POGLEDI: Uvoz svinjskog goveđeg mesa, pasulja. mleka i…

Jedemo, uvozni pasulj ,meso, mleko

• Na prostorima sadašnje Srbije rekordna proizvodnja pasulja bila je 1955. godien i tada je na njenimim prostorima proizvedeno rekordnih 101.030 tona pasulja! Posle toga proizvodnja se smanjivala iz godine u goinu. Tako je zabeleženo da je 2019. godine  na istim tim prostorima, značajno smanjena proizvodnja ove hrane u Srbiji.  RZS je zabeležila da je 2019. godine bilo proizvedeno samo 9.027 tona pasulja, a godinu dana kasnije 9.253 tone;

• Poslednjih decenkija Srbija je prinuđena na uvoz pasulja za ishranu svog naroda. A, poljoprovirednici koriste 3.257.100 hektara, pa bi tebali ovu proizvodnju na prvo da vrate na nekadašnji niov pa da imamo dovoljno pasulja za domaće tržište i izvoz,a tek posle toga da se ona povećava!

• U svemu tome odluku donosi vladajuća agroekonomska  struktura u Sribji, odnosno, vladajuća partija! Vladaoci su dpnosili i do sada, kada se smanjivala proizvodnj! Zato povratak proizvodnje mesa, pasulja, mleka, treba prvpo vratitinanivo od pre nekoliko decenija, ejr se tu nalazi budućnost agrara. Posle toga treba da stvaramo veću proizvodnju i obvaveštavati javnost o rekordima kojih danas nema!

• Nova strategija agrara Srbiji treba da vrati, pre svega, prehrambenu samodovljnost, odnosno sigurnost između ostalog  i u proivzvodnji svinjskog i govedjeg mesa, mleka, pasuilja i drugih potrepština!

Branislav Gulan

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja od 1. januara 2025. godine nema agrarni Ustav, odnosno strategiju poljoprivrede. Ali, ima obećanje da će dobiti novi strategiju do kaja tekuće 2025. godine!  Loša koju je pisalo 2014. godine 240 domaćih autora, na 145 strana, obavila je zadatak. Jer, Srboiaj je od izvozniak hrane postgal anjen uvoznik za sopstvene potrebe! Za taj loše urađeni posao sebe su častili sa 8,2 milioanevfa namenskih subvencija pristiglih od tri  evropske zemlje.  Korist od tog loše urađenog posla je gubitak prehrambenog suvereniteta zemlje! Koja je od izvuiznhkiak hjrane postal aauvoznika za sopstvene potrebe. Taj po državu štetan dokument, je koji sa netačnim i štetnim podacima proizvođačima hrane u Srbiji, za 508.365 gazdinstava, predviđao je med i mleko do 2025. godine. Umesto boljtika u Srbiju je stigla poruka da nekadašnja zemlja svinja nema svinjskog i goveđeg mesa, da nema mleka… Čak da nema ni pasulja još od 1955. godine, kada je bila rekordna proizvodnja od 101.030 tona.  Umesto uprizvodnji sad ima rekordan uvoz i mesa i pasulja i mnogih drugih potrepština za 6,6 miliona stavonika. Dok uvoz hraneraste broj stanovnika se za jednu deceniju  je manji za 500.000 ljudi!

Povrtari u Banatu počeli su da žanju pasulјa, a u Bačkoj taj posao im sleduje narednih dana. Prvi rezultati žetve u Banatu pokazuju da će pasulјa biti ispod prosečnog prinosa, dok se povrtari iz Bačke ne izjašnjavaju kakav rod očekuju jer treba prvo da kombajni uđu u njive. Jedino napominju da su u sušnoj i toploj godini tokom vegetacije ove povrtarsko-ratarske kulture primenili svu agrotehniku.

Povrtar Branislav Petrović iz Ravnog Topolovca, u opštini Žitište, koji dugo godina seje pasulј sumporaš, kazao je za jvnost da prvi rezultati žetve pokazuju da će pasulјa imati ispod prosečnog prinosa, svega,  nekoliko stotina kilograma. Godina neće biti baš loša, ali ni dobra. Tokom juna, kada je pasulјu najviše trebalo kiše, nije nije bilo. Zato sam ga navodnjavao, četiri puta palio sisteme za navodnjavanje. Međutim, visoke dnevne temperature nisu mu godile i mahune nisu pune − rekao je Petrović. 

Višedecenijski proizvođač pasulјa Dragan Magazinović iz istog mesta nije zalivao pasulј, mada ima tifone, pošto je kanal odakle je crpeo vodu presušio. Ne pamtim ovako sušno i toplo leto − kazao je Magazinović. − Pasulјa, šarenog i žuto-zelenog, neću imati ni 200 kilograma po jutru. Više sam kilograma pasulјa potrošio za setvu nego što sam ga dobio u žetvi!

Na prostorima sadašnje Srbije rekordna proizvodnja pasulja bila je 1955. godine i tada je na njekm prostorima proizvedeno 101.030 tona pasulja Posle toga proizvodnja se smanjivala iy godine u godinu. Tako je zabeleženo da je 2019. godine na istim tim prostorima, značajno smanjena proizvodnaj ove hrane u Srbiji. Bilo je proizvedeno samo 9.027 tona pasulja, a godinu dana kasnije 9.253 ton. Domaća proizvodnja odavno ne pokriva naše potrebe, iako je pasulј I danas nezaobilazna namirnica u ishrani ovdašnjeg stanovništva. U Srbiji se pasulј najčešće gaji na oko 7.000 hektara, s prosečnim prinosom koji retko prelazi tonu po hektaru. Nekada se proizvod8iko kaomeđu usev!

