U Srbiji ima blizu milion nezaposlenih. Istovremeno od 4.600 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 986 sela ima manje od po 100 stanovnika.Tako će za deceniju i po u njima ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, nekoristi se šansa da se ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja. Jer, danas u gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi! Najbolji dokaz toga je činjenica da u Srbiji postoji 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je obradivo 4,2 miliona hektara. Medjutim, koristi se tek 3,35 miliona hektara. Dakle, blizu milion hektara je neobradjeno, nalazi se u parlogu. Pored toga u selima je 50.000 napuštenih kuća i oko 145.000 u kojima trenutno niko ne živi! Sela u Srbiji su ostale i poslednje zelene oaze života van
gradskih područja.

Kako bi se zaustavili ovi negativni trendovi na selu, Srpska akademija nauka (SANU), odnosno njen Odbor za selo, ocenio je da
se to može uraditi jedino kroz povratak zadrugarstvu. Ocena je i da je samo ime seljak i njegov rad danas potcenjen. Jer, kada kupuju repromaterijal da bi zasnovali proizvodnju, on je svake godine sve skuplji, dok kada prodaju svoje proizvode, oni postaju sve jeftiniji. Na ovaj način moć seljaka sve više slabi, a uslovi za život postaju sve teži. Da bi se prevazilazili ovi problemi seljaci
moraju da se samoorganizuju u moderne zadruge i udruženja. Seljaci, jedino udruženi mogu da opstanu, da brže i bolje rešavaju svoje probleme i da stvore bolje uslove za život. Još uvek je u toku donošenje novog zakona o zadrugama, koji se čeka od 1996. godine, kada je donet poslednji zadružni zakon koji i sad važi.

Kako bi pomogli seljacima u samorganizovanju SANU – Odbor za selo, izdao je publikaciju – vodič ,,Zašto i kako se organizovati u zadruge”. Publikacija je štampana u 50.000 primeraka, a cilj je da po 10 komada stigne do svakog sela. Namera autora i izdavača je da pomogne seljacima da se bolje organizuju i da zaštite svoje ekonomske, ali i druge interese i da se lakše snadju u novom poslovnom okruženju. To okruženje danas karakterišu brze promene u svetskoj i evropskoj ekonomiji, a dešavaju se i u Srbiji i njenoj poljoprivredi. U novim uslovima opstanak je moguć samo onima koji su spremni da se povezuju medjusobno i da boljom organizacijom i zajedničkim nastupom na tržištu, osiguraju svoj opstanak i grade budućnost. Samo udruženi mogu da postignu cenovnu konkurentnost.

Najprimereniji oblik međusobnog povezivanja malih robnih proizvođača u svetu jeste zadruga ili kooperativa, kako zadrugu nazivaju u većini razvijenih zemalja u svetu. Oko 750.000 zadruga posluje u svetu i imaju članstvo od oko 800 miliona ljudi. Kada je reč o Srbiji u njoj je registrovano 2.124 zadruge  (od toga 67,1 odsto su zemljoradničke), a 123.000 gradjana su članovi neke od zadruga. Zadruge u Srbiji imaju dvovekovnu tradiciju i jedan su od prvih oblika organizovanog privređivanja, a očekuje se da će stvaranje novog pravnog okvira za modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj doprineti oživljavanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta. Značaj zadružnog organizovanja naročito su prepoznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, one socijalne i ekonomske prirode.

Nemilosrdni zakoni tržišta i snaga jakih (velikih) često su suprotstavljeni interesima malih proizvođača. Samo medjusobno povezani ono mogu da se suprotstave ili prilagode sadašnjem ekonomskom trenutku.

(Autor je član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti)

Od kako je formirana nova vlada dug je povećan za 3.502,5 miliona evra, što je dnevni porast duga za 11,3 miliona evra ili po 131 evra u sekundi. Najbrži rast duga bio je do marta kada je dostizao impresivnih 186 evra u sekundi, ali su razduživanja u aprilu i maju usporila prosečan rast. Sada je on usklađen sa gornjim srčanim pritiskom aktivnog pušača cigareta.

Da bi rast javnog duga bio jednak kao i u trajanju prethodne vlade (6.846 miliona evra),  pošto je zaduživanje i deficit javnih finansija jedan od najčvršćih dokaza kontinuiteta u ekonomskoj politici, ostala je mogućnost da se poveća za još 3.344 miliona
evra, što je 2,9 miliona evra dnevno (računajući i neradne dane, jer vlada uvek radi), ili po 33 evra u svakoj sekundi.

U maju je unutrašnji dug države iznosio 6.620 miliona evra i smanjen je za 134,8 miliona, u odnosu na april, dok je povećan za 1.170,1 miliona, u odnosu na maj prošle godine. Spoljni dug je bio 9.512,4 miliona i povećan je za 27,6 i za 2.212,4 miliona, respektivno, dok su indirektne obaveze iznosile 2.839,7 miliona, i povećane su zap o 0,4 miliona i iza 564,7 miliona evra.

