Književnost

Ротшилди и финансијска монархија у Француској 1830-1848.

После јулске револуције, кад је либерални банкар Лафит пратио свог „кума“[1], војводу Орлеанског[2], у тријумфалној поворци до Hotel de Ville, отеле су му се речи: „Отсад ће владати банкари“. Лафит је издао тајну револуције. Под Лујем Филипом није владала француска буржоазија, него једна фракција те буржоазије: банкари, берзански краљеви, краљеви железница, власници рудника угља, рудника гвоздене руде и власници шума, …

Pročitajte Još »

Данило Киш: Света Софија у Кијеву

Катедрала Свете Софије изграђена је као мутна успомена на славне дане Владимира, Јарослава и Изјаслава. Она је само далеки модел корсунског манастира, названог тако по „светом граду“ Керсону или Корсуну. Хроника ученог Нестора бележи да је већ кнез Владимир донео из Корсуна, града свог крштења, иконе и статуе црквене као и „четири бронзана коња“.[1] Али између тог првог камена за …

Pročitajte Još »

Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, drugi deo

Život Morisa Žolija podudara se s jednim od najburnijih razdoblja u političkom i duhovnom, privrednom i društvenom razvitku Francuske – od Restauracije (1815-1830) preko Julske revolucije i Julske monarhije (1839-48), Revolucije 1848, do razvitka parlamentarizma, socijalizma (pod utjecajem sensimonizma, furijeizma i prudonizma) i republikanizma, sve to kroz stalnu borbu dviju struja u francuskoj desnici: legitimista i orleanista. To je ujedno …

Pročitajte Još »

Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, prvi deo

Dva protagonista ovih Dijaloga – Makijaveli i Monteskje – dva velika predstavnika suprotstavljenih svjetonazora – despotizma i liberalizma – razmatraju praktične implikacije primjene svog nauka u modernoj epohi. Za Monteskjea, rodonačelnika političkog liberalizma, teoretika trodjelne podjele vlasti – tog zakonodavca naroda, kako je ostao zapamćen u povijesti političkih ideja Europe – despotizam je ne samo nemoralan, jer je to uvijek …

Pročitajte Još »

Сабато: Маскулинизација и криза

У Људима и зупчаницима покушао сам да покажем како се савремена цивилизација развијала, јер су је подстицале две динамичке силе – разум и новац. Зато што су динамичке и зато што су усмерене на освајање спољашњег света, то су две манифестације мушкости. Основа феудалног света била је земља; зато га морамо сматрати за женско друштво; оно је статично, конзервативно и …

Pročitajte Još »

Жоли: Крај дијалога

Макијавели: Државни је разлог и друштвени разлог. Ви нисте ни у Енглеској ни у Америци, ви сте у земљи која је кроз стољећа обликована монархијским обичајима и која је свеудиљ слушала само господаре, чак и за Револуције; јер, још од Етјена Марсела, па до Робеспјера, не знам у вашој повијести за један једини дан истинске слободе коју би подржавала моћ …

Pročitajte Još »

Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (3. део)

Ријечи, а не дјела, треба довести у склад. Како можете и помислити да би велика већина могла судити о томе има ли у поступцима владе било какве логике? Довољно је да им се то лијепо каже. Желим, дакле, да различите фазе моје политике буду предочене као развијање једне једине мисли која је везана уз непромењиви циљ. Сваки предвиђени или непредвиђени …

Pročitajte Još »

Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (2. део)

… Темељи и начела моје владавине никада неће бити доведени у питање од стране тих новина о којима вам говорим; неће покретати ништа крупније од полемичких препуцавања, династијску опозицију у точно зацртаним границама. … Резултат, већ и без тога грандиозан, састојаће се у томе што највећи могући број људи рећи: Па, видите да смо слободни, о свему се може говорити …

Pročitajte Još »

Жоли: одабрани цитати Макијавелија из 11. и 12. дијалога о новинарству и штампи (1. део)

У Духу закона припомињете, с много разлога уосталом, да је слобода ријеч којој се придају веома различита значења. У вашем дјелу, каже се, може се прочитати и сљедећа тврдња: „Слобода је право да се чини оно што закони допуштају“[1].  Ову дефиницију, коју налазим точном, врло радо узимам за своју и могу вас увјерити да ће моји закони допуштати само оно …

Pročitajte Još »

Pošteni rodoljubi su trn u dupetu lopova

Ujutru me je probudila hladnoća. Otvorio sam oči i na pedalj od njih ugledao olovno lice inženjera J. Ukočen pogled bez vida bio je upravljen pravo na mene, a usta poluotvorena kao da je na putu da mi nešto kaže. –          Dobro jutro – rekao sam mahinalno, ali odmah shvatio da odgovor neću dočekati. Mrtav se čovek prepoznaje čak i …

Pročitajte Još »

Biti rodoljub nije sramota

http://www.borislavpekic.com/2013/05/biti-rodoljub-nije-sramota.html Biti rodoljub – nije sramota (za novi program Demokratske stranke) Dame i gospodo, uvaženi članovi DS, Neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, pomoći …

Pročitajte Još »

