SAVETOVANJE AGRONOMA I POLJOPRIVREDNIKA NA ZLATIBORU: I deo

Prehrambeni suverenitet u fokusu stručnjaka

• Dragan Glamočić: Sistem koji ne može da obezbedi svoja semena i biološke resurse ne može biti otporan na promene koje donose klimatski uslovi. Moramo raditi na jačanju naše poljoprivrede i obezbeđivanju hrane za sve naše građane;
• Srategija poljoprivede Srbije od 2025. do 2034. godine biće razvojan. Prošla je bila socijalna!
• Menja se agrarna politika Srbije. Proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede, te da će više dobijati oni koji više rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju;
• Direktorka Instituta, prof. dr Dragana Latković, ističe da je sigurnost u obezbeđivanju semena svih ratarskih, povrtarskih i krmnih kultura od ključnog značaja za očuvanje prehrambenog suvereniteta. Institut, kao ustanova od nacionalnog značaja, postoji već 88 godina i do sada je stvorio više od 2.300 sorti i hibrida, koji se danas koriste u 34 zemlje sveta;
• U goruće probleme agrara Srbije se svrstava i semenska idustrija. Jer, naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi.
• Jesenja setva veća za 5,5 odsto: Ukupno zasejano 842.347 hektara, više pšenice i repice!

Branislav GulanMinistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić svečano je otvorio 60. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 6. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske, koje se tradicionalno održava na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Ova godišnja manifestacija okupila je stručnjake iz oblasti poljoprivrede, agronomije i srodnih nauka, a cilj je bio razmena iskustava i najnovijih saznanja u ovoj oblasti.

U  obraćanju, ministar Glamočić je naglasio da je savetovanje održano  u trenutku kada su pitanja biološkog suvereniteta i prehrambene sigurnosti izuzetno aktuelna. Kako je istakao, moderna poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima, uključujući kontrolu nad semenom, genetičkim resursima i proizvodnjom hrane. On je ukazao na važnost postavljanja pitanja o zavisnosti poljoprivrednog sektora od uvoza, kao i na otpornost sistema na klimatske rizike.

„Sistem koji ne može da obezbedi svoja semena i biološke resurse ne može biti otporan na promene koje donose klimatski uslovi. Moramo raditi na jačanju naše poljoprivrede i obezbeđivanju hrane za sve naše građane“, rekao je Glamočić.

On je dodao da je uloga agronoma u ovom procesu ključna, jer oni donose znanje i iskustvo koje je neophodno za unapređenje proizvodnje i očuvanje resursa. Tokom savetovanja, učesnici su imali priliku da čuju predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti agronomije, kao i da učestvuju u radnim grupama koje su se bavile različitim aspektima poljoprivrede. Tematske oblasti obuhvatile su savremene tehnologije u poljoprivredi, održivu proizvodnju, kao i strategije za poboljšanje kvaliteta zemljišta i vode.

Ministar je takođe istakao značaj saradnje između Srbije i Republike Srpske u oblasti poljoprivrede. „Naša saradnja je neophodna kako bismo zajedno prevazišli izazove koji nas očekuju, posebno u svetlu globalnih klimatskih promena i potreba za održivim razvojem“, rekao je Glamočić. On je podsetio da su obema stranama potrebne inovacije i prilagođavanje novim trendovima, kako bi se osiguralo da poljoprivreda ostane konkurentna na domaćem i međunarodnom tržištu.

Savetovanje na Zlatiboru predstavljalo je priliku i za mlade agronome i poljoprivrednike da se umreže, razmene iskustva i uspostave kontakte sa iskusnijim kolegama. Mnogi učesnici su izrazili zadovoljstvo organizacijom skupa, ističući da ovakvi događaji doprinose razvoju njihovih karijera i unapređenju znanja o modernim tehnikama i metodama u poljoprivredi.

Osim predavanja i radionica, održane su i panel diskusije na kojima se razgovaralo o trenutnim izazovima i mogućim rešenjima u poljoprivredi. Učesnici su imali i priliku da postavljaju pitanja i razmenjuju mišljenja sa stručnjacima iz različitih oblasti, što je doprinelo stvaranju sveobuhvatnog pogleda na stanje poljoprivrede u Srbiji i regionu.

Ministar Glamočić je naglasio da je znanje ključ za napredak i razvoj sektora koji je od vitalnog značaja za ekonomiju zemlje. „Svi zajedno možemo doprineti jačanju poljoprivrednog sektora, obezbeđivanju hrane i očuvanju prirodnih resursa za buduće generacije“, zaključio je ministar.

Ovo savetovanje predstavlja značajan korak ka unapređenju poljoprivrede u Srbiji i jačanju saradnje između agronoma, poljoprivrednika i institucija koje se bave ovim oblastima. S obzirom na aktuelne izazove, ovakvi skupovi su od ključnog značaja za razmenu znanja i iskustava, čime se stvara osnova za održivi razvoj poljoprivrednog sektora.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije prof. dr Dragan Glamočić održao je konferenciju za novinare u okviru 60. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije na Zlatiboru, na kojoj je govorio o ključnim merama države za podršku poljoprivrednicima koje će obeležiti 2026. godinu. Glamočić je ocenio da Srbija prolazi kroz složene tržišne okolnosti i da poljoprivrednici osećaju teret tih promena, ali da država ima jasan plan kako da odgovori na izazove i očuva domaću proizvodnju. Ministar je najavio uvođenje jasnijih pravila u obeležavanju porekla proizvoda, kako bi potrošači u prodavnicama i sami poljoprivrednici tačno znali šta je domaće, a šta uvozno. Po njegovim rečima, biće uvedeno jasno obeležje za proizvode od mesa proizvedene u Srbiji, kako bi se videlo da je proizvod potekao od naše stoke i da je obrađen u domaćim kapacitetima;

Glamočić je, govoreći o podršci za ratarstvo i stočarstvo, naglasio da će podsticaji za ratare biti isplaćivani u dva navrata – pred prolećnu i pred jesenju setvu, što će poljoprivrednicima olakšati planiranje i nabavku osnovnih inputa. Osim direktne podrške, biće dostupni i krediti sa subvencionisanom kamatom koji će biti najpovoljniji na tržištu i prilagođeni dinamici setve, objasnio je ministar. Ministar je rekao da proleterska pravila u kojima su svi dobijali isto, bez obzira na ulaganja, više neće postojati jer ona nisu doprinela razvoju poljoprivrede, te da će više dobijati oni koji više rade i imaju veća ulaganja u proizvodnju, navodeći kao primer sisteme za navodnjavanje, protivgradne mreže i intenzivnu proizvodnju:

Mala gazdinstva će ostati u fokusu državne podrške. Za najmanja gazdinstva biće pojednostavljene obaveze prilikom pravdanja troškova, dok će veća morati da dokumentuju svako korišćenje sredstava, kako bi se izbegle zloupotrebe koje su postojale prethodnih godina, precizirao je Glamočić. On je najavio da će od 30. januara, nakon usvajanja Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2026. godinu na sednici Vlade, početi isplata dodatnih 100.000 dinara za krave prvotelke svim poljoprivrednim proizvođačima koji su se prijavili na javni poziv za kvalitetne priplodne krave u 2025. godini. Kako je objasnio, neće biti raspisan novi javni poziv za ovu meru, već će se isplata vršiti automatski. Glamočić je govorio i o promeni odnosa trgovinskih lanaca prema domaćim proizvođačima, ističući da će Srbija prvi put uvesti Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama, na sličan način kao Evropska unija. Do sada je bilo slučajeva da poljoprivredni proizvodi stoje u marketima, propadaju ili se vraćaju proizvođačima na njihov teret, rekao je on i dodao da će to sada biti jasno regulisano zakonom.

Ministar je posebno naglasio kraće rokove plaćanja, navodeći da će za kvarljive proizvode rok isplate iznositi 30 dana, a za ostale 60, dok je do sada bilo slučajeva da se plaća i nakon četiri meseca. Ministar je, uz osvrt na tržište mleka, podsetio na to da Srbija nije deficitarna država, već da ima veći izvoz od uvoza, precizirajući da naša zemlja izvozi 13.000 tona mleka i mlečnih proizvoda više nego što uvozi. Kako je ukazao, nije problem u porastu uvoza, već u padu otkupnih cena u Evropskoj uniji i viškovima koji se po nižim cenama plasiraju na tržištima gde je Srbija inače jaka, što utiče i na naše proizvođače. Ovo je tržišni izazov na koji Srbija ne može jednostavno da odgovori administrativnim merama, već upravo kroz podršku proizvodnji i uređenje tržišta – poručio je Glamočić.

• Proizvođači su spremni da zajedno sa državom podnesu teret krize, navodi ministar! 
• On je zaključio da država neće napustiti poljoprivrednike i da je cilj da se obezbedi stabilna i održiva proizvodnja, pošten odnos na tržištu, jasno obeležavanje domaćih proizvoda i podrška gazdinstvima koja zaista rade!

Ministar je psoebno naglasio da je Sribja značajno povećala proizvdonju mleka, mnog više je izvezeno nego šti je uvezeno ,,bele reke’’, uprkso globalhjim poremećajima na tršžištu.Zadovoljni smo sa budđžetom za tekuićju godinu od 147,5 milijardi dinara jer je počljoprivreda dobila   duplo više novca nego što učestvuje u BDP-u. Kada je reč o proizvodnji mleka, trea reći da je ona fenomenalni fenomne idaje smanjena za više od 20 odsto. Jer,ono se naročito međumladima, često negativno predsavlkja na društvenim mrežama. Se vidxe u potrebi povećanja potoršnje jer postoji prostor za smanjenje trovačkkihmarži  na osnvone mlečne proizvode.

• Za prvih 11 meseci 2025. godine Srbija je izvezla oko 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda, dok je uvezla oko 41.300 tona, što znači da je izvoz bio veći za oko 26 odsto. U tom periodu uvoz je bio manji  za oko 29 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cemlekqa supadale u Evroipi, a otkuipnja cena u Srbiji je oko 52 evro centa što je na niovu ili iznad proseka u većem delu Evrope. Ukoliko cdene mleka uEvropi nasave da padaju, Srbija će morati da se usklađuje sa tim cenama kako bi ostala konkurentna na izvoznim tržiđtima,  jer država ne želipad cena, ali mora da reaguje na globalne trendove!

Nova Strategije razvoja poljoprivrede Srbikje od 2025.do 2034. godine ima ambiciouen ciljeve, od obnvoe stoačrstva i zaštite zemljištga, do vdeće dodate vrednosti, iklkimatske otppornosti. Ovi cilejvi supostavljeni u skaldu sa evropskim trendovima i nacionalnim interesima! Ako država podrši ovaj dokuiment uprski on neće ostati samo deklarativan. U deceniji iza nas imali smo socijalnu, a ovo je razvojna strategija!

Idemo u promenu agrarne politike, ko bude više ulagao dobiće više od države!

Ministar polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić najavio je da će država ove godine promeniti agrarnu politiku, tako da će polјoprivrednici koji budu više ulagali u proizvodnju dobijati i više podsticaja od države, kao i da će ove godine država prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima.

„Nema više uravnilovke, nego onaj ko bude više ulagao, taj će više dobijati od države. Mi ćemo prvu ratu za ratarsku proizvodnju, za bilјnu proizvodnju, isplatiti svima jednako. Druga rata, pred jesen, će ići sledeća. Prvo ćemo uvesti, da po prvi put svi koji imaju livade i pašnjake, da dobiju određenu količinu novaca, pod uslovom da imaju jedno uslovno grlo. Grlo stoke moraju da imaju, preživara“, rekao je Glamočić za javnost.

