Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу. Рекао би човек да се земља упалила, или још пре, као да је од силног пламена који јој је буктао у утроби, напрсла, па из тог ждрела сад извире жач …
Pročitajte Još »Književnost
Џорџ Орвел о лошој одећи
Обукао сам добијени сако, некад тамносмеђе боје, црне радничке панталоне, шал и штофану капу; задржао сам своју кошуљу, чарапе и чизме, а у џепу сам имао чешаљ и бритву. Човек се врло чудно осећа кад носи такву одећу. И раније сам носио довољно лошу одећу, али ништа слично овој; те ствари нису биле само прљаве и безличне, било је у …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о рекламама и други цитати
Sabato o medijima Поново је гледао плакате. Стварно их је сад мрзео. Тај за Витамалт на пример! „Планинарите цео дан уз штанглу витамалта!“ Млади пар, дечак и девојчица, у чистој опреми за планинарење, косе коју носи ветар, пењу се са стилом уз Сасешки предео. Лице те девојке! Колико је вештачки и грозно озарено! Тип девојке која тражи чисту и једноставну …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о Гандију
Био је изузетно проницљив, али је наивно веровао да су сви људи по природи добри и поштени. Иако је потицао из осиромашене средње класе, без икакве шансе да напредује у животу, и био неугледне спољашности, није га изједала огорченост нити осећање мање вредности. Расне предрасуде, с којима се први пут сусрео у Јужној Африци, само су га изненадиле. Чак и …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о глади
Мој новац је полако копнио – осам франака, па четири, па један, па двадесет пет сантима; а двадесет пет сантима је бескорисно, јер за њих немаш ништа осим новина. Неколико дана живели смо на сувом хлебу, а онда два и по дана уопште нисам јео. То је било гадно искуство. Неки људи посте по три недеље и више, и кажу …
Pročitajte Još »Орвел о сиромашним Енглезима пре 90 година; а Срби данас?
Пре пет дана (14.11.2025) израчунао сам и објавио податак (линк) да су просечна примања домаћинстава у Србији за двадесет и једну годину повећана за 2,9%. За 20 година (2003-2023) била су смањена за око 3%. Овај један податак не каже ништа о томе како живи просечна породица, а још мање о томе како живи две трећине породица испод просека, нити …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел: Слобода говора, други део
Истина многима боде очи, а највише власницима медија, филмским магнатима и бирократама. У данима који долазе, интелектуалци ће изгледа бити сами себи највећи непријатељи, јер су се потпуно предали и изгубили онај борбени дух који су некада имали. Није ни чудо, јер тоталитарне идеологије не само што подразумавају апсолутну послушност, него се и стално мењају. Тек што сте по цену …
Pročitajte Još »32.752 убијена партизана премало, једна силована партизанка превише
Драги Стојадиновић: Председавајући је дао реч јавном тужиоцу, који је прочитао оптужницу, коју смо имали, и почело је суђење првооптуженом Љуби Бабићу. Он је био мало наглув, као ваљда и сви официри из артиљеријске струке, и пришао је столу да би чуо шта председавајући говори, да би се објашњавао са њим. Њему су ставили на терет пет тачака. Прва је …
Pročitajte Još »Орвел: Слобода говора
Једна од највећих илузија је да човек може бити слободан у души под диктаторским режимом. Многи људи се и даље тако заваравају, не схватајући да су све државе света постале мање-више тоталитарне. На улицама се ори са разгласа, заставе се вијоре са кровова, полицајци с машинкама вребају на сваком кораку, лице Вође, метар и по широко, посматра са сваког рекламног …
Pročitajte Još »Орвел: У утроби кита
Сви смо чули за причу о Јони и киту. Наравно, створење које је прогутало Јону било је риба, како је и описано у Библији, али је деца често мешају с китом, па се тај делић дечјег језика по навици преноси у каснији живот, што значи да је мит о Јони дубоко урезан у нашу подсвест. Сама помисао на боравак у …
Pročitajte Još »Нушић: Мајка Србија (пре 110 година, данас Дијана Хрка)
Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …
Pročitajte Još »Орвел: Белешке о национализму
Орвел: Белешке о национализму На једном месту Бајрон користи француску реч longeur[1], уз опаску да у енглеском језику не постоји одговарајућа реч за тај појам, мада тога имамо у изобиљу. У последње време, једна појава се дубоко урезала у свест људи и постала незаобилазна тема свих разговора, иако нема свој прави назив. „Национализам“ би можда био најблићи израз за њу, …
Pročitajte Još »Орвел „Подизање зидова“
Sabato citat dijaloga У последње време прочитао сам гомилу површно оптимистичних „прогресивних“ књига у којима се механички понављају само две-ти отрцане, давно превазиђене фразе. Омиљене су „укидање растојања“ и „брисање граница“. Колико пута сте чули да су „авион и радио утицали на укидање растојања“ и да су „сада сви делови света међусобно повезани“? Изуми модерног доба само су допринели порасту …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о колонијалној управи
Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник …
Pročitajte Još »Нушић: Отаџбина
Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …
Pročitajte Još »Najopasnije, međutim, nije bilo to što je glup, već što je pritom bio đavolski vredan
Objavljeno 29. maja 2019. Geogre Prvi je uvek smatran nulom, ali je nula još veća bio onaj Drugi – glasila je jedna ulična doskočica. Najopasnije, međutim, nije bilo to što je glup, već što je pritom bio đavolski vredan. Glupost koja ustaje pre zore opasnija je od one koja se iz kreveta diže tek oko podneva. Mrzeo je Engleze – …
Pročitajte Još »Солжењицин о оптимизму и срећи
И ко је оптимиста? Онај који каже: свагде је лоше, код нас је добро, ми смо имали срећу. И срећан је оним што има, и не пропиње се. А ко је песимиста? Онај који каже: свагде је дивно, свагде је боље, једино је код нас лоше. И непрестано га мучи властита судбина.