„Горштачка елегија“ Џ. Д. Ванса

Књига коју желим да препоручим свакоме, а Службени гласник је одштампао само 500 примерака, је у наслову поста. Осим што постоји велика вероватноћа да ће Ванс постати амерички председник 2029, па није лоше упознати његова размишљања и искуства, књига садржи опис белих Американаца великог подручја Апалачких планина који се могу поредити са нашим, али и другим европским горштацима по моралним …

Pročitajte Još »

21. дијалог: о финансијама

Makijaveli: Bojim se da robujete izvesnim predrasudama u pogledu zajmova; oni su dragoceni iz više razloga: vezuju porodice uz vlast; to su zatim izvanredna ulaganja za pojedince, a moderni ekonomisti otvoreno danas priznaju da, daleko od toga da osiromašuju, javni dugovi naprotiv obogaćuju države. Dopuštate mi da vam objasnim i kako? Monteskje: Ne, jer verujem da poznajem ta učenja. Budući …

Pročitajte Još »

Толстој о женама у Кројцеровој сонати

Ето и ја сам био таква свиња! – настави он пређашњим тоном. – А најгоре је било што сам проводећи тај скаредан  живот, мислио да зато што се непрелашћујем другим женама – живим поштеним породичним животом, да сам човек моралан и да нисам ни у чему крив, што се у наш дешавају свађе – крива је она, њезин карактер. А …

Pročitajte Još »

Ћукикамата: место где је аристократа Гевара почео да постаје револуционар

Ћукикамата личи на призор из неке савремене драме. Не може се рећи да јој недостаје лепоте, али то је лепота без елеганције, величанствена и ледена. Када се приближите зони рудника, имате утисак да се читав пејсаж згусне, и добијете осећај гушења у равници. У једном тренутку, после две стотине пређених километара, лаким зеленим тоновима варош Калама прекида сиву монотонију, и …

Pročitajte Još »

Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи

https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили  ногу преко …

Pročitajte Još »

Краљевић Марко по други пут међу Србима

Краљевић Марко по други пут међу Србима (1/5) Салетели ми Срби, па више од пет стотина година кукај: „Јао, Косово!“… „Косово тужно!“… „Куку, Лазо!“ Плакасмо тако претећи кроз плач душманима: „Ми ћемо овако, ми ћемо онако!“ Плачемо ми јуначки и претимо, а душман се смеје. А ми се досетисмо у јаду Марка и узмемо зивкати човека да устане из гроба, да нас брани и …

Pročitajte Još »

Страдија, један део

Страдија (7/12) Кад сам изишао на улицу, опет улица препуна силна света што се таласа на све стране, а граја да уши заглуну. „Куда ће овај оволики свет? Шта је сад опет?… Сигурно депутација каква?“ – мислио сам у себи, гледајући с чуђењем у ту небројену шарену масу разноврсна света, и приђем првом што беше до мене, те га запитам: …

Pročitajte Još »

Достојевски о руским либералима

Ја ћу вам, господо, изнети чињеницу – наставио је он истим тоном, то јест као у необичном заносу и жару, а у исти мах готово смејући се, можда, својим властитим речима – чињеницу чије запажање, чак и откриће, имам част да припишем себи, и то једино себи; бар још о томе још нигде није говорено ни писано. У тој чињеници …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: Слава

Суморан дан дубоке јесени. Небо застрто једноставним, сивим облацима, магла пала по бреговима, ваздух мутан, магловит, из њега бије хладна измаглица и меша се с досадном, ситном кишицом; крај пута оголела дрвета, чије се гране тужно вију од хладног северца. Све тужно: пут раскаљан, небо као да плаче леденим сузама, а са окислих грана на дрвећу капље вода, па као …

Pročitajte Još »

Када је смртно тешко – црни хумор!

Човек без наде је мртав човек, негде је написано, а може се прогласити универзалном истином. У српској голготи, на путу кроз беспућа северне Албаније и области српских племена Васојевића, Морачана и Куча, хиљаде људи је застало и умрло без наде, јер су били гладни, промрзли, физички немоћни. Виктор Франкл је написао да су страхоте Аушвица преживели богати духом, а не …

Pročitajte Još »

Велика школа српске кошарке

https://rt.rs/opinion/slobodan-vladusic/48839-slobodan-vladusic-srbija-kosarka/ Сви који се разумеју у кошарку и који је воле знају да постоји српска школа кошарке – дакле, једна другачија, посебна, аутохтона кошарка, која је наша, а не свачија дакле, „регионална“ или „западнобалканска“. Ова кошаркашка репрезентација је и мала политичка алегорија у којој нема утицаја страних амбасадора, „цивилног друштва“, плаћених аутошовиниста или домаће партократије Финална утакмица прошлог светског првенства …

Pročitajte Još »

Сироте мајке…

Моји су родитељи стари, патријархални људи. Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан чиновник, размишљао је да ли ћу на време стићи у своју команду. Обоје су се обрадовали када су ме видели. Али је њихово расположење било већ помућено кад сам им рекао да сутра изјутра треба да кренем. Мајка се заплакала. …

Pročitajte Još »

Бодлер о безграничној склоности људи да у свашта поверују

Коментар на „Лош стаклорезац“. Bodler: Loš staklorezac Иако се у приповедачу могу препознати неке Бодлерове карактерне црте, болесна стидљивост и са њом повезана агресивност, било би неправедно поверовати да је испричани догађај истинит. Бодлеров пријатељ Аслино (Asselineau) то, уосталом, одлучно побија. За разне невероватне приче које су о њему кружиле у приличној мери је крив и сам Бодлер. У једном …

