3 Poljoprivreda

PESTICIDI: Više neće moći da baca kako ko stigne

Od 1. januara 2022. godine izmene Zakona o zaštiti bilјa predvideće obaveznu obuku svih korisnika sredstava za zaštitu, njihovo sertifikovanje, kao i redovne kontrole opreme koja se koristi pri tretiranju voća i povrća. Ove novine, pre svega, imaju za cilј povećanje nivoa bezbednosti hrane. Uoči primene novih mera, fondacija Ana i Vlade Divac inicirala je istraživanje na uzorku nešto većem …

Pročitajte Još »

Izvoznici i IPARD novac

Izvoz polјoprivrednih proizvoda prošle 2020. godine bio je 4,1 milijardu dolara. Očekuje se da će ove godine premašiti pet milijardi dolara. To je delom rezultat i investicija realizovanih sredstvima iz pretpristupnih fondova. Glavni izvozni proizvodi u izvozu su kukuruz, malina, pšenica, cigarete i duvan.  IPARD novac ,,U narednih sedam godina u okviru IPARD polјoprivrednicima će biti dostupni novi grantovi. Prednost …

Pročitajte Još »

AGRARNI BUDŽET: Nikad više novca

Ministar polјoprivrede Branislav Nedimović potvrdio da je zadovolјan Agrarnim budžetom za 2022. godinu od 62 milijarde dinara koji je dobar i progresivan Kada se preračuna u evre nikada više para nije bilo za polјoprivrednike. Najviše novca će biti za mlekare i mehanizaciju. Ovako ministar polјoprivrede komentariše Agrarni budžet, koji će sledeće 2022. godine iznositi više od 62 milijarde dinara. Od …

Pročitajte Još »

IZVOZ POLjOPRIVREDE SRBIJE: Između svetlih obećanja i realnosti

Izvoz polјoprivrednih dobara iz Srbije ka svetu sve više raste – ove godine premašiće pet milijardi dolara. Tako barem kažu statistika i procene ovogodišnjih spolјnotrgovinskih kretanja. Podaci o izvozu i prihodu od prodaje naše agrarne robe na svetskoj pijaci sve su bolјi ali valјa imati na umu da najveću zaslugu za to imaju cene polјoprivrednih proizvoda koje su i prošle …

Pročitajte Još »

BUDŽET I AGRAR: Od zakupa zemljišta, godišnje više od pet milijardi dinara

Srbija na godišnjem nivou ubira prihod od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta preko pet milijardi dinara, od čega 40 odsto ovih sredstava ide u republički budžet, a 60 odsto je prihod jedinica lokalnih samouprava na kojoj se nalazi zemljište, rekao je direktor Uprave za zemljište Branko Lakić, na konferenciji na temu poljoprivrednog budžeta Srbije, koju je organizovalo Udruženje novinara Sribje u …

Pročitajte Još »

MЛEКAРСКA ИНДУСTРИJA: Угaшeнo 40.000 гaздинстaвa

У Србиjи je зa сaмo шeст гoдинa угaшeнo oкo 40.000 стoчaрских гaздинстaвa. Mлeкaрскa индустриja тaкoђe упoзoрaвa нa свe дубљу кризу, a o снaзи дoмaћeг тржиштa гoвoри и тo дa сaмo двe кoмпaниje oствaруjу гoтoвo пoлoвину укупних пoслoвних прихoдa у oвoj дeлaтнoсти. Нajвeћим дoбитницимa сe прoглaшaвajу вeлики тргoвински лaнци, чиjим мaржaмa сe oбjaшњaвa пaрaдoкс дa иaкo je oткупнa цeнa сирoвoг млeкa …

Pročitajte Još »

АГРАРНА САРАДЊА: Унaпрeђe у пoљoприврeди Вojвoдинe и Републике Српскe

Пoкрajински сeкрeтaр зa пoљoприврeду, вoдoприврeду и шумaрствo Чeдoмир Бoжић и министaр пoљoприврeдe, шумaрствa и вoдoприврeдe Рeпубликe Српскe Бoрис Пaшaлић рaзгoвaрaли су o нaстaвку сaрaдњe AП Вojвoдинe и Српскe у oблaсти пoљoприврeдe. Нa сaстaнку je кoнстaтoвaнo дa пoсeбaн прoстoр зa прoширeњe сaрaдњe пoстojи у oргaнскoj прoизвoдњи, a Бoжић je нaкoн сaстaнкa нajaвиo зajeдничку кoнфeрeнциjу пoсвeћeну oргaнскoj прoизвoдњи кoja би у нaрeдних …

Pročitajte Još »

СЕТВА: Сaмo су трoшкoви сигурни

Рaст цeнe сeтвe je пoслeдицa, aли и извoр других пoскупљeњa. Пoрeд пoтрoшaчa кojи су у пoслeдњих нeкoликo мeсeци нajвишe oсeтили пoскупљeњa свих врстa – oд гoривa и eнeргeнaтa, прeкo прeхрaмбeних прoизвoдa дo oдeћe, нa рeду су и рaтaри. У гoдини у кojoj je нeизвeснo свe oсим рaстa цeнa, oни стрaхуjу кoликo ћe их кoштaти сeтвa, a нeкe прoгнoзe су дa …

Pročitajte Još »

