Category: 1 Nebojša Katić

Lakoća poslovanja i privredni rast – objavljeno u dnevniku “Politika” od 08.11.2017

Najuticajniji kritičari srpskih ekonomskih prilika su saglasni da se ključni problemi domaće privrede nalaze u institucionalnoj sferi. U tom kontekstu, loš poslovni i investicioni ambijent, visok nivo korupcije i slab pravni sistem predstavljaju najveće prepreke privrednom rastu. Ove teze deluju tako ubedljivo, da se niko nije potrudio da ih i proveri. Da jeste, video bi…

IKEA KAO METAFORA – objavljeno u dnevniku „Politika“

27/01/2010 od Nebojša Katić Po izjavi vladinog ministra, Ikea, kao i svaka velika kompanija, „može da postavlja pravila i da traži posebne uslove”. Možda ne treba analizirati svaku reč koja se izgovori ili frojdovski omakne u novinskom intervjuu, ali „slučaj” Ikea, i bez suverenističkog cepidlačenja, otvara niz važnih pitanja i daje povoda za ozbiljnu analizu razvojne…

Grčka kriza, ili kako uništiti Sirizu

Ima nečeg čudnog, opasnog i gotovo kockarskog u načinu na koji je „Trojka“ (Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond) mesecima pregovarala sa Grčkom. Čini se da su pregovori odavno prešli sa terena ekonomije na teren politike, ako su na terenu ekonomije ikada i bili. Trojka kao da više želi da uništi Sirizu,…

Intervju za NIN (15/01/2015) – Srbija srlja u propast

Očekivanje da će bruto domaći proizvod Srbije ove godine pasti za samo pola procenta je previše optimistično, ali to i nije najvažnije. Važnije je koliko će biti zaposlenih koji plaćaju poreze i doprinose, kakav će biti odnos između njih i broja penzionera, koliko će porasti javni i spoljni dug i nenaplativa potraživanja, kaže za NIN…

Srpska ekonomska drama i intelektualni eskapizam

Srpska ekonomska nauka kreće stranputicom kada se okreće političkoj filozofiji pokušavajući u njoj da pronađe inspiraciju i rešenja za ekonomsku katastrofu koju Srbija doživljava. Ekonomska nauka ima previše svojih muka, previše dilema i nudi premalo rešenja da bi srpski ekonomisti sebi mogla dozvoliti luksuz gubljenja vremena u sholastičkim raspravama. Na terenu političke filozofije nema ničeg…

Nejednakost i ekonomski rast, ili i plavuše su shvatile

Najbolje čuvana tajna svetske ekonomske krize izlazi na videlo – oprezno, dozirano, lagano. Tek sada, sa zakašnjenjem od sedam godina, upire se prst u osnovni uzrok nastanka i trajanja krize – reč je o problemu višedecenijskog rasta ekonomske nejednakosti. Deformacije u raspodeli koje su dovele do strahovitog socijalnog i ekonomskog raslojavanja nisu samo najvažniji uzrok…

Fiskalna konsolidacija – na putu, ili na stranputici?

Vlada Srbije se nalazi u mat poziciji. Šahovska partija koja danas ulazi u završnicu izgubljena je još u otvaranju – u prvim godinama prošle decenije. Srbija je tada pošla ekonomskom stranputicom i na njoj  tvrdoglavo istrajava i danas. Ekonomska sudbina Srbije je u rukama stranaca i direktno je zavisna od njihove volje. Vlada mora uveriti…

Da li je Evropa sišla s uma?

Postoje trenuci u istoriji kada se čini da ludilo nezaustavivo juriša, da se sve otima kontroli, da neka skrivena ruka gura svet u propast i da se haosu ne može stati na put. Trijumf zla i ludosti se uvek jasnije vidi u retrospektivi, uvek onda kada je previše kasno. Nikada od kraja Drugog svetskog rata…

Kada tranzicija ubija

Ekonomska politika može biti veoma opasna po zdravlje – čak ubitačna, i to sasvim bukvalno. Koliko god ekonomske krize bile duboke i teške, one ne ubijaju. Ubijaju moderni lekovi kojima se krize leče – šok terapija i politika velike budžetske štednje. Unesrećene porodice, trajno oboleli ljudi i na kraju izgubljeni životi, cena su takvog ekonomskog…