Kod bilјne proizvodnje, dodaje on, neće biti ista visina podsticaja za one koji gaje kukuruz, nego će dobiti više oni koji se bave povrtarstvom, voćarstvom, cvećarstvom, dodajući da će podsticaji zavisiti i od visine ulaganja stvari kao što su sistem za navodnjavanje, protivgradne mreže, sisteme protiv mraza…

Glamoćić je naveo da će država ove godine po prvi put tražiti pravdanje podsticaja računima! „Nama se dešavalo da masovno sredstva iz polјoprivrede, koje mi isplatimo, a nisu mala, radi se o preko 100 milijardi, završe u nekim drugim delatnostima. Pare koje vam država da, morate uložiti u polјoprivredu“, istakao je Glamočić.

Podsetio je da polјoprivreda dobija više od 62 odsto ukupnih državnih podsticaja, kao i da dobija duplo više nego što doprinosi BDP-u, dodajući da država ide ka tome da potpuni prehrambeni suverenitet i samodovolјnost. „Nedostaje nam samodovolјnost, možda dvadesetak posto, kada je u pitanju svinsko meso. Sve drugo smo samodovolјni“, rekao je Glamočić.

Govoreći o isplati podsticaja polјoprivrednicima, Glamočić je ocenio da im je predvidlјivost jako važna i da polјoprivrednicima često važnije kada će stići novac, nego koliko će stići. Naveo je da je isplaćena premija za mleko za treći kvartal prošle godine i da je već raspisan javni poziv za četvrti kvartal, dodajući da će novac biti isplaćivan odmah po uredbama. Upitan o situaciji u polјoprivredi, naveo je da su trenutno najveći problemi u svinjarstvu i mlekarstvu, ali je dodao i da je prošle godine povećan broj priplodnih krmača za 11.000, u odnosu na 2024. godinu. „Povećali smo količinu ukupnog fonda svinja za 10 odsto. Smanjili smo uvoz prasadi za dva i po puta. Mi smo u 2024. godini uvezli 490.000 prasadi, prošle godine samo 190.000 prasadi“, rekao je Glamočić.

Govoreći o afričkoj svinjskoj kugi, on je podsetio da zaraza uglavnom dolazi od divlјih svinja, tako što se prenese preko odeće lјudi dok idu u lov ili po drva, pa je savetovao da se odeća stalno menja, da se redovno dezinfikuju čizme. Kada je reč o mlekarstvu, naveo je da je u odnosu na 2024. godinu, prošle godine povećana količina mleka u Srbiji za 10 odsto.

• „2025. godine smo izvezli više od 13.000 tona, nekih 28 odsto, nego što smo uvezli mleka. Mi smo zemlјa izvoznicak. Prvenstvno izvozimo u zemlјe CEFTA i u zemlјe EU kao što je Bugarska“, rekao je Glamočić.
• Jesenja setva veća za 5,5 odsto: Ukupno zasejano 842.347 hektara. Zasejano više pšenice i repice!

U Srbiji je u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi zasejano 842.347 ha, što je 5,5 odsto više u odnosu na konačne rezultate jesenje setve u 2024. godini, objavio je Republički zavod za statisti­ku. Posmatrano po kulturama, povećane su površine pod pšenicom (za 5,2 odsto), ječmom (za 8,0 odsto), raži (za 8,5 odsto) i uljanom repicom (za 7,5 odsto). S druge strane, ovas je zasejan na man­jim površinama, uz pad od 5,7 odsto. Prema preliminarnim podacima RZS-a, u strukturi jesen­je setve najveći deo i dalje zauzima pšenica, dok su ječam i uljana repica među kulturama koje beleže najizraženiji rast u odnosu na 2024. godinu. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom jesenje setve (2015–2024), površine pod pšenicom povećane su za 6,7 odsto.

Poljoprivreda, način života!

Poljoprivreda nije samo grana privrede – ona je način života i deo svakoga od nas. Svega može da bude ili da ne bude, ali hrane mora da bude. Upravo prehrambeni suverenitet Srbije bio je centralna tema 60. Savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije, kao i 6. Savetovanja agronoma Srbije i Republike Srpske, koje je održano na Zlatiboru, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

• Direktorka Instituta, prof. dr Dragana Latković, ističe da je sigurnost u obezbeđivanju semena svih ratarskih, povrtarskih i krmnih kultura od ključnog značaja za očuvanje prehrambenog suvereniteta. Institut, kao ustanova od nacionalnog značaja, postoji već 88 godina i do sada je stvorio više od 2.300 sorti i hibrida, koji se danas koriste u 34 zemlje sveta, a u njegovom radu učestvuje više od 110 naučnih saradnika! „Ono što je za nas najbitnije jeste da imamo seme za svoju zemlju i svoj narod“, naglasila je Latković.
• Put do prehrambeng suvereniteta trasiraće tehnolpoške inovacije i subvenckije koje podstiču farme i zasade. Srbija je samodovljna u proizvodnji žitarica, voća, šećera i ulja. Cilj uvoza je nezavisna i proizvodnja ovčijeg mesa,, dok su sve ostale gane stočarstva u velikom padu – pokazuju analize na osnovu kojih je ražena naciaonalna straegija za trasiranje poljoprivrednog i ruralnog razvoja u narednoj deceniji od 2025 do 2034. godine. Treba podsticati investicije jer smo u tenolpoškoj recesiji, to znači modernizaciju firmi, nabavku priplodnih grla, izgadnju sistema za navodnjavanje, forsiranje uvođe inovacija sprovođenje zelene agende. Ali, praćenje zelene agende bez ikakvog straha, jer mi imamo mnogo manje grla po hektaru u odnosu na Evropu, a to znači da mi emitujemo i mnogo manje štetnih emisija gasoa. To znači da zelena agenda može doneti korist pogotovo u boljoj kontroli pesticide;
• Osim što uvozimo trećinu potreba mesa i mleka, veliki deficit beležimo i zbog uvoza soje, paradajza drugih kultura, koje možemo sami da proizvedemo! U goruće probleme agrara Srbije se svrstava i semenska idustrija. Jer, naši domaći instituti su u ozbiljnoj krizi. Jer, oni učestvuju sa svega jedan odsto u atestiranim semenima i hibridima. Jer, Srbija je pre dve goddine 62 milioan evra izdvojila samo za uvoz kukuruza. Po mišljenju profesorke Tatjane Brankov, autorke nove Strategije  poljoprivrednog i ruralnog razvoja, razlog za to je verovatno pogrešan marketing, teško nošenje sa konkurencijom stranih kompanija, ali možda postoje i određene grupacije koje svesno i namerno plasiraju tuđa semena na uštrb domaćih!

Zato se savetuje proizvođačima da se vrate kupovinjoi domaćih semena, pogotovo u kontekstu kliamtskih promena,, jer, naše semenarske kućše mogu da razviju adaptabilnije sorte i hibrdi nego strane.

• Stoga i tim koji je radio na Strategiji razvoja poljorivrede Srbije i ruralnog razvoja podržava ideju da se subvencijne u razvoju vežu za radno intenzivne grane privrede, tojet za jedno uslovmngo grlo stoke po hektaru proizvodnje, kao č za intenzuivnu proizvodnju voća i povrća;
• Obnova prehrambenog suvereniteta je ključni deo nove desetogodišnje straegije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije, koja će važiti do 2034. godine. Među najavljenim merama su zelene stipendije za decu sa sela, školske užinesa domaćih farmi, sistemska kontrola cena hrane, kao i povećana izdvajanja za ruralni razvoj.  Ovaj dokument predviđa promenu pravca razvoja agrara i jačanje najslaboijioh karika – svinjarstva, mlekarstva i proizvodnje inputa;