Pročitajte Još »Нушић о чиновнику са рачунском књигом (и Здравковићем)
Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о најчуднијем типу: Србину
У особљу је било лопова, па кад оставиш новац у џеповима сакоа, обично би нестао. Вратар, који нам је исплаћивао надницу и претраживао нас да нађе украдену храну, био је највећи лопов у хотелу. Од мојих петсто франака месечно, тај човек је успео да ми за шест недеља закине сто четрнаест франака. Тражио сам да ме исплаћују дневно, тако да …
Pročitajte Još »Нушић: Патриотизам гимназијалца
У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од синоћ већ, још од ране зоре, крши руке бринући где је. Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила да су то само голе речи наискуснога детета од шеснаест година, …
Pročitajte Još »Солжењицин: Пропаст у јесен 1941.
Тих дана, мада нико од стотина људи расутих по удолини није то знао – тих дана је пала Одеса, немачка војска је јуришала на Перекоп, притискала Харков, ушла дубоко правцем Таганрог-Ростов, тукла се за Горбачово на путу Орлов-Тула; Москва се још није пренула из страшне панике настале три дана раније, и ко зна зашто, нигде се није примећивало Стаљиново руководство, …
Pročitajte Još »Нушић: Наполеонова 1812. и српска 1915.
Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …
Pročitajte Još »Дучић: Обрачун са опозицијом на румунски начин
8. октобар 1938. … отишао сам код министра унутрашњих послова Калинеска са којим одржавам нарочито добре везе. Он ми је о ситуацији рекао следеће: … Влада има пуно снаге да одржи не само поредак него и веровање у њен успех. Немамо потребе ни да се са ким боримо јер нас нико и не напада. Кад смо узели власт, ја сам …
Pročitajte Još »Зашто је 1915. била гора од 1813?
Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …
Pročitajte Još »Бој на Чачку октобра 1915: један топовски метак
Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …
Pročitajte Još »Дучић о руској емиграцији
30. мај 1938. Политичком одељењу Према једној информацији руске избеглице које се већ двадесет година баве у Румунији прате са симпатијом све што Немачка ради да мобилизира светско јавно мишљење потив Совјета, што у овом случају значи против Русије. Они сматрају да би њихово страдање престало ако би Немачка ушла у Русију. Према овом, руске избеглице би можда ишле на …
Pročitajte Još »Дучић о румуској штампи о спољној политици
23. март 1938. Румунска штампа данас не одриче да су демократске пријатељске државе добиле тешке ударце, и да је однос сила поремећен а равнотежа европска коначно пропала. Верују ипак да је и богатство, и геније, и већина у људству на страни демократских држава. Тако исто верује се да су Немци успели заплашити целу Европу, али да нису духовно освојили никога. …
Pročitajte Još »Hitler o turističkom raju u Hrvatskoj, Krimu i uništenju Moskve
Night of 5th-6th July 1941, 11.30 p.m. – i. so a.m. The shortening of space by roads – The frontier of the Urals – Moscow must disappear – The treasures of the Hermitage The beauties of the Crimea, which we shall make accessible by means of an authobahn – for us Germans, that will be our Riviera. Crete is …
Pročitajte Još »Дучић о Мађарима и Бугарима
30. март 1938. Мађарска је по природи мегаломан, као типична монголска нација, са опсесијама за простор и за вечни покрет, као сви народи некад номадски. Она је имала у старој постојбини а има и на данашњем свом тлу, фатаморгане које обмањују здраву људску памет. Као и Бугарска, ни Мађарска се није никад осећала задовољном са оним што је већ некад …
Pročitajte Još »Влада Патријарха Мирона у Румунији 1938.
13. фебруар 1938. Господине Председниче, Владу Патријарха Мирона[1] су примили либерали резервисано а царисти скептично[2]. Постоји увек и један широки појас народа, који је у страначком погледу неопредељен и флотантан, али ни његово мишљење о новој влади није усхићено. Мислим да је важно саопштити то мишљење у целини. Овај свет верује да је цео огромни апарат нове владе са шефом …
Pročitajte Još »Дучић о румунском страху од Русије
9. фебруар 1938. … Не треба веровати да се је Румунија и до сад политички везивала за Француску и Енглеску без свог доброг прорачуна. Увек је Румунија сматрала својим непријатељем, само Русију, полумонголску и полу словенску, а нимало латинску; значи опасну и својом културом и својом политиком. Као сигуран наслон и сигурне савезнике против Русије, сматрала је Румунија једино Енглеску …
Pročitajte Još »Дучић о немачкој акцији међу Украјинцима
13. новембра 1938. … Поуздано знам да ће питање Подкарпатске Русије [1]бити решено за најскорије време. Експерименат са аутономијом ове земљице није успео пошто та земља нема услова да живи независно. Немачка је имала намеру да од те земље направи једну ћелијицу будуће слободне Украјине. Али би требало најпре изградити путеве, а они би коштали милијарде. Затим би требало потрошити …
Pročitajte Još »Солжењицин „Старење“
Колико је само написано о ужасу смрти, али какво би она природно звоно била да није насилна. Сећам се једног грчког песника из логора; већ отписан, а тек му прошла тридесета. Никаквог страха од смрти не беше у његовом мекано-тужном осмеху. Чудио сам се. А он: „Пре него што смрт наступи, у нама се одиграва унутрашња припрема: сазревамо за њу. …
Pročitajte Još »Солжењицин: Ми, као, нећемо умрети
Највише од свега почесмо се плашити мртваца и смрти. Умре ли ко у некој породици, трудимо се да им не пишемо, да тамо не идемо: шта да кажемо о њој, о смрти тој, не знамо… Чак се сматра да је срамота поменути гробље као нешто озбиљно. На послу избегаваш да кажеш: „Не могу у недељу, морам, ето, својима на гробље.“ …
Pročitajte Još »Дучић: Једно око на Енглеској а друго на целом свету
МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА – КРАЉЕВСКОМ ПОСЛАНСТВУ, ЛОНДОН Препис шифрованог писма Краљ. Посланства у Риму Пов. Бр. 1,211 Од 16. јуна 1934. године Једном моме колеги говорио је овдашњи совјетски амбасадор да је недавно Мусолини у разговору са њиме казао ове речи: „Обраћам вам пажњу на ствари које се у овом моменту дешавају између Немачке и Пољске.“ Ове је речи совјетски …
Pročitajte Još »Јован Дучић: Енглеска политика у Египту
… Али док Нахас паша изјављује да је монархиста, његови пријатељи у Енглеској (лабуристи) публикују у свом органу „Манчестер Гардијен“ један чланак против египатског Монарха какав се никад и нигде није написао. После таквог писања неће бити чудо ако у Египту наступи револуција коју из хуманих разлога не би требало желети ни најгорем народу, а камо ли нероду египатском …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Колхозни руксак“
Кад вас у приградском аутобусу болно муну у груди, или у бок, његовим тврдим углом – не вичите, већ га добро осмотрите: то је кош исплетен од лике, на широком рашчупаном ремену од цераде. У њему до града носе млеко, сир, парадајз… своју робу и робу још двеју комшиница, а из града – педесет векни за три породице. Простран је, …
Pročitajte Još »Солжењицин „Захар-торбица“
Драги моји, хтели сте да вам испричам нешто из летошњег путовања бициклима? Па, ево, ако вам није досадно, чујте о Пољу Куликовом [1]. https://kulpole.ru/ Одавно нам омо беше у плану, али никако да нам се пут отвори. Јер шарене рекламе тамо не зову, никаквих путоказа ка том месту нема, а на свакој га мапи ни наћи нећеш, иако је та …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Волковој“
А до претреса пред њим беху још две бригаде и сва 104. виде: од главне бараке стиже командир смене, поручник Волковој, и нешто довикну надзорницима. А ови што су до појаве Волковоја тек отаљавали посао – одједном се разјаре, па као звери навале, а њихов се старешина продера: Ра-акопчати кошуље! Волковоја се не боје само зекови, и не само надзорници …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Срам“ и „Коров“
СРАМ Какав болан осећај: подносити срам због своје Отаџбине. У чијим је Она равнодушним или љигавим рукама што бесмислено и себично усмеравају Њен живот. Кроз каква се арогантна, или покварена, или отрцана лица представља Она свету. Какве трулежне сплачине уместо здраве духовне хране пред Њу сипају. До каквог је јада и беде доведен живот народа – немогуће је сагледати. Понижавајући …
Pročitajte Još »Bruce Springsteen: Molitva za SAD
It’s Gonna be a Long Walk Home Last night I stood at your doorstep Trying to figure out what went wrong You just slipped something into my palm and you were gone I could smell the same deep green of summer ‘Bove me the same night sky was glowin’ In the distance I could see the town where I was …
