Poreklo stanovništva

Презимена на отоку Шолта

Podrijetlo stanovništva otoka Šolte, Dr Ivo Rubić, SANU, Naselja i poreklo stanovništva knjiga 36, Naučno delo, Beograd 1960Grahote (Šolta)БезићБиланковБлашковићБрашкићБродарићБуктеницаБечицаБурицаЦецићЦецић – КарузићЧерињЕлезовићГарбинГешићГомојићГвозденовићКалајзићКарузићКупарићКузманићМаркочМатељанМладиновОрловићОзретићПипунићПрвинић – ПећарРадићРедовниковићРеметинРуићШкокоСулеСпицијалићУрсићВлак П.С. Грохоте су 2011г имале 449с. Рогач (Шолта)БродарићЦецићМатковићКалајзићМладиновП.С. Рогач је 2011г имао 126с, без млађих од 5г.Нечујам (Шолта)БенковићРеметинП.С. Нечујам је 2011г имао 171с.Средње Село (Шолта)БалићБогетићБуктеницаЂурић-АтлагићДероссиКарузоКларићЛуканМихићМиочМиховиловићПаруновПавишићПуртићСладеЖупановВулићП.С. Средње Село је 2011г имало 245с.Доње Село (Шолта)БеговићБлагаићБлашковБучевић – НиколчићБурићДоброшевићГрковићКалебићКундичевићЛисичићЉубићМештровићМихотовићОџакПаладинРадетићРадманРогулићСиновчићШћебринаУводићВигурићП.С. Доње Село …

Pročitajte Još »

Poluostrvo Rat (Pelješac), Nikola Zvonimir Bjelovučić

… Почетком 7в насељују Југославени полуоток, како уопће и сву римску Далмацију. Од Неретве до Ријеке дубровачке уз море стварају област Захумље, којој припада полуоток Рат све до г 1333. Југославени запосјеше насеобине, у којима су Римљани живљели. Тако се може хисторијски утврдили, да је мало села на полуотоку створено од доласка Југославена до данас. Готово већина села воде свој …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik

Имотица (Дубровачко приморје) Г 1498 било је у Имотици 30п, а 1583г 49, 1606г 48, 1642 било је 36к за становање са 82п. У попису од г 1673-74 налазимо само 20п са 111с. А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. Б) Г 1587 …

Pročitajte Još »

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić

…a 1546 премјестили су Турци у Воћин дотадашњег пожешког команданта Вукашиновића са задатком да помјера крајину све више на запад и да по њој насељава Србе. Али многи од тих Срба почеше пребјегавати на хришћанску страну. Већ су они Јахиоглини Срби у септембру 1530 пребјегли најприје у Бихаћ, а затим у Крањску и Жумберак, да би се касније спустили на …

Pročitajte Još »

Počeci naselja i stanovništvo Brodskog i Gradiškog kraja, A. Zirdum, Slavonski Brod 2001

OPĆINA BEBRINA Banovci Бановци се налазе на 16км ЈЗ од Слав.Брода, између аутоцесте и ријеке Саве, 3км јужно од Бебрине, на 90м н/м Г1760 Бановци су имали 36 кућа, 52 обитељи и 319 католика. Кућедомаћини били су: Јосип Алаванић (3 обитељи, 15 чланова), Петар Ћосић (1,2), Матија Алаванић 1,4, Анто Каралић 2, 8, Тадија Алаванић, 1,7, Петар Алаванић 1,9, Мартин …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Драгачево

Доње Драгачево Насеља српских земаља (књига 1), Српски етнографски зборник (књига 4), Београд 1902. Јован Ердељановић, стр. 117-203. Дучаловићи (Лучани) Положај. Највећи је део Дучаловића у непосредној суподини планине Овчара са његове јужне стране. Кроз село теку поток Бањица, који протиче са западне стране Овчара, и његова притока Дучаловички Поток под југоисточном суподином Овчаром. Сеоске су куће већином по косама, …

Pročitajte Još »

Ужичка Црна Гора, део

„Užička Crna Gora“ LJ. Pavlović, Naselja i poreklo stanovništva, knjiga 19, 1925; Službeni Glasnik i SANU 2010. Маковишта (Косјерић) Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20к, у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равник Маковишта, …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар

„Rađevina i Jadar“ od Borivoja Milojevića, 1913. Naselja srpskih zemalja knjiga 9 i Koreni 16 (Službeni Glasnik i SANU, reprint) Костајник (Крупањ) Положај. Горња Мала је на обема странама Горњанске Реке, само су куће Вићентића на плавини Орлујског Потока. Херцеговци и Бирчани су на страни Костајничке Реке, окренути ЈЗ; у Херцеговцима, кућа Деспотовића је на тераси, а у Бирчанима, две …

Pročitajte Još »

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini

Талежа (Требиње) Село лежи на рачном, голом и кршевитом месту. Куће су размештене по влаци око једне продоли, која се пружа правцем С-Ј за 600-700м… Талежа је једно од најстаријих села у Шуми, што се види и по помињатим старинама, а и по највећем простору који овом селу припада, јер има земље као других пет села. Сем овога има и …

Pročitajte Još »

Љубомир Павловић: Колубара и Подгорина

Babajić (Ljig) Положај села. – Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, с друге стране Љига. Село је на косањицима, које од Сувобора слазе Љигу. Земљиште је терцијерно, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немају нарочитих имена. Извора …

Pročitajte Još »

Okolina Beograda

Žarkovo (Beograd)   Положај. – Ово је село на заравњеној пљошти, која се поступно спушта према равници Макишу, а с обе стране јаруге Провалије, чији поток тече у Макиш. Од Београда је удаљено 7 киломаетара. Сава само при надоласку, када прелије насип, који иде кроз Макиш, плави ливаде сеоске. У средини јаруге има два извора (чесме), са којих пије воду …

Pročitajte Još »