VODE VOJVODINE I HIDROSISTEM D-T-D

Revitalizacija kanalske mreže U uređenje kanalske mreže u Vojvodini 2021. гodine, predviđeno je ulaganje dodatnih 600 miliona dinara, saopštilo je JVP “Vode Vojvodine“ navodeći da bi radovi uskoro trebalo da počnu. Radiće se prema prioritetima koje su definisale lokalne samouprave. Kada je građen hidrositem iz njega je iskopano oko 135 miliona kubian zemlјe. Da bi sad bio plovan potrebno je da se iskopa oko …

Pročitajte Još »

Србија у светској пољопривреди: обрадиво земљиште по становнику и по сеоском становнику

Израчунати подаци, на основу података из базе FAOstat, о обрадивом земљишту по становнику и по руралном становнику у 2019. години на основу података о обрадивом земљишту и броју становника у тој години су сирови подаци који нам не говоре ништа о појавама попут: (1) просечне старости становника; (2) броја радно активних становника; (3) просечних приноса по хектару; (4) квалитета обрадивог …

Pročitajte Još »

ФАОстат: Пољопривредна производња у Србији и земљама које је окружују у 2019.

База ФАОстат (линк) не може да се искористи како би се израчунао удео Србије у светској пољопривредној производњи на нивоу сваког производа јер државе у ову организацију пријављују своје најважније производе, а не све апсолутно производе на нивоу сваког детаља. Стога израчунати удели могу бити приближни и пружити неку информацију о редовима величина и о главним конкурентима у производњи. У …

Pročitajte Još »

Божо Јоковић: ИЗЈАВА О МАЛИНАМА

Божо Јоковић, директор Удружења малинара из Ариља, које окупља више десетина произвођача из Србије (DIREKTOR ZADRUGE AGRO EKO VOĆE U ARILJU), каже да је род малине Србија изгубила пре неколико деценија, уз оцену да је овогодишњи род око 60.000 тона. То је на нивоу од пре четири деценије! ,,Уколико се одмах не буде радило на садном материјалу, када су у …

Pročitajte Još »

Србија: Остварена производња пшенице и раног воћа и очекивани приноси касних усева, воћа и грожђа, 2021.

У саопштењу РЗС-а пише: „Према претходним резултатима, са стањем на дан 5. септембра 2021. године, остварена производња пшенице износи 3 538 хиљ. тона, што је за 23,1% више у односу на производњу остварену у прошлој години. Остварена производња малина је виша за 10,1%, а вишања мања за 6,4%. Очекивана производња кукуруза је 6 241 хиљ. тона, што је за 20,7% …

Pročitajte Još »

DAN POLJA INSTITUTA ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO NA RIMSKIM ŠANČEVIMA KOD NOVOG SADA: PROSEČNO RODNA GODINA

Jesenji Dan Polja Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, institucije od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, ove godine održan je na tradicionalan način, na Rimskim šančevima, na oglednim poljima kod Novog Sada.  Mesec septembar je pravo vreme za procenu stanja useva kukuruza i uljarica i prognozu očekivanih prinosa, a Dan polja je ujedno bio prilika da se poljoprivredni proizvođači upoznaju sa …

Pročitajte Još »

Извоз поврћа и воћа из Албаније у Србију, 2009-2020.

Писати о пријатељској историји односа Срба и Албанаца је прича без краја и таквих суседних а братских народа има мало на овоме свету. Србија осећа толику љубав према Албанији, сестринску, да је у стању да упропасти свог сељака како би се албански развио и ојачао. Вредност увоза поврћа и воћа из Албаније повећана је 55 пута од 2009. (357 хиљада …

Pročitajte Još »

NAUKA I AGRAR: Pet zlatnih voćki Srbije

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog polјoprivrednog zemlјišta, što je malo s obzirom na povolјne klimatske i zemlјišne uslove za gajenje voćaka. Zlatne voćke Srbije su borovnica, jabuka, jagode, maline i trešnje Branislav GULAN Voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošlјava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.To je …

Pročitajte Još »

Za deset godina suša odnela šest milijardi evra!

Za poslednje tri decenije svaka druga godina u Srbiji bila je sušna. Samo od 2000. godine štete su oko šest milijardi dolara! Slede nam godine velikih suša, isušivanja reka i požara! Od ovog nam nema spasa, ali se moramo adaptirati na te klimatske promene. Ukoliko se nastavi  vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge …

Pročitajte Još »

ISTRAŽIVANJE DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE

Stočarstvo u dubokoj krizi, subvencije potrošene bez rezultata IAKO JE U PERIODU 2016 DO 2018. GODINE REPUBLIKA SRBIJA IZ BUDŽETA IZDVOJILA  OKO 28 MILIJARDI DIANRA ZA PODSTICAJE U STOČARSTVU, NIJE DOŠLO DO POVEĆANJA BROJA GTRLA KOD POJEDINIH VRSTA ŽIVOTINJA, PROIZVODNJE MESA I POVEĆANJA IZVOZA U OBLASTI STOČARSTVA… STOČARSKA PROIZVODNJA U REPUBLICI SRIBIJI SUOČAVA SE SA BROJNIM PROBLEMIMA KOJI KAO POSLEDICU …

Pročitajte Još »

KOMPANIJA MATIJEVIĆ: Ima 600 hektara višanja i praviće kombajne za branje

Suvlasnik kompanije „Matijević“ Zoran Matijević rekao je da će se firma „Radijator“ u Zrenjaninu, koju je ta kompanija kupila, baviti proizvodnjom traktorskih prikolica i kombajna za branje višanja. On je rekao da su to projekti u razvoju, jer prikolice već proizvodi njihova firma „Agrovojvodina“ koja sklapa i traktore, a proizvedeno je i nekoliko kombajna, odnosno berača višanja. „Nećemo nastaviti proizvodnju …

Pročitajte Još »

SELJACI NOVOG DOBA: Kriza stočarstva i pokolj stoke

U procenama efekata liberalizacije na poljoprivredu Srbije moraju se analizirati svi faktori koji mogu uticati na evoluciju poljoprivrede, ne samo u Srbiji već i na globalnom planu. Prvi su takozvani spoljni faktori, jer se oni ne menjaju pod uticajem agrarne politike u Srbiji. To su na primer rast ili smanjenje populacije, makroekonomska kretanja, preferencije potrošača, razvoj tehnologija u poljoprivredi, uslovi …

Pročitajte Još »

Косово и Метохија: Извештај о пољопривредним домаћинствима у 2020.

Резултати истраживања (линк) показују да је коришћено пољопривредно земљиште од 420.209,54 хектара где ливаде и пашњаци учествују са 51,7% а обрадиво земљиште са 44,8%, вишегодишњи засади (воће, виногради, саднице) са 3,2% и баште са 0,3%. Од укупно обрадиве земље (188.371,71 хектара) највећи део је под житарицама 124.714.31 ха (66,2%), крмно биље 37.514,18 ха (19,9%), укупно поврће (на отвореном у стакленицима …

Pročitajte Još »

Supružnici Ana (39), lekar i dr Aleksandar Čupić (43), docent, vlasnici Eko domaćinstva dr Čupić iz Sopota „Doktori u organskoj proizvodnji povrća i voća“

Фотографије погледати на: Supružnici Ana (39), lekar i dr Aleksandar Čupić (43), docent, vlasnici Eko domaćinstva dr Čupić iz Sopota „Doktori u organskoj proizvodnji povrća i voća“ Autor: Danijela Nišavić „Želeli smo da naša deca jedu zdravu, ne tretiranu hranu i da osete ukuse povrća i voća kakve mi pamtimo iz detinjstva. Nismo hteli ni da narušavamo kvalitet zemljišta korišćenjem …

Pročitajte Još »

Додата вредност пољопривреде у Србији и у њеном окружењу, 1995-2018.

ФАО је издао кратко саопштење „Бруто домаћи производ и додата вредност пољопривреде 1970-2019, глобални и регионални трендови“ (линк). На 9. страници овог саопштења налазе се просечне годишње стопе раста по континентима и по деценијама од почетка споменутог периода. Током 70-тих година прошлог века Европа је имала најбржи раст додате вредности пољопривреде, по 3,3% годишње и само тада је била изнад …

Pročitajte Još »

Поређење сточног фонда Србије и Мађарске

Мађарска статистика је издала саопштење о сточном фонду на крају 2020 (линк). То је добра прилика за упоређивање са стањем и динамиком сточног фонда у Србији. Мађарски централни статистички завод У Мађарској је на крају 2020. било 932,9 хиљада говеда, 2,85 милиона свиња, 943,8 хиљада оваца и 28,9 милиона живине. У односу на 2019. број свиња је повећан за 8,2%, …

Pročitajte Još »

Биљна производња у Србији у 2020: рекорди и далека сећања

У бази РЗС-а постоје подаци о биљној производњи у 2020. Неки подаци из редовних саопштења су умањени, код пшенице и кукуруза, на пример, а већина података се не налази у редовним саопштењима. У 2020. забележени су рекорди код шест биљних култура: јечма, тритикале, соје, пашњака, малина и вишњи. Раст производње у односу на 2019. имале су 24 биљне културе, а …

Pročitajte Još »

Regionalizacija agrarne proizvodnje

Raspoložive polјoprivredne i obradive površine, posebno oranične, mogu se racionalno koristiti povećanjem stočarske proizvodnje i izmenom proizvodne strukture u bilјnoj proizvodnji. Bez sela Srbije, nema ni Srbije! Republika Srbija je bogom dana za polјoprivrednu proizvodnju. Ogromne obradive i kvalitetne površine, bogatstvo bilјnog i životinjskog sveta, klima prilagođena svim kulturama, bogata tradicija bavlјenja polјoprivredom, naučne institucije koje više od 100 godina …

Pročitajte Još »

U NAJVEĆOJ AKCIJI SADNJE „ZASADI DRVO“ DO SADA POSAĐENO 140.000 SADNICA I PRIKUPLJENO 1,5 TONA SEMENA

Sada biramo „Zasadi drvo ambasadore“ Beograd, 24. februar 2021 – Za godinu i po dana, koliko je prošlo od početka projekta „Zasadi drvo“, zasadili smo preko 140.000 sadnica širom Srbije i prikupili 1,5 tona semena za buduće sadnje. Ovim rezultatom potvrdili smo status najveće akcije sadnje u zemlji. U aktuelnom ciklusu sadnje akcije će biti organizovane do kraja marta, a …

Pročitajte Još »

Број живине у Србији најмањи од 1966. године (а људи од 1963.)

Гађати представницу ван парламентарне опозиције кокошком је чин примитивизма који заслужује осуду власти, НВО и свих учесника на јавној сцени Србије. Такве простачке чинове могу да одобравају само особе чија је величина мозга упоредива за кокошјим, или чак и мања, што је питање за неуропсихијатре, психологе и друга надлежна тела и професије. Пошто сам економски, а не политички, аналитичар овде …

Pročitajte Još »

Интензивност рада у пољопривреди по регионима, областима и општинама у 2018.

У публикацији Општине и градови у Србији 2020. (линк) постоје анкетни подаци о пољопривреди из 2018. где се на нивоу општина могу видети основне карактеристике коришћења земљишта, сточног фонда и уложеног времена у пољопривредне активности дефинисане „годишњом радном јединицом“ (ГРЈ). Ова мера настоји да време проведено у пољопривредним радовима изједначи са радним временом радника у другим привредним делатностима. У радовима …

Pročitajte Još »

Kad i kako srpska poljoprivreda može stići evropsku

 Gde se Srbija i njena poljoprivreda danas nalaze najbolje poređenje je sa Slovenijom koja je bila članica SFRJ: ona ima blizu 2,1 miliona stanovnika i bruto domaći proizvod vredan 70,36 milijardi dolara. Nacionalni dohodak po stanovniku je 36.464 dolara, prema podacima statistike iz 2018. godine! Ako, pogledamo Srbiju danas, BDP je 44 milijarde dolara i nacionalni dohodak je oko 5.000 …

Pročitajte Još »

Војводина је и највеће европско сојиште!

Соја је биљка која нема дугу историју у гајењу у Србији. Било је наглих скокова у њеној производњи 1975 (са 4,4 хиљаде тона у 1974, на 20,9), у 1982. (са 84,6 на 179,6) и у години бомбардовања Србије (са 159,9 у 1998. на 294 хиљаде тона), да би тек у последње три године имали континуирани раст производње: са 461 хиљада …

Pročitajte Još »

Војводина је европско кукурузиште

У економији Србија нема много тога чиме би могла да се похвали осим Западном Србијом као европским воћарским центром и Војводином као европским шампионом у производњи кукуруза. Причало се давно, а и сада по мало, да је Војводина европска житница. Има много равница у Европи које производе више жита од Војводине. Али, оно што њу одваја од других житница је …

Pročitajte Još »

Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста. Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк). Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I IZVOZ POVRĆA IZ SRBIJE

Domaća salata iz uvoza Povrće se u Srbiji proizvodi na oko 150.000 hektara. Ovim poslovom bavi se oko 14.000 gazdinstava. Vrednost proizvodnje je 43,7 milijardi dinara. U prošloj godini izvezeno je 181.000 tona povrća za 116 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 148.000 tona za 98 miliona dolara pa smo imali i trgovinski suficit u ovoj oblasti. Na listi uvoznog …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 4: пољопривредна производња 1947-2019.

Поглед на пољопривредне статистике увек ми изазове жал за младошћу, сећање на: деду са чашицом ракије под јабуком, баку на њиви или док ми спрема уштипке и сир, седење на крушци Аранђеловци, прве девојке и пољупце код друга у Брзану, дедину причу о коњу Драгану који је убио партизана кад су га одводили, дивље јагоде и страх од змија, Мораву …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U STOČARSTVU SRBIJE:Kolaps mesne industrije

Vlasnik klanice „Đurđević“, Milenko Đurdjević, rekao je da je izvoz junetine u Tursku, Italiju i Kinu potpuno zaustavljen u martu zbog pandemije. „Izvozili smo 100 bikova dnevno, ili 500 nedeljno, i sada imamo spremnih 5.000 komada, ali nema kupaca“, rekao je Đurđević. Dodao je da su do prošle godine dnevno hotelima i restoranima leti prodavali tonu spremljenih ćevapčića, a da …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO U SRBIJI: U Tursku kreće 700 tona

Proizvodna grupa Udruženja Agroprofit okuplja 240 stočara, njih 160 sada  odmah nudi za izvoz nudi više od 6.000 junadi.  Još uvek se čeka intervencija države, a to je hitan izvoz obećanih 2.500 junadi. To čekanje samo ublažava zastoj u prodaji. Nakupci su uspeli da po bagatelnoj ceni preuzmu više od 1.500 junadi, ali im je to pre par dana onemogućeno …

Pročitajte Još »

OTKAZAN POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

 U pripremi virtuelna smotra agrara Poljoprivredni sajam u standardnom formatu neće biti organizovan ove godine, a menadžment Novosadskog sajma po ugledu na najveće sajmove u Evropi razvija platformu u nameri da organizuje virtuelnu smotru agrara. Po broju prijavljenih izlagača i obimu avansnih uplata u prva tri meseca ove godine, menadžment Novosadskog sajma s razlogom je očekivao najuspešniji Poljoprivredni sajam u …

Pročitajte Još »

KRIZA U STOČARSTVU SRBIJE Zahtev za gašenje požara

Farmeri u Srbiji godišnje za tov imaju oko 220.000 muške teladi iz sopstvene proizvodnje i najmanje toliko i ženske teladi. Na farmama, inače, tokom godine imamo godišnje najmanje 440.000 telenja koja su evidentirana u službi veterine. S obzirom na  potrošnju junećeg mesa u Srbiji, našim potrošačima je dovoljno godišnje 86.000 – 90.000 komada junadi, prosečne težine od 550-600 kilograma. Zabrinuti …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Увоз поврћа, укупно и из Албаније

На порталу СТО доступни су (до 29.7) месечни подаци о увозу закључно са априлом. Тромесечни подаци не би укључивали април, а годишњи су удаљени од садашњих кретања те поређења са месечним подацима у 2019 могу да нам укажу на динамику увоза по месецима и сезонама. У претходних 20 месеци, за колико је могуће повући податке, увоз поврћа износио је 164 …

Pročitajte Još »

Стока у Црној Гори и поређење БЈР у броју грла по становнику и по км2

Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …

Pročitajte Još »

Površine pod crnim lukom

Србија је у 2019 остварила рекордну вредност извоза лука у износу од  5,9 милиона евра. Извоз је повећан 10,2 пута од 2008. Ово би била одлична вест да није остварена и рекордна вредност увоза од 7,7 милиона евра те је остварен дефицит у износу од 1,8 милиона евра. Лука се извозио највише у суседне земље: Албанију, С.Македонију, Црну Гору, Румунију, …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »

PREDLOZI ZA DUGOROČNO REŠAVANJE PROBLEMA U MALINARSTVU

Rez u malinarstvu Božo Joković: Ispred grupacije proizvođača malina sačinili smo predlog mera kako bi se rešili problemi u ovoj grani za narednih pola veka. Od toga zavisi opstanak i ostanak ove privredne grane, koja učestuje uz agrarnom izvozu sa 10 odsto. Prošle godine je sneg, a ove led smanjio prinos. Očekivali smo rod do 70.000 tona, a sad je …

Pročitajte Još »

Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.

Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи. Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података. Светски робни …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ VOJVODINE: Korona pojela ,,programe“

Skupština Vojvodine usvojila je rebalans budžeta, koji donosi umanjenje od 4,2 milijarde dinara. To je posledica umanjenih prihoda od poreza na dobit i zarade, a koji su izazvani merama Vlade Srbije za podršku privredi. Usvojeni rebalans budžeta Vojvodine, kojim su najviše umanjena sredstva za poljoprivredu, predstavlja put u „ogromne probleme“. Dakle, ,,korona’‘ je ,,pojela“ planirani novac koji je trebao da …

Pročitajte Još »

Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju

Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …

Pročitajte Još »

POGLED NA MALINE U SVETU I SRBIJI

Zahtev da bude strateški proizvod!? Malina je realno i strateški proizvod u Srbiji, ali taj status ne može da dobije jer to podrazumevaju artikli koji obezbeđuju prehrambenu sigurnost staovništva. Posle višegodišnjeg čekanja Vlada je formirala tim za unapređenje  proizvodnje i tržišta maline. Najveći napredak u proizvodnji maline će se postići građenjem partnerskih odnosa između proizvođača i hladnjača. Najveći problem srpskog malinarstva je …

Pročitajte Još »

Stočarima potrebna zaštita!

RAZMENA KUKURUZA ZA JUNAD : Skladištari bez osnova i povoda stočarima  nude potpisivanje skladišnice, da bi formalno kukuruz  iz vlasništva Državnih robnih rezervi preneli na ime farmera koji ima ugovor sa Državnim robnim rezervama. Udruženje podseća stočare da ne treba da prihvatie nikakve troškove iz skladištenja, rastura, ulaza, izlaza… kukuruza,  koje će skladištari pokušati nametnuti,  a za to nemaju nikakva …

Pročitajte Još »

RAZMENA JUNADI ZA KUKURUZ Potpisuju se prvi ugovori

Međutim, broj junadi koji će završiti kod klaničara neće biti manji od 3.000. Ono što u ovom času raduje stočare jesu pozivi iz Državnih robnih rezervi za sklapanje ugovora postignutom aranžmanu Razmena merkantilnog kukuruza za živu junad, putem Državnih robnih rezervi, trajaće do 15 maja, a već danas se može reći da se ova poslovna aktivnost privodi kraju. Prema procenama …

Pročitajte Još »

Površine pod paradajzom u Srbiji

Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I PRERADA MESA U SVETU, EU I SRBIJI

Starost i malobrojnost radnika U Srbiji stočarstvo u BDP  polјoprivrede stočarstvo učestvuje samo sa 30 odsto. To je karakteristika nerazvijenih zemalјa (sve ispod 60 odsto). Na početku 2020. godine u Srbiji je u tovu bilo 1,72 miliona svinja što je na nivou 1955. godine! Srednje razvijena zemlјa, čemu teži Srbija, treba da ima svinj koliko i stanovnika, dakle 1:1. Godišnje …

Pročitajte Još »

Površine pod šljivama u Srbiji

У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине. Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% …

Pročitajte Još »

POSLOVNOST DRŽAVE

Klanice preuzele 800 junadi Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili junad prosečne težine od 700 kg, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600-1.700 evra po komadu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Državne robne rezerve razmenom merkantilnog kukuruza za živu …

Pročitajte Još »

Razmena junadi za kukuruz: 329 stočara na spisku

Republička direkcija za robne rezerve objavila je spisak stočara koji će moći da učestvuju u naturalnoj razmeni junadi za merkantilni kukuruz. Reč je o 329 stočara kojima je, svakom pojedinačno, odobrena određena količina junadi koju će moći da razmene za kukuruz. Na spisku je i 16 stočara kojima nije odobrena razmena Za naturalnu razmenu izdvojeno je do 30.814 tona merkantilnog kukuruza. …

Pročitajte Još »

Ulažite u voćarstvo – isplati se!

Министар Кркобабић, академик Шкорић и професор Кесеровић поручују повратницима УЛАЖИТЕ У ВОЋАРСТВО – ИСПЛАТИ СЕ! Поводом недавног позива копредседника Националног тима за препород села Србије, министра Милана Кркобабића и академика Драгана Шкорића повратницима из иностранства да улажу у своју отаџбину, стигла су многа питања из земље и иностранства са широким тематским интересовањем. Најчешћа су она – у коју производњу се …

Pročitajte Još »

Prozvodnja kupusa u Srbiji: futoški i čačanski

Када се спомене купус прва асоцијација већини становника Србије је Футог, јер је медијски производња (и заштита порекла) веома добро испраћена. Да је општина Чачак највећи произвођач купуса сазнаје се уколико се излистају општине и насеља из базе података пољопривредног пописа. Од укупно 36,6 квадратних километара под купусом 44,5% се налазило у Шумадији и Западној Србији, 24,5% у Јужној и …

Pročitajte Još »

KREĆE POMOĆ ZA POLJOPRIVREDNIKE

tarim poljoprivrednicima i bespovratan novac Vlada Srbije usvojila je uredba o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije COVID-19, kao i Uredbu o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19, prenosi sajt Uprave za agrarna plaćenja Po rečima ministra finansija …

Pročitajte Još »

Stočni fond u BJR u 2018: broj stoke, u odnosu na broj stanovnika i po kilometru kvadratnоm

Податке о сточном фонду нису објавили сви статистички заводи за 2019 па смо се овде бавили 2018. За Косово и Метохију смо унели податке из времена пољопривредног пописа из 2014. Сточни фонд је и на КиМ, као и у другим БЈР, од тада вероватно смањен, али овде нас много више интересују релативни показатељи од апсолутних бројева. Србија има све стоке …

Pročitajte Još »

Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom

Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …

Pročitajte Još »

Gladna stoka ne zna za policijski čas

Ovce hoće da provale, da izađu napolјe. One ne znaju šta je policijski čas, niti da li je subota ili nedelјa, kaže polјoprivrednik Svetozar Murgaški iz Čeneja, kod Novog Sada,  komentarišući probleme polјoprivrednika nastale zbog virusa korona. Ja sam još 31. marta podneo zahtev za ispašu ovaca u toru, imam ih oko 700, ali nije bio prihvaćen. Ovca je trebala …

Pročitajte Još »

Površine pod krompirom u Srbiji

Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%. Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих …

Pročitajte Još »

Uz kupljeno NS seme besplatna isporuka na kućnu adresu

JPP Srbije i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu postigli su dogovor o besplatnoj isporuci semena tog institute za prolećnu setvu, saopštio je kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića. Sve količine semena kukuruza, suncokreta i krmnog bilja koje poljoprivrednici naruče NS institutu, Pošta Srbije će u optimalnom roku dostavljati na naznačenu adresu, a tu uslugu neće …

Pročitajte Još »

Površine pod šargarepom u Srbiji po naseljima

Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им …

Pročitajte Još »

Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, drugi deo

Reindustrijalizacija i nova prehrambena industrija Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja. Nužna je nova prehrambena industrija. Potrebna su nam strateška ulaganja. Nјih je teško pronaći iz sveta, jer od 2000. godine do danas, od ukupnog ulaska stranih direktnih investicija u zemlјu, u agrar je išlo samo 0,6 do 1,7 odsto! To je rezultat što polјoprivreda predstavlјa …

Pročitajte Još »

Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, prvi deo

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenost koza u Srbiji i mali oglas

Аутор фотографије: Михаило Здравковић Мислим да није нека утеха то што ће Новак Ђоковић постати највећа тениска коза свих времена (GOAT) уколико Србија остане без правих коза. Од пољопривредног пописа до краја 2019. број коза у Србији смањен је за 17,5% (са 232 на 191 хиљада), најмање у Шумадији и Западној Србији (-4,3%) а највише у Београду за 35,9%. Овде …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenog ovaca u Srbiji u vreme poljoprivrednog popisa

Аутор фотографије: Михаило Здравковић   У време пољопривредног пописа у Србији је 1.736,4 хиљада оваца што је давало 24 овце на 100 становника. На крају 2019. број оваца је смањен за 5,4%, смањен је и број становника али није сигурно за колико због исељавања до ванредне ситуације када се знатан број становника у Србију вратио. Број оваца је од овде …

Pročitajte Još »

Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!

Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона. Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена …

Pročitajte Još »

Gde žive najvredniji Srbi?

Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …

Pročitajte Još »

Pokret sitnog kapitala

Srbiji danas nedostaju štedno kreditne zadruge koje postoje u celom svetu i oko kojih se ,,vrti’’ kompletno njihovo poslovanje Piše: Branislav Gulan U Srbiji postoji 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Oni svi su organizovani u 1.100 postojećih starih zadruga i sad je u  akciji ,,500 zadruga u 500 sela’’ za dve i po godine osnovano oko 650 …

Pročitajte Još »

Srbija je 8. u svetskom izvozu sadnica i kalemova!

Када СТО објави годишње детаљне податке за претходну годину волим да истражујем да ли постоје неки повољни подаци о извозу пољопривредно-прехрамбеног сектора (ППП) – царинских шифара од 00 до 24. Ако изузмемо извоз цигарета, који прати и увоз дувана, највећи број производа из ППП представљају новостворену вредност блиску 100% вредности извоза. Ради се о домаћем материјалу и раду који треба …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE: Razmena 5,7 milijardi dolara u 2019.

Prema podacima RZS u bilansu razmene polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u 2019. godini ostvarena je vrednost od 5,7 milijardi dolara. Izvoz je vredan 3,62 milijarde dolara (rast je 9,1 odsto) i uvoz iznosi 2,09 milijardi dolara (rast je 3,1 odsto). Suficit u spolјno–trgovinskoj razmeni polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, iznosi 1,53 milijarde dolara. On beleži rast od 18,3 odsto, odnosno za …

Pročitajte Još »

Površine pod trešnjama u Srbiji

У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље. За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, …

Pročitajte Još »

Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji

Србија је у 2019. остварила рекордну вредност извоза вина од 18,7 милиона евра, након рекордних 17,1 милиона у 2018. У односу на 2008, вредност извоза је удвостручена. Већ у јануару 2020. вредност је готово удвостручена (1.559 према 862 хиљаде евра) у односу на јануар 2019, па у овој години можемо очекивати нови годишњи рекорд, уколико временски услови током лета буду …

Pročitajte Još »

Nestanak stoke i umiranje sela!

Od poslednjeg popisa poljoprivrede u 2012. godine ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Broj je smanjen na 566.000! Branislav Gulan Prema podacima prikazanim u saopštenju u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2019, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2018. godine, veći je ukupan broj goveda (za 2,3 odsto) i svinja (za 4,3 odsto), dok …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod jagodama

Пошто сам рођен у Јагодини а мајка ми је из Трешњевице могу слободно рећи да сам бобичастог порекла. Тако се и понашам: све што могу уситњавам на најмање делове. Када се спомену јагоде прва асоцијација су ми шабачка села. И ту нисам у праву. Тачно је да се највише узгајају јагоде у општини Шабац, али Шабачка (Мачванска) област није на …

Pročitajte Još »

Koncentracija opreme za pečenje rakije u Srbiji

Мотив за проверу података из пољопривредног пописа из 2012. била ми је изјава Лукашенка како ће корону победити пољопривредни рад и трактори (линк). Како тракторе као податак не нађох, задржах се на опреми за производњу ракије. Једна чашица ракије дневно је стари српски лек за дезинфекцију и дуговечност. Тако памтим из детињства а како је сад не знам. Пре података …

Pročitajte Još »

AGROPOLITIKA I CENE

Očekivane otkupne cene žitarica Ni rekordni prinosi prethodnih godina nisu sprečili čarke proizvođača i otkuplјivača o tome u čijem džepu završava veći deo zarade od polјoprivrede Država je objavila očekivane otkupne cene za neke od najznačajnijih polјoprivrednih proizvoda. Pšenica bi, na primer, trebalo da se po toni plaća oko 15 evra više nego lane. Iako su i polјoprivrednici i otkuplјivači …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod belim lukom

РЗС има на свом порталу (линк) 23 табеле о попису пољопривреде из 2012. на нивоу насеља из којих, уколико се уједначе по броју редова, можемо добити личну карту сваког насеља са више десетина информација: колико је било домаћинстава, чиме су се бавила, колико су стоке имала и шта су гајила од биљака. Попис становништва 2021. ће нас суочити са застрашујућом …

Pročitajte Još »

AGRAR SRBIJE: Razmena 5,7 milijardi dolara

Prema podacima RZS u bilansu razmene polјoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u  2019. godini ostvarena je vrednost od 5,7 milijardi dolara. Izvoz je vredan 3,62 milijarde dolara (rast je 9,1 odsto) i uvoz iznosi 2,09 milijardi dolara (rast je 3,1 odsto). Suficit u spolјno–trgovinskoj razmeni polјoprivredno-prehrambenih proizvoda, iznosi 1,53 milijarde dolara. On beleži rast od 18,3 odsto, odnosno …

Pročitajte Još »

Poređenje stočnog fonda Srbije i Slovenije 1992-2019.

Словенија је, након кратког непријатељства пред отцепљење од тадашње Југославије (напада на невине младиће ЈНА), постала земља за узор Србији. Мислим да су љубљанске таблице на аутомобилима постала трећа страна таблица по учесталости у Србији након бечких и циришких. Инвеститори из Словеније су свашта у Србији купили и изградили. Сада нешто од тога и продају па постаје власништво трећих земаља. …

Pročitajte Još »

Festival kobasice i domaće rakije u Belom Blatu 16.2.2020.

FESTIVAL KOBASICE I DOMAĆE RAKIJE Kobasice u Belom Blatu Očekuje se da će 16. februara ovogodišnji, Sedmi festival kobasica i domaće rakije, posetiti rekordan broj gostiju – više od 10.000, a da će se nadmetati oko 60 takmičarskih ekipa uz “pratnju” velikog broja izlagača Tradicionalna gastronomska turistička manifestacija “7. FESTIVAL KOBASICE I DOMAĆE RAKIJE, održaće se u nedelju, 16. februara …

Pročitajte Još »

Organsko zemljište u EU i u Srbiji u 2018.

Евростат је издао саопштење под насловом „Пољопривреда: површина под органском храном повећана је за 34% од 2012“. Укупна органска површина достигла је 13,4 милиона хектара у 2018, што је 7,5% од укупне искоришћене површине за пољопривредну производњу. Највећи удео органске у укупној пољопривредној површини имају у Аустрији, Естонији и Шведској а најмању на Малти (0,4%) и у Румунији (2,4), и …

Pročitajte Još »

Otkako se raspala Jugoslavija nepoznat je broj magaraca među Srbima!