Pročitajte Još »

Псето и бочица

„Куче моје лепо, куче моје добро, мили мој вау-вау, приђите и удахните овај изврсни мирис, купљен у најбољег продавца у граду.“ А пас, вртећи репом – што је, верујем, у ових јадних бића одговарајући знак за смех и за осмејак – прилази и радознало додирује врхом влажне њушке отчепљену бочицу; потом, одједном уплашено устукнувши, лаје на мене, као да ми …

Pročitajte Još »

Смрт Масумија Јамамота у Хирошими

Токио, АПФ Онога јутра када је бомбардована Хирошима – прича господин Јасуо Јамамото – возио сам се бициклом када сам чуо буку авиона. Ипак, нисам обраћао пажњу, тих дана били смо навикнути на њих. Два минута касније видео сам како се диже џиновски пламени стуб и одјекнула је стравична експлозија, као грмљавина хиљаду громова истовремено. Бицикл ми је одлетео у …

Pročitajte Još »

Бодлер: Глупост је мелем за женску лепоту

Има људи који црвене што су волели неку жену, оног дана када примете да је она глупа. То су надувени магарци саздани да пасу најпрљавији чкаљ стваралаштва, или наклоност неке покондирене тикве. Глупост је често украс лепоте; она је та која очима даје мрачно-сетну прозирност тамних језера и онај уљасти мир тропских мора. Глупост увек штити лепоту; одагна боре; то …

Pročitajte Još »

Смрт Марка Басана

Сада спава – објасни Хуанчо. Скоро у мраку, по први пут је чуо оно мукло вајкање и жудно, испрекидано дисање. Када се мало навикао на помрчину, назрео је оно што је остало: гомилу костију у врећи од болне и гњиле коже. Ја. Смрад је у почетку скоро неподношљив. После се навикнеш. Бруно погледа брата. Био је његов идол када је …

Pročitajte Još »

Сабато о цивилизацији, уметности и миту

Глас му беше пун горчине. Али технолошко отуђење дугујемо погрешној употреби машина – надовеза Силвија. – Машина је изванморална, она је с ону страну етичких вредности. Она је као пушка: може да се користи у овом или оном правцу. У друштву које за циљ има човека, то технолошко отуђење никада се неће појавити.До сада не постоји ни једно друштво које …

Pročitajte Još »

Умлатимо сиромахе!

Бејах се на петнаест дана повукао у своју собу и окружио књигама по укусу онога времена (има томе шеснаест до седамнаест година); хоћу рећи књигама у којима је расправљано о вештини да се народи учине срећним, мудрим и богатим, а у року од двадесет и четири часа. Бејах дакле створио – прогутао, хоћу да кажем – сваколике даноноћне мудролије свих …

Pročitajte Još »

Играчка за сиромаха

Хоћу да пружим представу о једној невиној разоноди. Толико је иначе некажњивих забава! Кад ујутру изађете са одређеном намером да лутате широким путевима, напуните џепове малим играчкама од једног гроша – као што су пајац од лепенке који се покреће обичним концем, ковачи који туку по наковњу, јахач на коњу чији је реп звиждаљка – па их покрај крчми, под …

Pročitajte Još »

Песма над песмама

Знај само, драги пријатељу, да сам у недостатку љубавнице, живео с једном великом мишљу, са сном, с обманом у коју смо сви испрва веровали, ко више, ко мање. Данас се смејем себи, оном себи, можда светом и узвишеном, који не постоји више. Друштво, свет, наши обичаји, наше нарави, посматрани изблиза, открили су ми опасност од мог безазленог веровања и узалудност …

Pročitajte Još »

Ернесто Сабато: Буенос Аирес

Све или ништа. Погледао је у правцу града и поново се загледао у обрисе небодера. Шест милиона људи, помислио је. Наједаред, све му се учинило као немогућност. И узалудност. Никада, рече себи. Никада. Истина, помисли и подругљиво се осмехну. Односно, ето, да кажемо ЈЕДНА истина. А зар једна није и једина истина? Не долази ли се до „једине“ истине тако …

Pročitajte Još »

Шагринска кожа

Тајанствене речи биле су овако распоређене: … То је на француском језику значило: Ако ме имаш, све ћеш имати. Али мени ће припадати твој живот. Бог је тако хтео. Пожели нешто и жеље        ће ти се испунити. Али удеси     своје жеље према свом животу. Он је ту. При свакој         жељи, је ћу се скратити Као твоји дани. …

Pročitajte Još »

Сабато о уметности са младим комунистима

Добро, у реду, треба бити велика будала па одбацити читаву књижевност у име Револуције – признаде Араухо.  – Ни Маркс ни Енгелс то нису чинили. Па ни сам Лењин. Али мислим да се ипак мора довести у питање извесна врста књижевности. А која би то била? – упита Сабато.Књижевност самопосматрања, за почетак. Сабато прасну. Доста ми је више таквих будалаштина. …

Pročitajte Još »