Kupreško i Glamočko polje

Borivoje Ž. Milojević „Kupreško, Vukovsko, Ravno i Glamočko Polje“ , Naselja knj 13. Купрешко Поље Шеменовци (Купрес, Република Српска) Кућа има: Крндија 6, Марића 11 и Кнежића 34. Куће првих двеју породица и шест кућа Кнежића растављене су од осталих кнежићских кућа, и то растојање износио око 200м. У обема групама куће су у низу. У другој групи кнежићке су …

Pročitajte Još »

Morača, Rovca i Kolašin

Morača, Rovca i Kolašin, Rajko Raosavljević, Stručna knjiga, Beograd 1989 X БРАТСТВЕНИЧКЕ ГРУПЕ У ДОЊОЈ МОРАЧИ СТАРОСЈЕДИОЦИ Даниловићи У вријеме изградње манастира Мораче, преци данашњих Даниловића живјели су у Морачи, баш у селу Ђуђевини гдје их има и данас. До доласка Богића Морачанина били су најмасовнији и заузимали највећи дио Ђуђевине и Вочја, па чак и једног дијеле садашњих Бара …

Pročitajte Još »

Vasojevići, srpsko pleme

Vasojevići u Crnogorskoj granici Bogdan Lalević i Ivan Protić, Etnografski zbornik, knj. 5   Васо је имао три сина: Раја, Новака и Мија, те се по њима Васојевићи деле на: Рајевиће, Новаковиће и Мијомановиће, или, како неки кажу, Мијемановиће. Рајо је, опет имао три сина, од којих су Лопаћани, Дабетићи и Ковачевићи. Општи назив Рајевићи само се памти, али се …

Pročitajte Još »

Naselja u Lepenici

Насеља и порекло становништва, књига 27, Насеља у Лепеници, Т. Радивојевић, 1930 Адровац (Рача) Адровац је заселак варошице Раче, од које је удаљен дваестак минута хода према северозападу. Он се простире с обеју страна потока Уљара који се зове и Бошњачки Поток, јер тече од Бошњачке Баре у селу Бошњану. Осим њега сеоски атар наводњавају поток Крагујевчић и река Рача, …

Pročitajte Još »

Kninska krajina

Kninska krajina, naselja i porijeklo stanovništva, prota Savo Nakićenović (1882-1926) Книн Православне породице у Книну су: Берић (1к), дошли из Варивода (Далмација) има 60г, славе Јовањдан. Војводићи (1к) дошли из Срба (Лика) прије 50г славе Никољдан. Боровићи (1) дошли из Голубића прије 50г, славе св. Архангела Михајла. Покрајац (5), дошли из Промине прије 30г, славе Никољдан. Новаковић (2к), дошли из …

Pročitajte Još »

Korjenići

Petar Šobajić, Glasnik Etnografskog muzeja na Cetinju   У Корјенићима су села: Клобук, Ораховац, Горња и Доња Ластва, Жупа, Аранђелово, Вучија, Скозјигрм (Скочигрм) и Горње и Доње Грнчарево. Клобук је на старом путу од Дубровника за Никшић. Дели се на два села која се зову Заклобук и Клобуци. Заклобук је северно од града Клобука на висини око 900м. Око њега …

Pročitajte Još »

Bilećske Rudine

Jevto Dedijer У Билећи је живио Бан Будећ, чије је имање протезало од Баћовог Мрамора на Вучијем Долу до Крњина Камена у Звијерини. Мисли се, да су од њега поријеклом сви Милићевићи у Рудинама и Невесињу и сви Шуловићи у Билећи. По народном вјеровању Бан Будеч је живио посљедњијех година независности Херцеговине, и погинуо је од Турака, који су му …

Pročitajte Još »

Hercegovina

dr Jevto Dedijer, Српски етнографски зборник, 1909 Гатачка села Муљани На десној страни од улаза ријеке Мушнице у Гатачко Поље. Куће згруписане око стално врела Бјела; за вријеме врућина пије се хладнија вода из језера у пећини Вучици. Мусломани су аге и слободни тежаци, православни кметови и приорачи. Земља врло плодна. По муљу, земљи од наноса и прозвано село. Старина …

Pročitajte Još »

Boka

(Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga 20, 1913 Luštička Opština Луштица је област на полуострву истога имена која има у простору 3841 хектара, становника 1203, између којих православних 1003, а остало римокатолици. По народности припада Србима 1.148, а остало су Њемци, Талијани и друге народности (то су војници). Мушких има 597, а женских 606. Свега је …

Pročitajte Još »

Crnogorsko primorje i krajina od Andrije Jovićevića

Становништво ове области не сачињава једну цјелину; они је различито и по вјери и по народности, невезано племенским уређењем, те ћемо га зато прегледати по већим географским, негдје и етнографским цјелинама. Барско становништво Овамо иде становништво Зубаца, Сусташа, Туђемила, Заљева и Бара. А) Зупци По томе, што у Херцеговини постоји село Зупци, неки нагађају да су из Херцеговине. Други опет …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva u opštini Kuršumlija

Досељавање Срба у Косаницу ишло је споро. Прво су се вратиле породице из села која су избегла 1876 (Требиње, Парада, Штава, Луково, Сеоце, Трећак). Затим неке породице из села Блажевске општине. Такође и неке породице из села горњег тока реке Лаба. После Берлинског конгреса и доношења „Закона о насељавању новоослобођених крајева“ 1880, насељавање је ишло нешто брже. Ради регилисања положаја …

Pročitajte Još »

Bjelopavlići i Pješivci, Petar Šobajić, CID Podgorica 1996

Састав и порекло Бјелопавлића. – Испитујући понаособ порекло сваког братства у племену долази се до сазнања да у састав племена Бјелопавлића улазе три по пореклу и времену досељења различите групе; њих ћемо звати: старинци, Дукађинци и новији досељеници. Старинцима онде називају Лужане, остатак старог српског становништва Горње Зете. Има их врло мало у племену. Највише је Дукађинаца, зовем их тако …

Pročitajte Još »

Krasava (Krupanj)

