Evropska unija

Родна разлика у зарадама у ЕУ у 2022.

Евростат је објавио (линк) податке о родним разликама у зарадама за 2022. Подаци су у неприлагођеном облику, што значи да нису кориговани за ниво квалификација, дужину радног стажа и слично. У 2022. години ЕУ је потврдила најмању, од 2010. године, разлику у зарадама, у корист мушкараца, а ова разлика се смањивала од 2013. године, након рекорда у 2012 (+16,4%). За …

Pročitajte Još »

Робна размена Немачке по земљама у 2023.

У 2023. години Немачка је смањила вредност извоза у еврима за 2%, увоза је смањила за 10,1% па је повећан суфицит у робној размени за 136%, са 88,8 на 209,5 милијарди евра. При паду укупног извоза у Украјину је повећан за 47,8%, са 4,7 на 6,9 милијарди евра, што је највероватније последица испорука наоружања. Међу 10 најважнијих тржишта извоз је …

Pročitajte Još »

Званична формална потврда необјављеног Трећег светског рата?

Што би се рекло, пази шта другоме желиш, да се то не би теби догодило. https://sputnikportal.rs/20240227/makron-formiramo-koaliciju-za-isporuke-oruzja-velikog-dometa-ukrajini-1168131008.html Ништа није искључено: Макрон о могућности слања снага у Украјину 07:46 27.02.2024 (Освежено: 09:12 27.02.2024) Западни савезници Украјине формирали су коалицију за испоруке оружја великог домета Кијеву, рекао је француски председник Емануел Макрон. „Формирамо девету коалицију која ће се бавити испорукама ракета и бомби средњег и …

Pročitajte Još »

Авио саобраћај у Европи у јануару 2024.

Према подацима Евростат-а (линк) укупно је у јануару 2024. било 1.109.919 комерцијалних летова и овај број је повећан за 4,5% у односу на јануар 2023. У односу на јануар 2020. смањен је за 10,1%. Београдски аеродром „Никола Тесла“ је са 6.317 летова био на 50. месту у Европи. Са стопом раста броја летова од 23,9% био је други након Рима …

Pročitajte Još »

Пад у производњи нуклеарне енергије у ЕУ у 2022.

У 2022. 13 чланица ЕУ (линк) са производњом нуклеарне енергије произвело је 609.255 гигават сати (GWh) из нуклеарних електрана што је смањење за 16,7% у односу на 2021. Ово је најнижи ниво производње од 1990. од када постоји база података за све чланице ЕУ. Нуклеарне електране су учествовале са више од једне петине (21,8%) од укупне производње електричне енергије у …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у новембру 2023.

У новембру 2023. ЕУ је имала робни извоз вредан 225,5 милијарди евра, увоз 206,3 уз суфицит од 19,2 милијарде евра. Унутрашња преко гранична размена износила је 358,5 милијарди евра. У односу на новембар 2022. извоз је смањен за 5,1%, увоз је смањен за 20,5% а унутрашња робна размена смањена је за 7,6%. Салдо робне размене са трећим земљама побољшан је …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у септембру 2023.

У септембру 2023. ЕУ (линк) је имала робни извоз вредан 209,7 милијарди, увоз 202,5 милијарди, те је остварила суфицит од 7,1 милијарди евра. Унутрашња размена износила је 341,9 милијарди евра. У односу на септембар 2022. извоз је смањен за 9,7% а увоз за 27,6% те је ЕУ остварила побољшање трговинског салда за 54,5 милијарди евра. Унутрашња трговина смањена је за …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у августу 2023.

У августу 2023. ЕУ (линк) је имала робни извоз вредан 198,5 милијарди евра, увоз 197,1 те је остварила суфицит од 1,4 милијарди евра. Међусобна трговина чланица износила је 302,1 милијарди евра. У односу на август 2022. извоз је смањен за 4,1% а увоз за 27,8% па је салдо побољшан за 67,4 милијарди евра. Унутрашња робна размена смањена је за 10%. …

Pročitajte Još »

Смртност од алкохола и дрога у Европи у 2020.

Евростат је издао саопштење „3,6 умрлих на 100.000 становника услед алкохола у 2020“. (линк) У 2020. било је 193.893 умрлих у ЕУ услед менталних и поремећаја у понашању, што је учествовало са 3,7% у укупној смртности. Ментални поремећаји и поремећаји у понашању укључују деменцију, шизофренију и поремећаје у вези са психо активним супстанцама, као што су зависност од алкохола и …

Pročitajte Još »

EU’s growing protectionism a dangerous sign

The European Commission’s launch of an investigation on Wednesday on subsidized electric cars from China and its recommendation on Tuesday of risk assessment for critical technologies are the latest signs of rapidly growing protectionism in the 27-member bloc. https://www.chinadaily.com.cn/a/202310/05/WS651e0735a310d2dce4bb905b.html While the commission has not named China in its so-called collective risk assessment of critical technologies, it is abundantly clear that …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у јулу 2023.

У јулу 2023. (линк) робни извоз ЕУ износио је 205,2 милијарде евра, увоз је био 200,3 милијарди а суфицит у размени са трећим земљама 4,9 милијарди евра. Размена унутар ЕУ износила је 322,9 милијарди евра. У односу на јул 2022. извоз је смањен за 3,2%, увоз је смањен за 21,5% па је салдо робне размене побољшан за 48,3 милијарде евра …

Pročitajte Još »

Индустријска производња у Европи у јулу 2023.