Pročitajte Još »Солжењицин: Молитва за Русију
Оче наш Свемилосни! Русијицу твоју многострадалну не остави скрушену у страху садашњем, у крвавим ранама њеним, осиротела и смућена духа. Господе Сведржитељу! Не дај да срце њено стане: па да је више нема. Колико си племенитих срца и колико си талената Ти посејао међ руске људе. Не дај да пропадну, да нестану у тами – не послуживши у име Твоје! …
Pročitajte Još »Солжењицин: месо
Двојица, Хоробров и Нержин, који су се успели мало огледати око себе, нису исто тако гледали липе, него стране затвореног комбија, да виде какве је боје. Њихова је радозналост била награђена. Одавно је прошло време кад су челичносиви или црни затворски комбији шврљали градским улицама, изазивајући ужас међу грађанима. Након рата, идеја да се црне марице граде тачно као комбији …
Pročitajte Još »Солжењицин: Одлазак у народ
Нержиново пријатељство с подворником Спиридоном Рубин и Сологдин доброћудно су називали „одлазак у народ“. По њиховом мишљењу Нержин је тражио исту ону велику, народну истину коју су пре његова времена узалуд тражили Гогољ, Њекрасов, Херцен, словенофили, народњаци, Достојевски, Лав Толстој и напослетку Васисуалије Лоханкин. Рубин и Сологдин нису се трудили да сами траже ту грубу, народну истину, јер су …
Pročitajte Još »Солжењицин: Фосил
Радовић је одавно био осуђен на неуспех: његова су предавања отказали још тридесетих година; књиге му нису објављивали; а поврх свега напале су га најразличитије болести. У грудима је имао крхотину Колчакове гранате, чир на дванаестопалачном вукао је већ петнаест година, а читав низ година морао је свако јутро вршити мучну операцију испирања желуца, без чега не би могао ни …
Pročitajte Još »Солжењицин: Одрази на води
На површини бистрог тока нећеш видети одразе, ни оне што су близу, ни оне далеке, чак ни кад ток није мутан, чак ни кад нема пене – у непрестаном мрешкању струје, у неуморној смени воде, одрази су варљиви, нејасни, мутни. Тек кад ток, после река и река, стигне у мирно широко ушће, или пред браном каквом застане, или …
Pročitajte Još »Солжењицин: Нержин
У једном одломку у Деведесет три од Victora Hugoa, Лантенац сједи на пјешчаној дуни. Он истовремено види неколико звоника и свако звоно је у покрету. Сва звона звоне за узбуну, али олујни вјетар односи звук, и он ништа не чује. На исти тај начин, захваљујући неком чудноватом унутарњем осјетилу, Нержин је већ од првих младеначких година слушао то нијемо звоно …
Pročitajte Još »Браћа Карамазови: Аљошин говор дечацима
Господо, хтео бих да вам кажем овде, управо на овом месту, коју реч. – Дечаци су га опколили и одмах уперили у њега пажљиве погледе пуне очекивања. – Господо, ускоро ћемо се растати. Ја сам сада извесно време са двојицом браће, од којих ће један поћи у прогонство, а други лежи на самрти. Али ускоро ћу напустити овдашњи град и, …
Pročitajte Još »СФРЈ у 1980: где је било највише књига по општинама?
У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …
Pročitajte Još »Строгоћа и лоповлук
Објављено 21.1.2021. Пре одласка Абидага је опет сазвао варошке прваке Турке. Био је потиштен у својој срдитој немоћи. Рекао им је, као и лане, да све оставља њиховој бризи и одговорности. Ја одлазим, али око моје остаје. И пазите добро: боље је да двадесет непослушних глава скинете, него да један ексер царски пропадне. Чим пролеће гране, ја ћу бити поново …
Pročitajte Još »Шпенглер: штампа, новац и моћ
Објављено 23.2.2021. Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, …
Pročitajte Još »Господари и раја
Објављено 23.1.2021 Тако је ова велика узбуна завршена неочекиваним и узбудљивим догађајима. Довођење и убијање Срба престало је. Град је опет падао у оно постиђено и мамурно расположење, кад свак гледа да се што пре заборави шта је било, кад гомила најгрлатијих и најгорих букача и насилника отпласне у далеке махале, као вода у своје корито, и кад се врати …
Pročitajte Još »Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи
https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили ногу преко …
Pročitajte Još »Камило Гевара: Последњи дани Ернеста Че Геваре
Санта Курс, Боливија 1967. Протекла је скоро читава година жестоких окршаја, недавно је по дојави Хоакинова група упала у клопку код Веда дел Јеса, обруч око Чеове групе све се више стеже, и тако одлучују да напусте ту област и потраже другу, безбеднију, где ће бити делотворнији у учвршћивању герилске борбе. Поподне почиње и војници полазе: бој се чини …
Pročitajte Još »Стаљин о Титу
Тада опази на ниском столићу крај отомана књигу у јефтином џепном издању с црвеним и црним корицама. Истог тренутка сјетио се што га је оно забољело у грудима, што га је пекло, што му је покварило рођендан: особа која му је још и дана сметала и која није била уклоњена – Тито! Тито! Како се то могло догодити? Како се …