У Архиву Србије могуће је наћи пописе становника од 1818. године. Најдрагоценији је попис из 1865. године који садржи и попис имовине, и чланове домаћинства. Положај. Куће сеоске су на страни долине Мађупца, окренуте Југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове и долине Буљевца, и на присојној страни последње долине. Тип. Мале су у селу: Рељићи: …

Pročitajte Još »

Perućac, Bajina Bašta

Село је источно од Перућанског Врела, које се овде зове само Врело, и низ Дрину до паралелног Митровачког Врела, на дринским изломљеним терасама и високо над Дрином и под Алушким Планинама. Село је високо под планином и кроз планине се пење Тисово Брдо и Митровац. Нема планинског села тако збијеног и прегледног као што је Перућац. Не дели се на …

Pročitajte Još »

Rastišta, Bajina Bašta

Растишта су, као и Заовине, право планинско село, друго село планине Таре. Село је растурено испод Црвене Стијене, по Алушкој Планини, испод Црног Врха, Звијезде, Дугог и Топлог Дола и по пољу низ Дрину, од ушћа Дервенте до Перућанског Врела. Ово је по простору највеће и најрастуреније подринско село. Замљишта су Алуга, Пожар, Јагоштица, Галине у Јагоштици, Предеов Крст и …

Pročitajte Još »

Poreklo stanovništva sliva Belice (Jagodina)

Belica   Selo Trešnjevica kod Paraćina   1. Велика Трешњевица („Црешњевица“)   Село је на падинама Јухора („Љуора“), поред пута („насипа“) Јагодина-Варварин. Већи део села је у страни, поред Трешњевачког Потока, а мањи поред пута и на моравској равници. Од Велике Мораве удаљено је за један км. Ту је и скела на којој се превози за Параћин и обратно. Кроз …

Pročitajte Još »

Natalinci (Topola)

Варошица Наталинци лежи на левој обали Јасенице, с обе стране друма за Паланку, који иде преко најнижих делова пиносавске површи. У долини Јасенице су две воденице, парни млин и циглане. Раније се варошица служила водом са Парезанског Извора, сада се служе водом са ђермова. Варошица је друмско насеље, са ушореним кућама поред друма. Дели се на „варош“ и „село“. „Варош“ …

Pročitajte Još »

Naklo (Peć)

Накло се налази око 7км и од Пећи. Село је у равници између магистралног пута Пећ – Приштина и старог пута Пећ –Будисавци. На сеоском гробљу има много старих камених плоча и крстова. Темељи сеоске цркве врло су добро очувани. Верују да је постојала и пре 300г и да се звала Св. Тројица. У непосредној близини ових старих темеља мештани …

Pročitajte Još »

Gradnja, Vranje

Положај. – Ово је село својим положајем захватило доста велики простор. Главни је део с обе стране потока Крушеглавског и Мртве Стране, и реке Грађанске, која од њих постаје. Није у свима деловима долинско, нарочито део села од Лазине па према Големоме Селу… Куће су далеко од потока и река, те им ови при доласку не наносе штете, једино што …

Pročitajte Još »

Tužan i kratak život jedne Kraljice (Srbica)

Краљица је живела 40 година, била је паљена и силована у 18. години, а и у 21. години, и наставила је свој бурни живот до самог краја, нежељена, невољена и одбачена, и од (туђег) народа физички ликвидирана у 40 години… (1923-1963). Колонистичко насеље, настало после ПСР, 1923-1924г. У 1931г атар села Краљице обухватао је 876ха. Од тога је било: 95ха …

Pročitajte Još »

Čelinački kraj (Republika Srpska)

Porijeklo stanovništva čelinačkog kraja, Momčilo Spasojević   Према досадашњим испитивањима и анкетама у челиначком крају, у коме има 30-ак насељених мјеста и живи око 17000 становника слави се око 30 различитих слава, почевши од славе коју слави само једна п па до оних које славе више десетина п различитих презимена. Тако чак око 60п слави Ђурђевдан што је карактеристично за …

Pročitajte Još »

Vogošća

Vogošća, Stanoje Jovanović, Geografsko društvo BiH, 1967 1. Вогошћа Насеље Вогошћа налази се, како је већ напоменуто, око доњих токова ријека Вогошће и Јошанице… У новом насељу у Вогошћи, како је већ раније напоменуто, налазило се до изградње новог насеља (1948) 9 сеоских кућа: 5к Јовановића у којима је било 8п и 4к чији су власници били Салко Алић, Мујо …

Pročitajte Još »

Sanička župa u Bosanskoj krajini

Sanička župa u Bosanskoj krajini, od Milana Karanovića, Naselja knj. 26.   Овако ограничена област Саничке Жупе има 15 насеља, а то су: Српска Саница, Горња Саница или Турска Саница, Доња Саница, Горњи Будељ, Доњи Будељ, Српски Будељ, Српски Биљани, Турски Биљани, Мухамедбегова Присека, Смаилбегова Присјека, Међеђе Брдо, Корјеново, Пиштеница, Врхпоље и Хрустово. Сва ова насеља припадају кључком срезу а …

Pročitajte Još »

Bihać

Варошко насеље Срез Бихаћ је 1931г имао 39.309с у томе 17.178 православних, 13.962 муслимана и 7.999 католика. 1991г у општини Бихаћ било је 72.504с, у томе 46.740 Муслимана, 14.391 Срба, 5.581 Хрвата и 4.370 Југословена. У граду Бихаћу 1931г било је 8.374с, у томе 4.739 Муслимана, 2.149 католика и 1.320 православних. 1991г град Бихаћ је имао 45.553с, у коме је …

Pročitajte Još »

Sarajevska okolina

Српски етнографски зборник, Књига једанаеста, Поп Стјепо и Владимир Трифковић: Сарајевска околина, Стр. 140-145   1. Пофалићи (Ново Сарајево, Федерација БиХ) Пофалићи леже на западној страни Сарајева одмах преко потока Сушице, у равници, на подножју брда Хума, по косама и странама присојним, јужно и осојним, западно, истога брда. У махали Пофалићима има данас 29к, а заједно са кућама административно убрајаним …