Rekordan izvoz i uvoz

Kada je hrana u pitanju Srbija je u 2024. godini imala rekrodan izvoz od 5,2 milijarde evra, a uvoz od 3,9 mičlijardi evra. Dakle, agrar je u 2024. godini, pored svih propusta činjenih decenijama i teškoća koje je imao u lošoj agroekonomskoj politici zemlje, imao tgovinski suficit sa svetom od 1,2 milijarde evra.Ipak je među uvoznim proizvodima dosta onih artoikala koje smo kupovali u svetu ,a mogli smo da ih proizvodimoya  domaće tržište i izvoz.

• I baš zaa uvozu mesa,mleka i prerađevina koje smo mogli sami da proizvedemo u 2024. godini, prema pdoacima RZS potrošeno je 650 miliona evra!  to je samo jenda od ,mnogfo brjnihgrešaka u agroekonokmskoij politici zemklje koej su državu dovesle doveo do toga da izgubi prehrfambeni  suvesrenitgetz u9i samdovoljnjost!
• To iknoge druge slabosti sad tgregbva da se ispravljajuui krozu donošenejn ove straegiej koja će važiti od 2025. pa do 2034. godine;

Sad je Srbija prinuđena, između ostalog, čak i na uvoz  pasulja za ishranu svog naroda. A, poljoprovirednici  koriste 3.257.100 hektara, pa bi mogli ovu proizodnjuda vrate na nekadašnji nivo, pa da imamo dovoljn domaećšg pasuolaju sopstvene potrebe i izvoz. Ali, za to je potrebna odlika političkihj strukturam odnsonjo vlasti u zemlji  I da se taj zuadatqka ubaci u streategiju čija izurada se privodi kraju!

O svemu tome odluku donosi vladajuća agroekonosmska struktura u Srbiji, odnosno, vladajuća partija! Donosila je i do do sada, kada se smanjivala proizvodnja. Zato povratak proizvodnje, i pasulja, koji je naekada bionjacionaklan hrana i glavna kultura u među usevu, treba sad to da vrati prilikom donošenja nove stratehgije poljoprivredi!

• Nova strategija, koja će važiti od 2025.pa do 2034. godine, treba da vrati prehrambeni suverentiet i samodovljnost i u proizvodnji pasulja, kao i viškova za izvoz. Dakle, da prestanemo da uvozimo ono što možemo sami da proizvedemo. I da prestanemo da pričamo o rekrodima u proiuvodnji pšenice koj su bili prema pdoacimka RZS.

Kada je o pšenici reč, rekord je bio, recimo, 1991. godine kada je proizvodnja iznosila 3.736.503 tone, zatim, kukuruza u 2006 godiji kada je rekrod bio 8.062.020 tona, zatim 1959. godine je bilo proizvedeno 1.173.240 tona kukuruza za krmu, pa šećerne repe kada je rekord bio 1989.godine od 4.920.600 tona, dinaj ilubencia rekrod je bio  u Sribji davne 1970. godine od 441.710t ona, krompira 1974.godine od 1.148.660 tona, šljiva iz 1969. godine kada je rekord bio u Srbiji isa proizvodnjom od 886.540 tona, grožđa je record bio sad daleke 1969.godine pa je bilo proizvedeno 748.530 tona, belog luka record od 34.890 toian bi 34.890 tona, a sad ga takođe moramo uvoziti jer ovo što mi proizvoduimo oko 3.100 toina godipšnej niej dovoljno za ishranu pa jedemo uivozni beli luk. Slično je i sa crnjim lukoimčiaj je proizuvodnaj bila rekrodna 1981. Godine kada je bilo proizvede no uSrbiji 202.860 tona. A dans kje njegova proizuvdonja oko 30.000 toan pa se mora uvoziti! Slično je I sa krastavicma, kojih je bilou rekrodu od 73-116 tona daleke 1982. godine. Njegova proizvodnja u 2020.godini iznosila je samo 31.181 tonu! Takav paritet je u proizvodnji skoro sa svim drugim prehrambenim proizvodima kao i sa voćem. A, hvalimo se sa visokim dolstignućima nauke. Koja prvo treba da nam vrati proizvodnju iz prošlosti pa tek onda da obećava svetliju budućnost! To sve potvrđuju podaci RZS iz tih davnih prošlih vremena!

Troškovi za  uvoz…

Ovde se ističemo da je prošle2024. godine  za uvoz svinjskog mesa koje se uglavno priprema i kuva sa pasuljem, potrošeno čak 650 miliona dolara, a 2023. godine 574 miliona dolara. Ali, vlastoi koej stu toodobrile, odgovorne su i za to  zašto se pasulj u Srbiju uvozi  skoro sedam decenija! Odgovorni su i svi ostali koji su vladali ovom zemlju tih decenija, a da nisu ukazali na ovaj problem! Slično je rađeno čak od početka pada proizvodnje pasulja koji je počeo posle 1955 godine.

Dakle, agroekonomski rukovodioci u Srbiji koji su vodili zemlju proteklih sedam decenija odgovorni su zašto je  Srbija postala uvoznik, mnogih proizvoda, pa i mesa, mleka i prerađevina, poslednjih godina. Jer, samo pa i u 2024. godini uvezeno je oko 50.000 tona svinjskog mesa, a zatim više desetina hiladja litara mleka, pa godišnje više od 12.000 tona skupo plaćenih sireva i oko 10.000 tona mleka u prahu…

Treba da se zna da je poslednjih izvoz svinjskog mesa iz Srbije u EU , pa i preko okeana za vojsku SAD, bio u vrdnosti od 762 miliona doalra daleke bio 1991.godine… Posle toga došlo je do raspada Jugoslavije, ratova na ovom podruju, sankcija, klasične kuge, pa je stigla i afrička kuga svinja. Pre afrilej kuge svinej su bile već utamanjene, pa je ovoj kugi oslao smaomalo još da se eutqanazira ceo tov! Takvo stanje i rad uništili su  skoro cello stočarstvo Srbije! Jer, sad je u stajam samo 669.800 toveda. Ne tako davno bilo je više od dva milioan grla. Primra radi, broj goveda u Srbji smanjen je za petinu samo u jednoj deceniji. O tome najbolje svedoče podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Tako je, recimoo jula 2011. godine u stajam bilo 938.000 grla goveda, a njihov broj je za jednu deceniju opao za 19 odsto! Od ukupnog broja goveda u tovu je sad, kako kaže prfedsednik udružnja ,,Agroprofit’’ Čedomri Keco, njih oko 27.000. Nedovoljna broj junadi je u tovu, jer nepostoji tržište kaonekad za njihvou prodaju. Sve pto se dešava na povoimk prostoriamk njeka di sd, utiče da Srbja ni izdaleka ne koristi šansui  da proizvodi i prfodaje ,,bebi bif’’ pa da oovo najkvačlgtietniej juneče crveno meso opet postane jedan od vodećih domaćih izvoznih proizvoda ne samo na samo na nekadašnjim, već i na novim tržištima.

Jer, te 1991. godine iz tadašnej Jugoslavije se u svest izvezilo oko 54.000 tona najkvalitetnije junećeg mesa ,,biba bifa’’. Od toga je samo iz Srbije bilo 34.000 tona. Sada je taj  izvozu manji za 100 puta! Dokaz je da se poslednje dve decenihje godišnje izvozi u proseku samo oko 400 tona Ili još jedan primer. Srbija je 1996. godine imala dozvolu za izvoz junetine u EU, a kvota za izvoz na to tržište tada je bila 10.000 tona, a posle toga je smanjena na 8.875 tona. Međutim, ni jedan taj dozvoljenikontigent u toj  nikada nismo ostarili posle te 1991. godine.

A, na tržištu EU sad godišnje nedostaje oko 600.000 do 700.000 tona junetine. Toje bila šansa za Srbiju da u narednih pola veka godišnje izvozi po 50.000 tona ,,bebi bifa’’… Kada je jednog dana u to vreme ruski kupac zatražio 8.000 tona ,,bebi bifa’’ ili junetine ,,tada su se ,,sastali svi klaničari u Srbiji u PKS, pa je rečeno  da nemamo ni kilograma junećeg mesa mesa, jer kada se sakupi,od ukupnog broja junadi, oko 5.000 grla je sivim kanalima odlayilo peko Drine!

Tada se rešenje videlo u intervenciji sa uvozom od 20.000 grla junadi, odnosno kroz uvoz oko 30.000 do 50.000 teladi za tov namenjen za strane kupce. Jer, tada se na taj način moglo obezbediti 14.400 do 24.000 tona žive mere junadi. Za rešavnje problema bila je potrebna izrada programa proizvodnje i izvoza junećeg mesaod oko 10.000 tona u vremenu od tri do pet godina.

Autor ovih redova u to  vreme je radio u Privrednoj komori Srbije, a prema podacima te privredne institucije u 2010. godini proizvodnja junečeg mesa u Srbiji iznosila je 95.587 tona, a njena vrednost bila je 691 milion dolara, a njeno učešće u ukipnjgo proizvodnji mesa bilo je 20 odsto. Neposredno posle toga kada su došle na vlast nove garniture, Kini je bio obećan godišnji izvoz junečeg mesa od oko 500.000 tona“ A, proizvodnja u Srboiji je iznsoi tek nepto više od 70.000 tona! Prema zvaničnim podicma RZS, u Srbiji se godišnje sad proizvodi oko 86.000 tona junećeg mesa. Potrošnja po jednom stanovniku je oko četiri kilogama godišnje.U 2010. godini iz Srbije je bilo izvezeno 25.657 tona goveda u vrednostu od 57,6 miliona tona, dok je uvoz tada izno sio 3.824 tona goveđeg mesa za 18 miliona dolara. Danas je u Srbiji je više stotina hiljada praznih staja  za tov geda,  i obor aza tov svinja. Ali, je sve manje proizvedenog mesa i. Onoki je sve skuiplje i sve manej se troši, konstatoano je u PKS. Dok tov i proizvodnja opadaju, kao izvoz koji sad iznosi godišnje tek oko 2000 tona goveđeg mesa godišnje, stačrstvo Srbije je na najnižem nivou u poslednjih 100 godina!

U Srbiji postoje tri  vrste kuige: politička, klasična i afrička!

Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikuje politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe  sve manjeg broja stanovnoitpšva oi sve manje potoršnje mesa, zbog čega je uvoz mesa neophodan.

Problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. „U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji trošimo samo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou. Ukipamn potoršnajk svih vrsta mesa je ispod 40 kilogama po jednjom stanvoinkiku. Ta potoirfšnaj je u EU  veća za 25 kilograma. Kjada bi imali godišnju stopu rasta u ovoj oblasti pottrošnu kakva je u EU ne bi stigli ni za pola veka!

Najniži broj blaga, odnosno, stoke u Srbiji!

Prema podacima prikazanim u ovom saopštenju, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2024, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2023, manji je ukupan broj goveda (za 3,7 odsto), dok je veći ukupan broj svinja (za 9,7 odsto), ovaca (za 2,5 odsto) i živine (za 3,5 odsto). Goveda se najviše gaje u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije (45,6 odsto u odnosu na ukupan broj goveda na teritoriji Republike Srbije), a svinje u Regionu Vojvodine (43,7 odsto).  U odnosu na desetogodišnji prosek (2014–2023), ukupan broj goveda manji je za 19,5 odsto, svinja za 18,4 odsto i živine za 7,0 odsto, a veći je broj ovaca za 3,0 odsto!

S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra. I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A, zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne. Na pitanje nadležnima da se prokomentariše broj ovaca i živine, oni ističu da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu. Što se ovaca tiče, konstatuje se da je tu jako stabilna situacija. Vi imate subvencije 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom “, naveo je agroekonomski analitičar.

Srbije treba sad da ima:

• 6,5 miliona svinja;
• Više id 2,5 miliona goveda;
• Više od 3,5 miliona ovaca;

Bio, neminovan uvoz svinjskog mesa!