У јулу 2023, у прилагођеној серији података, индустријска производња смањена је за по 1,1% у зони евра и ЕУ, у односу на јун 2023, а према процени Евростат-а (линк). У јуну 2023. индустријска производња је повећана за по 0,4% у зони евра и у ЕУ. У јулу 2023, у поређењу са јулом 2022, индустријска производња смањена је за 2,2% у …

Pročitajte Još »

Старост приликом напуштања родитељског дома у 2022.

Евростат је објавио саопштење „Када млади Европљани напуштају родитељски дом?“ (линк). У 2022. млади руди широм ЕУ су у просеку напуштали родитељски дом са 26,4 година. Овај податак се разликовао међу чланицама. Највећи просек, изнад 30 година, имале су Хрватска (33,4 година), Словачка (30,8), Грчка (30,7), Бугарска и Шпанија (обе по 30,3), Малта (30,1) и Италија (30). Насупрот њима, најниже …

Pročitajte Još »

AKTUELNO: Objavljen prvi broj časopisa Pametni regioni

Objavljen je prvi broj Magazina Pametni regioni, koga pripremaju Nacionalni konvent o Evropskoj uniji i Evropski pokret u Srbiji, posvećen je Klasteru 5: Resursi, kohezija i poljoprivreda. On je namenjen informisanju donosilaca odluka, stručne javnosti i građana o procesu pregovora sa Evropskom unijom kada je reč o regionalnom i ruralnom razvoju, regionalnoj politici EU, regionalnoj politici Srbije, kao o troškovima i …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у јуну 2023.

У јуну 2023. ЕУ (линк) робни извоз је износио 225,9 милијарди евра, увоз 201,2 те је остварен суфицит од 24,6 милијарди евра. Унутрашња робна размена између чланица износила је 358,7 милијарди евра. У односу на јун 2022. извоз је повећан за 0,4% а извоз је смањен за 22,6% те је ЕУ побољшала салдо робне размене за 59,5 милијарди евра. Унутрашња …

Pročitajte Još »

Динамика комерцијалних летова у Европи у ПП 2023.

У ПП 2023, у односу на ПП 2022, у ЕУ је повећан број комерцијалних летова за 12,9%, са 2.577 хиљада на 2.909 хиљада. Србија је имала раст броја регистрованих летова са 25.623 на 33.901 и са растом за 32,3% имала је релативно највећи раст у Европи, без података за Косово и Метохију и Босну и Херцеговину. У врху листе су …

Pročitajte Još »

Евростат: Издате боравишне дозволе у 2022. становницима Србије

Евростат је издао саопштење (линк) о издатим првим боравишним дозволама странцима у 2022. У 2022. скоро 3,7 милиона лица добило је прве боравишне дозволе у ЕУ што је раст од 26% (+753.445 дозвола) у односу на 2021. Укупан број је већи од досада рекордног у серији формираној од 2009. а у пре-пандемијској 2019, када је издато 3 милиона дозвола. Прве …

Pročitajte Još »

Евростат: Трговина ЕУ-Русија: од дефицита до суфицита од 0,2 милијарде евра

Трговина ЕУ са Русијом је била снажно погођена након руске инвазије на Украјину, и ЕУ је увела ограничења за увоз и извоз неких производа (линк). Удео Русије у трговини ЕУ ван ове организације смањен је у њеном извозу са 4% у фебруару 2022. на 1,8% у марту 2023. У истом периоду удео у увозу ЕУ смањен је са 9,5% на …

Pročitajte Još »

Србија у односу на просек ЕУ у БДП-у и у реалној потрошњи по куповној снази, 2000-2022.

Према подацима Евростат-а (линк) у 2022. била на 44% од просечног БДП-а и 53% од реалног нивоа потрошње у ЕУ, према куповној снази валута. Оба податка су остала непромењена у односу на 2021, пошто су бројеви заокружени, па не знамо децималне промене. Уколико период од 2000. до 2022. поделимо у два под периода долазимо до различите динамике у конвергенцији БДП-а …

Pročitajte Još »

POGLEDI: EU izdvaja 1,5 milijardi evra za trajno zatvaranje farmi

Evropska komisija odobrila je finansijska sredstva od 1,47 milijardi evra za planirano smanjenje stočnog fonda u Holandiji. Novac će biti iskorišćen za kupovinu 3.000 farmi stoke u područjima „Natura 2000” i njihovo trajno zatvaranje. Holandija je inače država koja sa relativno malo obradive površine ostvaruje veliku produktivnost u polјoprivredi, posebno stočarstvu. Cilј vlade u Hagu jeste smanjivanje emisije azota iz …

Pročitajte Još »

Грађевинска активност у ЕУ у марту 2023.

У марту 2023, у поређењу са фебруаром 2023, сезони прилагођена производња грађевинарства смањена је за 2,4% у зони евра и за 1,9% у ЕУ, према првој процени Евростата (линк). У фебруару 2023. грађевинарство је имало раст од 1,7% у зони евра и 1,4% у ЕУ. У марту 2023, према марту 2022, производња грађевинарства смањена је за 1,5% у зони евра …

Pročitajte Još »

Вишак умрлих у марту 2023.

У марту 2023. вишак умрлих у ЕУ (линк) је незнатно повећан у односу на фебруар 2023. и био је +0,3% (у односу на исти месец 2016-2019). У фебруару 2023. није било вишка умрлих и индикатор је био смањен на -2%. За поређење, вишак умрлих био је готово 7% у марту 2022 (30.000 додатних умрлих), +11% у марту 2021 (33.000) и …

Pročitajte Još »

Индустријска производња у ЕУ у марту 2023.