Pročitajte Još »

Bosanska Krupa

Pоunje u Bosanskoj Krajini, Milan Karanović   За известан број села с обе стране Уне (од Грмеч планине до Ћорковаче на граници с Банијом) потребно је било административно средиште нахије, казе, котара. Уз потребе код власти требало је подмиривати о једном путу и трговачке потребе. До Омерпаше то је био Бужим. Одатле је премештено средиште ново установљене казе у Крупу. …

Pročitajte Još »

Bugar (Bihać)

На делу карсне заравни где је пробија уска клисураста долина Коране и постаје међа између Хрватске и Босне лежи скорашње насеље Бугар. Од Рујнице је раставља село  долина поточића Гатице. Свега је у селу 35п са 79к. Простор села је био пре окупације „стећа тимор планина“. Пред окупацију су се населили најпре Гатале 3к из Бјелајског Поља, где су се …

Pročitajte Još »

Srbi u opštini Voćin, Hrvatska

Srpska naselja i crkve u sjevernoj Hrvatskoj i Slavoniji, Dušan Lj Kašić   СМУДЕ су у попису Воћинског котара из 1698 уписане као српско село са 7 домова чији су домаћини били: Вукадин Војновић, Степан Живковић, Благоје Вукасовић, Срђа Марић, Милосав Босанац, Сара Ромац, удовица Милица. Сви су они православни Срби. Давали су стражу као граничарски војници на ријеци Илови. …

Pročitajte Još »

Zborište (Velika Kladuša)

Просиња се састоји од више поточића, који извиру у Превији Планина у Банији и салева се у Бужимски Поток, који се даље зове Глиница. Стабанџа прима поток Црквину и слева се у Бужимску. Између Стабанџе и Просиње дуж границе је Грљевац планина са највишим висом 465м. Једна коса Грљевца спушта се паралелно долини Бужимске… На косама и косењцима Грљевца су …

Pročitajte Još »

Slobodna Vlast, Borovik i Čenkovo u Slavoniji

Слободна Власт је имала исту историјску судбину као и околна српска села. За вријеме Турака у њој живе Срби. Послије изгона Турака долазе под власт ђаковачког бискупа, а послије његове смрти под власт Дворске коморе. При попису 1702г забиљежено је да су становници овог села Срби православне вјере међу којима живе и четири куће католичких хришћана. Ево имена тих домаћина: …

Pročitajte Još »

Srpska naselja u Beloj Krajini

Srpska naselja u Beloj Krajini, Milenko Filipović, 1968   Бојанци Као опште предање најчешће се чује да су село основали Срби који су дошли са реке Бојане у ЦГ, па да се стога и село зове Бојанци (Значајно је да и у Жумберку постоји село Бојанци). А слушао сам као опште предање од неких и да су Бојанчани пореклом из …

Pročitajte Još »

Novo Selo i Umin Dol (Kumanovo, Makedonija)

Ново Село (Куманово, Македонија) Село лежи на падини плитке долине правца ЈЗ – СИ, крај пута Куманово – Скопље, а у непосредној близини Умин Дола. Наведени положај погодан је из економских разлога. Вода за пиће добија се из бунара. Свако д има посебан атар. Куће су поређане у низу. Село има збијени тип. У правцу ЈЗ-СИ разликују се три махале: …

Pročitajte Još »

Ljubavni postanak naselja: Ograđenica (Pljevlja)

Pljevaljski kraj; Prošlost i poreklo stanovništva, Mileta Vojinović   За Бобово је најкарактеристичније бр Старчевићи. Према предању, после косовског боја три брата Страхинића, потомци Страхинића бана од Мале Бањске са Косова, из села Старчевића, побегоше око 1400г и настанише се у Калушићима код Пљеваља. Ту су набавили велики посед земље а, потом стекли и катуне на Ограђеници. Како се бр …

Pročitajte Još »

Albanci bošnjačkog porekla: Donja Koretica (Glogovac)

Налази се у дреничкој равници, у непосредној близини реке Дренице, а припада равничарском џематском тиипу села, чије су махале нешто удаљене једна од друге… Арбанаси: Алиовић, фис Ељшан, 8к. Овај род чини једну ронђу са родом Суљовић. Према род.тр. ово котило води порекло из Босне, одакле су као Босанци досељени крајем 18в, па су се у Дреници поарбанасили. Суљовић, фис …

Pročitajte Još »

Kočane (Doljevac)

Село Кочане се заселило на источним падинама Кочанске реке или „Голог рида“ делимично, а делом у алувијалној равни Ј. Мораве, на северном делу области. Његови северни делови се додирују са јужним деловима Новог Дољевца, са којим чини насеобинску симбиозу. Збијеног је типа. Име села. – У народу је жива легенда коју је некадашњи управитељ кочанске и пуковачке цркве Никола Спирић, …

Pročitajte Još »

Dečani: Srbi koji su u njemu živeli

П.С. Према пописним подацима у 40 насеља општине Дечане 1961. године живело је 25.552с, у томе 2.947 Срба-Црногораца и 22.443 Албанаца. 1971г укупно је било 31.335с у томе 1.638 СЦГ и 29.478 Албанаца, а 1981г 40.640с, у томе 1.132 СЦГ и 39.179 Албанаца. У 2012г у Дечанима је било 40.019с, у томе 39.402 Албанаца, 393 Египћана, за 64 се не …

Pročitajte Još »

Albanci vlaškog porekla: Donja Klina (Srbica)

Налази се у дреничкој равници с обе стране реке Клине, а припада збивеном џематском типу дреничких равничарских села… Рамић, фис Гаш, 12к. Ово је аутохтоно дреничко влашко с, које је из православља прешло у ислам, а потом се временом поарбанасило. Према тр овог рода, од њиховог б има још 12к у Лабу, а 7к у Метохији. Затим, из Доње Клине …

Pročitajte Još »

Staro Nagoričane (Makedonija)

СИ од Куманова, на пространој заравни средње висине 400 до 450м, лежи велико село Нагоричино. Састоји се од више растурених крајева, који су један од другог удаљени 500 до 2.000м. То Нагоричино у правцу С-Ј (линија између махала Бела грамада – Дртовци) има дужину око 9км. Преко поменуте заравни води пут Куманово – Кр. Паланка, правца З-И. Крајеви насеља лево …

Pročitajte Još »

Naselja stare Crne Gore

Naselja Stare Crne Gore, posebni dio, Pavle s Radusinović, SANU 1985   1. Бољевићи (Бар) Налазе се ЈИ од Вирпазара… Бољевићи су старо насеље. У његовој близини пронађени су гробови из римског доба. У средњем вијеку удолином Црмнице и њене притоке Лимштице водио је пут од приморја за Рибницу (Подгорицу). У то вријеме, у повељама владара, помињу се и нека …

Pročitajte Još »

Ljubodrag (Kumanovo, Makedonija)

Село лежи јз од Куманова, у његовој близини. Средином Љубодрага води пут Куманово – Скопље. Околна су насеља: Лопате, Ново Село, Черкеско Село и др. Становници се служе водом из бунара чија дубина износи од 8 до 24м. Поједини крајеви атара носе ове називе: Старо џаде, Селиште, Бучук и Подиште. Љубодраг има разређен тип: око кућа су мањи обрађени простори. …

Pročitajte Još »

Prezimena u okolini Dubrovnika 1498 i (1583)

Dubrovnik i okolina, Ilija Sidnik 1. Имотица (Дубровачко приморје) А) г 1498 спомињу се ове породице: Батковић, Батољевић, Вукихнић, Вукичевић, Вукмировић, Вукосављевић, Ивановић, Милорадић, Михочевић, Никшић, Прибисаљић, Радачиновић, Радљић, Радичевић, Радивоевић, Радоевић, Радосаљић. 2. Штедрица (Дубровачко приморје) За Штедрицу се није сачувао попис породица од г 1498, већ само она два од 1577 и 1583. Г 1583 бројила је Штедрица …

Pročitajte Još »

Šešelji, Srbi i katolici: Zavala (Ravno, Federacija BiH)

Popovo u Hercegovini, Milenko S Filipović i Ljubo Mićević, Naučno društvo NR BiH, Sarajevo 1959   Главни делови села – Чешљари и Завала – су у Вали између брда Острога и Клисуре. Махала Будин До је високо у сасвим краткој и стрмој вали а под стрмим стенама. Сличан је положај и Мареве (Мухареве) Љути. Село је у Попову најбогатије питком …

Pročitajte Još »

Istrebljenje u Treboviću (Peć)

Требовић се налази око 7км си од Пећи. Цело село је у равници. Дели се на Горњу и Доњу малу. Име села, по предању потиче још из турског времена. Једном су Турци, каже легенда, за време једног скупа, опколили село и побили – „истребили“ све Србе. Село има неко врло старо гробље. У њему се више не сахрањују, пошто је …

Pročitajte Još »

Goraždevac (Peć)

Гораждевац се налази око 7км ЈИ од Пећи, недалеко од Пећке Бистрице, са чије десне стране су и насеље и његов атар. То је старо село, које се помиње већ у повељи Стефана Првовенчаног манастиру Жичи 1220г, а помињаће се и касније, вековима, увек као српско село, и у средњем веку и у турско доба 1455-1912— У списак који следи …

Pročitajte Još »

Verska netolerantnost Dubrovačke republike: Duži, selo i manastir (Trebinje)

Šuma, Površ i Zupci u Hercegovini, Obren Đurić – Kozić   Село се налази З од цесте која из Дубровника води у Требиње, 8км од последње вароши далеко. У селу има 6к, од којих су: Ћеловићи 1, Секерези 2, Чуквас 1, Бегенишић 1 и Влатковић1. Док је постојао манастир Тврдош, чије су развалине с десне стране Требишњице, 4км од овог …

Pročitajte Još »

Slava, preslava i pir đakovičkih Srba

Onomastika Đakovice i susednih sela, Alija Džogović   Ђаковица је град у Метохији. Има око 42000 с. Већину с чине Албанци (муслиманске и католичке вероисповести, око 38.000). Иза ових по бројности, долазе Срби старинци (око 1800), Црногорци (око 1600), Муслимани (око 250), Роми (мусл и прав око 100), као и мањи број Турака, Хрвата, Македонаца и Словенаца… Срби су претежно …

Pročitajte Još »

Priština

Priština, Atanasije Urošević Барски надбискуп Марин Бици, пролазећи кроз Косово 1610 говори о католицима наше народности у Јањеву; о католичким или поисламљеним Арбанасима на Косову нема ни речи. Штавише, говорећи о Косову, како је то лепо поље и добро обрађено, он још каже да је оно пуно православних („шизматичких“) села, тј села са православним становништвом. На Косово су, дакле Арбанаси …

Pročitajte Još »

Doljani i Sopoćani

Naselja Novopazarskog kraja, F. Sebečevac – S Šaćirović, Beograd 1995 Дољани (Нови Пазар) Село се налази З од НП, између Сопоћана и Грачана, а граничи се још са Црночом, Слатином, Забрђем и атаром Баљена (тутинска општина). НВ му износи 810м, а удаљеност од НП 12км… У селу живе српски родови, старији досељеници (19в), пореклом из ЦГ: Петровићи 1д, Видосављевићи 2д, …

Pročitajte Još »

Mušutište (Suva Reka)

Srpske kuće i deset srednjevekovnih crkva su spalili Albanci u junu 1999 godine http://www.srpskenovinecg.com/srbija/srbija/33-srbija/7036-musutiste-kosovo Onomastika Suve Reke i okolnih sela, Danilo Stijović, SANU 1997   Налази се око 10км ЈИ од Суве Реке. Село је у долини, простире се на валовитом и брдовитом терену испод планине Пресла… У селу постоји неколико старих цркава. Црква Света Богородица под заштитом је државе. …

Pročitajte Još »

Algunja (Staro Nagoričane, Makedonija)

Куће овог села леже на заравни, у непосредној близини границе Македоније и Србије. Околна су насеља Мутилово на З, Пелинце са СИ и Челопек на Ј. Становници се служе водом из звора и бунара… Западно од главне махале је потес Селиште. Народно предање наводи да је тамо лежала првобитна Алгуња. Међутим, њени становници једном су убили турског „беглиџију“. Због тога …

Pročitajte Još »

Vitina (Gornja Morava)

Село је у равници, на Морави, која се до овог села зове Река. Вода за пиће се добија из бунара, а зими се пије из реке… Село је збијеног типа… У општем делу, код постанка насеља, изнели смо, да се ово село под именом Витино помиње још око 1285г. По предању село је некада било на месту Грм. У селу …

Pročitajte Još »

Binač (Gornja Morava)

Село је у равници, на подножју огранака Скопске Црне Горе. Кроз село протиче Мала Река или Биначка Река. На западној страни поред самог села протиче Голема (Корбулића) Река, доцнија Морава. Вода за пиће добија се из једне чесме изнад села, из бунара у селу, а и из реке… Село је углавном збијеног типа, једино су 7 арбанашких муслиманских кућа удаљене …

Pročitajte Još »

Albanizacija Srba u Drenici

Дреница је област између Косова и Метохије која је приликом уласка српске војске на ово подручје 1912 године била етнички најхомогенији простор на КиМ, где су Албанци/Арбанаси/Шиптари чинили готово стопроцентну већину, а Срби мање од 2% од укупног становништва. Овде су Срби постајали Арбанаси а Цигани православни су се изјашњавали да су Срби. У овој етнички хомогеној средини од 2.937 …

Pročitajte Još »

Leposavić

Насеља и миграције становништва општине Лепосавић, Благоје Павловић, Институт за српску културу Приштина, Лепосавић 2003.   Село се налази с десне стране средњег тока реке Ибра… Средња надморска висина је 560м… Могућно је да је у називу села име одсељеног рода Лепосавић (патроним) који се одселио из села Милића (Васојевићи у ЦГ) и био ту настањен пре доласка данашњег с. …

Pročitajte Još »

Brnjak (Ibarski Kolašin)

Ibarski Kolašin, dr. Milisav Lutovac, SANU 1952   Једно од највећих села Ибарског Колашина, простире се у сливу Брњачке Ријеке, која истиче испод огранака планине Мокре. У ову се речицу баш у средини села стичу неколико притока: Ћуковички Поток, Радо-Поток, алуга, Мала-Поток, Бановица… Иначе Брњак чини малу географску целину, ограничену са југа Мокром, а са си и јз косама. Унутра …

Pročitajte Još »

Drenovac (Klina, Metohija)

Onomastika dela Severne Metohije, Danilo Stijović Грађа је сакупљана од 1 до 15 јула 1978г и од 27.7 до 20.8. 1979г. САНУ, Ономатолошки прилози, књига 14. Рад на терену није био лак. До тражених података долазило се тешко, јер је српско становништво било заплашено, те је на сваком кораку показивало неповерење. Контакти су ипак успостављени, чему су највише доприносили ученици …

Pročitajte Još »

Sela poarbanašenih Srba na granici sa Albanijom

Žur i okolna sela, Milenko Filipović, SANU, 1965 Жур (Призрен) Много је успомена на старо српско становништво. По предању, код садашњег раскршћа друмова под селом била је црквица и око ње неколико гробова… Од старине један потес у селу се зове Бежанија. Једно место изван села, где су сада летње колибе, зове се Палевица; прича се да је ту било …

Pročitajte Još »

Reževići (Budva)

Ова се парохија и манастир налазе ји Тудоровићима. Граниче га: од јз море и Кастис; од сз: св. Стефан; и од сјевера: Тудоровић. Налази се и село и куће испод планине Воштанице. Има поток Режевић, који не наноси штете. На том потоку или ријеци има неколико брашнених млина паштровских, као и један манастирски… Режевић од сјевера заклоњено, те поднебље блаже …

Pročitajte Još »

Sela poarbanašenih Srba u Gornjoj Moravi

Gornja Morava i Izmornik, Atanasije Urošević  1. Горња Слатина (Витина) Село је у равници, на Слатинској реци. Вода за пиће добија се из бунара који често пресушују преко лета… До 1920г Г. Слатина је била село збијеног типа. Тада су се колонисти почели насељавати на утрини и по кчевинама поред друма Гњилане – Урошевац, те је село добило изглед насеља …

Pročitajte Još »

Orlje, Orašje… (Ibarski Kolašin)

Орље Кроз село тече Мала Ријека коју сачињавају Жучански и Морачки Поток… Судећи по остацима, у Орљу је било насеље од давнина. Особито се истиче велико „Грчко гробље“ на месту Велика Крушка. На гробовима правца И-З леже добро обрађени камени блокови огромних размера. Прошле године, када је зидан Задружни дом, повађени су и разбијени готово сви већи споменици; остало је …

Pročitajte Još »

Gradac (Raška)

Кроз сред овога засеока тече једном широм долином Крушевичка Река, у коју се при дну засеока улива с десне стране Брвеница или Градачка Река… Порекло п: Баруџићи славе св. Стевана. Стара п. Има их овде 3к. С њима су једна п и Јовановићи, који су издвојени у џемату Главици, има их 4к. Арсовићи славе Ђурђиц, старинци су, има их 3к. …

Pročitajte Još »

Tabanovce (Kumanovo, Makedonija)

Табановце спада у значајна сеоска насеља Кумановске области. Лежи у њеном северном делу, подједнако удаљено од најближих градских насеља – Куманова на Ј и Прешева на С. Налази се на додиру плодне алувијалне равни и вишег сувљег земљишта. Крај Табановца воде две главне саобраћајне везе: железничка пруга и аутопут правца Београд-Скопље. Становници Табановца служе се водом из бројних бунара и …

Pročitajte Još »

Lojane (Lipkovo, Makedonija)

Село се налази у планинској подгорини, 3км северно од Ваксинца. Средином села протиче Мала Река, која лети пресушује. У селу су Чешма Гат (Дуга Чесма) и Чешма Шаас. Око кућа, по двориштима, има око 80 бунара. На атару села са јужне стране постоји извор Врело. Лојане има довољно зиратног земљишта и утрина, а мање је пространство шума… Насеље је збијеног …

Pročitajte Još »

Miratovac (Preševo)

Село је у подножју Црне Горе, 3км северно од Лојана. Вода за пиће добија се из бунара, неколико чесама и извора…. Испод села су њиве, а изнад села на планинској падини су испаша и шуме… Насеље је збијеног типа и куће су груписане у осам махала. Растојање између махала износи од 100 до 200м. Махале носе називе по главнијим родовима. …

Pročitajte Još »

Sopot (Kumanovo, Makedonija)

Село лежи на западној падини планине Рујан, на висини око 450м. Положај је погодан из економских разлога: на планинском гребену источно од Сопота становници имају пространу пашу (око 300х), док су на нижем земљишту са западне стране потеси са њивама. Околна су насеља: Сушево, Карабичане, Табановце и др. Становници се служе водом из извора и бунара. Сопот има збијен тип. …

Pročitajte Još »

Crkolez (Metohija)

Село се налази „око два и по до три сата ода“ си од Истока, под самом планином. Терен је јако валовит, а куће су разбацане по странама и долинама. У селу се налaзи позната црква, око које је старо гробље  са мноштвом плоча и крстова… У селу има 67 српских кућа: 41 порекло везује за ЦГ (26 верује да су …

Pročitajte Još »

Manastir Praskvica i Sv. Stefan, Čelobrdo, Đenaši, Pržno, Podličak i Blizukuće (Budva)

Ова парохија, која се састоји из шест одломака, и то: Челобрдо, Ђенаши, св. Стефан, Пржно, Подличак и Близукуће, налази се према Куљачама испод Илина брда – испод горе Ограђенице. Сеоске куће при страни, а и при мору и то иза Витов-дола, одломка Бечића. Село је у висини над морем 10-755м. Има мањих безимених потока, који не наносе штете, а извори …

Pročitajte Još »

Vračevce, Puzaljka, Dragomance i Kojince (Kumanovo): Makedonci od Paraćina

34. Врачевце (Ст. Нагоричане) Куће овог малог села налазе се на деловима заравни, чија је висина око 450м. Околна су насеља: Драгоманце, Којинце, Добрача и Степанце. Становници се служе водом из извора и бунара… Народна традиција наводи да је пре данашњег Врачевца постојало друго, старије словенско насеље. Његово становништво имало је лепу цркву (неки кажу „Римљанска црква“) у близини данашње …

Pročitajte Još »

Kotor

Котор је под самим Ловћеном, на једној равници, коју запљускује море. Ту се збило преко 300 кућа опасаних тврдим зидовима. То је Котор. Како се пак народ множио, или насељавао, куће су расле, те данас већина их стрши над твђавом. Повише Котора је старинска тврђава, на сјеверној страни, над потоком Скурда, уздиже се Пестин Град, на коме је стијење шупље …

Pročitajte Još »

Donje Vukovsko (Kupres, FBiH)

На страни једног сувог дола, који се пружа од СИ према ЈЗ, леже 5к Золотића. Вода никад не тече овим долом, а испод њега је врело. На страни поља су куће: Ђукића 1, Живанића 2 и Поповића 2. Воду пију са Зечева Врела. Ово има три стубла, од којих је највиши био пресушио крајем јула 1920г, док су друга два …

Pročitajte Još »

Brestovac (Bosanski Petrovac)

Радошевић – има их осам кућа. Славе Аранђеловдан. Доселили су се пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај дошли из Срба (Лика) и били за неколико у најму код муслимана. Кад су нешто изнајмили и заметнули стоке, населе се овамо. Лајић – има их 5к. Славе Ђурђевдан. Доселили су пре 80-100г из Бјелаја. У Бјелај су дошли из Срба (Лика) и …

Pročitajte Još »

Risan (Kotor)

Рисан (Котор) У најсјевернијем дијелу бокешког залијева лежи Рисан испод одсјека којим се у Рисански Залив спуштају леденичка и кривошијска брда. Куће су му покрај мора и на равном и узбрдастом простору, који се протеже од прилике у дућину 2, а у ширину 1км. Оне се бијеле међу лимуновима, наранчама, маслинама, ловорикама, трешњама, јабукама, мурвама, крушкама и др. стаблима… Ваздух …

Pročitajte Još »

Duljevo (Kuljače i Dapkovići, Budva)

Ова парохија, која се састоји од одломака Куљаче и Дапковићи, налази се више Лукањег брда, а граничи са Црном Гором. У висини је над морем око 468м. Пију изворску воду са Врела и Шипице; потока није, а поднебље мало оштро, јер мјесто сјеверу изложено. Свега је у Куљачама земље 341ха, од чега порезу подложно 335, и то оранице 48х, вртова …

Pročitajte Još »

Tromeđa (Kumanovo, Makedonija)

Тромеђа лежи недалеко од Куманова са источне стране. Куће су у долини правца СИ-ЈИ. Околна су насеља: Пројевце, Шупљи Камен, Мл. Нагоричино и Рајкова Кућа. Становници се служе водом са две чесме (Горња и Доња Чесма) и из бунара. На атару даље од села избијају слабији извори Смрдљиво кладенче, Доњи Зебрњак и Циганска кућа. Око Тромеђе је простран највећим делом …

Pročitajte Još »

Meljine i manastir Savina

Одмах од истока Херцегновому, како се прође вода Карача, почиње село Савина. Граничи га: од југа: море; од сјевера: Поди и Савовићи; од запада: Херцегнови; и од истока: Сасовићи. Иза овог села (Савине) су мељине, које неки сматрају одломком Савине, а неки засебним селом, али ја ћу као одломак Савине. Сеоских кућа има највише покрај старог пута, који води од …

Pročitajte Još »

Petrovce (alb. Petroc, Kosovska Kamenica)

Село је удаљено око 9км си од Гњилана. Лежи на ивици изморничке равнице, на лепом положају у подножју брда, окружено плодном моравском земљом. Петровце је било чисто српско село до јуна 1962г. Тада се у селу доселила прва албанска породица. Од ондашњих шездесетак српских кућа, колико је Петровце бројало, данас их је у селу преко 150 албанских и само једна …

Pročitajte Još »

Jašunja i manastir sv. Jovana (Leskovac)

Јашуња је подигнута на обалама Јашуњске реке, на источном ободу најниже језерске терасе која благо пада не само у правцу запада ка Морави, већ и југа ка кориту Јашуњске реке, која се у овом делу тока благо повила и своје корито издубила испод рида који се наднео над реком и селом Јашуњом и носи назив „Големи рид“ у овом делу …

Pročitajte Još »

Grdanica (Leskovac)

Грданица лежи на најнижој језерској тераси на десној обали Мораве. Испод ње на западу је алувијална раван коју је измоделирала Јужна Морава. У низу села у области Лесковачко поље и Бабичка гора, подигнутих на истој коси правца С-Ј, са десне стране Мораве, Грданица је најсеверније село, ниже кога се спушта у Мораву северни део лука Област долином Смрданске реке до …

Pročitajte Još »

Ljubomir (Trebinje)

Ljubomir, Neđeljko Paovica   Имајући у види да се од 1950г љубомирско становништво нагло исељава, овим радом су обухваћене само оне фамилије чије је живљење најмање стотину година везано за Љубомир. Таквих фамилија је укупно 48. Преглед фамилија у Љубомиру, одакле су се доселиле и коју славу славе: Андрићи, мисле да су се доселили из околине Никшића у Црној Гори, …

Pročitajte Još »

Bosanski Petrovac

Naselja i poreklo stanovništva Bjelajskog polja i Bravska, izvod iz knjige Petra Rađenovića „Bjelajsko polje i Bravsko“, Izdanje Srpske Kraljevske Akademije, Beograd 1925   А) Муслиманске породице. Већина их је доселило из Лике и Далмације одмах, кад је Петровац подигнут или убрзо потом. Неке памте још и место у коме су у Лици живеле. То је забележено поред њихова имена. …

Pročitajte Još »

Zavođe (Trebinje i Bileća)

Zavođe, Neđeljko-Neđo Paovica, Naselja i poreklo stanovništva, kniga 47, Beograd 2005   У Завођу кад се каже фамилија, мисли се на презиме. Презиме је други део личног имена. Као ономастички облик оно је млађе од личног имена. Због несталности насеља, неписмености становништва и слабе традиције одржавања веза међу нараштајима, људи су живели доста изоловано у племенима и међусобно се звали …

Pročitajte Još »

Grabovac (Svilajnac)

Село је на заравни, с леве стране Ресаве, од које је удаљено 8-900 метара. Зараван просецају Хумски и Развалински Поток. Извори су: Турска Чесма, Ресавичка Чесма и Кладенац. – Делови су хатара: Тирове, Влашко Поље, Трескар, Мелетковац, Клењар, Пљошта, Развалине, Новине, Муртин, Угари, Гај (Стубље), Ресавчев Запис, Старо Село и Бања. На овом месту је била бања или амам: и …

Pročitajte Još »

Hrvatići: nezakoniti potomci nepoznatih roditelja (Stoliv, Gornji i Donji, Kotor)

То су брјегови окићени костањима у осоју. Налази се с противне стране полуотока Врмца, а према Ластви, између Лепетана, односно Верига и Прчња, у висини над морем 1-204м. Село се протеже при мору и у страни, између дубрава од костања. При мору је Доње Столиво, а у страни Горње Столиво… Положај је такав у Горњем Столиву, да, услијед велике стрмени, …

Pročitajte Još »

Stari Slankamen (Inđija)

Stari Slankamen, Željko Kumar, Glasnik Etnografskog instituta Srpske akademije nauka, knj. 4-6 (1955-1957) 1)      Кретање и национални састав становништва у прошлости Налазећи се на положају који доминира и контролише речни пут и ушће Тисе, а у тако прометној отвореној области Срема, која везује Западну и Средњу Европу са Југоисточном, Сланкамен је увек био изложен нападима и више пута мењао господара; …

Pročitajte Još »

Bez interesa nema ni ropstva: Mojdež (Herceg Novi)

Заокренут путом од Игала уз гомилу, послије једно ½ сата уз брдо хода долази се до једне омање црквице, а то је света Неђеља. Ту је почетак села Мојдежа. Куће села Мојдежа налазе се у удолицама, између неколико брежуљака, а све покрај пута и близу воде. Узрок је велика важност оруће земље. Село обилује добрим изворима живе воде. Јаку су …

Pročitajte Još »

Gnjilane

Gnjilane dr Atanasije Urošević За средњевековне српске владавине Гњилане се као село и то под именом Гнивлане и Гњилане помиње у једној повељи кнегиње Милице и синова јој Стевана и Вука. Народ по предању зна да је Гњилане пре 150г било за 300 метара западно од садашње вароши на месту Петиговцу. Ту је „побијен камен“ од 1,5м висине, у облику …

Pročitajte Još »

Matejča (Lipkovo, Makedonija)

Село је највеће у области и налази се у подножју Црне Горе. Средином насеља протиче Вуксанска Река, кода одавде скреће на север уливајући се у Отљанску реку, десну притоку Пчиње. Сем текуће, становништво добија воду из већег броја бунара и неколико кладенаца… 1936г спроведена је са Манастирског Извора у село пијаћа вода и на средини насеља подигнуте четири чесме. Матејча …

Pročitajte Još »