Category: 3 Poljoprivreda

Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji i u Evropi u 2017

Често наши пољопривредни експерти, попут професора Шеварлића или Гулана, истичу као неповољну чињеницу да је у Србији удео биљне производње у односу на сточарску превише висок, што је одраз неразвијености. То је тачно, па извозимо сточну храну уместо меса, јер првог имамо у обиљу, а другог ускоро и нећемо имати. Шта нам кажу подаци Евростата,…

Gustina naseljenosti svinja u Evropi u 2017

Турци и потурице су вековима гајили нетрпељивост према Србима, и православцима уопште, због чувања свиња. „Поганиле су им изворе“ и шта још, али то Турцима није сметало да убирају порез по свињској глави (рећи грлу је увреда, јер по чему просечан човек више користи главу од свиње?). Након пропасти средњевековне Србије дошло је до промене…

Srbija u svetskoj trgovini vinima

Некада давно, до пар година након Другог светског рата, у Србији је готово свака породица на селу имала свој виноград. То је било могуће јер су породице биле бројније, а коришћени су и деца и старци као радна снага. Миграција из села у градове драстично је смањила површине под виноградима, јер је дошло до недостатка…

Ministri i obećanja i očekivanja

Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и…

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d…

Svetsko tržište jogurta

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном…

Koliko košta Srbija? Prodaja zemlje Arapima

Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za…

Reforme u poljoprivredi Srbije

ПРЕДЛОГ МЕРЕ ЗА РЕФОРМЕ   Неопходне мере које треба предузимати за остваривање циљева и приори­те­тних праваца развоја у регионалном и развоју аграра Србије:   НА НАЦИОНАЛНОМ И ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ За промену стања на селу и пољопривреди неопходна је политичка воља, упо­рност и ис­тра­јност. То је први предуслов за заустављане негативних тенденција у овој области. -…

Krov za zelenu fabriku

Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije Piše: Branislav Gulan Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje…

DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN

Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je…

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а…

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000…

Seljaci jači od Tenisa

Гoтoвo у истo врeмe кaдa je „Teнис“ дoбиo у зaкуп зeмљу кoд Зрeњaнинa, мeрa вaкцинaциja свињa je прoдужeнa. У нaрeднe мaкaр три гoдинe дoлaзaк „Teнисa“ ништa пoсeбнo нeće прoмeнити у свињaрству у Србиjи, смaтрa струкa. Сaдaшњe стaњe je пoслeдицa пoлитикe кojу вoдe влaдe oд дeвeдeстe, пa нa oвaмo. И свe oнe прaктичнo држe пoд сaнкциjaмa српскo свињaрствo,…

Broj goveda u Srbiji i njihov značaj

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у…

Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да…

Dunje: najveći proizvođači, izvoznici i izvoz iz Srbije

Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Да ли је познато да је Србија десета у свету према њиховом роду? Србија је прва у Европи по производњи дуња испред Шпаније. За Турску претпостављамо да највећим делом рађају у…

Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog…

EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми…

SRBIJA I ORGANSKA PROIZVODNJA 2018.

Neiskorišćene mogućnosti U Srbije je tek 0,4 odsto zemlјišta pod organskom proizvodnjom, za razliku od evropskog proseka od pet do šest odsto, a izvoz takvih proizvoda svega oko 20 miliona evra godišnje, što je vrednost izvoza konvencionalnog smrznutog voća jedne kompanije iz Srbije. Cilj svakog minsitra je da se organska proizvodnaj podigne na 600.000 hetkara…

ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE?

Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog…

Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine…

Ubijanje polјoprivrede

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara…

POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018

Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini…

U Srbiji je sve manje svinja i koza i one se koncentrišu u Beogradu

Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести…

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%).…

BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora…

SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono…

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane…

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  ”zapanjujuća brojka” kada se zna koliko je zaposlenost bitna…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац,…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе.…

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima…

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN…

Poziv na putovanje Vocarstvo u Sloveniji od 9-13. oktobra 2017

Поштовани, Еколошко друштво Драгачево – Гуча и Удружење пољопривредника Драгачева из Гуче у сарадњи овлаштеном туристичком агенцијом и са водећим организацијама из Словеније, организују путовање: *ВОЋАРСТВО  У СЛОВЕНИЈИ*  * од 9 до 13. октобра 2017. г., аутобусом* на релацијијама * НОВО МЕСТО  –* *МАРИБОР – **ПТУЈ  **–  ЉУБЉАНА – * *са околинама* Теме  на путовању:…

SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA

Uništena petina proizvodnje useva   Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016.…

MALINA – DECENIJSKO POLITIČKO PITANJE U SRBIJI

Najnovija događanja vezano za cene u otkupu malina ovogodišnjeg roda su samo nastavak decenijske prakse da pre samog početka berbe počinje igra mačke i miša sa jedne strane proizvodjača i sa druge strane otkupljivača. Jedino se uloge otkupljivača kroz decenije menjale, nekada veliki prehrambeni sistemi u preradi voća i povrća, sada privatni hladnjačari koji su…

DRŽAVA I SELO

Rezime Privredni razvoj Srbije danas se nalazi ponovo na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su činjene u prethodnom vremenu. Zadaci koji se postavlјaju pred ekonomsku, agrarno – stručnu i naučnu javnost su utoliko veći, jer se od agrara očekuje da nosi…

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije”   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije” (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU…

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који…

ZADRUGE MOGU DA POMOGNU SPASU SRPSKOG SELA

Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju.Prva zadruga je osnovana u Bačkom Petrovcu(Vojvodina) 1846, a u centralnoj Srbiji u selu Vranovo 1894 godine. Znači, zadrugarstvo u Srbiji ima dugu i bogatu tradiciju sa velikim usponima i padovima. Novi Zakon o zadrugama je usvojen 2015 godine. U ovom kratkom periodu nisu se desile neke krupne promene. Zadrugarima…

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA IZ SRBIJE

IZVOZ PŠENICE I BRAŠNA Agrar pogurao privredu Srbija je na drugom mestu u Evropi, odmah iza Malte, po procentualnom rastu izvoza u dolarima u 2016. godini, a najveći doprinos tome je dao izvoz polјoprivrednih proizvoda. Samo u 2017. godini u svet je otpremljeno 211.259 tona pšenice i 93.490 tona brašna Od jula 2016. godine do…

Republika Srpska: Povećan stočni fond u 2016. godini

Према подацима РЗСРС-а, „У поређењу са истим даном претходне године, на дан 31.12.2016. године, број живине већи је за 3,7%, коза за 3,4%, кошница пчела за 1,8%, оваца за 1,0% и говеда за 0,9%, а мањи je број свиња за 2,0%, док је број коња остао непромијењен.“  

Srpska trgovina svežim paradajzom

У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра.…

REZULTATI PRIVATIZACIJE U AGRARU SRBIJE: Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde

Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je orivatiazcije u srpskomagraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine! Preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd” (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je likvidirano i 40 odsto zemljoradničkih zadruga. Učestvujući…

Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада…

EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка…

Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje

Рaспoлoживe пoљoприврeднe и oбрaдивe пoвршинe, пoсeбнo oрaничнe, мoгу сe рaциoнaлнo кoристити пoвeћaњeм стoчaрскe прoизвoдњe и измeнoм прoизвoднe структурe у биљнoj прoизвoдњи Пишe: Брaнислaв Гулaн Рeпубликa Србиja je Бoгoм дaнa зa пoљoрпиврeдну прoизвoдњу. Oгрoмнe oбрaдивe и квaлитeтнe пoвршинe, бoгaтствo биљнoг и живoтињсклгo свeтa, климa прилaгoђeнa свим културaмa, бoгaтa трaдициja бaвљeњa пoљoприврeдoмм, нaучнe институциje кoje вeћ вишe…