Argentine u raljama finansijskih lešinara

Vođena sigurnom rukom i savetima MMF-a, Argentina je bankrotirala 2001. godine. Mučni proces traženja nagodbe sa kreditorima je trajao deset godina. Argentina je kroz dva reprograma (2005. i 2010. godine) uspela da reši problem oko 93 procenta svojih dugova. Najveći broj kreditora je prihvatio uslove reprograma i veliki otpis dugova koji je sa tim išao.…

Toma Piketi u letu iznad osinjeg gnezda

Ne pamtim da je neka knjiga ekonomskog sadržaja naišla na takav odjek, kao što je slučaj sa knjigom Toma Piketija (Thomas Piketty) „Kapital u dvadeset prvom veku“[1]. Piketi je dirnuo u osinje gnezdo uvodeći u žižu debate uporno potiskivanu temu rasta nejednakosti u modernom kapitalizmu. Kako to obično biva kod ovakvih knjiga, o njoj žučno…

Mladost na tržištu ekonomskih ideja

Na ekonomskom akademskom tržištu poslednjih decenija, kako je već i red, vladaju neumoljivi zakoni konkurencije. Sve ideje su dobrodošle, sve ideje su ravnopravne, pod uslovom da su neoliberalne. Moglo bi se ipak dogoditi da ustoličena vladajuća doktrina izgubi nešto od svoje nadmoći. Velika recesija unosi promene i na tržište ekonomskih ideja, i prvih nagoveštaja već…

Srbija na Baltiku

Ako je suditi po najavama nove vlade, put ka ekonomskom ozdravljenju Srbije bi mogao slediti baltičke uzore. Bolne reforme bi trebalo sprovesti brzo i odlučno, onako brzo kako je to učinjeno na primer u Estoniji u periodu od 1992. do 1994. godine. Kada se reformski procesi okončaju, i Srbija bi, uz malo sreće, mogla postati…

Čekajući spasonosnu inflaciju

Koliko juče, inflacija je doživljavana kao najveće ekonomsko zlo protiv koga se države moraju boriti svim sredstvima, pa makar tome žrtvovale i zaposlenost i privredni rast. Velika finansijska kriza je u velikoj meri razorila taj najveći moderni ekonomski tabu, da bi konačno dovela i do ozbiljnijeg preispitivanja samih temelja monetarne politike.   Inflacija više nije…

Varljiva statistika zaposlenosti

Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva. U percepciji prosečnog građanina, onaj ko je zaposlen ide na posao svakoga dana, redovno prima…

Valutna kriza kao velika repriza

Ako se proteklih sedam godina svet bavio ekonomskim mukama zapadnih ekonomija, čini se da bi naredni period mogao biti obeležen ekonomskim krizama zemalja u razvoju. Veliki višemesečni poremećaji na valutnim tržištima su dobar indikator nadolazeće krize. Sa izuzetkom Kine, valutni kursevi svih značajnijih ekonomija u razvoju danas su pod snažnim pritiskom i u velikom padu.…

Retorika, mitovi i preduzetna država

Utemeljivači američke države (i nacije) su imali različito viđenje mesta i uloge države u ekonomskom životu. Tako je na primer Aleksandar Hamilton, čovek koji se zalagao za dirižističku ekonomsku politiku i zaštitu „industrija u povoju“ stajao nasuprot Tomasu Džefersonu i njegovom čuvenom i često citiranom stavu „da najbolje upravlja ona država koja upravlja najmanje“. Poznati…

Maltuzijanska klopka i otimačina zemlje

Na bazi poslednjih projekcija, broj stanovnika planete će se do 2050. godine povećati za oko 2 milijarde i preći će cifru od 9 milijardi. Potrebe za hranom će rasti mnogo brže. Do 2050. godine, u zavisnosti od projekcija, proizvodnja hrane bi se morala povećati za 60 do 70 procenata kako bi se izbegle velike krize…

Škola i tržište

Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena. „Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim…

U velikoj žurbi na putu za nigde

http://nkatic.wordpress.com/2013/10/10/u-velikoj-zurbi-na-putu-za-nigde/ U velikoj žurbi, vlada Srbije je donela dve konkretne mere, i njih proglasila paketom ekonomskih mera. Kako se dve mere ne mogu nazvati paketom, dodate su i deklaracije o namerama – o tome kako će se rekonstruisati javna preduzeća i smanjiti subvencije, kako će se štedeti u domenu trošenja roba i usluga, kako će…