Impozantno stanje javnog duga od 18.972.200.000 evra bilo je dovoljno za svakojake alternativne kupovine, potrošnju i ulaganja. U tabeli nismo ažurirali cene odabranih spin-proizvoda, jer nam i nije cilj spinovanje već ukazivanje na zastrašujuće visine litica sa kojih nam preti pad bez padobrana. Pošto nam sledi berba pšenice, a koja će roditi u zavidnoj količini, da bi se
otplatio ukupan javni dug trebalo bi nam 68 miliona tona ovog proizvoda, bez obračuna kamate, naravno. Smanjivanje javnog duga u maju za 107 miliona evra uštedelo se oko 400 hiljada tona te pšenice. U maju je plaćena kamata u iznosu od 57,3 miliona evra, što je alternativno moglo da se potroši na mnogo načina. Između ostalog da se napravi 29 kilometara jeftinijeg autoputa, bez troškova ugrađivanja i konsaltinga.

Izvor:apr.gov.rs, izračun
autora

Obzirom na to da zbog uporedivosti podataka iz prethodnih godina (o tome u drugom radu), Delhez  čine Maxi, Pekabeta i C Market, njihova zbirni prihodi u 2012 su bili preko 133 milijarde dinara ili oko 38% ukupne realizacije grane. Sa novom akvizicijom Agrocor će imati oko 115 milijardi ili oko 35% grane. Zbirno dva velika subjekta imaju oko 73% grane maloprodaje. Interesanto je takodje i geografska lokacija ovih ‘’super divova’’. Naime ovi lanci su već pokrili geografski veliki deo Srbije, njihova moć će biti mnogo veća van Beograda, obzirom da u Beogradu  postoje i drugi lanci (Veropulos, AMAN, CDE S i sl). Loklani karkater imaju Gomex (teritorija Vojvodine, Univerexport, takodje), DIS-centralna Srbija), Europrom Valjevo, i sl.

Problem koji je veoma izvestan se nalazi u domenu snabdevanja od strane domaćih proizvodjača. Pregovaračka snaga ovih lanaca je toliko sada uvećana da će domaći proizvodjači imati izrazito velike dodatne troškove. U tabeli se vidi da Mercator je u 2012 samo po  osnovu dodatnih rabata i kasa skonta prihodovao 4,5 milijardi dinara, što je njiovu osnovnu maržu od 17% uvećalo na preko 25%.

Takodje, ono što je bitno istaći je i činjenica da će doći do masovne supstucije domaće robe uvoznom (uostalom to je i očekivano obzirom  na intenciju da se preko ovih lanaca poveća ponuda njihovih nacionalnih  brendova). Fiansijski izveštaji  dve kompanije koje ulaze u akviziciju su više nego itnersantni. Obe beleže gubitak u poslovanju u 2012 godini.

Mercator

IDEA

Izvor: APR

Ibid,

Oba trgovinska lanca su u 2012 zabeležila izrazito velike gubitke. Razlozi gubitaka ovih kompanija su bitno drugačiji. Merkatorov gubitak od 382 milinona rezultat je velikog poslovog gubitka nastlaog pre svega zbog povećanja vrendosti pozicije nabavna vrednost prodate robe koja se povećala za oko 6 milijardi kao i prihod od prodaje. Gubitak je delimično umanjen velikim iznosom ostalih prihoda pre svega dodatno odobrenih kasa i rabata od strane dobavljača. Kod IDEA-e situacija je znatno drugačija, enormni gubitka od 4 milijarde rezultat je  velikih troškova finansiranja (iako su više nego prepolovljeni dugoročni i kraktoročni krediti, ali se uvećala obaveza prema povezanim licima i obračun kamata po tom osnovu (podaci  ’’napomena uz finansijske izveštaje’’). Zaključak se nameće sam po sebi…nije potrebna dodatna elaboracija.

Tokom privatizacije poljoprivrede bez posla ostalo 50.000 radnika. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi poljoprivredna preduzeća i omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada
najpotrebnije. Zadružni sektot oštećen za dve milijarde evra

Tvrdnje Saveta za borbu protiv korupcije da privatizacija poljoprivrednih preduzeća u Srbiji nije obavljena na zakonit način su potpuno tačne. To telo je i ranije i ne samo u agraru, upozoravalo na sporne slučajeve, ali očito kod nadležnih nije bilo sluha za dokaze koje je predočilo. Kada je reč o poljoprivredi, nekolicina ljudi koja se bavi tom oblašću je od samog početka upozoravala da se privatizacija sprovodi na pogrešan način. To je, međutim, bilo ocenjeno kao „jeres“ i bili su verbalno proganjani i napadani zbog takvog mišljenja. Poništene privatizacije (svaka četvrta), pak, jasno pokazuju ko je bio u pravu.

,,Problem je nastao kada je 2005.godine usvojena strategija privatizacije u poljoprivredi, kojom je državno vlasništvo nad zemljom označeno kao recidiv prošlosti. Insistiralo se na modelu ishitrene privatizacije, a svako ko se tome suprotstavljao predstavljan je kao retrogradni element. Rezultat takve politike je ogroman broj poništenih privatizacija zbog lošeg gazdovanja, pa su desetine hiljada hektara zemljišta vraćene u državno vlasništvo. Na žalost, u tim propalim privatizacijama otuđena je mehanizacija i druga oprema, spašeno je samo zemljište. Zadatak države je sada da u procesu restrukturiranja oporavi ta poljoprivredna preduzeća, omogući im da opet „stanu na noge“. Reč je o firmama koje mogu dobro da rade i što je najvažnije, sposobna su da zapošljavaju radnu snagu, što je Srbiji sada najpotrebnije’’,  kaže Milan Prostran iz Privredne komore Srbije.