EK3: Pasulj

Пасуљ је једна од чешћих намирница у српској кухињи. Тако се мисли. А када се прође кроз податке о светској производњи и употреби у исхрани може се доћи до другачијег закључка. Али да се вратимо у прошлост и разлоге бављења овом економском кухињом: основним животним намирницама, а не високим технологијама, модернизацијом и реформама. Љубав према…

SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

Srbija  je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako  stručne javnosti,  tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da…

Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Berićet i nestašica!   Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je  Srbija sa  595.000 hektara dobila …

Proizvodnja i izvoz pšenice

U svetu postoji višak od 249,23 miliona tona pšenice Posle ževe pšenice koja je u 2016. godini u Srbiji obavljena na oko 590.000 hektara dobijen je rod od 2.885.000 tona. U rezervama je bilo 218.000 tona, pa smo u novu ekonomsku godinu posle žetve krenuli sa 3.103.000 toan hlebnog zrna. Od toga za mlinove u…

VOĆARSTVO U SRBIJI

Rast proizvodnje Vrednost voćarske proizvodnje u Srbiji na kraju 2016. godine procenjuje se na 473 miliona dolara, što je za 68 miliona dolara više nego prošle godine U Novom Sadu je, nakon povrtara, održano je i tradicionalno savetovanje voćara na kojem su se mogle čuti novine u savremenoj proizvodnji voća, saveti za postizanje bolјih proizvodnih…

Jubilej zadrugarstva

U Vojvodini danas postoji 400 aktivnih zadruga Zadružni savez Vojvodine obeležio 170 godina zadrugarstva u Srbiji, od kada je osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu, kod Novog Sada. Bila j to i treća zadruga u svetu! Ova zadruga predstavlja i temelj organizovanja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov je naglasio da…

PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.

Rast koka u regionu Od jajeta do pileće viršle mora da se popštuejk više od 50 propisa. U Srbiji ima oko130 proizvđača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok siu ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi…

IP 48: Paprike

Сателитским погледом лако се може утврдити да највреднији сељаци у Србији живе у општини Лесковац, мерено уделом пластеника у укупној површини обрадиве земље. Они живе у селима: Цекавица, Власе, Доње Врановце, Турековац, Горњи Буниброд, Губеревац…  Блискост аутопута, традиција у производњи, историјат власништва над земљиштем (откуп од Турака иза 1878. године) и низ других фактора (густина…

OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo

Znanje iz klupe primeniti u praksi Naučni agrarni instituti u Srbiji dosad su postigli značajne rezultate. Detalјno su proučeni zemlјišni resursi i urađene pedološke karte zemlјišta. Za dalji razvoj Srbiji je neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i reforma obrazovnog sistema na svim nivoima – od osnovnog, preko srednjeg, višeg…

IP 33: Smrznuti grašak, boranija, kukuruz šećerac i razno smrznuto povrće

Овде ћемо кратко, без да филозофирамо, јер то није пожељна делатност, само да нацифрамо ранг Србије у белом свету. Код смрзнутог грашка Србија је 15 извозник у свету, са 4,7 милиона евра у 2014 и 6,6 милиона у 2015 години. Светско тржиште вредело је у 2014г 385 милиона евра, а највећи извозник била је Белгија…

IP 32: Krompir pripremljen za upotrebu

Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није…

HLEB I POTROŠNJA U SRBIJI2016

Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima Piše: Branislav Gulan U Srbiji se već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice proizvedene na teritoriji Republike Srbije. Hleb je pravljen 12.000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica zdrobljenih…

IP 28: Travke pobrljavke ili izvoz lekovitog bilja iz Srbije

Разумнији и искуснији људи кажу да што је једној особи отров, другој може да буде лек и обратно. Србији се, од платно-билансне кризе 1981 године, стално приписују неки лекови од којих би требало да јој буде боље, али она је у све горем стању. И са Копаоника су неке мудре главе поручиле како су учињене…

Budućnost, povratkom u prošlost!

Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer, dosadašnja politika je predviđala rast, ali smo u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan   Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Treba nova politika,…

Amerika, Amerika, zemlja velika

Али метар мога села, Америка цела. А Србија има око 4.500 села која различитом брзином одумиру, док у свету расте тражња за њиховим производима. Мотив за писање ми је промена у структури извоза САД-а од 2008. до 2014. године, где је дошло до оштрог пада удела производа средњих и високих технологија, са 59,3% на 49,8%,…

Izvozni proizvodi Srbije 16: Trešnje i višnje

У Србији свашта успева: и крупна и ситна стока, и воће и поврће и жито, свашта још, само не људи. Након Другог светског рата, да би се постало човеком, и добила за то потврда од других, напуштала се Србија, нарочито њен источни део, жељан рада а не тоталитарне идеологије која је сељацима наменила непријатељску улогу.…

Izvozni proizvodi Srbije 15: Od Jagodine jagode

Наслов је предалеко у односу на стварност, бајковит је, али и Аушвиц су преживели они који су имали бујну машту, а не они са највећом физичком снагом. Дакле, лепо је кад се машта. У стварности, и у прошлости Срби, али и други балкански народи, су се бавили јагодама. То нам потврђују и топографски називи по…

IP 14.1. Sušene šljive i ostalo sušeno voće

Ако је у 2015г Турска претекла Србију као извозник свежих шљива, то још увек није случај код сушених шљива. У 2014г тржиште сушених шљива је вредело 483,8 милиона евра и Србија је била на петом месту, након Чилеа, САД, Француске и Аргентине са вредношћу извоза од 14,2 милиона евра. Али, у 2015г пала је вредност…

Izvezeno samo 315 tona bebi bifa!

U 2015. godini srpski agrar ima pad proizvodnje u odnosu na prethodnu godinu za osam odsto! Srbija je pre dve i po decenije izvozila čak 30.000 tona bebi bifa. Danas su prazne kuće i staje u Srbiji, pa nema ni goveda ni mesa za izvoz! Umesto nerealne i netačne  strategije potreban je akcioni plan za…

Izvozni proizvodi 12: piliće meso

Ова категорија шестоцифрене ХС класификације садржи 11 производа, али Србија има извоз већи од милион евра код првих пет група, које се односе на пилетину. Четири групе производа односе се на ћуретину и ово је срамотан податак за Јагодину да цела Србија извезе ћуретине само за 40 хиљада евра. Ово мора Драгану Марковићу Палми и…

Kusadak: Proizvođač železničara i krem bananica

Давне 1834г највеће насеље у Србији био је Београд, са 6.023 становника, а након њега били су Шабац (3018) и Јагодина (2.558). Кусадак је тада био на 30. месту са 1.151 становником, испред Краљева (1.022), Чачка (908), Велике Плане (907) и Ваљева (893 становника). Упркос проширењу Србије и укључивању Ниша, Лесковца, Пирота и Врања, Кусадак…

Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!

Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа”, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и…

IPARD PROGRAM NA DELU

Daleko predizborno obećanje Obećanje o korišćenju novca iz IPARD programa u 2016. godini predstavlja još jedno prazno predizborno obećanje   Još davnih dana ministar polkjoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin počeo je da najavljuje da će Srbija, samo što nije, početi da koristi IPARD sredstva. On je najavljivao da će to biti oko 50…

Svanulo je u Srbiji (i smrklo u Turskoj)

Руско-Турски конфликт око Сирије који је довео до блокаде извоза пољопривредних производа из Турске у Русију створио је Србији огромну извозну шансу: да повећа извоз пољопривредних и прехрамбених производа у Русију. Раст извоза у 2016 години, и у свим наредним, могао би повољно да се одрази на приходе сеоских домаћинстава, на пораст инвестиција у пољопривреди…