У марту 2023. сезонски прилагођена индустријска производња у зони евра смањена је за 4,1% док је у ЕУ смањење износило 3,6%, а према процени Евростата (линк). У фебруару 2023. индустријска производња повећана је за 1,5% у зони евра и за 1,4% у ЕУ. У поређењу са мартом 2022, индустријска производња смањена је за 1,4% у зони евра и за 1,3% …

Pročitajte Još »

Репортери без граница: ранг земаља у 2023. према слободи медија

Мотив за проверу података о слободама медија био је текст о паду Аргентине са 29. места у 2022. на 40. место у 2023 (линк).  Ту се Аргентина у 2023. нашла окружена С. Македонијом (38.), Црном Гором (39.), Италијом (41.) и Хрватском (42.) што у савременом тренутку подсећа на прошлост, када је насељавана из ових крајева. Србија је имала мало већи …

Pročitajte Još »

ЕУ: без вишка умрлих у фебруару 2023.

По први пут од фебруара 2020 (период пре пандемије COVID-19), није било вишка умрлих у ЕУ као целини јер је индикатор био испод линије (просечног броја умрлих у истом периоду 2016-2019) за -2% у фебруару 2023. У фебруару 2022. вишак умрлих био је +8% (39.000 више умрлих), 6% у фебруару 2021 (26.000 више умрлих) и скоро -3% у фебруару 2020. …

Pročitajte Još »

Поређење куповне снаге зарада у приватном сектору у Европи 2022.

Евростат је објавио саопштење о кретању зарада у 2022. (линк) у пословном сектору (без јавног) и овде су приложени подаци са Србијом али, на жалост, недостају подаци за УК, Швајцарску, Албанију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију. Они би овде били драгоцени да додатно релативизују добијене податке за нашу земљу. Србија је имала брз раст зарада у протекле две године …

Pročitajte Još »

Број стоке у ЕУ наставио је да се смањује у 2022.

Евростат ЕУ (линк) има велики сточни фонд: у новембру/децембру 2022. било је 134 милиона свиња (-5% у односу на 2021), 75 милиона говеда (-1%), 59 милиона оваца (-2%) и 11 милиона коза (-3%). У новембру/децембру 2022, Немачка и Данска су објавиле смањење њиховог фонда свиња који је већи од половине укупног смањења њиховог броја у ЕУ. Пад у Немачкој једнак …

Pročitajte Još »

Евростат: Стопа фертилитета у 2021.

Према подацима из саопштења Евростата (линк) у 2021. је у ЕУ рођено 4,09 милиона беба што је мали раст у односу на 2020. када је рођено 4,07 милиона. Укупна стопа фертилитета била је 1,53 у ЕУ у 2021. и у 2019. док је у 2020. број био мало мањи – 1,5 детета по жени. У Србији је стопа фертилитета била …

Pročitajte Još »

Релативна цена цигарета у Србији у односу на просек у ЕУ, 2012-2021

Србија у посматраном периоду баш и није много напредовала ка просечној развијености у ЕУ: у 2012. је била на 39% а у 2020. на 43% од овог просека. Ипак, постоје одређени показатељи где је Србија напредовала изузетно брзо, а чак је била и европски шампион. То је случај са релативним нивоом цена цигарета. У давној 2012. просечна цена цигарета у …

Pročitajte Još »

Место Србије у Европи у употреби обновљивих извора енергије у 2021.

Производња електричне енергије у ЕУ (линк) из обновљивих извора повећана је за готово 5% у 2021. у односу на 2020. Ипак и потрошња је повећана услед економског опоравка након укидања ковид ограничења. Као резултат, удео обновљивих извора у укупној потрошњи електричне енергије у ЕУ повећан је за само 0,1 пп, са 37,4% у 2020. на 37,5% у 2021. Енергија ветра …

Pročitajte Još »

Србија на европским тржиштима дроге и проституције у 2021.

Србија моћно граби ка чланству у ЕУ, која нема алтернативу, корацима џина од по неколико миља. На том путу без алтернативе користи се парола „ништа што је настрано није нам страно“, а она изазива велико дивљење центара моћи у Вашингтону, Бриселу и другим центрима дроге и проституције. Ово су центри и других модерних појава, попут љубави према природи, према ближњима …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у октобру 2022.

У октобру 2022. робна извоз ЕУ (линк) вредео је 225,2 милијарди евра, увоз је био 263,4 милијарде те је остварен дефицит у износу од 38,2 милијарди евра. Размена међу чланицама износила је 366,6 милијарди евра. У односу на октобар 2021. извоз је повећан за 18%, увоз за 33,1% а дефицит 5,5 пута, са 7 на споменутих 38,2 милијарди евра. Унутрашња …

Pročitajte Još »

Корелације укупне индустријске производње и прерађивачке индустрије са малопродајом у Европи по земљама, 2003-2022

Промет у малопродаји у Европи у другој половини 2022. под утицајем високог раста потрошачких цена полако почиње да се реално смањује. То би требало да утиче и на постепено смањивање индустријске производње. Код већине земаља постоје позитивни коефицијенти корелације између динамике укупне индустријске производње и малопродаје и између производње прерађивачке индустрије и малопродаје. Очекиван је виши коефицијент корелације код прерађивачке …

Pročitajte Još »

Трговина ЕУ са земљама Меркосура

У 2021. најважнији производи увезени из земаља Mercosur-а (Бразил, Аргентина, Уругвај и Парагвај) у ЕУ (линк) били су примарни производи (78% од укупног) док су главни производи извезени из ЕУ у ову организацију били индустријски производи (89% од укупног извоза). Највећу вредност увоза имала је у 2021. сточна храна (6 милијарди евра, +22% у односу на 2020), уљано семе (4,5 …

Pročitajte Još »

Евростат: Већина региона главних градова у ЕУ имала је релативно млађе становништво у 2021.

