POGLEDI: NOVI PLAN ZA VODNE RESURSE I PROIZVODNJU U SRBIJI

Obećanja zasad opet u papirima navodnjavaju njive!

• Ministarstvo poljoprivrede pokreće stratešku procenu navodnjavanja do 2036. godine;
• Tokom 2025. godine u Srbiji je navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini;
• Prema podacima DRI Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine, realizovano je samo 30 odsto plana!
• Ključno pitanje svih projekata u agraru je da li će strategije biti ispraćene stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača. Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i svi dosadašnji;

• Tokom 2025. godine u Srbiji je navodnjavano 47.543 hektara poljoprivrednih površina od strane poslovnih subjekata i zemljoradničkih zadruga, pokazuje najnoviji izveštaj               Republičkog zavoda za statistiku. To je za 2,3 odsto manje nego u prethodnoj, 2024. godini! Odnosno, navodnjavalo se samo 1,4 odsto njiva koje su obrađivali poslvoni subjekti!

Najviše vode crpelo se iz vodotokova, 93,7 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda i ostalih izvora.

• Poslovni subjekti i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi prošle 2025.godine su za navodnjavanje zahvatile 78.717.000 kubnih metara vode, što je za 17,9 odsto više nego 2024. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS);
• Najzastupljeniji tip navodnjavanja bio je orošavanje, pa se od ukupne navodnjavane površine, orošavanjem navodnjavalo 89,2 odsto, kapanjem 10,4 odsto, a površinski svega 0,4 odsto.

Najveći udeo u navodnjavanim površinama imale su oranice i bašte, sa 92,9 odsto, slede voćnjaci sa 6,5 odsto i ostale poljoprivredne površine, sa udelom od 0,6 odsto

• Takođe, prema podacima Državne revizorske institucije Srbije, od planiranih 160.000 hektara polјoprivrednih površina za navodnjavanje u okviru Akcionog plana za sprovođenje Strategije upravlјanja vodama na teritoriji Republike Srbije za period od 2021. do 2023. godine, realizovano je samo 30 odsto plana.  Za ovaj poduhvat potrošeno je 58 miliona evra, ali njive su i dalje suve i  žedne!  I ne samo to, već je na njima visina prinosa  na  nivou od pre tri do pet decenija!

Znači manje se proizvodi hrane od mogućnosti i od želja. Dokaz takvog lošeg rada  je protekla Strategija poljoprivrede od 2014. do 2024. godine.  U njoj je u  agraru bio obećana kao med i mleko, odnosno da će godišnji rast  proizvodnje biti čak 9,1 odsto, odnosno 6,1 odsto kada su vremensk loši i cela godina. To  se se nije ostvarilo. Jer je to, bila socijalna strategija pada! Odnosno, po rečima recenezebntaq prof dr Koviljka Lovre, profesora Ekonomskgo fakuleta u Subotici  i recenzenta te strategije pre usvajanja u Vladi Srbije, u njoj su na 145 stana bila napisani  netačni podaci i na osnovu njih želja 240 kretatora koji su jednoglasno obmanuli javnost, tadašnjeg premijera i ministra poljoprivrede o (ne) mogučem rastu od 9,1 odsto, odnosno u lošijim godinama od 6,1 odsto. Tada, 2014. godine, recenzent te nerealne, netačne i štetne strategije dr Koviljko Lovre, profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici i nekadašnji savezni ministar poljoprivrede tadašnje Jugoslavije, upozorio je na lošu, neostvarivu i štetnu stretagiju. Ali, nije  se poštovala njegova naučna reč i nažalost sve loše, iz te strategije se ostvarilo u praksi. Srbiaj jeizgubola prehrambeni suverenitetz. Uskoro počinje primena nove Strategije 2025. do 2034. godine i njen prvi zadatak je da vrati prehrambeni suverenitet Republike Srbije!

Umesto strategije rasta, to je bila socijalna strategija pada proizvodnje! Jer je za celu deceniju rast je bio smao 1,7 odsto! Odnosno godišnji rast je bio tek 0,17 odsto!

• Rezultat te promašene strategije poljoprivrede bio je da je Srbija, kao  poljoiprivredna zemlja izgubila Prehrambeni suverenitet!  Sad se očekuje i nova Strategija od 2025. do 2034. godine. Njen glavni zadatak  biće da vrati taj prehrambeni suverenitet i da reši sve ostale nagomilane probleme, koji su samo posledica, te loše strategije. Moraju da se reše i svi ostali mnogobrojni popusti koji sad izlaze na videlo. I dolaze cehovi na naplatu. Jer, su na smanjenje agrarne proizvodnje i na manji izvoz kao i na povećanje uvoza hrane, uticali baš rezultati sprovodjenja te nerealne, loše, po podacima netačne  i po državu i narod štetne agrarne strategije. To je uticalo i na povećanje dugova Republike Srbije; 
• Rezutlat te netačne agrarne strategije bio je da se u Srbiji baš u toj deceniji za vreme njene primene i  desetogodišnjeg trajanja i bez kontrole, koju je trebalo da obavlja Vlada i PKS, ugasilo u Srbiji oko 62.000 farmi!