Uloga države

Dakle, država sada mora što većem broju tih preduzeća da omogući da uspešno izađu iz stečaja, da im očisti bilanse i spasi ih od likvidacije.  Međutim, smatra se  da ne treba žuriti sa novom privatizacijom tih kombinata, već sačekati da oni prvo stanu na „zelenu granu“. Po ovome što se sad radi ispada da je otkrivanje „rupe na saksiji“ najzastupljenija politička aktivnost u Srbiji, ali posle političkih promena nosioci „prevrata“ ili su bili nesposobni ili nisu želeli iz ličnih i posebno uskopartijskih interesa, da
izgrade drugi konzistentan državni sistem. Period u kome se menjaju „pravila igre“ posebno pogoduje malverzacijama, a to se upravo i desilo u slučaju poljoprivrednog zemljišta, a na brojne malverzacije ukazao je u svom izveštaju i Savet za borbu protiv korupcije podsećajući da prilikom prodaje preduzeća nije bio regulisano vlasništvo i status zemljišta koje su ona koristila. Prema
ranijoj i sadašnjoj regulativi, promet poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini nije dozvoljen, zbog čega se u ranijem sistemu parcele nisu ni vodile kao vlasništvo preduzeća, kombinata ili zadruga. Savet tvrdi da je Agencija za privatizaciju, prodajući kombinate, zapravo obavljala promet zemljišta nad kojim su oni imali pravo korišćenja, iako za to nije bila nadležna, čime je
načinjen propust u procesu privatizacije. Agencija za privatizaciju negirala je te tvrdnje. U dopisu koji je uputila Savetu, Agencija potvrđuje da „nikada nije bila ovlašćena, pa samim tim nije ni prodavala zemljište, već isključivo kapital preduzeća, tj. preduzeća u celini kao pravno lice sa svim svojim pravima, obavezama i imovinom“. Upravo se u tim pravima, međutim, i krije „kvačka“ jer se vrednost zemljišta nije nalazila u knjigovodstvenim bilansima, ona nije ulazila ni u procenu vrednosti firme niti u početnu cenu na licitacijama. Interesantno je da su aukcije na kojima su se prodavala preduzeća iz agrara bile izuzetno dobro posećene, u mnogim slučajevima postizana je i zaista dobra cena (ukoliko se ne uzimaju u obzir obradive površine kojima su raspolagala). Sa dokazom o plaćenoj ceni za firmu, novi vlasnici su se uglavnom bez problema u katastru upisivali i kao vlasnici zemljišta. Tu situaciju je jako teško ispraviti pa bi brzo mogla da usledi preprodaja poljoprivrednog zemljišta i čitavih agrobiznisa strancima, „a potom će se tragovi kapitala od tih prodaja zagubiti na nekom ostrvlju“.

Neodgovrnost odgovornih

Posebno je pitanje ko i kako treba da snosi odgovornost za jednu četvrtinu od ukupno privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji za koje su ugovori o privatizaciji poništeni, a njihova imovina opljačkana, bez ikakvih posledica po nesavesne kupce i sve u lancu državnih institucija, koji su bili dužni da kontrolišu da li novi vlasnici ispunjavaju ugovorne obaveze. U deceniji protekle privatizacije agroprivrede Srbije, bez posla je ostalo više od 50.000 radnika, a to je više od 150.000 gladnih usta. U privatizaciji poljoprivrednih kombinata su oštećeni njihovi radnici i penzioneri koji su decenijama odvajali deo ostvarene dobiti i umesto
raspodele na plate izdvajali za kupovinu zemljišta, mehanizacije, izgradnju objekata.

,,Najveća greška je učinjena u poljoprivredi gde su pokidani repro lanci od njive do trpeze. To znači da je pogrešno uradjena
privatizacija i da seljaci, oni koji su gradili prehrambenu industriju, šećerane i kombinate nisu postali njeni vlasnici sa akcijama. Da se to dogodilo, što je bilo normalno, oni bi uticali i na cene sirovina koje proizvode, a ovako su potčinjeni i ucenjeni od vlasnika prehrambene industrije… Sad se formiraju klasteri kao nešto novo. To nije tačno mi smo to sve imali, samo se zvalo reprodukcioni lanac. Dakle, sve što je bilo uništeno je, pa danas ne možemo ni približno to da stvorimo. Zato i imamo samo 30 odsto proizvodnje iz 1989. godine sa kojom se poredimo! Sve ovo govori da mi u zemlji danas imamo nedogovornost odgovornih za pogrešno uradjeno’’, navodi Prostran.