Prema podacima  Privredne komore Srbije  uvoz svinjskog mesa i prerađevina u Srbiju u 2024. godine bio je neminovan, jer sad više nema dovoljno iz našeg tova i proizvodnje da se podmiri domaće tržište.

• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve – tri  godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona komada, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada. Tumači da su trenutni podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom. „Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište“, naveo je Budimović.

U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu. „Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka“, navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje ključno.

U rayviejnimevropskim yemlajma, kao šst jeDanasa iliNorveška je obrt kapital aoko 50 do 52 puta u jendoij godinič Jer, tolko ima i nedelja u jednoj godini. Onjina kaju svkae nedleje imaju svež nvac od svog rada. A, u Srbiji taj obrt je u proseku, manji od jedog puta! Tu se nali i kvačka njihovog uspeha i našeg neuspehja. Jeromnoi onji od svog rada na krfajui svkae nedleje imaju svež nvoac, alimi člekampo godinu danjas da dodjemo do novog novca!

Druga važna stavka, prema mišljenju Budimovića, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. godini smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

• Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU.
• Udruženje poljoprivrednika koji se bave stočarstvom kritikuje politiku uvoza svinjskog mesa u Srbiju zbog koje, kako kažu, ne mogu da prodaju količine koje sami proizvedu. Međutim, dok su stočari protiv uvoza, stručnjaci tvrde da podaci pokazuju suprotnu sliku. U Srbiji je, naime, stočarstvo palo na tako niske grane da ni kompletna domaća proizvodnja ne može da podmiri potrebe sopstvenog stanovništva, zbog čega je uvoz mesa neophodan!

Po  mišenju agroekonomskih analitičara, problem je u tome što je u Srbiji posebno velika nestašica mesa i mesnih prerađevina. To je samo posledica primene loše Strategije rayvoja poljorpvired eod 2014. pa do kraja 2024. godine. Jer, 240 autora te strategije bilo je nerelalno planiralo i obećalo narodu da će se poljoprivreda razvijati u tom periodu po stopi od 9,1, odnosno 6,1 odsto u lošijim godinama.

• Prognoze recenzenta prof dr Koviljka Lover, nekadašnjeg saveznog  ministra poljoprvirfede Jugoslavije, su se ostvarile  da je to bila nerealna, netačna  i loša strategija. Njen rezutlat je da je Srbija od izvoznika postala je uvoznoik svinjskog mesa. Samo u 2024. godini za uvoz mesa, mleka i perađevina  potoršeno je čak 650 miliona evra. To je sao posleoica  primene te po državui štetne strategije u protekloj deceniji. Jr, umesto obećanja o razoju,  ona je imala desetogodišnji rast od 1,7 odsto, a godišnji tek 0,17 odsto.
• Za sve to loše urađeno do sad niko nije odgovarao.  Azutori takve štetne straategije sebe su častili sa 8,2 miliona evra namenskih donacija pristiglih iz tri evropske zemlje. Častili su se za štetu nanentu državi Srbiji?

U Srbiji danas ima 30 odsto manje grla svinja nego 2018. godine. Trenutno, u Srbiji koristimo 15 kilograma svinjskog mesa po glavi stanovnika na godišnjem nivou, dok je prosečna potrošnja mesa svih vrsta mesa u Evropskoj uniji 25 kilograma veća nego u Srbiji. Vladi uvek izdvajaju sušu kao jedan od glavnih razloga za trenutnu nestašicu stoke.

Tačno je da je od 2000 godien  na ovomk podrupčju bilo osam vleikih supša koje su agrarunanenele štgetu od 9,5 milijardi evra! Alo,nauak tread a stovri  bolja I kvaltietnija semenqa, kolaj će se prilagoditi suši I dvati vdeće, ane niđe prinsoe. To je njihov zadatak i zato postoje!

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je za samo godinu dana, od početka do kraja 2023. godine, izgubila čak 19,7 odsto grla svinja. U odnosu na prosek u poslednjih deset godina (od 2013. do 2022. godine) u 2023. smo imali 28,2 odsto manje svinja, 18,2 odsto manje govedai 12,1 odsto manje živine, a samo je broj ovaca povećan za skromnih 1,1 odsto.

Uprkos tome, poljoprivrednici smatraju da je uvoz svinjetine neopravdan i da ugnjetava domaće tržište, tvrdeći da se uvozne kvote ne primenjuju i da je Srbija postala potpuno zavisna od uvoza iz EU. Kako se  objašnjava, ono što meso u Evropskoj uniji čini jeftnim jeste način proizvodnje. U EU se stoka, kako kažu, hrani GMO sojinom sačmom, što proizvodnju mesa čini znatno jeftnijom nego u Srbiji. Ovaj problem skupe prehrane stoke u Srbiji ističe i Udruženje poljoprivrednika, koje podseća da u Srbiji postoji zakonska regulacija zabrane upotrebe GMO proizvoda. Zbog što se se svinje hrane sa GMO sojom uveszenjom iz Argentine, njihova proizvodna je jeftinjija nego u Srbiji po kilogramu svežeg mesa za 40 odsto!

Još jedan od problema sa kojima se suočavaju domaći proizvođači je vakcinacija svinja protiv klasične kuge u Srbiji. Evropska unija ne dozvoljava uvoz svinjskog mesa ako su životinje bile vakcinisane, budući da se meso nevakcinisanih svinja smatra zdravijim za ljudsku upotrebu, zbog čega je Srbija i ukinula vakcinaciju 15. decembra 2019. godine. Time je ispunjen prvi uslov za potencijalni izvoz mesa u Evropsku uniju. Ali zašto još uvek uvozimo, a ne izvozimo? Kako se objašnjava, razlog je to što od prestanka vakcinacije mora da prođe od četiri do sedam godina, kako bi nestala i poslednja vakcinisana svinja sa teritorije na kojoj je ranije sprovođena vakcinacija. Nadležnok suodmajposle vakckinacije izuašli u javnsot kakomikrećemo u iuvoiz svoinjskog mesa. A,. nismo ni imali svinjskgo mjesa za ivuoiu. A, I da jesmo, ne bi ga mogčloi prodavati, sve dok iz tova ne bi stala i svinaj iz vrfemena vakcinacije. Pored toga u zemklajam EU svakog  trenutka postoji višak od 50 miliona svinkja. Dakle, ne bi bili konkurentni I ni da ih imamo!

·        Sad su otkrivena oinvoa žaritša afričlek kuige po Srbijoi. Ona prosto šara, ovim prostorima. Ima je pa nestane, pa se pojavi u drugim delovima države. Prenose je uglavnom divlje svinjd jer neovlašećno prelaze granicu, a nemaju pasoše! Dakle, I ovoih dana su otkrivena nova žarišta afričke kuge svinja u Srbiji! Kako se prenosi, da li je opasna po ljude i kako je sprečiti? Bolest pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Simptomi bolesti uključuju visoku temperaturu, malaksalost Na teritoriji opštine Bogatić, u naseljenom mestu Crna Bara, potom u okolini Loznice,l potvrđeni je su slučajevi afričke kuge svinja (AKS) kod domaćih svinja, rečeno je za javnost iz Uprave za veterinu. Bolest je zahvatila domaće svinje na jednom gazdinstvu, a prisustvo virusa potvrdila je Nacionalna referentna laboratorija 8. jula 2025.  godine.

Afrička kuga

Iako u samom Bogatiću nije bilo prijavljenih slučajeva, Crna Bara je četvrto žarište AKS u Mačvanskom upravnom okrugu, uz već evidentirane slučajeve u Loznici (naselja Jelav, Lozničko Polje i Jadranska Lešnica). – U Srbiji su trenutno aktivna žarišta i u Podunavskom okrugu – u selu Binovac kod Smedereva – rekli su za naš portal iz Ministarstva poljoprivrede.

• Afrička kuga svinja je opasna zarazna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, ali nije opasna za ljude. Virus se prenosi kontaktom sa zaraženim životinjama, kontaminiranom hranom, opremom, odećom i vozilima. nUprava apeluje na pojačane biosigurnosne mere i pravovremeno prijavljivanje svake sumnje na bolest. I dalje važi, najveći problem problem kod ove bolesti jeste nepredvidivost.

Simptomi afričke kuge

Simptomi identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt. U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća. Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine obavlja se eutanazija, navodi  prof dr Dejan Krnjaić, iz Konventa EU za Srbiju.

Šta kad se utvrdi afrička kuga?

Procedura zapravo počinje i pre toga. Kao što smo pomenuli, iako još nije potvrđeno da li je reč o klasičnoj kugi, afričkoj, ili nekoj drugoj bolesti, i zbog nepostojanja ni leka niti vakcine, kako se pojave prvi znakovi sumnje, tako država reaguje, rekli su prilikom pojave prvih slučajeva zaraženih svinja, ranije za naš portal u resornom ministarstvu. Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima vraća naknada. Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.

• Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one.

– Reč je o virusu koji može da se prenese na milion načina. Ne može da se predvidi, a žarište može da se javi bilo gde – objasnili su nam tada u resornom ministarstvu. Bolest se širi preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja. Svinje se mogu zaraziti i ako dođu u dodir sa zaraženom hranom ili vodom, ako dođu u kontakt sa leševima koji su zaraženi, drugim zaraženim svinjama ili drugim životinjama koji prenose virus a to su glodari, insekti pa i ljudi. Virus se takođe širi preko kontaminiranih predmeta, opreme, odeće, obuće, stajnjaka.

Zatim, prenosnici virusa mogu biti i ptice, pošiljke, kamioni…

• Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično.

Kako se zaštititi od afričke kuge?

Preventivom, pre svega!  Važno je redovno sprovoditi sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede. Farmeri bi trebalo da rade na biosigurnosnim merama, odnosno podignu ih na viši nivo.Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi. Dezinfekcija prostora u kome svinje borave i svih predmeta sa kojima dolaze u dodir je neophodna, a u to ulaze i odeća koju nosite kao i alat. Za tu svrhu se može koristiti etar, hloroform, hlorno krečno mleko, žavelova voda (natrijum hipohlorit), jedinjenja joda i naravno natrijum-hidroksid u dvoprocentnom rastvoru. Kada se nanesu dezinfekciona sredstva, treba ih ostaviti barem pola sata da deluju. Ne puštajte svinje da se slobodno kreću. Ovo je u slučaju prisustva bolesti siguran način da se zaraze. Lek, nažalost, ne postoji kažer ekspert za svibne, prod dr Dejan Krnjaić, član Konventa EU u Srbiji.

Ukinute vakcine, a ostala klasična kuga!

• Međutim, u Srbiji je došlo i do novog problema. „Srbija jeste ukinula vakcine, protiv klasične svinjske kuge 15. Decdemba 2019. godine. Država je tako uštedlea 25 moilionaeva za uvoz vakcina protiv klasičlen svinje kuge. A, i pored toga klasična svinjska kuga je prisutna  na terenu. Dakle, uninuta je vakcinacinacija, ali ne i kuga!

 U međuvremenu se pojavila afrička kuga koja je znatno oštetila kapacitet grla koji je Srbija imala, i koja i dalje nije iskorenjena, budući da je samo do sredine prošle godine bilo pobrojano 34 gazdinstava sa afričkom kugom svinja. Iako su ove bolesti bezopasne za ljude, one utiču na proizvodnj.  Dakle, Srbija danas ima Srbija ima tri vrste kuge – običnu, afričku i političku“. Ova poslednja, ogleda se u lošoj agrarno-ekonomskoj politici koju sprovodi država. Sa tvrdnjom Udruženja poljoprivrednika da domaćeg mesa uskoro neće biti, ako se ovako nasavi!  Jer, nakon praznika, sledi pokolj koji će doprineti tome da poraste količina mesa i gotovih proizvoda čija će cena u trenutku pasti, barem u otkupu, ali da dugoročne posledice tek dolaze. Analitičari predviđaju da će nakon toga uslediti još veća nestašica stoke u Srbiji.