Ali, zahavaljujući proizvodnji  u agraru i u tako teškim uslovima Srbij i dalje ostvaruje agrarni suficit. U 2024. godini izvoz hrane bio je 5,1, a uvoz 3,9 milijardi evra. Suficit je i u tim lošim uslovima ostvaren od 1,2 milijarde evra! Oin je ostvarne zahvaljujuii vrednim i uspešim proizvodjačima hrane, A, u tom poslu danas u Srbiji, prema podacima RZS, imamo danas 508.365 gazdinstava. U svakomkod njih zaposleno je po 2,2 lica, a svi oni zajedno njih 1.150.653 proizvedu dovoljno hane (izuzuev svinjskog mesa i mleka) ya 6,6 milioanj žitelja Srbije i za izvoz. 

• Ti propusti su da je Srbija u 2023. godini za uvoz mesa i mleka potrošila čak 574 miliona evra, zatim godinu dana kasnije, 2024. godine, čak 650 miliona evra, a u prošloj 2025.godini  za uvoz 100.000 tona mesa i više od 43.000 tona mleka  (a to je bilo i manji uvoz mleka 28 odsto nego prethodne godine) – milijardu evra!
• To su rezultati te Strategije pada , a nju je na 145 strana bilo napisalo i potpisalo 240 autora koji su tada obećali med  i mleko! Ali, za tako promašena obećanja do sada niko od odgovornih za promašaje nije odgovarao!  Jer, za sve promašaje i najmanje prinosle poslednjih decenija nije kriva samo suša i vremenske neprilike. Bilo je dosta vremena  da se stvore novi otporni hibridi i sorte za ove vremenske prilike.A, to znači da se za upotrebu stvore usevi za ovo podneblje i uslove, Zato najveću odgovornost  zapad proizvodnje snose kreatori te agrarne politike za nerealnost I obmanui da se očekuju visoki  prinosi! Jer, su sa njim obmanuli tadašnjeg premijera i ministra poljoprivrede. Kreatori tadašnjeg strategije koja se primenjivala do kraja 2024.godine, obmanuli su javnost sa nerealno visokim očekivanjima proizvodnje. Odgovorni su i oni koji su im u tako nerealno obećanje odmah i poverovali!  Dakle, najveća odgovornost  je greška u ljudskim promašajima!
• Rezutlat toga je da poljoprivrednkici, ponajviše stočari, a njih koji se danas bave ovim poslom ima više od 313.000 u Srbiji, moraju pravdu da traže na ulicama. Jer, tek na ulici se čuje njihov glas, ali pravda se nikada u celosti nije dobila ni ostvarila na ulici. Jer, tada se problemi rešavaju uredbama! A, to je obično samo ,,gašenje požara’’, a ponekad se taj požar sa takvim načinom rešavanja čak i razbukta! 
• Problemi se tada rešavaju po običaju uredbama! Rešavanje problema na taj način nikad nikome nije dugoročno donelo ništa dobro! 
• To je onda samo prividno rešavanje problema. Poljoprivred au Sribji prvo mora da postane strateška privredna grana u Sribji da se problemi sistemski rešavaju – što znači dugoročno. Dok god se ne bude tako radilo, problemi će samo povećavati!
• Loše je biloi to što jepre jedne decenije u Batajnkici izgadjena nackionalna laboratorija zakontorklu mleka. Niakd anjiej proradila. Obećanaj je biloposle svake od prtekloihj vlada I njovih ministara. Mnogi suse islkikali pored tog svog čeda da se pokažu. U njoij nikada nije obavljena kontgorla nijedn delitre mleka. Sad je opet obećan poletak njengorada,. Alki,zbog zastarelosti opreme koja niej korišćena pootreban sunoa ualganja da bise ona osposobila za rad. Da li će biti volje I mogučnsoti da se ona sospsobi za rad videćemo već u ovoj godini;
•  Zar nas dosadašnje loše iskustvo u takvom radu nije naučilo da se treba drugačije ponašati i raditi?

Pare potrošene, problemi nerešeni!