Pročitajte Još »Достојевски о изопачењу људи и сврси монаштва
Тако ја мислим о монаху, и зар је лажно, зар је надмено? Погледајте грађане и цео свет, који се узноси над народом божјим, зар се није у њему унаказио лик божји и правда његова? Они имају науку, а у науци је само оно што је доступно чулима. А духовни свет, узвишенија половина бића људског потпуно је одбачена и истерана са …
Pročitajte Još »Достојевски о отуђењу
Да би се свет преуредио на нов начин, потребно је да се људи сами психички определе за други пут. Пре него што стварно не постанеш свима брат неће настати братство. Никада људи никаквом науком и никаквим критеријумом користи неће умети да поделе праведно своје власништво и своја права. Увек ће бити сваком мало, и сви ће роптати, завидети и …
Pročitajte Još »Основа герилског ратовања
Оружана победа кубанског народа над Батистином диктатуром није била само тријумф херојства, како су извештавале светске новине; она је такође наметнула промену старих догми које се тичу понашања народних маса Латинске Америке, што је јасно показало способност људи да се герилским ратовањем ослободе власти која их тлачи. Сматрамо да је Кубанска револуција дала допринос кроз три основне лекције за …
Pročitajte Još »Достојевски о православним свештеницима
Пријатељи и учитељи, слушао сам много пута, а сада у последње време све чешће се чује, како се код нас свештеници, а највише сеоски, свуда и горко жале на своју малу плату и на своје понижење, и директно изјављују, чак и у штампи – то сам лично читао – да они сада више не могу тумачити народу Свето писмо јер …
Pročitajte Još »Данило Киш: О књигама
Тада гомила Тулужана, понесена осећањем неправде која се врши, покида ножевима ужад којима беху везани осветници, поскида их из кола и поче да виче из свег грла заједно са њима: „Смрт Жидовима!“ и нагрнуше у јеврејски кварт. Бејах заузет читањем и писањем, кад груну у моју собу велик број тих људи, наоружаних незнањем тупим као батина и мржњом оштром попут …
Pročitajte Još »Ротшилди и финансијска монархија у Француској 1830-1848.
После јулске револуције, кад је либерални банкар Лафит пратио свог „кума“[1], војводу Орлеанског[2], у тријумфалној поворци до Hotel de Ville, отеле су му се речи: „Отсад ће владати банкари“. Лафит је издао тајну револуције. Под Лујем Филипом није владала француска буржоазија, него једна фракција те буржоазије: банкари, берзански краљеви, краљеви железница, власници рудника угља, рудника гвоздене руде и власници шума, …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, treći deo – 195 godina od njegovog rođenja
Poslije pada Carstva – uslišenja njegovih žarkih molitvi – i proglašenja Republike, Žoli je vaoma brzo razočaran. Htio je da kao izaslanik vlade bude poslan u Juru radi organiziranja pokreta otpora. Ponovo je došao u sukob s „jurskom sfingom“, s Grevijem, a čelni ljudi nove vlade (Vlada od 4. rujna), Žil Feri i Leon Gambeta, ne ulijevaju mu povjerenje. Žoli …
Pročitajte Još »Данило Киш: Света Софија у Кијеву
Катедрала Свете Софије изграђена је као мутна успомена на славне дане Владимира, Јарослава и Изјаслава. Она је само далеки модел корсунског манастира, названог тако по „светом граду“ Керсону или Корсуну. Хроника ученог Нестора бележи да је већ кнез Владимир донео из Корсуна, града свог крштења, иконе и статуе црквене као и „четири бронзана коња“.[1] Али између тог првог камена за …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, drugi deo
Život Morisa Žolija podudara se s jednim od najburnijih razdoblja u političkom i duhovnom, privrednom i društvenom razvitku Francuske – od Restauracije (1815-1830) preko Julske revolucije i Julske monarhije (1839-48), Revolucije 1848, do razvitka parlamentarizma, socijalizma (pod utjecajem sensimonizma, furijeizma i prudonizma) i republikanizma, sve to kroz stalnu borbu dviju struja u francuskoj desnici: legitimista i orleanista. To je ujedno …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, prvi deo
Dva protagonista ovih Dijaloga – Makijaveli i Monteskje – dva velika predstavnika suprotstavljenih svjetonazora – despotizma i liberalizma – razmatraju praktične implikacije primjene svog nauka u modernoj epohi. Za Monteskjea, rodonačelnika političkog liberalizma, teoretika trodjelne podjele vlasti – tog zakonodavca naroda, kako je ostao zapamćen u povijesti političkih ideja Europe – despotizam je ne samo nemoralan, jer je to uvijek …
Pročitajte Još »Сабато: Маскулинизација и криза
У Људима и зупчаницима покушао сам да покажем како се савремена цивилизација развијала, јер су је подстицале две динамичке силе – разум и новац. Зато што су динамичке и зато што су усмерене на освајање спољашњег света, то су две манифестације мушкости. Основа феудалног света била је земља; зато га морамо сматрати за женско друштво; оно је статично, конзервативно и …
Pročitajte Još »Жоли: Крај дијалога