У 2021. у ЕУ (линк) медијална старост становника била је 44,1 година, што је повећање са 43,9 година у 2020. Већина региона главних градова у ЕУ имала је релативно младо становништво, али најмлађе су имали удаљени региони Француске Mayotte (17,7 година) и Guyane (26,3 година). У ЕУ је било и 8 региона у којима је медијална старост премашила 50 година …

Pročitajte Još »

Евростат: Производња пива у ЕУ у 2021.

У 2021. у ЕУ (линк) произведено је 33,1 милијарди литара пива које садржи алкохол и скоро 1,7 милијарди литара пива са 0,5% алкохола или без алкохола. У односу на 2020. дошло је до раста производње пива са и без алкохола. Производња без-алкохолног пива повећана је за готово 20%, док је производња пива које садржи алкохол повећана за скоро 3%. У …

Pročitajte Još »

Место Србије у ЕУ према издатим првим дозволама за боравак 2013-2021.

Евростат (линк) је објавио саопштење о издатим првим дозволама за боравак у 2021. уз констатацију да је након пада у 2020, услед закључавања због вируса COVID-19 дошло до опоравка миграционог прилива становништва у ЕУ. И пре руско-украјинског рата у 2022. Украјина је у 2021. била убедљиво прва земља по издатим дозволама (875.800) испред Марока (150.100), Белорусије (149.000), Индије (110.600) и …

Pročitajte Još »

Грађевинска активност у Европи на крају 2021. и у Т1 2022.

Грађевинска активност у ЕУ у Т1 2022. била је за 3,4% већа него у Т4 2021, док је она у Србији смањена за 3,7%. Осим Србије, међу земљама са доступним подацима, пад грађевинарства имале су још само Шпанија (-2,8%) и Босна и Херцеговина (-0,6%). На основу само ових података могло би се закључити да су тенденције у Србији међу најлошијима …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у марту 2022.

ЕУ, робна размена, март 2022. Робни извоз ЕУ (линк)  у марту 2022. износио је 220,5 милијарди евра, увоз је био 248,2 милијарде те је остварен дефицит од 27,7 милијарди евра. Унутрашња прекогранична размена била је 368,7 милијарди евра. У односу на март 2021. извоз је повећан за 12,8%, увоз за 40,4% па је из суфицита од 18,7 милијарди евра дошло …

Pročitajte Još »

Евростат: Очекивано трајање живота по регионима у 2020.

У 2020, очекивано трајање живота по рођењу у ЕУ било је 80,4 година. Податак је већи за 5,7 година код жена (83,2) него код мушкараца (77,5 година). Жене очекивано дуже живе у свим НУТС2 регионима са доступним подацима (линк). У поређењу са 2019. очекивано трајање живота по рођењу је смањено за 0,9 година. Мушкарци су имали веће смањење (-1 година) …

Pročitajte Još »

Евростат: ЕУ је увозила 58% од укупне енергије у 2020.

У 2020. ЕУ је увозила 58% од енергије коју је потрошила пошто је домаћа производња задовољавала само 42% укупних потреба (линк). ЕУ енергетски микс у 2020. састојао се од 35% нафте и нафтних деривата, 24% природног гаса, 13% нуклеарне енергије и 11% од чврстих фосилних горива. Русија је главни снабдевач природног гаса, нафте и угља, који су главни производи у …

Pročitajte Još »

Евростат: Трошкови рада по сату кретали су се између 7 и 47 евра у ЕУ

У 2021, просечни трошкови рада по сату у целој економији процењени су на €29,1  у ЕУ и €32,9 у зони евра, у односу на €28,6 и €32,4 респективно у 2020. Јединични трошкови рада се значајно разликују између чланица ЕУ, и најмањи трошкови рада су забележени у Бугарској (€7,0) и Румунији (€8,5) а највећи су у Данској (€46,9), Луксембургу (€43,0) и …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у јануару 2022.

У јануару 2022. робни извоз чланица ЕУ ван те интеграције износио је 178,2 милијарде евра, увоз је био 214,3 милијарди те је остварен дефицит од 36 милијарди евра (линк). У односу на јануар 2021. извоз је повећан за 19,6%, увоз за 52,4% те је из суфицита од 8,5 милијарди евра ЕУ прешла у споменути дефицит. Унутрашња размена међу чланицама интеграције …

Pročitajte Još »

Просечна, медијална, старост у ЕУ повећана је на 44,1 година у 2021.

На дан 1. јануар 2021. медијална старост становништва ЕУ достигла је 44,1 година, 0,2 године више него у 2020 (линк). Она се повећаа за 2,5 година (у просеку по 0,25 година годишње) од 41,6 година у 2011. То значи да је половина становништва старије од 44,1 година, док је друга половина млађа. Међу чланицама ЕУ медијална старост се кретала у …

Pročitajte Još »

Промене броја лица без домаћег држављанства у ЕУ, 2012-2020

Број лица без држављанства државе чланице ЕУ у којој је живео достигао је 39,4 милиона у 2020. Овај број је повећан за 1.580 хиљада, у односу на 2019, и раст броја је био већи само у 2016 (1.700 хиљада). Број лица са страним држављанством повећан је у 2020. у свим чланицама ЕУ, осим у Летонији. Највећи раст су имале Шпанија …

Pročitajte Još »

Евростат: ЕУ је постигла циљ за удео обновљивих извора енергије у саобраћају у 2020.

ЕУ је достигла 10% циљ за 2020. око удела обновљивих извора енергије (укључујући течна био-горива, био-метане и „зелену“ струју) коришћених у саобраћају. Овај циљ је био укључен у Directive 2009/28/EC у промоцији коришћења обновљивих извора. Подаци Евростата показују да је просечан удео обновљивих извора у саобраћају повећан са 1,6% у 2004. на 10,2% у 2020, и премашио је за 0,2 …

Pročitajte Još »

Интернет, снајка, интернет

Евростат: Како су грађани ЕУ управљали својим личним подацима он-лајн? У 2021, мало мање од три четвртине (73%) становника ЕУ који су користили интернет за личне намене у последња три месеца пре анкете управљало је својим личним подацима он-лајн (линк). Више од половине (53%) ових корисника интернета одбило је да дозволи коришћење личних података за оглашавање (advertising), и само мало …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у ЕУ и Србији у 2020. и у периоду од 2001. до 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о потрошњи домаћинстава у чланицама ЕУ у 2020. У тој години лична потрошња у ЕУ је смањена без преседана за 8% у односу на 2019. У свим чланицама ЕУ је смањена потрошња домаћинстава. Највеће годишње смањење потрошње смањено је од када постоји временска серија услед ефеката пандемије COVID-19. Мере социјалног дистанцирања, ограничења влада на кретање …

Pročitajte Još »

Удео зарада у додатој вредности у Европи у 2020. по земљама

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме су државна администрација и јавне делатности имале највећи удео у додатој вредности у 2020. зато што су индустрија и трговина имале већи релативни пад вредности, а имале су већу додату вредност у 2019. Евростат: Додата вредност по економским активностима у 2020. У 2020. години „јавна администрација, одбрана, образовање, здравство и друштвени рад“ је …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико воћа и поврћа једете дневно?

У 2019. години један од троје људи (33%) у ЕУ није уносио воће или поврће током дана и само је 12% становништва конзумирало препоручених 5 порција дневно. У просеку, више од половине становништва ЕУ (55%) је рекло да је уносило једну до четири порције воћа и поврћа дневно. Међу чланицама ЕУ највећи удео становништва са пет и више порција воћа …

Pročitajte Još »

Евростат: пријаве за азил у септембру 2021. и од јануара 2008.

У септембру 2021. било је 60.800 првих апликација за азил, тражећи међународну заштиту у чланицама ЕУ, што је раст за 58% у односу на септембар 2020. (38.600 првих апликација) и за 21% у односу на август 2021 (50.200) (https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/ddn-20211222-2). Септембар је био први месец током пандемије COVID-19 у коме је број апликација прешао број из фебруара 2020 (55.700) а такође …

Pročitajte Još »

Вишак умрлих у Европи у октобру 2021.

Вишак умрлих у ЕУ је поново повећан на почетку јесени (линк). Након минимума од +5% у јулу, индикатор је повећан на +8% у августу, +12% у септембру и +17% у октобру 2021 (у поређењу са просецима за исте месеце 2016-2019). Ситуација је наставила да се разликује међу чланицама, од +110% у Румунији до не више од 2% у Италији и …

Pročitajte Još »

Утицај родитељских финансија на данашње сиромаштво одраслих

Постоји веза између финансијске ситуације у родитељским домовима и садашњег ризика од сиромаштва одраслих. У 2019. години у ЕУ је стопа ризика од сиромаштва била 23% међу лицима која су имала „лошу“ финансијску ситуацију у својим породицама када су били стари 14 година. Овај податак је 9,6 процентних поена већи него код оних који су у ризику од сиромаштва али …

Pročitajte Još »

Регистрована путничка возила у Србији и у Европи, 2002-2019.

Након места становања путнички аутомобили представљају друго по значају материјално обележје квалитета живота. Великим порезима и мерама за спречавање урбаног загађења може бити спречен раст њиховог броја, али не и њихова материјална вредност и лични значај. Пореским мерама становништво великих урбаних центара може бити натерано да користи јавни превоз (уколико поседовање аутомобила превише кошта), а и без пореских мера то …

Pročitajte Još »

Евростат: 66% жена у ЕУ старости 50-69 година је ишло на мамографију

У 2019, две трећине (66%) жена старости од 50 до 69 година у ЕУ (линк) је ишло на мамографију (испитивање груди икс зрацима), у претходне две године према Европској здравственој анкети (European Health Interview Survey (EHIS)). На нивоу чланица највећи удео жена које су ишле на мамографију имале су Шведска (95%), Финска (92%), Данска (82%), Португалија (81%), Луксембург и Холандија …

Pročitajte Još »

Евростат: 5,9% становника ЕУ живело је у тамним становима у 2020; И нека мрачна размишљања

У 2020, 5,9% становника ЕУ пријавило је да нема довољно дневног светла у својим местима становања, што значи да су она изгледала превише мрачна и виђена су као проблем за породице (линк). Приступ дневном светлу местима становања побољшава здравље и осећај благостања, а може и да помогне у побољшању енергетске ефикасности смањујући потребу за вештачким осветљењем. У 2020. је преко …

Pročitajte Još »

Конвергенција Србије и Бугарске просечној развијености ЕУ у периоду 2000-2020.

Процес конвергенције представља апсолутно и релативно приближавање између две појаве, биле оне економске, политичке, математичке, какве год. Основна мотивација за учлањивање у ЕУ сиромашних земаља јужне, источне и централне Европе претходних деценија била је да кроз процес конвергенције изађу из материјалног сиромаштва и да постану ближе Немачкој и Француској по стандарду својих грађана. Уместо да Шпанци, Португалци, Италијани и Грци …

Pročitajte Još »

Удео становништва са хроничним болестима у Европи у 2019.