Сабато о уметности – наставак писма младом уметнику

Био сам у врту, почело је да свиће. Јутарња тишина ми прија: пријатељско друштво чемпреса, араукарија; премда сам се изненада растужио видевши овде тог џина као неког великог лава у кавезу уместо у огромним планинама Патагоније, на племенитој и пустој граници према Чилеу. Прочитавам оно што сам ти написао пре неког времена и помало се стидим патетике. Али тако ми …

Pročitajte Još »

Мопасан о старости и смрти

Париз је био пуст те хладне ноћи, једне од оних ноћи које изгледају пространије од осталих и у којима се чини да су звезде на већој висини и да ваздух, у свом леденом даху, носи нешто што долази са још веће даљине него што су звезде. У први мах њих двојица нису ништа разговарали. Онда Дироа, да би нешто рекао, …

Pročitajte Još »

Мопасан о академији наука, народним посланицима и новинарству

А ви, господине Дироа, који треба да сте обавештени боље него ико, кога ви више волите? Он одговори без оклевања: У тој ствари, госпођо, ја никад не бих гледао на заслуге кандидата, које су увек спорне, него на његове године и здравље. Ни најмање се не бих распитивао о њиховој вредности, него о њиховој болести. Не бих истраживао да ли …

Pročitajte Još »

Колонијални војник, или бивши колонијални подофицир

Дироа успори ход; жеља за пићем сушила му је грло. Мучила га је силна жеђ, жеђ летње вечери, и он је већ замишљао оно уживање што га даје хладно пиће кад се сипа у уста. Али, ако вечерас попије само две чаше пива, онда треба рећи збогом сутрашњем мршавом ручку, а он је већ и сувише добро познавао часове глади …

Pročitajte Još »

Берђајев о друштвеној хијерархији

Никада нисам могао да се помирим са родовним погледом на свет, који се налази у основи десничарских и левичарских социјализованих праваца, који су надахнути све једно чиме национализмом, етатизмом, клерикализмом, свеобухватним тоталитарним комунизмом или космизмом. Родовни поглед на свет ми је увек изгледао баналан и не познајем ништа баналније од националистичког погледа на све што ми изгледа као свет. Нација, …

Pročitajte Još »

Берђајев о комунистичкој револуцији

Био сам убеђен да кривица и одговорност за ужасе револуције леже пре свега на људима старог режима и да они не могу да буду судије за те ужасе. Потом сам почео да бивам свестан тога да одговорност за духоборачки, непријатељски у односу на духовну културу, карактер руске револуције пада и на активисте руске ренесансе почетка ХХ столећа. Руска ренесанса је …

Pročitajte Još »

Гроб човека-ствари

Омасовљење укида индивидуалне жеље, јер Наддржави су потребни људи-ствари који се могу замењивати, као резервни делови у машини. И у најбољем случају она ће дозволити колективизовање жеље, омасовљење инстинката: градиће дивовске стадионе и једном недељно ће допуштати да се инстинкти масе излију у једном једином млазу, са усаглашеном правилношћу. Кроз новинарство, радио, филм и колективне спортове народ отупео од рутине …

Pročitajte Još »

Сабато о сврси основног и средњег образовања

Пре овог цитата Сабато се присећа колико је бесмислених појмова из историје и географије учио кроз основно и средње образовање и колико је превише непотребних књига које се намећу деци уместо да читају прво своје савременике. (МЗ) И не треба имати намеру да се све испредаје, треба пре давати само неке епизоде и проблеме, оне који су покренули нешто важно …

Pročitajte Još »

Сабато: Људи и зупчаници

Мартин Бубер каже како се проблем човека увек изнова поставља кад год изгледа да је раскинут првобитни пакт између света и људског бића, у времена у којима се људско биће некако нађе у свету попут каквог усамљеног и беспомоћног странца. То су времена у којима се избрисала једна слика Универзума, и са њоме нестало и оно осећање сигурности која постоји …

Pročitajte Još »

Борхес о Достојевском

ФЈОДОР ДОСТОЈЕВСКИ ЗЛИ ДУСИ Попут открића љубави, попут открића мора, и откриће Достојевског обележава неизбрисив датум у нашим животима. Обично се ово откриће дешава у раној младости; зрелост тражи и налази спокојне писце. Године 1915, халапљиво сам прочитао у Женеви роман Злочин и казну у веома читком енглеском преводу Констанса Гарнета. Тај роман чији су јунаци убица и проститутка учинио …

Pročitajte Još »

Гадометар

Пошаље ме супруга на пијацу да купим два гербера „у сунђеру“. Скрене ми пажњу да то кошта 500 динара. Дођем до продавачице цвећа, загледам се у кале, и питам је колико коштају два гербера. Покаже ми гербере, рече да су двеста динара и упита које ћу боје јер их има црвене и циклама. Узмем ове друге и задовољно дођем кући. …

Pročitajte Još »

Разум и нада

Никакво апстрактно размишљање, макар се бавило људским проблемима, не може да пружи утеху човеку, не може да ублажи тугу ни муку конкретног створења од крви и меса, створења чије очи грозничаво гледају (према чему или према коме?), створења које само нада одржава у животу.  Јер, срећом (мислио је), човек није саздан само од безнађа него и од вере или наде, …

Pročitajte Još »

O gradu, civilizaciji, umetnosti

I eto, u tom usamljenom skrovištu bavio sam se pisanjem pripovedaka. Sada shvatam da sam pisao uvek kada bi se osećao nesrećan, usamljen ili neprilagođen svetu u kome mi je bilo suđeno da se rodim. Pomišljam nije li možda uvek tako, ne proističe li bez razlike ta današnja raspeta i rastrzana umetnost iz našeg neuklapanja, naše teskobe i našeg nezadovoljstva: …

Pročitajte Još »

Иво Андрић о 1914.

Најпосле, дошла је година 1914, последња година хронике о мосту на Дрини. Она је дошла као и све раније године мирним ходом земног времена, али уз потмулу хуку све нових и све необичнијих догађаја који су се као таласи пропињали један изнад другог. Толико је божјих година прешло преко касабе поред моста и толико ће их још проћи. Било их …

Pročitajte Još »

Окрени, Боже, набоље!

Окрени, Боже, набоље! Кад видите какву било установу која постоји на штету онога чија је — знајте да је то установа наше мудре државе. Имамо Сењски рудник и, разуме се, — штете; имамо Љубичево и од њега — штету. Топчидерску економију, опет ради штете, Државну штампарију — и од ње штету. Па ипак, као и свуда, и овде има изузетака. …

Pročitajte Još »

Jedna jabuka dnevno ubija neprijatelja revnosno ili Masovno ubistvo pomoću kućnih kompjutera ili Genocid dečije sobe

Ponedeljak 16. april 1984. godine Na osnovu izveštaja Observera od 15. aprila, američki vojnici u Zapadnoj Nemačkoj nose sa sobom domaće kompjutere koji se zovu Apple 2 (Jabuka 2) koji se mogu inače kupiti u svakoj radnji. Za vreme invazije Grenade, američke paratrupe takođe su upotrebljavale komerciјalne komputere sa lociranje ciljeva i komunikaciju sa svojim štabom. Sa širokom upotrebom ovih …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: Данга

Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена. ‘Ајде, да речем да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: Ја сам Србин

Тек прехладило после јаке припеке летњег дана. Ветрић ћарлија, а сунце са запада посипа свет меким, благим зраком и све позлаћује, као да се тиме жели извинити што нас преко дан намучи жегом. У то доба изиђе из куће Иван Томић и седе на клупу под великом лиснатом липом у своме дворишту. То је омален, пун човек са округлим лицем, …

Pročitajte Još »

Јесу ли Енглези људи?

Требало ми је дванаест година да схватим да моје неразумевање Енглеза, с којим ни у каквој вези не стоји моја симпатија према њима, потиче отуда што сам разлике међу нама тражио у нашим темпераментима, а затим у нашим историјама. А оне су заправо у начину мишљења. Начин мишљења је, наравно, такоде резултанта расног темперамента и историје, а историја и сама …

Pročitajte Još »

Машински мозак и машина за прање

Понедељак, 1. март 1983. године Синоћ сам слушао на ББЦ-ју 3 емисију Машине са мозгом и снимио је на траци бр. 24/47 од 0-5 за студије Атлантиса. Размишљам колико су патетични покушаји да се устроји, усаврши вештачка интелигенција, када је очигледно да ни овој природној нисмо нашли праву употребу. Човеку се чини да се добар пут налази у усавршавању природне …

Pročitajte Još »

Борислав Пекић: Људи и андроиди

PRIMEDBA BROJ 29 Trebalo bi ispričati hronološki stvarnu priču o propasti Atlantisa, onakvu priču kakva će se, zapravo, formirati, odnosno saznati, tek na kraju romana, pošto ljudi u borbi za Atlantis i njegovu renesansu iscrpu sve svoje zablude. Atlantis nije bio, kao što je Platon pretpostavljao, jedan kontinent izmedu Amerike i Evrope. Atlantis je bio, defakto, naša planeta, koja je …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: А хлеба?

Нема тога у селу ко није поштовао Милоја Лазаревића, а ваљан је и био. „Не рађа се више у нашем селу таквих људи!“ – слушао сам да говоре многи одмах по смрти његовој. Умро је лањске јесени. И ја сам га необично волео још од детињства. Бејаше добар пријатељ мога оца, па често навраћаше нашој кући. Увек ће ми, кад …

Pročitajte Još »

Интелектуална громада спрам медијског полусвета: пример материјалних потреба

Нека изрека каже да одело не чини човека. Мој став је да је скупоћа одеће директно пропорционална величини унутрашње шупљине неког лица. Пажљивим погледом зналца цена маркиране гардеробе могло би да се процени колико просечних српских плата на себи, у једној комбинацији, носе политичари, а онда и схватити са коликим интелектуалним потенцијалом решавају националне (или своје) проблеме. Осим зимског капута …

Pročitajte Još »

Bračna svađa kod Engleza i Srba i krvatski izrazi

Neće me mrzeti da ti opišem kako ja zamišljam takvu englesku konverzaciju, a ti konsultuj tamo naše prijatelje, baš me interesuje jesam li u pravu. Ovoj konverzaciji dodajem i prevod na bilo koji od mediteranskih jezika, recimo srpski, naime tu konverzaciju između NJE I NJEGA dajem i u domaćoj verziji. Dakle ENGLESKA VERZIJA. Kao što bi rekao Jonesko ovo ćutanje …

Pročitajte Još »

Борислав Пекић: Велико спремање: моји дугови

(Поводом интервенције М. Бећковића и Р.В.М. и мог пасоша) Следећа два исечка из „Студента“ се односе, оба, на одузимање мог пасоша. Један, под иницијалима Р.В.М. и насловом „Због чега“, гласи: Недавно се сазнало да је књижевнику Бориславу Пекићу одузет пасош уз образложење да се то чини у интересу државне безбедности и безбедности народне одбране. Овако формулисано оправдање за нарушавање основних …

Pročitajte Još »

Бљесак духа од Буквалиста

У 2021. години, након пар минута гледања „Даре из Јасеновца“ два пута сам приступио ТВ апарату (баш сам користан идиот, плаћам претплату а не гледам националну телевизију) након што је Ђоковић освојио Ролан Гарос и Вимблдон, чисто да видим како је то када комплетна публика заћути након што Ноле победи. И други пут доживим шок који ме баци у дубоку …

Pročitajte Još »

Купите најновији Недељник: поклон књига „Борислав Пекић: писац и пророк“ Александра Ђуричића

Након куповине први прочитани пасус био ми је из „Домовина се брани писањем“: После десет година, када је „Беснило“ било најчитанија књига у Југославији, вратио се у своју земљу, где су почеле несташице, кафа и уље на бонове. „Не брину ме оскудице о којима сам чуо. Неко је у оскудици када му дете нема шта да једе, а други већ …

Pročitajte Još »

О Швајцарској и о тајној вези Дучића, Иве Андрића и Ребеке Вест

Читајући „Црно јагње и сиви соко“ Ребеке Вест непрестано сам правио паралелу њеног дела са „Верујем у Бога и српство“ Јована Дучића и стваралаштвом Иве Андрића. Мислио сам да шаљиво напишем и текст са насловом „Иво Андрић је био плагијатор“, али у својој површности и брзини немам када да застанем и докажем невероватне подударности из „Госпођице“ и описа корумпираног Београда, …

Pročitajte Još »

Јован Дучић, п…фил

Јовану Дучићу је, много касније од овог писма из Швајцарске, намештен секс скандал у Женеви јер је као дипломата извештавао о веома неповољној слици и позицији у Друштву народа коју је имала Југославија облаћена од хрватских и других политичара. Тај скандал му је ускратио могућност да буде наш амбасадор при Светој столици, али је ипак био нa служби у Риму. …

Pročitajte Još »

Империје и Балкан

Неповољни аспекти империја постају потпуно јасни када се разматра случај Југославије. Не могу навести очигледнији злочин од уништења Македоније и Старе Србије, где су Турци пет стотина и педесет година до те мере пљачкали становништво да је постојала опасност да ће своје жртве у потпуности истребити и тако себе лишити прилике да ту пљачку и наставе. Сиромаштво Босанаца и Херцеговаца, …

Pročitajte Još »

Сиви соко

Онда ми довикну: „Не свиђа вам се много овде.” (Газиместан – МЗ) „Не“, рекох. „сувише је тужно. Баш сад размишљам о манастиру Врдник на Фрушкој гори, где сам видела тело цара Лазара и дотакла му руку „А, да, јадни светац“, рече Драгутин, „одсекли су му главу зато што је наш Милош Обилић убио њиховог султана, мада би то вероватно и …

Pročitajte Još »

Герда

Ребека Вест је у свом путопису Црно јагње и сиви соко духовито описала своје сукобе са женом Станислава Винавера. Станислав и његова жена су им били пратиоци на многим путовањима по Југославији, али је константна нетрпељивост довела до тога да наставе пут без њих. У путопису господин и госпођа Винавер нису наведени под својим правим именима, а госпођа Винавер је приказана као нациста, …

Pročitajte Još »

Колонијални куплераји

Поменух и Језеро и прслуке, Вакуф и жене са кецељама боје вина, и на крају ужасну стару жену у ресторану у коме смо ручали. „Мислим да је ваша претпоставка о њој тачна“, рече он. „Верујем и да сам чуо за ту жену. Испричаћу вам нешто што нећете моћи да сазнате из књига које су написали енглески путници кроз Босну из …

Pročitajte Još »

Модернизам, вештачка жена и трагедија

Становници су чули да ће проћи кроз град и окупили су се са децом да му честитају на унапређењу. По клицању којим су поздравили долазак и одлазак воза могло се видети да га веома воле; али кад се појавио пред њима, и он и они били су просто паралисани стидљивошћу која је очито потицала из осећања да је војничка слава …

Pročitajte Još »

Ребека Вест: Црно јагње

Наредног дана сиромаштво острва постало нам је још очигледније. Наша прва експедиција одвела нас је ка северном крају острва, који је од зимског ветра заштићен брдима; но овај пут кренули смо на југ, где нема никаквог заклона од ветра који дивља између Раба и суседног острва. Земља и људи овде нису само тмурни, већ и очајни. Већина кућа је пространа, …

Pročitajte Još »

Дучић о Енглезима и Русима

Енглези су најчуднији свет по овим алпијским насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазираним и старим. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо …

Pročitajte Još »

О болести на Истоку

Безбројна су и разноврсна изненађења која очекују човека са Запада, који је нагло бачен на Исток и присиљен да ту живи, али једно од највећих и најмучнијих изненађења јавља се у питањима здравља и болести. Пред таквим човеком живот тела искрсне одједном у посве новој светлости. На Западу постоји болест у разним облицима и са свим својим страхотама, али као …

Pročitajte Još »

Зашто ће пропасти Запад? Моћ жена по Шпенглеру и Лујзи Хеј

Као геј, Хрват и добар католик, радујем се усвајању закона о истополним партнерствима. Само бих упозорио сестре лезбејке да буду опрезне приликом склапања брачне заједнице јер је у САД и Немачкој доказано да оне међу женама краће трају него међу мушкарцима. Као циганин, Ром, Влах и Румун осећам стид да о овој теми уопште и размишљам. Зато прилажем два цитата …

Pročitajte Još »

Шпенглер о раду, Марксу и Русима

А привреда европско-американске цивилизације изграђена је, напротив, на раду који се карактерише једино својим унутарњим рангом, више но што се то икада чинило у Египту и Кини, а о антици да и не говоримо. Не живимо ми узалуд у свету привредне динамике: рад појединаца не сабира се по еуклидовски, него стоји у међусобном функционалном односу. Цигло извођачки рад, који Маркс …

Pročitajte Još »

Шпенглер: штампа, новац и моћ

Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, тако да …

Pročitajte Još »

Сарајевски просјаци и Госпођица

Осим рођака у кућу су још дуго времена долазили и просјаци. Треба знати да су тадашњи сарајевски просјаци били још од оне нарочите врсте просјака какви постоје у свакој источњачкој вароши. Постојање просјачког реда људи представља, уистину, једну од оних установа које су засноване на освештаном празноверју и на лукавом рачуну, а у којима богати људи налазе јевтино умирење савести …

Pročitajte Još »

Демократија и право гласа

На почецима демократије једино духу припада поље рада. Нема ничег племенитијег и чистијег него она ноћна седница од 4 августа 1789 или она заклетва у Балхаусу или расположење у Павловој цркви у Франкфурту, где се, имајући власт у рукама, дуго саветовало о општим истинама, све док се нису окупиле силе стварности и одгурнуле сањалице у страну. Али се убрзо јавља …

Pročitajte Još »

Распад цивилизација и победа крви

А ово доба крије се у Египту под именом доба Хикса. Између 12 и 18 династије леже два столећа, која почињу пропашћу ancien regime-a (који је врхунио под Сезострисом III), а завршавају се царским временом Новога царства. Већ се и по бројању династија види катастрофа. У листама краљева појављују се густо, једно за другим и једно поред другога, имена узурпатора …

Pročitajte Još »

Случајни цитати Ребеке Вест

Док по други пут читам „Пропаст запада“ Освалда Шпенглера случајно отворих књигу „Црно јагње и сиви соко“ коју чита моја мајка. На 794-745. страницама пише: Саво ми рече „ Тамо је складиште на које бих волео да обратите пажњу. Годинама су у њему стајали ковчези испуњени вредном одећом и накитом, личном својином Николе и његове породице, које су оставили када …

Pročitajte Još »

Терор и побуна

Уосталом, везир је бивао целој земљи сваким даном све тежи и неподношљивији. Његови арнаутски одреди живели су у Босни као у покореној земљи и узимали и од Турака и од хришћана. Међу муслиманским светом почело је све више да хвата маха незадовољство, и то не оно гласно које се истутњи и прође у безначајним варошким узбунама, него оно пригушено, мукло, …

Pročitajte Još »

Опис Београда пре сто година

Куће многих београдских породица почеле су у то време заиста да се отварају и добру и злу, сваком ветру и сваком намернику, а понајвише случају, томе несигурном пријатељу. Ново друштво, које се стварало од Београђана и све већег броја придошлица и које је врвело на том уском, издигнутом језичку земље између Саве и Дунава и његовим стрмим падинама, није имало …

Pročitajte Još »

Вишеградски Ђедо

Поп Никола је од све четворице био несумњиво најмирнији и најприбранији, бар тако је изгледало. Он је прешао седамдесету годину, али је још увек свеж и јак. Син чувеног попа Михаила кога су Турци посекли на овом истом мосту, поп Никола је имао немирну младост. Бежао је неколико пута у Србију и склањао се од мржње и освете неких Турака. …

Pročitajte Još »

Небо над Београдом

Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја кад се цело претвори у један једини тмурни облак, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану са прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од …

Pročitajte Još »

Босна и тврдоглавост

Обојица су се слагали да је живот у Босни необично тежак и народ свих вера бедан и заостао у сваком погледу. Тражећи разлоге и објашњења томе стању, фратар је све сводио на турску владавину и тврдио да никаквог бољитка не може да буде док се ове земље не ослободе турске силе и док турску власт не замени хришћанска. Дефосе није …

Pročitajte Još »

Голема сујета

Јесте. И та националистичка идеја коју сада тако ватрено приповиједаш, и то је само један нарочити облик твоје сујете. Јер ти не можеш да волиш ни своју мајку ни своје сестре ни рођеног брата, а камоли једну идеју. И ти би једино из сујете могао да будеш добар, дарежљив, пожртвован. Јер твоја сујета то је главна снага која те покреће, …

Pročitajte Još »

Господари и раја

Тако је ова велика узбуна завршена неочекиваним и узбудљивим догађајима. Довођење и убијање Срба престало је. Град је опет падао у оно постиђено и мамурно расположење, кад свак гледа да се што пре заборави шта је било, кад гомила најгрлатијих и најгорих букача и насилника отпласне у далеке махале, као вода у своје корито, и кад се врати стари поредак, …

Pročitajte Još »

Строгоћа и лоповлук

Пре одласка Абидага је опет сазвао варошке прваке Турке. Био је потиштен у својој срдитој немоћи. Рекао им је, као и лане, да све оставља њиховој бризи и одговорности. Ја одлазим, али око моје остаје. И пазите добро: боље је да двадесет непослушних глава скинете, него да један ексер царски пропадне. Чим пролеће гране, ја ћу бити поново овде и …

Pročitajte Još »

Босанска охолост

За то време су сликар и његов модел имали прилике да се посматрају. У ствари, Карас је посматрао Омерпашу, а паша је, као сви славољубиви и сујетни људи који су се високо испели на степеницама власти, у ситном сликару необичног изгледа гледао само вештака који треба да овековечи његов, Омерпашин, лик за све људе и за будућа времена, што значи …

Pročitajte Još »

Шарић, Костић и митови

Цитат Ернеста Сабата поводом: Отворено писмо предсједнику тзв. Српске академије наука, Владимиру Костићу Све то, рећи ће неко, нису ништа друго до митови, у које се некада веровало. Међутим, у време када су мисао и поезија били јединствени израз духа који је прожимао све, почев од чаролије обредних речи до представљања људских судбина, од призивања богова до обраћања боговима кроз …

Pročitajte Još »

Сабато о одсуству стида и насиљу

Мада ће, можда, ипак млади бити ти који ће да нас спасу. Јер, како ћемо моћи да их одгајамо говорећи им о великим вредностима, о ономе што оправдава људски живот, када својим очима виде како пропадају на хиљаде људи и жена, без лекова и крова који би их заштитио? Или виде како, због поплава које су могле да буду спречене, …

Pročitajte Još »

Револуције и људи

Пре две године, одмах после велике Наполеонове победе у Пруској, Давил је написао поему Битка код Јене, можда управо зато да би, славећи неограничено победника цара, ућуткао у себи сумњу и страх. Управо када је хтео да своју поему да у штампу, један његов земљак и стари друг, виши официр на служби код министра морнарице, рекао му је при чашици …

Pročitajte Još »

Најгоре од свега је вртоглава брзина

При вртоглавој брзини не рађају плодови нити има цветања. Својствен јој је страх, човек почне да се понаша као аутомат, више не осећа одговорност, више није слободан, нити препознаје друге око себе. Срце ми се стеже кад видим људска створења у овом возу којим се крећемо вртоглавом брзином, испрепадана и несвесна куда иду, несвесна под којом заставом се бије ова …

Pročitajte Još »

Дрина и На Дрини ћуприја

Дрина Жалила се река Дрина, током целим. Кажу да ја од давнина неког делим. Са људима шта се збива, да ли знају? Кажу да сам увек крива, и стално ме исправљају. Ја жуборих увек чисто. Обале ми нису бране. Ја људе волим исто с обе стране. Ја током целим својим, желим само да их спојим. На Дрини ћуприја Две обале …

Pročitajte Još »

Омер-паша Латас: Лаж

Пре сваког састанка са сераскером, Атанацковић је дуго размишљао шта ће све да му каже и шта би могао одговорити на његова исто толико неочекивана колико дрска и подмукла питања. Трудио се да што боље увежба свој разговор са сераскером и пуштао пред да њим пролазе питања и одговори, докази и противдокази, као што официр вежба парадни марш уочи свечаног …

Pročitajte Još »

30 књига којима се враћам

Септембар 1993. године у мом животу има велики значај. У том месецу сам по први пут пао, не један, него три испита истовремено да бих сва три у октобарском (крајем септембра) року положио, и два пута сам озбиљно повредио мајку. Први пут, када сам пао сва три испита, питањем: „како мислиш да ћу да положим испите уколико само спавам јер …

Pročitajte Još »

Мухсин-ефендија и Никола

Шта да се каже за Мухсин-ефендију и за његов положај у Конаку? То је онизак, угојен и округласт али снажан и лако покретљив педесетогодишњак, проретких а белих здравих зуба, увек ведар, живахан и насмејан, уредно одевен. Да упитате ма кога из Конака у чему су дужност и посао тог Мухсин-ефендије, он би вас изненађено погледао, замислио се мало и сам, …

Pročitajte Još »

Државотворни народи препуни мржње

Шоферов гнев је био изражен на следећи начин: „Одувек сте нас мрзели. Добили сте све што сте хтели, а мрзите нас и даље. Више него икада. Добили сте своју државу. Сада сте државотворан народ, као и Литванци, као и Каталонци, као и Транснистрани, као и Циснилијанци, као и Талкаминци, као и Брдски Словенци, као и Дунавски и Меконгшки Аутономаши. Ви …

Pročitajte Još »