Макијавели: Државни је разлог и друштвени разлог. Ви нисте ни у Енглеској ни у Америци, ви сте у земљи која је кроз стољећа обликована монархијским обичајима и која је свеудиљ слушала само господаре, чак и за Револуције; јер, још од Етјена Марсела, па до Робеспјера, не знам у вашој повијести за један једини дан истинске слободе коју би подржавала моћ …
Pročitajte Još »Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (3. део)
Ријечи, а не дјела, треба довести у склад. Како можете и помислити да би велика већина могла судити о томе има ли у поступцима владе било какве логике? Довољно је да им се то лијепо каже. Желим, дакле, да различите фазе моје политике буду предочене као развијање једне једине мисли која је везана уз непромењиви циљ. Сваки предвиђени или непредвиђени …
Pročitajte Još »Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (2. део)
… Темељи и начела моје владавине никада неће бити доведени у питање од стране тих новина о којима вам говорим; неће покретати ништа крупније од полемичких препуцавања, династијску опозицију у точно зацртаним границама. … Резултат, већ и без тога грандиозан, састојаће се у томе што највећи могући број људи рећи: Па, видите да смо слободни, о свему се може говорити …
Pročitajte Još »Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (1. део)
У Духу закона припомињете, с много разлога уосталом, да је слобода ријеч којој се придају веома различита значења. У вашем дјелу, каже се, може се прочитати и сљедећа тврдња: „Слобода је право да се чини оно што закони допуштају“[1]. Ову дефиницију, коју налазим точном, врло радо узимам за своју и могу вас увјерити да ће моји закони допуштати само оно …
Pročitajte Još »Pošteni rodoljubi su trn u dupetu lopova
Ujutru me je probudila hladnoća. Otvorio sam oči i na pedalj od njih ugledao olovno lice inženjera J. Ukočen pogled bez vida bio je upravljen pravo na mene, a usta poluotvorena kao da je na putu da mi nešto kaže. – Dobro jutro – rekao sam mahinalno, ali odmah shvatio da odgovor neću dočekati. Mrtav se čovek prepoznaje čak i …
Pročitajte Još »Biti rodoljub nije sramota
http://www.borislavpekic.com/2013/05/biti-rodoljub-nije-sramota.html Biti rodoljub – nije sramota (za novi program Demokratske stranke) Dame i gospodo, uvaženi članovi DS, Neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, pomoći …
Pročitajte Još »„Горштачка елегија“ Џ. Д. Ванса
Књига коју желим да препоручим свакоме, а Службени гласник је одштампао само 500 примерака, је у наслову поста. Осим што постоји велика вероватноћа да ће Ванс постати амерички председник 2029, па није лоше упознати његова размишљања и искуства, књига садржи опис белих Американаца великог подручја Апалачких планина који се могу поредити са нашим, али и другим европским горштацима по моралним …
Pročitajte Još »21. дијалог: о финансијама
Makijaveli: Bojim se da robujete izvesnim predrasudama u pogledu zajmova; oni su dragoceni iz više razloga: vezuju porodice uz vlast; to su zatim izvanredna ulaganja za pojedince, a moderni ekonomisti otvoreno danas priznaju da, daleko od toga da osiromašuju, javni dugovi naprotiv obogaćuju države. Dopuštate mi da vam objasnim i kako? Monteskje: Ne, jer verujem da poznajem ta učenja. Budući …
Pročitajte Još »Толстој о женама у Кројцеровој сонати
Ето и ја сам био таква свиња! – настави он пређашњим тоном. – А најгоре је било што сам проводећи тај скаредан живот, мислио да зато што се непрелашћујем другим женама – живим поштеним породичним животом, да сам човек моралан и да нисам ни у чему крив, што се у наш дешавају свађе – крива је она, њезин карактер. А …
Pročitajte Još »Ћукикамата: место где је аристократа Гевара почео да постаје револуционар
Ћукикамата личи на призор из неке савремене драме. Не може се рећи да јој недостаје лепоте, али то је лепота без елеганције, величанствена и ледена. Када се приближите зони рудника, имате утисак да се читав пејсаж згусне, и добијете осећај гушења у равници. У једном тренутку, после две стотине пређених километара, лаким зеленим тоновима варош Калама прекида сиву монотонију, и …
Pročitajte Još »Краљевић Марко по други пут међу Србима
Краљевић Марко по други пут међу Србима (1/5) Салетели ми Срби, па више од пет стотина година кукај: „Јао, Косово!“… „Косово тужно!“… „Куку, Лазо!“ Плакасмо тако претећи кроз плач душманима: „Ми ћемо овако, ми ћемо онако!“ Плачемо ми јуначки и претимо, а душман се смеје. А ми се досетисмо у јаду Марка и узмемо зивкати човека да устане из гроба, да нас брани и …
Pročitajte Još »Neverovatna i tužna priča o osetljivoj gospođici Toniti i surovoj stvarnosti
Rano, pre jutarnjeg, kako je sam govorio, „obilaska parohije“, Kardozo (službenik bezbednosti zadužen za strance u hotelima oko Lisabona – MZ) uvek prvo navrati do kancelarije da pregleda dnevnu štampu, i tek kad to obavi, siđe do mesta na prvu kafu. Danas je ponedeljak, čekaju ga i današnja i jučerašnja izdanja, sreća da je sredina leta, pa nema mnogo značajnih …