Potrebna restitucija zadružne imovine

Neophodno je pokrenuti pitanje restitucije zadružne imovine, koje predstavlja tabu temu u društveno-ekonomskom i političkom sistemu Srbije.  Nema razloga zašto pravo na povraćaj imovine ne bi imale i zadruge, “kad  ga po Zakonu o restituciji imaju sve verske ustanove i naslednici svih fizičkih lica”, dodaje profesor Poljoprivrednog fakulteta dr Miladin Ševarlić. “Prema gruboj proceni, zadružni sektor je oštećen za više od dve milijarde evra po osnovu oduzetih zemljišnih površina i imovine širom Srbije”. Pred zadružnim sektorom Srbije stoji više neregulisanih pitanja koja zahtevaju urgentno rešavanje i neophodno je što pre
preduzeti značajne reformske procese. Najveći problem odnosi se na “protivustavno egzistiranje društvene svojine u zadrugama, imajući u vidu da od Ustava 2006. godine ne postoji društvena svojina”. Ta svojina je de fakto nastala kao zadružna, radom i poslovanjem zadrugara i zadruga, ali se iz političkih i pravnih razloga vodila kao društvena svojina. “Mi smo jedinstveni u svetu
po tome što u sektoru zadrugarstva, izuzimajući članske udele zadrugara, u zadrugama praktično nema imovine koja je imovina zadruga ili zadrugara”.

Dakle, neophodno je što pre doneti ili novi Zakon o zadrugama ili odredbe postojećeg zakona o povraćaju zadružne imovine zadrugama i zadružnim savezima sprovesti u delo, “jer nije tačno da ne mogu da se sprovedu”, već se radi o koliziji ovog i drugih, kasnije donetih zakona, kao što je Zakon o stečaju. Kada danas gvorimo o zadrugarstvu krajem 2.011 bilo je 2.088 zadruga različitih vrsta, od toga treba odbiti oko 200 zadruga koje su po Zakonu o ubrzanom stečaju likvidirane, pri čemu poljoprivredne zadruge čine dve trećine zadruga, slede omladinske i studentske, stambene i drugi oblici. Prema najnovijim podacima danas imamo oko 1.733 zadruge, a živih je oko – 1.500. Inače, 2012. je bila i godina zadrugarstva. Svake godine prve subote u julu obeležava se Međunarodni dan zadrugarstva, od 1923. u okviru Međunarodnog zadružnog saveza, a od 1995. i kao Svetski dan zadrugarstva po odluci Ujedinjenih nacija. “U 2012. godini to  je to bilo posebno značajno, jer se taj dan obeležavao u 2012. godini koja je proglašena Međunarodnom godinom zadruga”. Srbija  je inače jedina zemlja u svetu koja je donela
poseban zakon samo za jednu zadrugu, i to Zakon o srpskoj književnoj zadruzi 1997. godine u znak zahvalnosti za to što je značajno doprinela  očuvanju i razvoju srpske nacionalne kulture, ali i drugih naroda i nacionalnih manjina koji žive na teritoriji Srbije.

Propusti u procesu privatizacije

Dakle, mnoga preduzeća privatizovana su bez prethodno rešenog pitanja svojine nad zemljištem”, navedeno je u saopštenju
povodom izveštaja o državnom i zadružnom zemljištu u postupku privatizacije koji je Savet 6. novembra 2012. godine dostavio Vladi Srbije. U izveštaju je istaknuto da je propusta bilo u samom procesu privatizacije, zato što je promet zemljišta sprovodila Agencija za privatizaciju iako za to nije bila nadležna jer je, u skladu s važećim zakonima, poljoprivredno zemljište u javnoj svojini van prometa.

„S tim u vezi, Uprava Ministarstva poljoprivrede za poljoprivredno zemljište dužna je da pribavi podatke o promenama
katastarskog stanja na zemljištu nakon privatizacije, o promenama vlasnika na državnoj i zadružnoj svojini, kao i da utvrdi da li su rađene uknjižbe prava svojine na kupce društvenog kapitala na osnovu ugovora o privatizaciji”, naglasili su u Savetu. Savet smatra i da je Agencija za privatizaciju dužna da pruži dokaz o tome na osnovu kojih ovlašćenja je otuđila državno i zadružno
zemljište. „Takođe, neophodno je da se isprave greške koje su na osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala učinjene promenom vlasništva na državnoj i zadružnoj svojini, odnosno da se te nepokretnosti vrate titularima javne i zadružne svojine”, zaključeno je u izveštaju.

Mnogi će reći da je bolje da se neko oglasi nekada nego nikada, ali je problem u tome što je sada u suštini prekasno. Poljoprivredna preduzeća po Vojvodini su rasprodata, mnoga upropašćena i opljačkana, a na to kakav će rezultat biti i kakve su mućke moguće upozoravano je čim je privatizacija počela i za to nije trebalo biti vidovit i veliki ekspert. Naime, u Zakonu o privatizaciji potpuno neshvatljivo i apsurdno piše da preduzeće pre privatizacije uopšte ne mora da ima razgraničeno koliko tačno ima društvenih, državnih i zadružnih oranica i da to razgraničenje može i treba da se uradi posle sklapanja ugovora o prodaji. Kako je pisalo tako se i radi pa je ogromna većina poljoprivrednih kombinata prodata na neviđeno.

Zašto je to razganičenje važno? Pa zato što onaj ko kupi kombinat kupuje i društvene oranice, dok državne i zadružne nisu na prodaju i njima bi trebalo da upravljaju i gazduju država i zadruge. Za državne treba da se plaća arenda i da idu na licitaciju, a zadružne bi trebalo vratiti zadrugama. Kao posledicu svega, imali smo dve vrste mućki. Prva je bila da se državne ili zadružne njive posle prodaje kombinata uračunaju u društvene i da se, naravno, kupi ono što se kupiti ne sme te da gazde imaju ekstrazaradu. Druga je bila da se „promeni lokacija parcele” i da se njive na boljem mestu, to jest u blizini grada ili autoputa, proglase za društvene, a one lošije i jeftinije za državne… Zadružne njive su problem koji tek čeka rešenje.

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je nedavno da će biti formiran međuresorni tim, koji će se sastojati od predstavnika Tužilaštva, policije, ministarstava poljoprivrede i finansija, da ispita „bezakonje koje vlada“ u slučajevima propalih privatizacija poljoprivrednih kombinata i poljoprivrednog zemljišta. Mislim da se kriminalu u raspolaganju poljoprivrednim zemljištem mora stati na put – naglasio je ministar. Kako je naveo, treba ispitati da li stečajni upravnici u raznim slučajevima u Vojvodini  Srbiji rade u interesu države, poljoprivrednika ili u interesu nekog krupnog kapitala koji je zapravo izazvao te loše privatizacije, zbog čega su te firme otišle u stečaj.

Primeri iz Vojvodine

Privatizacijom šest poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini kupci su se domogli zemljišta koje su ili preveli na svoje ime ili ga koriste i državi ne plaćaju zakup iako je reč o državnom vlasništvu. Reč jeo preduzećima ,,Miletić’’, ,,Zmajevo’’, ,,Maglić’’, ,,Feketić’’, ’’ Vojvodina’’ i ’’Gakovo’’, a s obzrioom na to da godišnji zakup po hektaru košta od 100 do 500 evra, te da su ova preduzeća sa 9.000 hektara državnog zemljišta privatizovana pre sedam godina, država je zakinuta za oko 16 miliona dinara.

Međutim, po istom modelu po kojem je Borislav Lilić iz Odžaka kupio ,,Ratkovo’’, otišla su i ostala preduzeća – novi vlasnik je po isplati poslednje rate, državno ili zadružno zuemljišpte tog poljoprivrednog dobra preveo na svoje ime, da bi ga potom preprodao. Druga varijanta je da novi vlasnik koristi zemlji, a državi ne plaća zakup. Tako je samo u slučaju ,,Gakova’’, novi vlasnik od 6.000 hektara u državnom vlasništvu prisvojio više od pola. Većina kupaca u Vojvodini ne plaća zakup državi
za preduzeća uz koja su dobili zemlju na korišćenje – tvrdi Nenad Ilić iz Udruženja za borbu protiv korupcije ,,Obruč’’ iz Odžaka. On kaže da je Lilić pored ,,Ratkova’’ koje je prodao ,,Žito Osijeku’’, prodao irskom fondu i poljoprivredna  obra ,,Miletić’’ iz Srpskog Miletića i ,,Maglić’’ iz Bačkog Maglića, koja imaju oko 3.300 hektara državne zemlje.

Državna zemlja u privatnom vlasništvu

Da kupci državnu zemlju prevode na svoje ime ustanovio je i Savet za borbu protiv korupcije. Oni se pozivaju na dopis
Ministarstv poljoprivede u kojem se navodi da je oko 2.000 hektara zemljišta u okviru preduzeća ,,Ratkovo’’ moglo samo da se koristi, ali ne i da se u katastru prevede u privatnu svojinu. Ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na pitanje kakav je imovinsko – pravni status ovih preduzeća, da li su novi vlasnici preveli zemljište na sebe i da li plaćaju zakup.

Agencija za privatizaciju saopštila je da je pri prodaji poljoprivrednih dobara i dalje u državnom vlasništvu ostalo zemljište koje su ta dobra koristila. Reagujući na izveštaj saveta za borbu protiv korupcije, Agencija navodi da nije nadležna da učestvuje u utvrđivanju poljoprivrednog zemljišta u privatizaciji, niti da izuzima delove imovine iz kapitala preduzeća prilikom prodaje.

Šta će biti – videćemo.

B. Gulan

Antrfilei

Poništena svaka četvrta privatizacija

Od preko 200 privatizovanih poljoprivrednih preduzeća u Vojvodini svaka četvrta privatizacija je poništena, a u 15 agrokombinata Privredni sud je uveo stečaj.

Šteta nastala zbog loših privatizacija verovatno nikada neće biti izračunata, a malo je verovatno da će iko odgovarati jer je u ogromnom broju slučajeva pljačka urađena po ,,zakonu’’.

Uz preduzeće i zemlja

Predrag Matijević, jedan od najvećih zemljoposednika u Srbiji sa 17.000 hektara u vlasništvu, kaže da je u preduzećima koja je on kupovao kroz privatizaciju bilo jasno razgraničeno društveno i državno vlasništvo. Poljoprivredna dobra koja smo kupovali  imala su u svom vlasništvu poljoprivredno zemljište. Za ono koje se vodi kao državno, mi licitiramo i dobijamo ga na korišćenje na jednu do tri godine ako ponudimo veću cenu. U zavisnosti od opštine, cene zakupa na godinu dana su od 100 do 500 evra po hektaru’, navodi Matijević u izjavi za javnost.

Ukupni izdaci iznosili su 244,7 milijardi dinara i povećani su za 12,8%, što je 27,8 milijardi dinara, u odnosu na 2011. godinu. U skladu sa smanjenim zaduživanjem u 2012 godini su smanjeni samo izdaci za kapitalne izdatke (za 2,9 milijardi) i za nabavku finansijske imovine (za 72 miliona).

Povećani su izdaci za:

-         Korišćenje robe i usluga za 9.565 miliona dinara;

-         Za zaposlene za 7.372 miliona;

-         Subvencije za 6.445 miliona;

-         Donacije i transferi za 2.926;

-         Otplata glavnice za 1.957;

-         Otplata kamata za 1.300;

-         Prava iz socijalnog osiguranja za 930 miliona;

-         Ostali rashodi za 223 miliona.

Razlika između primanja i izdataka bila je 4.762 miliona dinara većih primanja, dok je u 2011. godini višak iznosio 765 miliona. Kada se iz primanja isključe primanja od zaduživanja dolazimo do budžetskog deficita od 20,7 milijardi dinara u 2011. i deficita u iznosu od 7,3 milijarde dinara u 2012. godini.

Na servisiranje javnog duga potrošeno je 11.331 milion dinara, što je povećanje za 3.997 miliona dinara u odnosu na 2011. godini. Udeo troškova servisiranja duga u ukupnim primanjima povećan je sa 4,1% u 2011 na 4,8% u 2012. godini.

Finansijski izveštaji obradjeni su za 92157 društava.

Sa dobitkom je poslovalo je 53396 privrednih društava – smanjenje 5,9% u odnosu na 2011. Neto gubitak povećan je za
četvrtinu i iskazala ga je 31498 društava dok 7263 društva nije ni predalo finansijski izveštaj.

Ukupan finansijski gubitak veći je za 77,5% .

Interesantno je da preduza  koja se bave trgovinom ima 32933 a u predadjivačkoj industriji ih je samo 17047.

Bez zaposlenih (samo srpski fenomen) 24370 društava, sa jednim zaposlenim 21255 društava, od dva do pet zaposlenih 26953
društva.

U 2012. godini broj malih privrednih društava smanjen je za 1,2% a broj zaposlenih u njima 3,2% .

Rasli su i finansijski rashodi za 31,6% (uzrok: troškovi kamata i kursne razlike).

Sopstveni kapital u izvorima finansiranja pao je sa 1 din pozajmljenog kapitala na 0,60 dinara sopstvenog kapitala. U 2011.
taj odnos je bio 1 din naspram 0,66 din.

Rasli su i kumulitani gubitci po stopi od 8,3%

Gubitke iznad visine kapitala iskazalo je 25261 društvo ili 20% više u odnosu na prethodnu godinu.

Kumulirani gubici privrede iznose 2.462.814 miliona dinara.

Ogromna stopa izgubljenog kapitala sa 33,8% u 2011. povećana je na 35,4%  u 2012.

Ukupne obaveze beleže rast 10,5%

Ukupne kreditne obaveze od 2 964 143 miliona dinara povećane su za 10,4%

Kratkoročni krediti čine više od polovine ukupnih kredita.

Privreda je imala i negativan neto obrtni kapital od 279 652 miliona dinara.

Kada se izanaliziraju finansijski podaci o poslovanju privrede u 2012. godini uoči se sva dramatičnost i negativni trendovi skoro svih performansi. Rizici poslovanja nastavljaju da rastu zbog rasta rashoda po osnovu kamata jer je trostruko umanjen racio pokrića kamata u odnosu na prošlu godinu. Ukoliko privredi ne podje za rukom, a neće, da se razdužuje iz tekućeg poslovanja u potpuni sunovrat i likvidaciju otići će u naredne dve godine 50% privrednih društava. Celokupna privreda svela se na 38000 zdravih preduzeća koja treba da nose teret celokupnog društva. Tragičnom epilogu drame zvane privreda Srbije prisustvovaćemo u skoroj budućnosti.

Iz izveštaja se vidi hronična bolest srpske privrede nedostatak kvalitetnog dugoročnog kapitala pre svega onog najkvalitetnijeg, sopstvenog kapitala.

Napomena: Do iznosa sopstvenog kapitala se došlo oduzimanjem od iskazanog kapitala u Saopštenju APR-a neuplaćenog upisanog kapitala i gubitka iznad visine kapitala.

Kakav uticaj negativni neto obrtni kapital ima na dugoročnu finansijsku strukturu možemo videti nakon obračuna EMS modela
za predviđanje bankrotstva koji predstavlja modifikovani Altman Z skor za tržišta u nastajanju. Ovaj skor se računa pomoću sledeće formule:

6,56x(neto obrtni kapital/aktiva) + 3,26x(zadržana zarada/aktiva) + 6,72x(poslovni dobitak / aktiva) + 1,05 (kapital/ukupne
obaveze) + 3,25

Ovaj pokazatelj za privredu Srbije iznosi 5,23. Rejting BB je u intervalu 4,95-5,25 i u ovom modelu predstaavlja sivu zonu.
Distres zona počinje od skora od 3,20. Privreda Srbije je pod snažnim pritiskom finansijskih rashoda tako u slučaju da uzmemo umesto poslovnog dobitka neto dobitka imamo vrednost 5,00

Napomena: U obračunu ukupnih obaveza su isključeni spontani izvori finansiranja ukupne obaveze u obračunu predstavljaju ukupne kredite.

Nekako sam došao kući iza ponoći, a još sam se i rano probudio kako ne bih zakasnio na posao. Ali, kad sam došao na stanicu mog omiljenog prevoznika JKP GSP-a Beograd video sam da nemam ni karticu Bus-Plus-a a ni dovoljno novca za doplatnu kartu (ko me je terao da doplaćujem pivo prethodne noći kada je naš ugledni umetnik zatvorio kafanski račun). Uđem ja u moj omiljeni prevoz rešen da platim kaznu, ukoliko uđe kontrola, što se naravno i dogodilo. Dve lepe, mlade (ovo mu dođe kao pleonazam jer je sve što je mlado i lepo) kontrolorke su ušle, ja dao ličnu kartu, a one dadoše meni “Opomena” sa sve izlistanim mojim ličnim podacima, kao i o vozilu, liniji, i iznosu koji trebam da platim.

Prihvatam ja kaznu za zadovoljstvo prethodne večeri, i platiću u odobrenom mi roku. Ali, zagolica mi znatiželju zašto mi na uputstvu za uplatu 1.500 dinara stoji račun Apex Solution Technology doo, a ne mog omiljenog prevoznika JKP GSB Beograd. Odem na portal APR-a i prijatno me iznenade podaci kako je ova firma sa tako mudrim nazivom na stranom jeziku povećala broj zaposlenih sa 19 lica u 2011, na 355 lica u 2012. godini. Još me je prijatnije iznenadio podatak da su povećali poslovne prihode sa 107,9 miliona dinara, u 2011, na 1.052 miliona dinara u 2012, a tek neto dobitak sa 1.119 na 48.461 hiljada dinara!!! Kakva lepota od poslovanja u Srbiji. A ja se misaono bakćem sa mangulicama, ružama, heljdom i sličnim budalaštinama.  Konsalting brate! I to omiljenom mi javnom prevozniku kome sam mislio da platim kaznu. Mislio sam i da JKP GSP višak
zaposlenih, a ne AST (strah me je od veličine firme da joj ponavljam ime) šalje u kontrolu, da trpi neprijatnosti od lokalnog stanovništva. Svašta sam naivno mislio.

Bilo bi lepo da se uporedi gubitak u poslovanju JKP GSB-a sa dobitkom privatnih firmi koje autsorsuju njene delatnosti, ili mu “pomažu” u poslovanju. Naravno, ne samo GSB-u već tolikim omraženim javnim preduzećima koja čim pre treba privatizovati, a kako bi nama naivnim građanima Srbije svanulo.

Mislim se nešto, umesto što se skraćuju robije zatvorenicima, jer država nema dovoljno sredstava da finansira boravak u zatvorima, zar ne bi bilo pametnije da se organizuju javni radovi za izgradnju novih zatvora? A da u zatvoreničkim poljoprivrednim gazdinstvima robijaši krenu za rade i pošteno zarađuju novac uzgajajući najmirisnije plodove koji na našoj zemlji još uvek mogu roditi? Ipak će ona još samo 6 meseci biti naša, a onda će postati bilo čija, jer će moći da je kupuje ko god poželi. Pa kad rasprodamo javna preduzeća i obradivo zemljište Bog ima da nas kao nebeski narod pogleda.

Al, eto, ko mi je kriv što okupljanje nisam zakazao za petak. Ne bi mi ovakve misli navirale.

Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev kod Makedonije kod koje su podaci iz ankete o radnoj snazi.

U 1981. godini su sve BJR imale zajedničku valutu dok u 2012 godini imaju različite valute, i nivoe cena u odnosu na prosečan u EU ili Nemačkoj. Stoga priložene podatke o platama iz 1981. godine u sadašnjim evrima treba tumačiti kao kupovnu moć
tadašnjih i sadašnjih plata za kupovinu robe i usluga u Nemačkoj, a ne u našim zemljama. Prosečna plata u 1981. godini bila je 271 evro, bila je najveća u Sloveniji (314 evra), a najmanja u Makedoniji (222 evra). Tada su bile mnogo manje razlike u platama, kako među republikama, tako i unutar republika među delatnostima. Iz poređenja je isključena teritorija Kosova i Metohije.

Šta nam, između svega mogućeg, kažu podaci?

-         Prosečna zarada na teritoriji nekadašnje SFRJ povećana je za 15% (sa 508 na 582 evra), broj zaposlenih smanjen je za petinu (sa 5,7 na 4,5 miliona), a mesečni fond isplaćenih zarada smanjen je za 10% (sa 2,9 na 2,6 milijardi evra);

-         U Sloveniji je prosečna zarada povećana za 70% (sa 588 na 1.000 evra), broj zaposlenih je smanjen za 10% (sa 780 na 700 hiljada), a fond zarada je povećan za 51% (sa 459 na 695 miliona evra);

-         Crna Gora je imala rast prosečne zarade za 9% (sa 455 na 497 evra), broja zaposlenih za 26% (sa 133 na 167 hiljada), uz rast fonda zarada za 32% (sa 61 na 80 miliona evra);

-         Hrvatska ima rast prosečne zarade za 30% (sa 559 na 729 evra), broj zaposlenih je smanjen za 22% (sa 1.418 na 1.110 hiljada), te je fond zarada povećan za 1% (sa 795 na 804 miliona evra);

-         Makedonija je imala pad prosečnih zarada za 17% (sa 416 na 346 evra), rast broja zaposlenih za 18% (sa 435 na 514 hiljada), a fond zarada smanjen je za 7% (sa 182 na 170 miliona evra);

-         BiH ima smanjenje prosečne zarade za 9% (sa 466 na 424 evra), pad broja zaposlenih za 24% (sa 855 na 651 hiljadu), pa je fond zarada smanjen za 34% (sa 398 na 262 miliona evra);

-         Srbija je imala pad prosečne zarade za 15% (sa 485 na 410 evra), broja zaposlenih za 34% (sa 2.043 na 1.342 hiljade), a fonda zarada za 40% (sa milijardu na šest stotina miliona evra mesečno).

-         Sve BJR imale su pad broja zaposlenih u poljoprivrednim preduzećima, u industriji i u rudarstvu, uz razliku u dubini pada zaposlenosti;

-         Sve su povećale broj zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu, osim što je Hrvatska smanjila za 1% broj zaposlenih u zdravstvu;

-         Sve su imale rast fonda isplaćenih zarada u ove tri delatnosti (izuzev što je u Srbiji smanjen u obrazovanju za 15%), pri čemu je Slovenija imala najveći  relativan rast fonda zarada u sve tri oblasti (u upravi za 184%, u obrazovanju za 169%, a u zdravstvu za 118%).

-         Fond zarada po stanovniku povećan je u Sloveniji za 39% (sa 243 na 338 evra), u Crnoj Gori za 23,5% (sa 104 na 129 evra), i u Hrvatskoj za 9% (sa 173 na 188 evra), dok je smanjen u Makedoniji za 13% (sa 95 na 83 evra), u Bosni i Hercegovini za 29% (sa 97 na 68 evra), a u Srbiji smanjen je za 35% (sa 129 na 84 evra).

Dinamike po delatnostima nećemo analizirati usled razlika u obuhvatu plata i zaposlenih u dva odabrana perioda. Podaci su tu da govore i bez reči.

ŠTA SMO HTELI – DOŠLI, A U STVARI TEK SAMO POŠLI Pre nešto godina tačnije 2005 godine  Marković Jovan diplomirani građevinski inženjer je rešio da oživi staro zavičajno imanje u selu Sibnica. U prvo vreme ideja je bila, druženje sa životinjama i
prijateljima a  i gajenje ukoliko im to potrebe zahtevaju. Kako je govorio pokojni deda Marko: za razliku od ponekih ljudi stoka ima karakter. Dobri su to drugari i  to lepo funkcioniše. No već krajem 2006 godine se došlo do broja koji je prevezilazio te mogućnosti. Kažu da su Feničani nestali kad su izmislili novac. Da ne bi smo prošli kao oni, počeli smo da trampimo životinje za neke druge razne i raznorazne. Kako ponuda za razmenu nije bila kako smo očekivali  nastavili smo gajenje životinja i za dalju
prodaju.

KAKO  RADIMO – IMAMO VIŠE SREĆE NO PAMETI    Proteklih godina bavimo se uzgojem MANGULICA,  uglavnom
beli soj, kojih imamo i nudimo na razmenu, prodaju, dogovor. Nešto malo imamo i riđeg soja i moravke.  Životinje
isključivo gajimo na slobodi, što znači  postavili smo ogradu na nekoliko hektara (oko polovine od 11.5 ha) što šume, što livada , što jaruga, i pustili životinje na slobodu. Imaju veliku baru sa tekućom vodom skoro cele godine i bunar sa đermom koji još nisu naučile da koriste samostalno!? Sve ostalo je prepušteno njima na volju. Uče nas one kako da im omogućimo normalno bitisanje, i kako je pametnom čoveku obično dovoljno ponoviti stotinu puta, mi ponekad i shvatimo.  Tek zaključak bi bio: što se manje mešamo to bolje po njih. Treba im samo pomoći u onom delu koji smo im ograničili postavljanjem ograde: dodatna hrana, materijal za izradu zimovnika, zaštita od parazita i sl. FUNKCIONIŠEMO – KAKO MOŽEMO, NE ZAVARAVAMO SEUz ličnu konstataciju da domovina nema nikog drugog osim nas, i da zato samo nama i mora da otme, sa ovom okupiranom teritorijom koja sebe naziva državom nemamo nikakvu saradnju. NIKAKVU POMOĆ NE OČEKUJEMO I NE TRAŽIMO poštujući čuvenu izreku: Ne veruj Danajcima ni kad darove donose (Publije Vergilije Maron). Danajci su bili grčko pleme sa Peloponeza, potomci mitskog kralja Danaja. Navodno, Danajci su bili ti koji su doneli Trojanskog konja pred kapije Troje. Shodno tome Danajski dar  smatra se opasnim i pogubnim poklonom.  Toliko mrcvarenje od strane administracije i gubljenje vremena se ne može nadoknaditi finansijskim sredstvima. To je udruženo kao za zločinačke delatnosti: parking servisi, javna preduzeća, osiguravajuća društva, banke i državni organi. Rade šta im padne na pamet (ili na glupost) a ne možeš im ništa.