Proizvodnja i potrošnja svinjetine u svetu, rang zemalja

Према подацима ФАО највећи произвођачи свињског меса су: Кина (48,4 милиона тона), САД (10,3), Немачка (5,6), Шпанија (3,5) и Бразил (3,2). Иако је на седмом месту са 2,4 милиона тона Русија мора да увезе непун милин тона свињетине годишње како би подмирио скромну потрошњу од 23 килограма по особи годишње. Србија је на 35 месту…

NEGOTINSKA KRAJINA: VINSKI PUTEVI I STRANPUTICE

Sveti Stefan u brdima   Iako imamo  bolje uslove i od Francuza vinogradi s neprestano krče, a uvoz vina guši domaću proizvodnju. Ne tako davno bili smo zemlja čokota, grožđa i vina, a danas slavske kolače prelivamo uvoznim crnjakom. Poznate Rajačke pivnice, prastaro naselje, nude odgovor kako se može oživeti u svetu priznata tradicija spravljanja…

Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije – zaključci sa skupa

У организацији Академијског дбора за село Српске академије наука и уметности одржан је научни скуп под називом УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА У БРДСКО ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ у Врњачкој Бањи 20-22. маја 2015. године. На скупу националног значаја поднето је 17 радова из свих научних области које се баве проучавањем најважнијих структурних и развојних проблема српског села уопште,…

ПЕРСПЕКТИВЕ РУРАЛНИХ СРЕДИНА У СРБИЈИ

БРАНИСЛАВ ГУЛАН Члан Одбора за село САНУ, Београд, Кнез Михаилова 35, e-mail:gulan@nscable.net Члан Научног друштва економиста Србије САЖЕТАК Рурални развој и рурално предузетништво представљају нову развојну филозофију агробизниса у Европској унији. Реч је о новом концепту друштвено – економског развоја у теорији и пракси развијених земаља. У Србији на жалост до сада није постојала конзистентна…

Strategija razvoja poljoprivrede jedan prilog javnoj raspravi

KOMENTAR Obrazac za komentare na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024 1. Opšti komentari i sugestije na tekst Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014-2024. Autori Strategije koriste netačne podatke, te otuda i projekcije i vizija razvoja poljoprivrede je potpuno nelogična i besmislena. Izvedene projekcije pokazuju da će se poljoprivreda razvijati sasvim suprotno od razvojnih…

Srbija regionalni lider u izvozu jagoda

Jagode su jedan od zdravstveno najkorisnijih proizvoda. Mogu se proizvoditi u svakoj bašti. Ali, za proizvodni i izvozni uspeh Srbije zaslužni su poljoprivrednici u selima oko Leskovca i Šapca i iz drugih oblasti Srbije. Izvoz jagoda iz Srbije povećan je sa 1,8 miliona evra u 2010 godini na 8,7 miliona evra u 2014 godini. Za…

POLJOPRIVREDA SRBIJE – OD ŠANSE DO PROBLEMA

Godinama  (čak i decenijama) unazad u svakom obraćanju narodu od strane političara se uvek govori da je poljoprivreda velika šansa Srbije, da može da zaposli veliki broj radnika, da može biti uzdanica u izvozu, da je obezbedjena prehrambena sigurnost nacije i sl. Stvarnost je nažalost, kao i nebrojeno puta do sada, sasvim drugačiija i po…

Stoka u Hrvatskoj i poređenje sa Srbijom

Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013…

Ko ima više koje stoke: Republika Srpska i Federacija BiH u 2014 godini

Према подацима Федералног завода за статистику Федерације БиХ у 2014 години је број крава (215 хиљада) смањен за 0,9%, број оваца је повећан за 1,6% (532 хиљаде), свиња је смањен за 1,1% (88 хиљада), коња је повећан за 0,2% (5,9 хиљада), перад је смањена за 2,2% (10,3 милиона), број коза је повећан за 8,1% (44…

Veliki zaokret u stočarstvu: povećan broj goveda, svinja i ovaca u 2014 godini!

Саопштење које сам дуго ишчекивао, и надао се да ћу видети раст броја грла, макар свиња, а оно још је повећан број говеда (за 0,8%) и оваца за великих 8,2%! Број коза је смањен за 2,9%, а живине за 3,9%, док је број коња у Србији остао непромењен. Кренимо редом: У Србији је 1.12.2014 године…

Izvoz voća po glavi stanovnika i po zemljama

Србија је у 2014. години, према подацима СТО, имала извоз воћа вредан 415,3 милиона евра. Овај податак не укључује производе од воћа и воћне сокове. Када се подели са процењеним бројем становника у Србији (7,2 милиона) долазимо до податка да је по становнику извоз воћа вредео 57,6 евра! Да би смо разумели да ли је…

Poljoprivredno – prehrambeni izvoz iz Srbije, 2005-2014

Према подацима које је наша царина доставила СТО-у у 2014. години је пољопривредно -  прехрамбени (ПП) извоз износио 2.270 милиона евра и учествовао је са 20,4% у укупној вредности робног извоза. ПП извоз је, упркос поплавама и другим временским непогодама, повећан за великих 9,1%, или за 188,8 милиона евра. Када се искључи ПП сектор, остатак…

SVINJARSTVO U KANŽAMA LIBERALNOG UVOZA

Povod za ovaj tekst je informacija sa portala B92 ’’Srpske svinje niko neće’’ o činjenici da  je značajno opala potražnja domaćih tovljenika. Ovaj istraživački tekst treba da pokaže i ukaže na glavne uzroke, mada se oni na prvi pogled mogu naslutiti potpunom liberalizacijom uvoza živih svinja i svinjskom mesa sa područja EU i CEFTA-e. Stočari…

Koliko ima seljaka u Evropi i gde su locirani?

Кога израз СЕЉАК вређа нека чита „запослени у пољопривреди“, „паори“, како год, само да се не вређа. Ја сам моравски сељак (али ми је то географско порекло и карактерна црта, а не занимање) и много волим ову популацију, чисту, и поштену, искварену само колико је за опстанак потребно. Следе подаци за земље ЕУ28, Норвешку, Исланд…

Izvoz meda u Nemačku

Немачка је, уз Италију, најважније тржиште за извоз из Србије. Укупна вредност извоза из Србије у Немачку износила је 1.307 милиона евра у 2013 години, у 2014 години расте по стопи од 8,9%, те до краја 2014 може достићи нову рекордну вредност од преко 1,4 милијарде евра. У односу на 2008 годину, извоз из Србије…

Izvoz sireva iz Srbije

Србија, тачније прерађивачи млека и произвођачи млечних производа, је имала извоз сирева вредан 12,9 милиона евра у 2008. години, који је смањен на 10,2 милиона у 2009. години, 11,2 милиона евра био је у 2010 години, да би дошло до наглог повећања вредности на 16,4 милиона евра у 2011, 22,5 у 2012 и 26,1 милиона…

Trgovina Srbije sa EU i Rusijom poljopr.-prehr. pr. u 2013 godini

Елем, у 2013 години извоз пољопривредно-прехрамбених производа, према подацима које је наша царина (тачније РЗС) доставила СТО-у износио је 2.081 милион евра, увоз је износио 1.168 милиона евра, те је остварен суфицит у износу од 912 милиона евра. Пошто је укупан дефицит у робној размени износио 4.464 милиона евра, то значи да је у осталим…

Izvoz bezalkoholnih napitaka iz Srbije (bez vode, sokova od voća i povrća i mleka)