У 2019. је 7,2% становника ЕУ имало хроничну депресију, што је мали пораст у односу на 2014 (+0,3 процентна поена). (линк) Међу чланицама Словенија (15,1%) је имала највећи удео становништва са хроничном депресијом у 2019, испред Португалије (12,2%) и Шведске (11,7%). Најмањи удео становника са хроничном депресијом имале су Румунија (1%), Бугарска (2,7%) и Малта (3,5%). Удео жена са хроничном …

Pročitajte Još »

Удели Србије у биљној производњи Европе у 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о производњи парадајза у ЕУ где у бази постоје подаци и за остале европске земље, укључујући Турску, али нема података за Русију, Украјину, Белорусију и Молдавију. Подаци нису савршени па сам на основу збира за ЕУ додавао податак за Немачку или Словенију који недостаје до збирне вредности, са нашег Косова и Метохије касне подаци, што …

Pročitajte Još »

Стопе фертилитета у европским земљама у 2019. и промена од 2008.

У Србији без података за КиМ у 2019. је стопа фертилитета износила 1,52 и повећана је са 1,49 у 2018. У односу на 2008, када је износила 1,4, повећана је за 0,12 детета по жени. На Косову и Метохији стопа фертилитета смањена је са 1,61 у 2018. на 1,55 у 2019. те се готово изједначила са територијом Србије без КиМ. …

Pročitajte Još »

Евростат: Производња и потрошња угља смањени су за трећину у две године

Опадајући тренд у статистикама угља у ЕУ је настављен и у 2020. Он је погодио и производњу црног и мрког угља, и производњу и потрошњу (линк). Пратећи константан пад од 1990, пад потрошње оба типа угља убрзао се у 2019. У односу на 2018, потрошња црног угља смањена је за 35% а браон угља (највише лигнита) за 33,%. Месечни подаци …

Pročitajte Još »

Евростат: када млади напуштају родитељско гнездо?

Поводом Међународног дана младих Евростат је приложио податке о просечној старости приликом напуштања родитељског дома. У 2020. у ЕУ у просеку старост приликом напуштања родитеља била је 26,4 година. Ипак, просек се значајно међу земљама. Најстарији просек, сви преко 30 или више година, забележен је у Хрватској (32,4), Словачкој (30,9), Малти и Италији (обе по 30,2) и Португалији (30). Насупрот …

Pročitajte Još »

Производња сладоледа у Европи у 2020.

Под насловом „Одакле долази твој сладолед?“ (линк) Евростат је објавио податке о производњи и трговини сладоледом у ЕУ у 2020. У тој години у ЕУ је произведено преко 2,9 милијарди литара сладоледа, што је за 9% било мање него у 2019. У 2020. је извоз сладоледа из ЕУ у земље ван уније износио 232 милиона килограма и вредео је 752 …

Pročitajte Još »

ЕУ, вишак умрлих у јуну 2021.

У јуну 2021, вишак умрлих у ЕУ је додатно смањен на +6%, након недавног максимума у априлу 2021 (+20%) и након чак +40% у новембру 2020 (у поређењу са просецима за исте месеце у периоду 2016-2019). Она је наставила да се разликује широм ЕУ међу чланицама са доступним подацима: од -2% у Шведској до +20% у Летонији у јуну 2021. …

Pročitajte Još »

Евростат: Запосленост ИКТ специјалиста је повећана у 2020.

У 2020. је око 8 милиона лица у ЕУ радило као ИКТ стручњаци што је 4,3% од укупног броја запослених (линк). Удео је повећан за 0,4 процентна поена у односу на 2019. када је он износио 3,9% од укупне запослености. Док је удео ИКТ специјалиста био у расту у ЕУ од 2011, повећавајући се за 1,3 пп у том периоду, …

Pročitajte Još »

Евростат: Више од једне шестине младих пунолетника није запослено нити студира

Више од једне шестине (17,6%) младих пунолетних лица старости од 20 до 34 година било је ван запослености и ван образовања и обуке (NEET) у 2020. у ЕУ, што је пораст за 1,2 процентна поена у односу на 2019 (линк). Поводом светског дана младих вештина (линк) Евростат је погледао промене у учествовању младих на тржишту рада у 2020. Последњи подаци …

Pročitajte Još »

Евростат: Једна трећина миграната има факултетску диплому

Важна димензија мигрантске интеграције у земље доласка је ниво образовања (линк). У 2020. је више од једне трећине (35,6%) одраслих миграната (старости 25-54) који су рођени у другој чланици ЕУ имало је терцијални ниво образовања. Стопа је била нижа за мигранте рођене ван ЕУ (29,6%). Насупрот њима, удео становника са високим образовањем рођених у својим земљама био је 36,7%. Међу …

Pročitajte Još »

САД, малопродаја, мај 2021.

Према десезонираним подацима укупан промет у малопродаји и угоститељству у мају смањен је за 1,3% у односу на април 2021. док је у односу на мај 2020. повећан за 28,1%. Без услуга исхране промет у малопродаји вредео је 562,9 милијарди долара и смањен је за 1,7% и повећан за 24,4%, респективно. У односу на период јануар-мај 2020, у оригиналној серији …

Pročitajte Još »

Робна размена ЕУ у априлу 2021.

Према процени Евростата (линк) робни извоз свих чланица у земље ван ЕУ износио је 179 милијарди евра у априлу и 688,1 милијарди у периоду јануар-април 2021. У односу на април 2020. извоз је повећан за 43,4% а у односу на јануар-април 2020. за 7,8%. Увоз чланица ЕУ из осталих земаља у априлу је износио 166 (+32,8%), а у периоду јануар-април …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је загађен ваздух у урбаним подручјима?

Годишња просечна концентрација финих честица (PM2.5) у урбаним подручјима ЕУ (линк) се постепено смањивала до 12.6 μg/m3 у 2019. Загађивачи као ове материје избачене у ваздух смањују очекивано трајање живота и осећеј благостања и могу да доведу или погоршају многе хроничне и акутне респираторне и кардиоваскулатне болести. Фине честице ((PM10 дијаметра од мање од 10 микрометара) могу да допру дубоко …

Pročitajte Još »

Евростат: Интеграција миграната; повремени послови

Једна петина (20,3%) запослених који су рођени ван ЕУ радила је по уговору на одређено време у 2020, док је 13,8% привремено запослених било код запослених рођених ван ЕУ, а 11,8% код рођених у земљи у којој раде (линк). У односу на 2019, удео у 2020. био је за 1,5 пп мањи код привремено запослених рођених ван ЕУ, за 1,4 …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је самохраних родитеља у ЕУ?

Прошла година је била изазовна за многе запослене родитеље услед пандемије корона вируса (линк).  Балансирање између радних и породичних одговорности било је посебно тешко за родитеље са малом децом. У 2020. је било 195,4 милиона домаћинстава у ЕУ. Скоро трећина домаћинстава (29%) је имала дете у њему. Око 14% домаћинстава са децом (7,8 милиона) била су са само једним родитељом …

Pročitajte Još »

Ризик од сиромаштва и начин становања у Европи 2019.

У Европи постоје разлике у традицији, капиталистичкој и социјалистичкој, нивоу урбанизације, временским условима, пореским системима и други фактори који су утицали на то како ће људи живети: у кућама, спојеним кућама или зградама. САД су пример како је претходних деценија поседовање куће на периферији великих градова одлика високог стандарда и повећања степена безбедности лица и имовине у односу на живот …

Pročitajte Još »

Евростат: Колико је уобичајен рад од куће?

Мере социјалног дистанцирања које су уведене као одговор на пандемију COVID-19 приморале су много људи да ради од куће. У 2020, 12,3% од свих запослених старости 15-64 година у ЕУ је радило од куће, мада је тај удео био константно око 5% у току прошле деценије. У претходним годинама удео самозапослених који су радили од куће је увек био већи …

Pročitajte Još »

Евростат: Да ли је брак популаран у вашој земљи?

Дугорочни тренд у ЕУ показује да се број склопљених бракова смањује док се број развода повећава (линк). Од 1964. стопа склопљених бракова смањена је са 8 на 1.000 лица у тој години на 4,3 у 2019. У исто време стопа развода је више него дуплирала, са 0,8 на 1,8 на 1.000 лица. Евростат У 2019. су чланице ЕУ са највећим …

Pročitajte Još »

Ранг европских региона према промени броја умрлих у 2020.

Подаци у бази Евростата за Немачку су на двоцифреном нивоу НУТС, док су суседна Хрватска и не суседна Словенија дате на нивоу државе. Података за Босну и Херцеговину и за Косово и Метохију нема. Подаци за УК и за Албанију имају 2 недеље мање у 2020. али је пораст броја умрлих у њима толико велики да и без те две …

Pročitajte Još »

Цене електричне енергије и природног гаса у другој половини 2020.

Са насловом „Мало смањење цена струје и гаса“ Евростат (линк) је објавио податке о кретању ових цена у другој половини 2020. У другој половини 2020, просечна цена струје за домаћинства у ЕУ мало је смањена у односу на другу половину 2019. (21,7 евра за 100 kWh) и износила је 21,3 евра за 100 kWh. Просечна цена гаса је такође смањена …

Pročitajte Još »

Евростат: Где иде отпад из ЕУ?

У 2020. извоз отпада из ЕУ у земље ван ЕУ достигао је 32,7 милиона тона, што је раст за три четвртине (+75%) од 2004. Увоз је у истом периоду смањен за 10% и износио је 16 милиона тона. Турска је највећа дестинација за отпад из ЕУ, са око 13,7 милиона тона у 2020 – више него три пута већа количина …

Pročitajte Još »

Скандал Евростата: битанге на путу женском напредовању!

Евростат је спремио неколико пригодних саопштења поводом светског дана жена. Једно од њих је насловљено са „Жене су остале надбројане у руковођењу“ (линк). По овом саопштењу, у трећем тромесечју 2020, више од 9,5 милиона лица је било на управљачким позицијама у ЕУ, у томе 6,2 милиона мушкараца и 3,3 милиона жена. Мада су жене учествовале са 46% у укупном броју …

Pročitajte Još »

Регионални БДП у Европи у 2019. по НУТС 2 класификацији и продуктивност рада у 2018. по НУТС 3

Под насловом „Регионални БДП по становнику се кретао од 32% до 260% од просека ЕУ у 2019“ Евростат је објавио податке о регионалној развијености у тој години (линк). Северозападни регион Бугарске и Мајоте, француски, били су на 32% од просека док је Велико војводство Луксембурга било на 260%. Постојале су значајне варијације у нивоу развијености између и унутар чланица ЕУ. …

Pročitajte Još »

Албанци 71 пута више рециклирају комунални отпад од Срба (а Турци 47)

Под насловом „Пола тоне комуналног отпада је створено по особи у ЕУ“ Евростат је (линк) објавио податке да је 225 милиона тона комуналног отпада створено у 2019. То одговара просеку од 502 килограма по особи, и представља мали раст у односу на 2018 (495 килограма), мада је испод највеће количине у 2008 (518кг). Данска је са 844кг била највећи произвођач …

Pročitajte Još »

Удео фосилних горива у укупно расположивој енергији

Укупно расположива енергија је количина енергије потребна да се задовоље потребе за енергијом државе или региона (линк). У 2019. фосилна горива учествовала су са 71% у укупно расположивој енергији у 27 чланица ЕУ. Овај удео је значајно смањен протеклих деценија, услед раста енергије из обновљивих извора. Од 1990, од када су подаци расположиви, удео фосилних горива смањен је у ЕУ …

Pročitajte Još »

Потрошња европских туриста по ноћењу у 2016.

Када је небо над Београдом облачно и разводњено за вишедневну кишу готово да нема срећних лица и погледа. Можда има младих, заљубљених или коцкара који излазе са добитком из кладионица, али они су занемариви у броју, а и ко би их од нас утучених приметио? Немци су паметан народ. Они су негде написали да рад ослобађа и те девизе се …

Pročitajte Još »

Zahtev da se stanovnici sela Mislođin, ulica Bačevička, uključe u sistem za organizovano odnošenje otpada

Poštovani, jkpobrenovac@jkpobrenovac.org.rsObraćam Vam se zahtevom da se stanovnici sela Mislođin, ulica Bačevička, uključe u sistem za organizovano odnošenje otpada; da se domaćinstvima dodele odgovarajući sudovi za odnošenje otpada, ili da se eventualno postave kontejneri za kolektivno odlaganje otpada na određenim punktovima u selu. Obrazloženje:- U ataru sela Mislođin formirane su brojne divlje deponije sa ostacima životinjskog porekla (uginuće i klanje poljoprivrednih …

Pročitajte Još »

Становници земаља ван ЕУ са важећим дозволама за боравак у ЕУ у 2019.

На крају 2019. било је 20,3 милиона дозвола за боравак становницима који нису држављани ЕУ (линк). Број дозвола на крају 2019. био је највећи у Немачкој (4,9 милиона што је 24% од укупног броја дозвола), затим у Италији (3,6 милиона или 18%), Француској (3,1 или 15%) и Шпанији (2,9 или 14%). Ове четири државе учествовале су са 71% у свим …

Pročitajte Još »

Поређење демографске пирамиде Нигерије и ЕУ

При крају прошле године заносио сам се идејом да напишем по неколико реченица за десет дечака из различитих средина у 2020. Након младих Црногораца који су изашли на литије и улице са родитељима и кућним иконама, други најјачи утисак прошле године био ми је отмица 800 дечака у Нигерији који ће након кратке обуке бити укључени у локалне оружане сукобе …

Pročitajte Još »

Пораст смртности у Европи у 45-48 недељи 2020. у односу на 44-47. недељу 2019.

Међу приложеним земљама, и одабраним недељама, само је Норвешка имала смањење броја умрлих, па је зато у наслову пораст, а не промена, смртности. Искрено, и дубоко у себи, надао сам се да смо на дну ове неславне листе, јер нам мере против COVID-19 нису радикално пооштраване, али је ипак 9 земаља које су имале мањи раст броја умрлих и Норвешка …

Pročitajte Još »

Динамика смртности у Европи 2000-2018.

Затварање живота током 2020. да би се спречило ширење вируса COVID-19, као и смртност изазвана овим вирусом утицали су да ће у већини европских земаља бити регистрован рекордан број умрлих након Другог светског рата. Мере затварања су утицале на пад промета малопродаје у области одеће и обуће, бензина и других деривата нафте, малих породичних бизниса у готово свим областима пословања, …

Pročitajte Još »

Смањен извоз божићних производа из Србије

Евростат има образовно саопштење (линк) о божићним производима, поводом католичког Божића са све сликом да њени нови (и стари) становници науче шта се купује за овај празник (Christmas trees, candles, turkey, chocolate, sparkling wine, teddy bear, train set, game consoles, gloves, ski suit, ski boots, ice skates, and socks.). Нема нигде крста (осим на данској застави на јелци) претпостављам да се …

Pročitajte Još »

Неке карактеристике становања у Европи 2019.

Евростат је објавио интерактивну публикацију: Становање у Европи – визуелизоване статистике (линк). Публикација се састоји из три дела и садржи мноштво упоредивих показатеља за чланице ЕУ, али и за друге европске земље са доступним подацима. Овде смо изнели податке о уделу становника који живе у својим становнима, и о промени удела након 2013. од када постоје подаци за Србију. Удео …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји у октобру 2020.

Промет у малопродаји у десезонираној серији повећан је за 1,5% у октобру, у односу на септембар 2020. У септембру је, према коригованим подацима, промет био смањен за 1,7% у еврозони и за 1,3% у ЕУ (линк). У односу на октобар 2019. промет у малопродаји повећан је за 4,2% у ЕУ и за 4,3% у еврозони. У односу на септембар 2020, …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Структура дипломираних студената у Европи у 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) под насловом: Из којих предмета студенти ЕУ дипломирају? Око 4 милиона студената дипломирало је факултете у 2018. Скоро четвртина (24,6%) је студирала економију, администрацију и право. Следећи по популарности били су машинство и грађевинарство (15,2%) и медицина (13,7%) и образовање (10,3%). Жене су чиниле 57,7% од укупног броја факултетски образованих у 2018. Мушкарци су били …

Pročitajte Još »