Radiće se na obnavljanju prerhambenog suvereniteta kroz podsticanje inovacija, transfer znanja i usklađivanje sa evropskim  agrarnim propisima. Cilj je da se promeni i način na koji se subvncioniše poljoprivreda. Strategija preporučuje značajno povećanje sredstava za ruralni razvoj. Do kraja strateškog perioda cilj je da se subvencije za ruralni razvoj povećaju na 30 odsto, što je i preporuka EU. Poseban akcenat strategija stavlja na mlade i obrazovanje, kroz uvođenje ,,zelenih  stipendija’’ i poboljšanje ishrane dece i omladine. Planirana je šema školskih  užina koja će omogućiti plasman domaćih proizvoda – voća, povrća, mleka i mesa – direktno u škole! Time ne samo da se podiže kvalitet ishrane, već i smanjuju viškovi na tržištu. Organizovaće se i edukativne radionice za decu, jer je primećeno  da školska ishrana često sadrži previše soli, trans masti i drugih štetnih sastojaka. Zelene stipendije, namenjene su deci registrovanih poljoprivrednih proizvođača koja studiraju veterinu, agronomiju, agroekologiju i slične oblasti, kako bi se očuvao kontinuitet na gazdinstvima. Straegija takođe predviđa uspostaovljanje institucije ombdusmana za  hranu, koja bi se bavila zaštitom prava potrošača i kontrolom tržišnih cena. Jer, i druge zemje reigona uvode modele kontroel cena. I Srbija mora uvesti  red u ovo pitanje.

Savetovanje je bilo organizovano u tri tematska bloka! Na savetovanju je bilo više stotina učesnika, a održana su i predavanja posvećena radu savetodavnih službi. Jubilarno savetovanje bila je i prilika za predstavljanje novih sorti NS semena, inovativnih tehnologija gajenja i razmenu mišljenja kroz panel diskusije.

Semenarstvo u Srbiji

Budućnsot svake zemlje zavisi od onog što poseduje u sopstvenoj semenarskoj proizvodnji kako bi prehranila naciciju. Dakle, svaka zemlja koja bu de imala kvalitetnu sopstvenu semenarsku proizvodnju ne treba da brine za svoju budućnost. A, o NS sortimentu, odnosno snazi Brenda na skupu je govorio dr Velimir Radić. U Srbiji je nauka dala pun doprinols ovoj proizvodnjii, ali poslednje decenije kao da se gubi dah!

Jer, Srbija je zavisna od upotrebe stranih hibrida i sorti koji nisu prilagođeni ovom podneblju, pa nam je proizvodnja na njivama pala na nivo pd pre tri do pet decenija. Najbolji dokaz su suše poslednjih devet godina koje su agraru nanele štetu od oko 10,5 milijardi evra! Jer, otpornsot na sušu nije dovoljna pa sve češće smanjuje prinose i ukupan rod. Ali, dobro je što  u takvim vremenima usevi koje je stvorila domaća nauka, sve boljr izdržavaju takva vremena, jer su prilagođeni za ovo podneblje. Od količine vode i njenog korišćenja zavisi i semenarstvo svake zemlje. Nauku brine što se iz godine u godinu u Sibiji proizvodi sve manje semena domaćih ratasrskih kultura.

• Rezultat takvog stanja je da je Srbija sad zavisna od uvoza čak 85 odsto potrebnihsemena i hibrida. Jer, semenska proizvodnja je smanejna sa 50.000 na manje od 40.000 hektara. A, zemlja koja nema svoju semenarsku proizvodnju najbrže može da postane zavisna od velikih svetskih multinacionalnih kompanija, a potom i velikih sila. Ako se ne trgne iz postojeće letargije, Srbija se nalazi na tom putu;
• A, smanjenje proizvodnje semena i hibrida u Srbiji dovodi do sve većeg uvoza iz drugih  zemalja. Ako, se zapitamo zašto je tolikožo važno da proizvodimo sopstveno seme, odgovor je veoma jednostavan – proizvodnja semena je ključna za prehrambenu sigurnost svake zemlje, uključujuči i Srbiju;