У овој категорији производа извоз из Србије износио је 68 милиона евра у 2013 години, и био је 38. По вредности у укупној извозној понуди, а шести из пољопривредно-прехрамбеног сектора. У односу на 2006 годину вредност извоза повећана је 3,4 пута, са 19,8 на 68 милиона евра, што је повећање за 48,1 милиона евра. Продата…

Izvoz suncokreta i slične semenske robe

Извоз ове категорије производа (ХС12) вреди 75 милијарди евра на светском нивоу, а Србија са уделом од 0,12% је сасвим у складу са њеним другим уделима у светским параметрима.  С обзиром на чињенице да је пољопривредна земља и да је извоз у претходних 7 година повећан 4,6 пута (са 19 на 87 милиона евра), то…

POLJOPRIVREDA SRBIJE I EVROINTEGRACIJE

Da će poljoprivreda Srbije osetiti značajne posledice evrointegracija nije nikakva posebna novina. O tome se već pre nekoliko godina ozbiljno raspravljalo kako na neki način zaštiti domaću proizvodnju esencijalnih namirnica od uticaja svetskog tržišta pre svega tržišta  EU i CEFTA sporazuma. Srbija u poslednjih nekoliko meseci veoma intezivno uvozi žive tovljenike od 80-120 kg kao…

Izvoz suvih šljiva iz Srbije

Ако је пророчанство Тарабића тачно, да ће бити Срба да стану под једну шљиву, било би добро да одмах кренемо сви у сеобу у Америку, јер ћемо тамо уз адекватну шљиву моћи да нађемо и накакав бољи животни стандард. Шалим се. У 2013. години укупан светски извоз сувих шљива вредео је 438 милиона евра. У…

U aprilu uvoz živih svinja ispred uvoza lap topova

У априлу је увоз свиња (само из Хрватске и Мађарске) износио 5 милиона, мање две хиљаде, евра и био је седамнаести производ по месечној вредности, испред свих других производа који су били рангирани на 18. месту и ниже. Тако је испод живих свиња, које су кренуле да масовно имигрирају у Србију, био увоз портабл дигиталних…

Izvoz džemova iz Srbije

У 2013. години извоз пекмеза, џемова и сличних производа из Србије вредео је 11 милиона евра. У односу на 2005. годину повећан је 11 пута, у односу на 2006. више него 5 пута, а у односу на 2008. скоро да је удвостручен. Више од половине укупног извоза пласира се у Немачку (4,3 милиона евра) и…

Iz Srbije sa ljubavlju: izvoz ruža

Упркос расту извоза у Руску Федерацију, са 1.438 хиљада евра у 2012 на 1.555 хиљада у 2013 години, укупан извоз ружа смањен је у 2013 години за 5 хиљада евра (на 2.735 хиљада). У односу на предкризну 2008 годину, када је извоз вредео 1.170 хиљада евра, и овај, благо смањени, резултат је импресиван. Након Русије,…

Svinje nisu krive

Али месна индустрија јесте, и требало би истражити и казнити компаније у месној индустрији које су се досетиле да купују свиње у Хрватској и Мађарској и да их продају у Русији као српске. Из приложене табеле се може уочити да је раст извоза свињском меса до трећег тромесечја 2012. године, када је достигао 3 милиона…

Ko pije radenska tri srca…

Живи здраво. Мислим да тако некако гласе стихови Боре Чорбе. Извоз минералне воде из Србије вреди 12,2 милиона евра и већи је за 1,7% него у 2006. години, а знао је да вреди и по 15 милиона евра у 2007. и 2008. години.  Налази се на 148. месту међу најважнијим извозним производима из Србије и…

U zemlji sira i meda

Да проверим вредност извоза сирева из Србије мотивисало ме је рангирање пољопривредних производа према вредности извоза у Руску Федерацију, где је сир на трећем месту (након кукуруза и свињског меса). Благи поглед наниже, са ХС0406 на ХС0409 скренуо ми је пажњу и на импресивне резултате у извозу природног меда. Приложене су 4 табеле, две о…

Next Page »