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je odluku o pokretanju izrade strateške procene uticaja na životnu sredinu za budući program navodnjavanja i odvodnjavanja u Srbiji, koji će obuhvatiti period od 2027. do 2036. godine. Ova odluka doneta je na osnovu zakonske obaveze da se veliki planski dokumenti, posebno oni koji mogu imati dugoročne posledice po prirodne resurse i kvalitet života, analiziraju kroz posebnu proceduru procene uticaja na životnu sredinu. I tu kasnimo, jer je takva odluka moramda da s epriemnhi u prfaksi pre nekoliko decenija!

• Čudno je da se posle višedecnijskih promašaja u navodnjavanju jer voda stiže samo na 1,4 odsto javnih i zadružnih povr[ina. Dakle, nije se pravovremeno reagovalo na te probleme. A, javnsot jeupoyoravla na to. Kao I klkiamtske promene koje su se dešavale uprotekloihj deceniji.  Da, smo na vreme rešili te probleme, danas bi proizvodili mnogo više sirovina za hranu od 21 milion tona koliko se godišnje proizvodi i već više decenija, na povšrinji od 3,.257.100 hektara koriščenih povpršina u fabricii pod otvorenjm nebom Republike Srbije. A, za veću proizvodnju imamo i sve prirodne uslove, imamo nauku i proizvođaće koji to znaju da urade, jer su i sad u ovim teškim uslovima proizveli dovoljno skoro svih proizvoda za domaće tržište oi 6,6 milioan potrošača!
• Na primeru mleka, godišnje sad proizvode se oko 1,34 milijarde litara. Oni dovoljno proizvode, ali je odgovrna država što nereši problem šta sa domaćim viškovima!   I sad se to pokušava, ali tek nakon protesa na ulici!
• Istovremeno revizori decenijama ukazuju na pogrešno potrošene namenske pare, ali i na suve njive! Samo u ovom, Državna revizoska institucija su krajem  2025. godine utvrdili I u izveštaju nadležnima napisalki da je utrošeno 58 miliona evra, za gradnju sistema za navodnjavanje u javnim sisteima. Ponajviše toga je bilo u Vojvodini, ali da nema rezultata. Jer, pare su potrošene, a sistemi  nerade, pa su njive dalje suve, leti, kada im je voda najpotrebnija. jer nemaju dovoljno vode;
• Zbogt te loše agroekonjmske politike u vremenu od 2014. do 2024. Godine unuitše je stočni fond u Srbiji. Zato danas imamo samo 2,4 miliona svinja, kao što ih je bilo 1947. godine, odgovorne su mere države! Jer, pre dve decenije bilo ih je dvostruko više u oborima!
• Prazne su u staje ya tov stoke u kojiamse nalayi samo 698.871 govedo, a to je najmanje za poslednjih 100 godina! Samo pre nekoliko decenija bilo ih je više skoro pet puta u stajama!
• Mere države su takve da sad u Srbiji čak u 600 sela nema više nijedne krave!
• Loše mere su i odgovorne za smanjenje broja stoke što je dovelo do tga da se mora godišnje uvoziti svinjsko meso za ishranu;
• Dakle, ti isti stočari, kada su imali uslove koje treba država treba da stvori imali su pune staje goveda, obore svinja, torove ovaca… SAda je sve to na minimumu opstanka!
• Prvi dobar signal je određivanje agrarnog budžeta za 2026. godinu od 147,5 milijardi dinara. To je dobro, kada bi taj agrar ušao u zdravu polojoprivredu gde bi pravi proizvođači dobijali novac. Ovako taj dobar budžet dolazi u bolestan agrar u Srbiji, a pitanje je koliko mu treba vremena da se izleči, kada je samo stoačrstvo u njemu već četiri decnenije imalo pad od dva do tri odsto godišnje! 

Pokušaje delimičnog rešavanja problema!

Procena  o strateškim potrebama navodanjavanja i da staje budu pune goveda, a obori svinja, torovi ovaca, dolazei sa zakašnjenjem od nekoliko decenija! Tek kada su proizvođači hrane sa traktori izašli na ulcie, gde se nalaze već skoro dve nedelje, počelo iz vlasti da se govori da će pojedine grane u agraru imati strateški status. To je opet samo delimično rešavanje problema.

• Ceo agrar u Srbiji mora dadobije strateški status! I da se svi njegolvi problemi odjendom, sistemski rešavaju. Dosada bilo parcijalnih obečćanja i na tome se završavalo, a stanje se stalno pogoršavalo!

To će predstavljati ključni korak u planiranju razvoja i sistema navodnjavanja i odvodnjavanje. Pitanje je  zašto je rešavanje ovog problema do sada već decenijama sputavalo!? Nadležni ističu da je cilj ovog postupka da se unapred prepoznaju mogući efekti planiranih mera – kako pozitivni, tako i potencijalno negativni – i da se u ranoj fazi obezbede rešenja koja će zaštititi prirodne resurse. To vlastima niko nije ni do sada osporavao da urade! Odgovorni su oni za nerešene probleme ovakve prirode!

Zakonski okvir nalaže da se ovakva procena radi za planove i programe u oblastima koje mogu značajno uticati na životnu sredinu, među kojima su poljoprivreda i upravljanje vodama. Upravo zato će se kroz ovaj postupak sagledati kako planirano širenje i unapređenje sistema, ovom slučaju navodnjavanja, može da utiče na kvalitet vazduha, vode i zemljišta, ali i na klimatske uslove, biodiverzitet, zaštićena prirodna dobra i zdravlje stanovništva

Program navodnjavanja i odvodnjavanja zamišljen je kao strateški okvir koji treba da poveća stabilnost i profitabilnost poljoprivredne proizvodnje, naročito u godinama sa ekstremnim vremenskim uslovima. Istovremeno, plan je da se očuvaju vodni resursi i obezbedi ravnoteža između potreba poljoprivrede i drugih korisnika voda. 

Dokument predviđa smernice za javna ulaganja, unapređenje upravljanja postojećim sistemima, kao i stvaranje pravnog i institucionalnog okvira koji bi omogućio razvoj individualnih sistema navodnjavanja na gazdinstvima.

Strateška procena obuhvata širok spektar tema – od uticaja na ekosisteme i staništa, do pitanja urbanog razvoja i kvaliteta života stanovništva. Posebna pažnja biće posvećena klimatskim promenama i dugoročnoj održivosti vodnih resursa, što je jedan od ključnih izazova u planiranju savremene poljoprivrede.

Izveštaj o strateškoj proceni moraće da sadrži definisane ciljeve, indikatore za praćenje uticaja, kao i mere za ublažavanje mogućih negativnih posledica. Takođe će biti predstavljena metodologija rada, razlozi za izbor predloženih rešenja i smernice za buduće procene na nižim nivoima planiranja. Dokument će biti pripremljen tako da bude razumljiv i stručnoj javnosti i građanima.

Izrađivač izveštaja biće izabran u skladu sa zakonom, a stručni tim će činiti eksperti različitih profila. Njihov zadatak uključuje pripremu preliminarnog izveštaja, njegovo predstavljanje javnosti i izradu konačne verzije nakon razmatranja svih primedbi. Postupak će se sprovoditi u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima dobre prakse.

Ovaj program predstavlja prvi dokument te vrste u okviru nacionalne strategije upravljanja vodama, pa do sada nisu sprovođene strateške procene za slične programe u istoj hijerarhijskoj strukturi. Time se dodatno naglašava značaj predstojećeg procesa.Rok za izradu izveštaja o strateškoj proceni određen je na 18 meseci. Finansiranje izrade obezbeđeno je kroz državni budžet za 2026. godinu, u okviru programa integralnog upravljanja vodama. Ministarstvo i Republička direkcija za vode obezbediće uključivanje zainteresovanih institucija, organizacija i građana. Javnost će imati priliku da učestvuje kroz javni uvid u nacrt programa i preliminarni izveštaj, dok će stručni organi dostavljati svoja mišljenja tokom postupka.Konačni izveštaj o strateškoj proceni biće sastavni deo samog programa navodnjavanja i odvodnjavanja.

• Zato se prvo mora ceo agrar mora uvesti u strateški okvir Srbiji, a ne samo navodnjavanje i pojedine oblasti, kao što je sad stočarstvo! I sve se mroa zajedno sistemski rešavati!

Ovakva pravila ponašanja nam nisu ni dosada nedostajala. Ali, u  praksi je bilo ssvim drugačije. To najbolje pokazuju brojke o broju stoke nekada, pre dve tri, četiri decneije pa i pe pola veka, kada je svega bilo  mnogo, mnogo više! To pokazuju i podaci RZS i prikazane visinev prinosa na njima u to vreme. A, bilo je dva do tri puta više stoke nego danas, ali prinosi na njivama su bili mnogo, viši pre pola veka nego što su danas! To pokazuju takodje analize iz RZS.

• Zato ostaje ključno pitanje i za realizaciju buduće Strategije od 2025. do 2034. godine:  Da li će strategija biti ispraćena stabilnim budžetskim okvirom, jednostavnim procedurama i stvarnim uključivanjem lokalnih zajednica i proizvođača. Ili će i ovaj dokument ostati pretežno deklarativan kao i svi dosadašnji. A,stanje sve loše i proizuvdonaj sve manje i nekonkuirenta na svetskom tržištu!

                                                 (Autor je analitičar i publicista)