Pročitajte Još »Страдија, један део
Страдија (7/12) Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?… Сигурно депутација каква?“ – мислио сам у себи, гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам: …
Pročitajte Još »Достојевски о руским либералима
Ја ћу вам, господо, изнети чињеницу – наставио је он истим тоном, то јест као у необичном заносу и жару, а у исти мах готово смејући се, можда, својим властитим речима – чињеницу чије запажање, чак и откриће, имам част да припишем себи, и то једино себи; бар још о томе још нигде није говорено ни писано. У тој чињеници …
Pročitajte Još »Радоје Домановић: Слава
Суморан дан дубоке јесени. Небо застрто једноставним, сивим облацима, магла пала по бреговима, ваздух мутан, магловит, из њега бије хладна измаглица и меша се с досадном, ситном кишицом; крај пута оголела дрвета, чије се гране тужно вију од хладног северца. Све тужно: пут раскаљан, небо као да плаче леденим сузама, а са окислих грана на дрвећу капље вода, па као …
Pročitajte Još »Када је смртно тешко – црни хумор!
Човек без наде је мртав човек, негде је написано, а може се прогласити универзалном истином. У српској голготи, на путу кроз беспућа северне Албаније и области српских племена Васојевића, Морачана и Куча, хиљаде људи је застало и умрло без наде, јер су били гладни, промрзли, физички немоћни. Виктор Франкл је написао да су страхоте Аушвица преживели богати духом, а не …
Pročitajte Još »Велика школа српске кошарке
https://rt.rs/opinion/slobodan-vladusic/48839-slobodan-vladusic-srbija-kosarka/ Сви који се разумеју у кошарку и који је воле знају да постоји српска школа кошарке – дакле, једна другачија, посебна, аутохтона кошарка, која је наша, а не свачија дакле, „регионална“ или „западнобалканска“. Ова кошаркашка репрезентација је и мала политичка алегорија у којој нема утицаја страних амбасадора, „цивилног друштва“, плаћених аутошовиниста или домаће партократије Финална утакмица прошлог светског првенства …
Pročitajte Još »Сироте мајке…
Моји су родитељи стари, патријархални људи. Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан чиновник, размишљао је да ли ћу на време стићи у своју команду. Обоје су се обрадовали када су ме видели. Али је њихово расположење било већ помућено кад сам им рекао да сутра изјутра треба да кренем. Мајка се заплакала. …
Pročitajte Još »Бодлер о безграничној склоности људи да у свашта поверују
Коментар на „Лош стаклорезац“. Bodler: Loš staklorezac Иако се у приповедачу могу препознати неке Бодлерове карактерне црте, болесна стидљивост и са њом повезана агресивност, било би неправедно поверовати да је испричани догађај истинит. Бодлеров пријатељ Аслино (Asselineau) то, уосталом, одлучно побија. За разне невероватне приче које су о њему кружиле у приличној мери је крив и сам Бодлер. У једном …
Pročitajte Još »Псето и бочица
„Куче моје лепо, куче моје добро, мили мој вау-вау, приђите и удахните овај изврсни мирис, купљен у најбољег продавца у граду.“ А пас, вртећи репом – што је, верујем, у ових јадних бића одговарајући знак за смех и за осмејак – прилази и радознало додирује врхом влажне њушке отчепљену бочицу; потом, одједном уплашено устукнувши, лаје на мене, као да ми …
Pročitajte Još »Смрт Масумија Јамамота у Хирошими
Токио, АПФ Онога јутра када је бомбардована Хирошима – прича господин Јасуо Јамамото – возио сам се бициклом када сам чуо буку авиона. Ипак, нисам обраћао пажњу, тих дана били смо навикнути на њих. Два минута касније видео сам како се диже џиновски пламени стуб и одјекнула је стравична експлозија, као грмљавина хиљаду громова истовремено. Бицикл ми је одлетео у …
Pročitajte Još »Бодлер: Глупост је мелем за женску лепоту
Има људи који црвене што су волели неку жену, оног дана када примете да је она глупа. То су надувени магарци саздани да пасу најпрљавији чкаљ стваралаштва, или наклоност неке покондирене тикве. Глупост је често украс лепоте; она је та која очима даје мрачно-сетну прозирност тамних језера и онај уљасти мир тропских мора. Глупост увек штити лепоту; одагна боре; то …
Pročitajte Još »Смрт Марка Басана
Сада спава – објасни Хуанчо. Скоро у мраку, по први пут је чуо оно мукло вајкање и жудно, испрекидано дисање. Када се мало навикао на помрчину, назрео је оно што је остало: гомилу костију у врећи од болне и гњиле коже. Ја. Смрад је у почетку скоро неподношљив. После се навикнеш. Бруно погледа брата. Био је његов идол када је …
Pročitajte Još »Сабато о цивилизацији, уметности и миту
Глас му беше пун горчине. Али технолошко отуђење дугујемо погрешној употреби машина – надовеза Силвија. – Машина је изванморална, она је с ону страну етичких вредности. Она је као пушка: може да се користи у овом или оном правцу. У друштву које за циљ има човека, то технолошко отуђење никада се неће појавити.До сада не постоји ни једно друштво које …
Pročitajte Još »Умлатимо сиромахе!
