ММФ: Удео јавног дуга у БДП-у у 2024. години

ММФ шестомесечно ажурира светске макроекономске податке и има једну од најбољих светских база података (линк) са педесетак основних показатеља. Има и низ других база података са монетарним, финансијским трговинским и другим показатељима, али ово је основна база за било каква међународна поређења, и за праћење макроекономских кретања у појединачним земљама.

Овде је изабран показатељ удела јавног дуга у номиналном БДП-у по текућем курсу локалне валуте. Нећемо коментарисати податке о томе да није исто уколико се дугује повериоцима у својој земљи (Јапан и Кина, на пример) или странцима.

Међу земљама и територијама са подацима Србија се налазила на 106. месту од 185, те се по овом поређењу може сматрати средње задуженом земљом.

Од земаља у окружењу Мађарска има највећи показатељ јавног дуга (74,7% БДП-а), а већи још имају Црна Гора (62,3%), Хрватска (59,5%), Албанија (58%), С. Македонија (54,6%) и Румунија (53%).

Релативно мали јавни дуг, упоредив са Русијом (20,8%) имају БиХ (29,7%), Бугарска (23,4%) и Косово и Метохија (18,4%), коме се налази на 170. месту међу 185 земаља и територија.

Судан је на првом месту, као грађанским ратом погођена држава, па следе Јапан, Сингапур, Грчка, Италија, Бахреин па САД на седмом месту.

У односу на 2019. годину, Украјина је повећала удео јавног дуга у БДП-у за 43,4 процентна поена, и већи раст су имали само Судан, Лаос и Палау.

Русија, погођена санкцијама колективног запада, повећала је јавни дуг само за 7 процентних поена (4,4 од 2021), и упоредива је са Индијом која је повећала за ,4 (са 75% на 82,4%).