Да ли постоји особа на планети која би умела да да одговор на питање по чему су истовремено слични следећи парови земаља: САД и Албанија; Румунија и Француска; Бугарска и Швајцарска; Мађарска и Израел; или Хрватска и Аустралија? Сумњам. Приложена табела нам даје очигледан одговор: по броју магараца. Осетио сам се прилично увређеним што српских података у бази ФАО нема …

Pročitajte Još »

SEMINAR NA ZLATIBORU od 26. do 30. januara

Agronomi i poljoprivrednici sumiraju rezultate Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine od 26. do 30. januara na Zlatiboru organizuje „Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije. Savetovanje koje će se održati po 54. put svake godine okuplja agronome, poljoprivredne proizvođače, predstavnike savetodavnih službi, nastavnike srednjih poljoprivrednih škola, organizatore proizvodnje, prerade i prometa, predstavnike ministarstava i brojne medije.Očekuјe da će …

Pročitajte Još »

Posledice autokolonijalne propagande: uvoz hleba…

Дневни лист Политика „шокирао“ је српску јавност подацима да је удвостручен увоз хлеба и сличних производа у Србију (http://www.politika.rs/scc/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb, (http://www.politika.rs/scc/clanak/445557/Zasto-hleb-mesimo-u-inostranstvu). Било би лепо да је удвостручен само увоз хлеба и сличних производа (које не могу да пронађем идентичне вредности по царинским шифрама), али када се погледа увоз свих пољопривредно –прехрамбених производа (ППП) има их где је увоз у прошлој години …

Pročitajte Još »

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA RODA 2019. GODINE – decembar

Pšenica čeka kupce U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno 155.528 tona pšenice i 76.787 tona brašna od pšenice. Bilansni višak pšenice za izvoz u ekonomskoj 2019/20.godini, za preostalih šest meseci,  iznosi oko 1.131.000  tona   Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka “Žita Srbije“ odnosno Uprava carina) dostavljamo Vam podatke o izvozu  pšenice i brašna u periodu JUL 2019.-DECEMBAR …

Pročitajte Još »

Reforme u Srbiji: šta nam je činiti!?

Акција уместо стратегије Tрeбa нaм прoгрaм кojи ћe oдмaх пoчeти дa дeлуje и дa сe примeњуje. Врaћeн дух зaдругaрству Брaнислaв ГУЛAН Србиja имa oкo 25.000 нeзaпoслeних пoљoприврeдних стручњaкa. Oд тoгa je 5.000 нeзaпoслeних aгрoнoмa и вeтeринaрa. Meђу њимa je 40 дoктoрa нaукa и oкo 400 мaгистaрa и мaстeрa. Нeсхвaтљивo je дa у Србиjи нeмa рaзумeвaњa зa нajквaлификoвaниje људe кojи би …

Pročitajte Još »

Vest dana, godine i decenije za Srbiju!

ВEСT, ДAНA, ГOДИНЕ И ДEЦEНИJE ЗA СРБИJУ Oбустaвљенa вaкцинaциja свињa прoтив кугe Oд 15. Дeцeмбрa 2019. годинбе, пoслe вишe oд три дeцeниje, свиње сa нajвeћeг брoja фaрми у Србиjи вишe нeћe бити вaкцинисaнe прoтив клaсичне болести куге. Да би сe oбнoвиo стoпчни фoнд трeгбa дa прoђe најмање три гoдинe, a шeст гoдинa дa би ушли у EУ, aкo нaс дo …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 6: Procedure za osnivanje porodične firme, preduzeća

ПРОЦЕДУРЕ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОРОДИЧНЕ ФИРМЕ – ПРЕДУЗЕЋА Све ово намењено је предузетницима. Одмах се поставља питање ко је предузетник? То је пословно способно физичко лице које обавља делатност у циљу остваривања прихода и које је као такво регистровано у складу са законом. Предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем своје делатности одговара целокупном својом имовином и у ту …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 5: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Да ли су стандарди о безбедности хране у Србији исти као и стандарди у ЕУ? Р.Србија у процесу европских интеграција и процена приступања Светској трговинској организацији (СТО) своје прописе, који регулишу безбедност хране, у великој мери хармонизовала је и ускладила с релевантним прописима ЕУ, односно SPS и TBT споразумима СТО и стандардима Међународне организације за здравље животиња (OIE), Codex Alimentarius …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 4: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

ВИНО И РАКИЈА Шта је Србија учинила у погледу заштите географског порекла вина? У складу са Законом о вину Републике Србије, усвојен је Правилник о изгледу, садржини и начину истицања евиденционе маркице за вино с географским пореклом. Од септембра 2010. године успостављена је процедура обележавања вина с географским пореклом евиденционим маркицама. Вино с географским пореклом (PGI-protected geographical indication) или заштићеном …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 3: Sektori agrobiznisa Srbije pogodni i za EU

Сектори агробизниса у Србији и ЕУ Пошто Србија иде ка ЕУ, а до 2018. године сви прописи и легислатива, дакле услови производње и прераде морају се прилагодити ономе шта и како се ради у ЕУ. Тако се мала и микро, као и средња предузећа морају прилагодити, односно и припремити за пословање и конкуретност у заједници каква ће тада бити ЕУ. …

Pročitajte Još »