Бејах се на петнаест дана повукао у своју собу и окружио књигама по укусу онога времена (има томе шеснаест до седамнаест година); хоћу рећи књигама у којима је расправљано о вештини да се народи учине срећним, мудрим и богатим, а у року од двадесет и четири часа. Бејах дакле створио – прогутао, хоћу да кажем – сваколике даноноћне мудролије свих …
Pročitajte Još »Играчка за сиромаха
Хоћу да пружим представу о једној невиној разоноди. Толико је иначе некажњивих забава! Кад ујутру изађете са одређеном намером да лутате широким путевима, напуните џепове малим играчкама од једног гроша – као што су пајац од лепенке који се покреће обичним концем, ковачи који туку по наковњу, јахач на коњу чији је реп звиждаљка – па их покрај крчми, под …
Pročitajte Još »Песма над песмама
Знај само, драги пријатељу, да сам у недостатку љубавнице, живео с једном великом мишљу, са сном, с обманом у коју смо сви испрва веровали, ко више, ко мање. Данас се смејем себи, оном себи, можда светом и узвишеном, који не постоји више. Друштво, свет, наши обичаји, наше нарави, посматрани изблиза, открили су ми опасност од мог безазленог веровања и узалудност …
Pročitajte Još »Ернесто Сабато: Буенос Аирес
Све или ништа. Погледао је у правцу града и поново се загледао у обрисе небодера. Шест милиона људи, помислио је. Наједаред, све му се учинило као немогућност. И узалудност. Никада, рече себи. Никада. Истина, помисли и подругљиво се осмехну. Односно, ето, да кажемо ЈЕДНА истина. А зар једна није и једина истина? Не долази ли се до „једине“ истине тако …
Pročitajte Još »Шагринска кожа
Тајанствене речи биле су овако распоређене: … То је на француском језику значило: Ако ме имаш, све ћеш имати. Али мени ће припадати твој живот. Бог је тако хтео. Пожели нешто и жеље ће ти се испунити. Али удеси своје жеље према свом животу. Он је ту. При свакој жељи, је ћу се скратити Као твоји дани. …
Pročitajte Još »Сабато о уметности са младим комунистима
Добро, у реду, треба бити велика будала па одбацити читаву књижевност у име Револуције – признаде Араухо. – Ни Маркс ни Енгелс то нису чинили. Па ни сам Лењин. Али мислим да се ипак мора довести у питање извесна врста књижевности. А која би то била? – упита Сабато.Књижевност самопосматрања, за почетак. Сабато прасну. Доста ми је више таквих будалаштина. …
Pročitajte Još »Сабато о уметности – наставак писма младом уметнику
Био сам у врту, почело је да свиће. Јутарња тишина ми прија: пријатељско друштво чемпреса, араукарија; премда сам се изненада растужио видевши овде тог џина као неког великог лава у кавезу уместо у огромним планинама Патагоније, на племенитој и пустој граници према Чилеу. Прочитавам оно што сам ти написао пре неког времена и помало се стидим патетике. Али тако ми …
Pročitajte Još »Мопасан о старости и смрти
Париз је био пуст те хладне ноћи, једне од оних ноћи које изгледају пространије од осталих и у којима се чини да су звезде на већој висини и да ваздух, у свом леденом даху, носи нешто што долази са још веће даљине него што су звезде. У први мах њих двојица нису ништа разговарали. Онда Дироа, да би нешто рекао, …
Pročitajte Još »Мопасан о академији наука, народним посланицима и новинарству
А ви, господине Дироа, који треба да сте обавештени боље него ико, кога ви више волите? Он одговори без оклевања: У тој ствари, госпођо, ја никад не бих гледао на заслуге кандидата, које су увек спорне, него на његове године и здравље. Ни најмање се не бих распитивао о њиховој вредности, него о њиховој болести. Не бих истраживао да ли …
Pročitajte Još »Колонијални војник, или бивши колонијални подофицир
Дироа успори ход; жеља за пићем сушила му је грло. Мучила га је силна жеђ, жеђ летње вечери, и он је већ замишљао оно уживање што га даје хладно пиће кад се сипа у уста. Али, ако вечерас попије само две чаше пива, онда треба рећи збогом сутрашњем мршавом ручку, а он је већ и сувише добро познавао часове глади …
Pročitajte Još »
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија