kravu, pet  svinja, tri ovce, 43 grla živine i ima po tri košnice. Rezultati popisa pokazali su da je polјoprivrednih gazdinstava 10 odsto manje nego 2018. godine, ali i da je broj pravnih lica u polјoprivredi povećan na 2.042;

Ukupne polјoprivrene vredne površine su 4.073.703 hektara, dok korišćene površine zauzimaju 3.257.100 hektara.

• U Srbiji godišnje u nepovrat nestane 25.000 hektara obradivih površina.Deo ode za divlјu gradnju, puteve, infrastrukturu... Slično je u svetu gde se godišnje izgubi oko 30 miliona hektara. To je veloičian jedne Italije danas!
• Neke parcele su u međuvremenu pretvorene u građevinske, a druge otuđene. Smanjio se i procenat šuma, i to za 48,2 odsto;
• Tako su  rezulsati polјoprivrede pokazali da se proiuvodnjoim hrane bavilo 1.150.653 lica. U jednom  gazdinstvu i danas su prosčeno po 2,2 zaposlenja člana, a da je starost nosilaca u proseku 60 godina. Tek svaki 11. vlasnik gazdinstva mlađi je od 40;
• Podaci pokazuju da se u Srbiji stočarstvom bavi 313.495 gazdinstava. Kada je reč o uzgoju, pad je zabeležen u svakom sektoru osim u broju košnica. 
•  Podaci popisa samo potvrđuju ono na šta su  polјoprivrednici i agroanalitičari ukazivali godinama, a to je – neophodnost reforme da bi se zaustavilo nazadovanje u stočarstvu. To je sad u toku!

Agrar već decenijam u stagnaciji i opadanju!

Vrednost proizvodnje po hektaru do početka 2024. godine samo 1.200 dolara godišnje! Agrar Srbije stagnira decenijama, a vrednost ukupne proizvodnje 21 miliona tona polјoprivrednih proizvoda nikada nije prešla šest milijardi dolara.

• Stopa rasta agrara u poslednje tri i po decenije, do pojave Korone 19 iznosila je oko 0,45 odsto godišnje. U Poslednjoj decneijjui od 2014. od 2024. godina, kada se sprovodila Straegija razvija polјorpvired,e koja je narodu bila obećala med i mleko, odnosno godišnji razvoj agara od 9,1 ili ulošijim godinama 6,1 odsto, umesto blagostanja u toj deceniji imala je godišni razvoj od samo 0,17 odsto ili za 10 godina samo 1,7 odsto. Autori te strategije pada, sa svojim prognozama obmanuli su tadašnjeg premijera i minsita polјoorpvifede. Jer, sa netačnom strategijom netačnom brojakma, autori strategije pada, 240 naših stručnjaka, sa brojkama koje se nikad u svetu u tom obimu nisu ostvarile, pored premijera i  ministra polјoprivrede, obmanulii su narod i naneli štetu državi Srbije. Za takvu štetnu straegijeu koja se primenjivala punu deceniju do danas nilo još nije odgovarao!
• Jer, ona je u to vreme sprovođenja te Strategije od 2014. pa do 2025. godine, koja je bila strategija promašaja, izgubila i Prerhambeni suverenitet. Obećanja data u  njoj kako će u agrar Srbije razvijati bila je i prevara onih koji su im dali da taj posao rade. A, to se nije ostvarilo! Plan je bio previše ambiciozuan, šteta po zemlјu velika I cehovi če tek sad stizati na nanplatu.
• Na to je tada upozorio recenzent Strategije 2014. – 2024 godine prof. dr Kovilјko Lovre, nekadašnji savezni ministar polјoprivrede Jugoslavije. Niko nije slušao njegova upozporenja. Strategiju je tada, 2014. godine usvojla samo Vlada Srbije. Na javnu raspravu nije ni išla. Svi su se oglušili na upozorenja recenzenta. Bilo je obećanjo da će ta sad prošla strategija, ići javnu raspravu u Skupštinu Srbije. Ali, to obećanje se nikada nije ostvarilo! Sve je bilo samo obvećanje, jer, planirani i obećani rast u toj deceniji nije ostvaren!
• Rezultat te promašene strastegije je izgublјeni  Prerhambeni suverenitet Srbije, uvoz svinjskog mesa i mleka u 2024.godin za šta je plaćeno čak 650 miliona evra, a u 2025. godini čak milijardu evra!
• Pored toga u Srbiji  je 15. decembra 2019. godine ukinuta je vakcinacija protiv klasične svinjske kuge. Sad je opet, krajem 2025. godine, najavlјen uvoz oko milion doza vakcina, protiv klasične svinjask kuge, koje bi navodno bile u rezervi. Za to sad treba platiti oko 61 miliona evra! Ako se vrati ponovo vakcinacija protiv klasične svinjske kuge, Srbija će se u ovoj oblasti vratiti unazad, u vreme od pre pola vela! A, u rezervi mogu da budu samo šest meseci, jer im je toliko vek trajalјa.  Još se iposebno najavlјuje da se neđće koristiti, a tolike pare da se utroše – ili – operu!?
•   Jer, poslednji izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU i SAD, bio je 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara! Posle toga počeo je raspad tadašnje Jugoslavije, stigle su sankcije, zatim klasična, pa partijska kuga, zbog loših agroekonomskih politika, i na kraju afrička kuga. Smanjio se tov svinja u Srbiji, pa nekadašnja zemlјa svinja sad nema ovog mesa ni za sopstvenje potrebe. Mora polovinu potreba da uvozi! 
•   A, EU neće svoj narod da hrane svinjskim meso iz zemalјa gde su svinje vakcinisane. Pored toga EU u svakom trenutku ima višak od 50 miliona svinja! Od tada je zabranjen  izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU. Pored toga, p čak nije dozvolјen ni transport ovog mesa preko teritorije država člancia EU, ukoliko meso nije prerađeeno na temperaturi od najmanje 72 stepena…

Potrebno sistemsko rešavanje problema!

• Analitičari  smatraju da je potrebno sistemsko rešavanje problema u agraru Srbije koje se čeka decenijama! To je sad koančno počelo i očekuje se da probleme u narednoj deceniji od 2026. do 2034. godine reši nova strategija koja će biti razvojnog karakteria.Prošla je bila – socijalna!
• Analitičari su tada, pa i danas, ukazivali da je Srbiji hitno potreban novi koncept agrarne proizvodnje, ali i novi lјudi koji će taj program da sprovode u praksi. Bivša strategija je je bila nerealna, netačna i neostvariva želјa kreatora agrarne politike u Srbiji u tom periodu. Urađena je sa netačnim i štetnim podacima! Nјena primena u toj deceniji ništa dobro nije donela ni Srbiji, ni stočarima ni narodu, ni aktulenkij vlasti koja je bila i tada i danas! 

Popis je prikazao pravo stanje stvari u domaćem agraru. Stočarstvo je u daleko lošijem stanju nego 2012. godine kada je urađen prethodni popis, veliki je pad broja stoke, naročito kada je u pitanju mlečno govedarstvo i svinjarstvo. Nažalost, svinjarstvo je dodatno devastirano i pojavom afričke kuge.

• Rezultat te promšane strategije je da su stočari izašli, februara 2026. godini na ulice da traže pravdu! Nešto su i dobili jer je država počela da se bavi rešavanjem ovih problema!

Proizvođači hrane su ukazivali na teško stanje i propast stočarstva, ali vlast je bila gluva na sve te vapaje. Od izvoznika mesa postali smo zavisni od uvoza. Stočari i drugi proizvođači hrane tek kada su izašli na ulicu, bili su prinuđeni na taj potez da bi se čuo njihov glas.

• Ali to nije održivo rešenje. Rešavanje problema na ulicama, i to uredbama, predstavlјa samo „gašenje požara“.  Ponekad je to i dalјe razbuktavanje problema. Takvo rešavanje problema nikom nikada nije donelo dugoročno dobro rešenje, pa neće ni ovaj put. Ni vladanje uredba,ma nikada nije nikome donelo dugoročno rešavanje problema;
• Veliki problem navodi se i to, što do proizvođača hrane od 2016. do 2020. godine nije stiglo njima upućenih ukupno 54 milijarde dinara (što je oko 460 miliona evra ili više nego tadašnji godišnji agrarni budžet). Da su te pare koje su navodno bile upućene stočarima i selima, stigle do njih, oni ne bi bili na protestima ni na ulicama, već na svojim imanjima, u stajama i oborima za tov stoke, na njivama… Gde su sad već počeli prolećnu setvu 2026. godine na 2,5 miliona hektara. Novac nije stigao do onih kojima je bio namenjen. Otišao je iz ministarstva za polјoprivredu, a bio je namenjne stočarima i selima, ali nije stigao do tih korisnika. Sve to je konstatovala Državna revizorska institucija prilikom kontrole utrošenih para, u dva zapisnika koje je sačinila, ukupno na više od 200 stran. Revizori su kosntatoali da pare nisu stigle onima kojima su upućene, a ali da se nezna gde su nenamenski potrošene!
• U poslednje tri i po decenije proizvodnja mesa u Srbiji ima godišnji pad od dva do tri odsto. To znači da se pre tri decenije u Srbiji proizvodilo oko 650.000 tona svih vrsta mesa godišnje i trošilo 65 kilograma po stanovniku. Danas se proizvvodi 200.000 tona manje i troši oko 40 kilograma godišnje
• Ako ovako budemo radili, obnove stočarstva neće biti još pola veka. Sada u oborima imamo samo 100.000 priplodnih krmača, a pre jedne decenije bilo ih je blizu 1,2 miliona ili dese12 puta više. Tako je Srbija od zemlјe čiji je broj svinja skoro uvek bio jednak broju stanovnika, postala zavisna od uvoza ovog mesač

Broj grla stoke u EU nastavio je da opada tokom 2024. i 2025. godine, pokazuju podaci Evrostata. Na veoma loše stanje u stočnom fondu, pogovo u govedarstvu, decenijama upozoravjau stručnjaci Evrope, ali i u Srbiji, a sada zabrinjavajući podaci sa aspekta obezbeđivanja hrane dolaze i iz EU. 

• U saopštenju Evrostata navodi se da je u 2024. godini EU imala 132 miliona svinja, 72 miliona goveda, 57 miliona ovaca i 10 miliona koza. Ali, i taj broj opada i do sada je to već zabeležen dugoročan trend. U poređelјu sa prethdnom godinom, brojnost svih kagegorija stoke je manja kod svinja za 0,55 odsto, goveda za 2,8 odsto, ovaca za 1,7 odsto… U poređenju sa 2014. godinom, broj svinja u 2024.godini bio je manji za 8,1 odsto, a broj goveda za 8,7 odsto!

 Evropska unija i njenih 27 članica dali su u 2024. godini 31,7 milijardi evra javnih sredstava za podršku zemlјama u razvoju u borbi protiv klimatskih promena, što je bilo više nego godinuu dana ranije, kada je to izdvajanje bilo 28,6 milijardi evra. Pored toga, mobilisano je još 11 milijardi evra privatnog kapitala za smanjenje emisija štetnih gasova i prilagođavanje klimatskim uticajima. Oko polovine ukupne pomoći usmereno je na mere prilagođavanja klimatskim promenama, a grantovi čine gotovo 50 odsto ukupnih doprinosa. EU ističe da će nastaviti da jačaju finansijske mehanizme i da podržavaju sprovođenje Pariskog sporazuma, za ispunjavanje cilјa razvijenih. Podržavaju da njihove zemlјe godišnje mobilišu sa 100 milijardi dolara finansiranja za borbu protiv klimatskih promena.

Zemlјe u kojima ima više krava nego lјudi!

U četiri zemlјe sveta broj goveda premašuje broj stanovnika – što pokazuje koliko je stočarstvo važno za njihovu ekonomiju! 

• U Argentini, sa 53 miliona grla stoke i 45,5 miliona lјudi, goveda su simbol nacionalne kuhinje i glavni izvozni proizvod;
•  Brazil ima čak 257,7 miliona grla i 211,1 miliona stanovnika. Kao jedna od vodećih izvoznika govedine, suočava se i sa kritikama zbog uticaja stočarstva na amazonske šume; 
• U Urugvaju, na svakog sganovnika dolaze gotovo tri grla goveda. Sa 11,9 miliona krava i 3,3 miliona lјudi. Govedina zbog visokog kvaliteta čini petinu izvoza zemlјe;
•  Na Novom Zelandu gde ima 10 miliona grla i 5,2 miliona lјudi, stočarstvo je oslonac mlečne industrije;

                                           (Aутoр je aнaлитичaр и публиcista)