• Jer, Srbija je  od izvoznika, mesa mleka, pasulja i mnogih drugih potreština, postala siguran uvoznik! A, da bi jeli pasulj morqamo dea uvozimo i 50.000 tona svinjskog mesa. Inače, u Srbiji se sad troši oko 15 kilograma po stanovnkiku svinjskog mesa. To je pad potrošnje za oko tri kilograma godišnje”!         
• Uvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je veći u 2024.godini u poređenju sa 2023.godini za 71,8 mil.evra
• Izvoz stočarstva i proizvoda stočarstva je manji u 2024.godini u poređenju sa 2023.godinom za 12,8 mil.evra
• Od ukupnog UVOZA, na uvoz mesa, proizvoda od mesa, mleka, proizvoda od mleka je potrošeno 524,8 miliona evra u 2024.godini

Najviše se uvozi iz Kirgistana

Po podacima Privredne komore Srbije, prošle godine uvezli smo pasulјa u ukupnoj vrednosti od 22,4 miliona evra. Najviše smo ga kupovali iz Kirgistana (za 10 miliona evra), Bugarske (3,7 miliona evra), Polјske (2,9 miliona) i Egipta (2,5 miliona evra). S druge strane, pasulј smo izvezli prošle godine u vrednosti od tri i po miliona evra. Glavni spolјnotrgovinski partneri bili su nam Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora. Najviše Najčešće sorte u uvozu su beli pasulј krupnog zrna, pasulј šarenog zrna, crveni pasulј i sitnozrni beli pasulј. U izvozu su najzastuplјeniji bili sorta tetovac i visokokvalitetan tip pasulјa krupnog belog zrna.

Docent na Polјoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Đorđe Vojnović kaže da je ove 2025. godine u Banatu žetva pasulјa uveliko počela, jer je ranije sejan, u drugoj dekadi aprila, dok je u Bačkoj setva kasnila zbog pet kišnih dana u drugoj dekadi aprila, kada je, u zavisnosti od lokaliteta, palo i do dva puta više kiše u odnosu na višegodišnji prosek.

− Dodatno, pet kišnih dana tokom prve dekade maja u Bačkoj doprinelo je formiranju pokorice, što je dodatno usporilo nicanje pasulјa, i to je razlog zašto će Bačvani pasulј malo kasnije žeti − dodaje docent Vojnović i ističe da domaći nepovolјni agroekološki uslovi, poput ove i ranijih godina, dovode da imamo znatno manje prinose pasulјa, u proseku oko tonu po hektaru. 

− Uz navodnjavanje i korišćenje sertifikovanog setvenog materijala mogu se ostvariti prinosi od najmanje dve do dve i po tone po hektaru. Zato je za postizanje visokih i stabilnih prinosa neophodno ulagati u sisteme za navodnjavanje, posebno zbog sve češćih sušnih perioda i klimatskih oscilacija. Unapređenjem proizvodnje kroz kvalitetan sertifikovan setveni materijal, navodnjavanje i primenu savremene agrotehnike naša zemlјa bi mogla ne samo da zadovolјi sopstvene potrebe, već i da razvije izvozni potencijal. 

Proizvodnja svinjskog mesa u EU najniža u poslednjih deset godina! Nijedna od 27 država članica u 2023. nije proizvela više svinjetine nego 2023. godine – cene ostaju visoke!  Jer, njih formira ponuda i potražnja!

Proizvodnja svinjskog mesa u Evropskoj uniji nastavlja pad, a kapaciteti klanica nisu u potpunosti iskorišćeni. Ovo je naravno još jedan pokazatelj da će i u narednom periodu cena ove vrste mesa ostati visoka, kako u EU tako i u Srbiji, gde proizvođači nabavljaju svinjetinu i prasiće za tov. Jer sa manjkom ponude drastično raste i cena mesa. U prva tri kvartala 2023. u državama članicama EU zaklano je 165,5 miliona svinja. To je za 14,6 miliona komada ili 8,2 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku Evropske unije Evrostat. Pad ponude najveći je bio u Danskoj, ali je prvi put pala i proizvodnja u Španiji. Kako se navodi u izveštaju, postojeći kapaciteti za klanje u Evropskoj uniji nisu angažovani jer hronično nedostaju životinje za klanje, piše portal „Farmer”.

– Čini se da će u 2023. ova proizvodnja pasti na najniži nivo u više od jedne decenije, a pala je za preko 10 odsto u odnosu na petogodišnji prosek – navode analitičari. Najnovija prognoza Evropske komisije jeste da će ovaj sektor godinu završiti sa manjkom od 6,6 odsto.

Nadležni podsećaju da se ovaj drastični pad uočava ako se uporede rezultati proizvodnje u klanicama u ovoj i prošloj godini. Proizvodnja svinjskog mesa smanjena je 7,7 posto i verovatno će pasti ispod nivoa od 21 milion tona koji je poslednji put zabeležen 2009. godine u toku prethodne ekonomske krize. Kako je preneo „Agroklub”, nijedna od 27 država članica ove godine nije proizvela više svinjskog mesa nego 2022. Prema preliminarnim podacima, pad je najmanji u nekim istočnoevropskim zemljama i kretao se od tri do četiri odsto u zemljama kao što su Rumunija, Mađarska i Poljska.

U Španiji je prvi put nakon dugo vremena lane zaklano manje svinja – ukupno 39 miliona komada, što je 7,2 odsto manje nego u prva tri kvartala prošle godine. Proizvodnja je smanjena 4,6 odsto uz visoke proizvođačke cene i pad troškova hrane. Danska beleži pad od 20 odsto, a Holandija za 15 odsto.

Francuski zavod za poljoprivrednu statistiku Agreste je izvestio da je bilo 1,7 miliona zaklanih svinja u avgustu 2024 godine, što je 4,3 procenta manje nego u 2022. i 7,9 ispod petogodišnjeg proseka za taj mesec. Smanjena je i potrošnja ovog mesa u Francuskoj, nešto više od tri odsto. U julu je ova država uvezla 7,1 odsto manje svinjetine i proizvoda od svinjskog mesa, ukupno 49 miliona tona, a izvoz je smanjen 9,1 odsto.

Potreban novi koncept poljoprivrede

Da bi se sve to obavilo uspešno potreban je novi koncept agrarne politike Srbije. Ako se on uvede i sprovede u delo, onda će ukupan prihod u agraru Srbije na 3,26 miliona hektar koji se obrađuju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, umesto današnjih najviše do šest miliona evra godišnje, da se poveća za nekoliko puta.

,,Odnosno današnji prihod po hektaru je samo 1.200 evra godišnje! Tek u tom slučaju prihod po hektaru ima šansu da se će za pola decenije bude 5.000 eva, pa zatim za isto toliko vremena da stigne i na 10.000. Jer, u Holandiji već danas je to 25.000 evra po hektaru, a u Danskoj dobar deo vlasnika ostaruje i 37.000 evra po hektaru. Ukoliko se ne bude tako radilo, bolji život u agraru će da se čeka još šest pet – decenija’’, dodaje prof dr Vitomir Vidović sa novosadskog Poljoprivredngo fakulteta.

Dakle, sve ovo govori da je zaraza čekanjem, najsigurniji način vladanja nad njim!

Jer, sve što jeste i što znate, umete i možete, stavljeno je u službu tog čekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje. Jednima vek prođe u mučnom i uzaludnom čekanju, a drugi bez imalo čekanja dobiju sve što žele i čemu se ni ne nadaju!

Ali, i pored nadanja, izgleda da nije došao kraj čekanju svim tim ljudima na selu, a to je oko 40 odsto stanovništva Srbije. Po dosadašnjim dogovorima sa vlastima nakon protesta na ulicama, taj proces će trajati još dosta vremena, najmanje još pola veka, da se stanje popravi.

Seljanima u Srbiji uvek se obećava boljitak za sutra, ali, oni ga čekaju danas, a on nikad da stigne! I tako čekajući to obećano bolje sutra, mnogi od njih odu sa ovog sveta, jer je prosek starosti života žitelja, koji obrađuju zemlju, veći od 60 godina! 

Vraća se prehrambeni suverenitet!

Sad posle niza tih gluposti i pljački bez pozivanja na odgovpornost onih koji su na taj način vodili zemlju, vidi da su je doveli do nepostojanaj prehrambenog suvereniteta,. Ali sad se opet obećava med i mleko.To nači da se povratak prehrambenog suvereniteta nalazi u foukusu nove,buduće strategije poljoprivrede, kolja bi tregalqa da se primenjuje od 2025. a do 2034. godine. Dakle, obeć

Ani boljitak opt se nalazi u stvaranju novog, boljeg, obećanog agrarnog Ustava.

Evo u kratkim crtama zašto je Strategije agrara od 2014.do 2024. godine bila štetna:

Dakle, obnova prehrambenog suvereniteta Srbije biće ključni je cilj nove Desetogodišnje stratetegije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će važid do 2034.godine!

Ali, ni reč se ne kaže ko je srušio , kako, ko i zašto taj prehrambenoi suverenitet Srbije nestao? Ko je odgovoran za to? Da li je odgovarao za to (ne) delo? Zašto i kako je Vlada Srbije u julu 2014. godine, i pored upozorenja donela tu lošu, netačnu, lažnu i štetnu Strategiju ravoja poljopprivrede Srbije. Kako je to mogao da dozvoli tadašnji premijer  ministgar. Kolikosu oni odgovornji za sanej u kome se sad nalazimo? Jer, onji sui tada isad vladali ovom zemljom! Ko je odgovoran za lažne i netačne podatke i obećanja o rastu poljoprivrede, koji su jednoglasno, obećali rast proizvodnje agrara od 9,1, odnosno od 6,1 odstp u lošim godinama. Svesno ili nesvesno? Svih 240 autora tog dokumetna na 145 strana, znali su da je to nerealno i neostvarivo, a ipak su to jednoglasno odlučili i obećali narodu narodu! Na sve to loš eih je na vreme, pre usvajanja te štetne strategije upozororio njen recenyen profesor Ekonomskog fakuleta u Subotici dr Koviljko Lovre. Pred kraj te 2014. godine, Vlada  je ipak  usvojila tu straetegiju, uz obrazlo\enje da će ona biti upućena u Skupštini Srbije, gde će biti obavljena javna rasprava, a potom će se i usvojiti. To je bila čista obmana naroda. Jer, su vesrovanto znali da neće biti prihvaćena, zbog niza netačnih i štetnih podataka, pa nikada nije ni  upućena na razmatranej i usvajanaje u Skupštinu Srbije! Dakle, znali  su da je to neostvarivo!

Pitanje je zasto za deset godina sporovođenja te testrategije niko, ni Vlada Srbije, ni Skupština Srbije, ni Akademijski odbor za selo SANU, ni Privredna komora Srbije, iako su znali da se  strategija ne sprovodi, nisu pokrenuli inicijativu za analizu njenog sprovođenja u praksi! Zašto, to svi oni treba da objasne, jer su naneli ogromnu štetui državi. Odgvoroni su za taj neodogovan i štetan rad. A, za to su sami sebe nagradili kada su podelili između sebe 8,2 miliona evra, namenskog novca za pisanje u donošenje štetne strategije.

• Najveća šteta te strategiej je ukidanje prehrambenog suvereniteta! Štete su ogpmne! Manja je proiyvodnja sve skuplje hrane. Samo u 2023. godini to je koštalo 573 milioaneva. U 2024. godini za uvoz svinjskog mesa, mleka i prerađevoina plaćeno je tim novcdem sa novim – starim  ministrsom agrara,- Sad se prehrambeni suvenitet nalazi u fokusu nove strategije poljoprivrede! A, ta šteta se sprovodila punih deset godina! Videla se i osetila u praksi. Nama je veća proizvodnja osnovnih ratarskih useva, bila pre pola veka, četiri, tri ili dve decenije! Akademijski odbor za selo SANU, niz godina  održava savestoanja o agraru, ali uvek pored loših rezltata stalno stavlja naslovm ,,BUDUĆNOST POLJOPRIVREDE SRBIJE…’’. Zašto to rade, kada se budućnost agrara Srbije nalazi prvo da se vratimo u daleku prošlost sa porinosima i proizvodnjom! Pa tek odna da se krene u stvaranje tog davno obećanog I čekango boljg živpota u budunsotoi. A,limne u buduićčnjstoi već danas! Jer, čekajući tu budućnost pšre se odde sa ovog sveta!
• A, kao naučnici  i drugi radnici sa titulama, znali su da je sve to bilo štetno! I niko od njih za to nije odgovarao! Zašto?

Nova straegija koja važiti od 2025. do 20234.godindde treba da izleči agrar Srbije. Ekspertski nacrt strategije uskoro će biti predstavljen javnosti, a među najavljenkim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užine sa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj. Kako je za javnost potvrdila autorka strategije i posebna savetnica ministra poljoprivrede, profesorka Ekonmskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslabijih karika – svinjarstva, mlekarstva i proivodnje inputa.

,,Radimo na obnavljanju prehrambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim agrarnim propisima. Promeniće se i način na koji se subvnecioniše poljoprivreda’’, navela je Tatjanja Brankov. Po njenim rečima, trenutno čak 88 odsto agrarnog budžeta ide na dirketna plaćanja, dok se za ruralni razvoj izdvaja svega nekoliko procenata. Strategija preporučje značajno povećanja sredstava za ruralni razvoj.

Iako budžet za 225. godinu već postoji i ne može se menjati realno je očekivati da se u naredne tri godome izdvajanja za ove mere povećaju na 15 odsto. Do kraja strateškog perioda cilj je da ona dostignu 30 odsto, što je i preporuka Evropske unije. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje ,,zelenih stipendija’’ i poboljšanje ishrane dece i omladine.

Planirana je šema školskih užina koje će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – dierektno u škole. ,,Time ne samo da podižemo kvalitet isrhane, već i smanjujemo viškove na tržištu. Organizovaćčemo i edukativne radionice za decu, jer je primećeno da je školska ishrana često sadrži previše soli, transmasti i drugih štetnih sastojaka’’, kaže Brankov.

Zelene stipedije, kako objašnjava namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontiniet na gazdinstvima, Strategija takođe predviđa uspsogavljanje institucije ombdusmana za hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača  i kontrolom tržišnih cena. ,,to je jedna od rešenja koje će biti poniđeno javnosti na komentare. I druge zemlje regiona uvode modele kontgrole cena. Srbija mora uvesti red u ovo pitanje, poručila je Tatjana Brankov.

EK predstavila novu viziju za poljoprivredu!

 Zeleni dogovor zanemaren Evropska komisija predstavila je novu viziju evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora do 2040. godine, ublažavajući svoju prethodnu, ekološki ambicioznu politiku kao odgovor na rastuće proteste poljoprivrednika. Novi pristup poljoprivredno-prehrambenoj politici koji je Evropska komisija predstavila u sredu fokusira se na pojednostavljivanje propisa i pretvaranje poljoprivrede u privlačnu profesiju, umesto na podizanje ekoloških standarda, prenosi Euronews. Sa ovom promenom, Komisija se udaljava od svoje kontroverzne strategije” Farm to fork”, koja je bila poljoprivredno-prehrambena komponenta vodeće politike prethodnog mandata, evropskog Zelenog dogovora.

Iako ambiciozan, Farm to Fork je postavio ciljeve koje je bilo teško implementirati, kao što je prepolovljena upotreba pesticida do 2030. godine. Odluka da se odustane od prethodne politike usledila je nakon kritika farmera, koji su tvrdili da je strategija produbila polarizaciju u sektoru poljoprivrede. Umesto toga, nova vizija ima za cilj da revitalizuje poljoprivredu, obezbeđujući da ona ostane konkurentna i sposobna da poljoprivrednicima obezbedi fer uslove za život i rad. Fokus Komisije biće pojednostavljenju.

Napori će započeti racionalizacijom implementacije Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), ogromnog programa EU poljoprivrednih subvencija koji trenutno vredi skoro trećinu ukupnog budžeta EU. Iako ekološki aspekti ostaju, oni više nisu centralni fokus kao što su bili u strategiji Farm to Fork. Konkretno, najambiciozniji elementi prethodne strategije, revizija okvira EU za pesticide, zvanično su napušteni. Prvi put predstavljena u junu 2022. godine, takozvana Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je u februaru 2024. usred sve većeg odgovora desnice protiv evropskog Zelenog dogovora i široko rasprostranjenih protesta nezadovoljnih farmera.

Uprkos promeni politike, nova vizija nudi malo o reformi CAP-a (Zajedničke poljoprivredne politike), osim ponavljanja starih, nerealizovanih predloga kao što su degresivnost i ograničavanje. Ove mere imaju za cilj da učine pravedniju raspodelu subvencija izdvajanjem više sredstava malim poljoprivrednicima i smanjenjem plaćanja velikim poljoprivrednim preduzećima. Sistem direktnog plaćanja, koji čini oko 75 odsto finansiranja CAP-a, dugo je bio kritikovan zbog nesrazmerne podrške u korist velikih farmi, javlja Agronews.

                          (Autor je analitičar i publicista)