Tag Archives: Српска голгота

https://blokade.org/vesti/bio_pescara/ Пожар у Делиблатској пешчари трајао је више од месец дана. Непуних недељу дана касније, Скупштина је усвојила закон који мења намену управо изгорелог земљишта. Делиблатска пешчара, једна од највреднијих природних целина у Србији, овог лета је горела више од месец дана. Док је пожар још трајао, стручна јавност упозоравала је на недостатак правовремених и ефикасних мера заштите, и тражила …

Наши јадни регрути пристизали су голи, гладни, болесни, промрзли и полумртви; многи су падали по улицама и умирали. Заглибљени у блато, напрезали су последње снаге да би некако дошли до амбуланте и до логора; знемогли, копрцали су се док не би клонули и предали се смрти. Страшна смрт за плотом, у јарку, у бари или негде у стрњаку! Колико их …

Већ смо десетак дана у Скадру и мало смо одахнули. Нас петоро са територије 11. окружне команде договорисмо се да идемо на Брдицу. Мислили смо да то није далеко и да неће бити напорно, али смо се преварили. Пут је за нас био тежак, а оно што смо тамо доживели много нас је потресло, нарочито мене. Брдица није велико узвишење. …

Човека наљути што му непознати не одговара, подиже се и исправи колико је дуг. Јесте ли ви глуви, шта је вама? – викну, надносећи се над главом непознатога. Непознати се чисто трже, увуче главу у крзно каљаве бунде, погледа плашљиво и опет обори главу у ватру.Шта тражите овде? – настави чиновник. – Ето вам село ту под носом, ако вам …

Сељаци-војници који су јуришали пре 110 година на планинске врхове Ниџе представљају морални врхунац српског народа у његовој познатој историји.

Из села Грики кренули смо за Љеш преко великих баруштина, преморени и гладни. У Љешу смо били истурени на источни планински венац ради заштите од евентуалног бугарског продора. Остали смо тамо два дана. Примили смо и нешто хране из потопљене италијанске лађе у Сан Ђованију. Наставили смо марш кроз баруштине и блато према Драчу, прегазили реку Маћу и друге речице, …

Али, већ је касно; посланици Русије и Енглеске пружају се са својим секретарима по слами, поред помоћника министра иностраних дела, његове жене и сина, а у суседној соби лежу један до другога посланици Италије и Француске и њихових пет сапутника, секретар, конзули, драгоман и послужитељ.

21.1.1916 Мили моји. Наш мили и добри Гојко, умро је. Преживао сам и тај страшни удар, овај бол за изгубљеним братом. Никога свога нисам имао који би ми буку ублажио, који би жалост са мном делио. Дуго сам плакао посматрајући мали крстић и још свежу хумку земље, која ми је за навек отела милога Гојка. Као утеху приповедали су ми …

Рањене официре и војнике су водили или носили према Скадру у болницу, али су војници били слаби за ту службу. Била је затражена хитна помоћ, па су мене упутили са једном десетином војника да им притекнемо у помоћ. Пошли смо и повели четири коња, међу њима и коња команданта 1. батаљона Милутина Петровића, који је био тешко рањен у стомак. …

Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …

Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9F%D0%B0%D0%B4_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0_(1915)

Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …

Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC_%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83 Немачки генерали изузетно су озбиљно схватили српску војску. Испраћајући своје војнике цар Вилхелм им је поручио: „Хероји, ја вас шаљем у један нови рат против једне мале, али врло храбре нације. То су Срби који су у три непосредна рата – против Турске, Бугарске и Аустроугарске – дали свету доказе високих ратничких врлина и највећих војничких способности и који …

Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …

Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …