Ипак, прилично је чудно изигравати Витменовог двојника тридесетих година двадесетог века. Можда ни сам Витмен, да је жив, не би данас написао Влати траве, нити било шта у том стилу. На крају крајева, он каже „прихватам“ али постоји драстична разлика између прихватања сада и прихватања онда. Витмен је писао у доба великог благостања, у земљи у којој је слобода била …
Pročitajte Još »Književnost
Џорџ Орвел о губитку вере
Незапосленост не значи само губитак посла. Увек се нађе неки посао, чак и у најгорим временима. Проблем је у томе што човек нема више у шта да верује. Од тридесетих година наовамо, није се појавило ниједно занимање које би имало неког смисла, осим можда научних истраживања, уметности и политике левице. Критика западне цивилизације достигла је свој врхунац, као и свеопште …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о енглеским русофилима
… показало се да руска спољна политика није ништа мање агресивна од политике осталих великих сила. Склапање савеза, промене фронта и други маневри само су део њихове борбе за моћ, која стално захтева нова правила игре. Сваки пут кад Стаљин одлучи да промени савезнике, мења се и марксистичка идеологија, долази до наглих и неочекиваних политичких заокрета, чистки, потказивања, уништавања партијске …
Pročitajte Još »И у тренутку када је сазнао, престао је да зна – о читању књига и зрелости читаоца
Овом реченицом се завршава „Мартин Идн“ Џек Лондона, а мени се она стално враћа у свест већ више од 40 година, а да нисам знао да је из овог романа. Знао сам да је из књиге Џека Лондона, али сам претпостављао да је из Белог очњака или Зова дивљине. Ако сам само њу из целог романа запамтио, то значи да …
Pročitajte Još »Препорука за читање: Смиља Аврамов „Трилатерална комисија – Светска влада или светска тиранија“
Живимо у интересантним данима и недељама, па можда чак и месецима, када се разоткрива мрачна страна владара из сенке у писмима Џефрија Епштајна (на пример: линк). Клинтонови, Мирослав Лајчек и ко зна колико моћних људи налази се у овим писмима, а који су утицали на несрећну судбину Србије у претходних 35 година. Ова светска афера подсећа ме на књигу Џона …
Pročitajte Još »Trump je ‘rušitelj’ svjetskog poretka, upozoravaju europski sigurnosni stručnjaci
https://edition.cnn.com/2026/02/10/europe/trump-munich-security-conference-report-intl-hnk Svijet se nalazi u eri „politike rušenja“ koju predvodi američki predsjednik Donald Trump , a to stavlja desetljećima prosperitetni međunarodni poredak pod neviđeni pritisak, prema Münchenskom sigurnosnom izvješću za 2026. Доналд Че Трамп U godišnjem izvješću, objavljenom uoči Münchenske sigurnosne konferencije, Trump je opisan kao najmoćnija figura koja dovodi u pitanje postojeća pravila i institucije, tvrdeći da njegov pristup riskira raspadanje …
Pročitajte Još »Џек Лондон о Рокфелеру
Прича се да Џон Д. Рокфелер умало није заплакао кад су повољне прилике пре неколико година омогућиле фармерима да се отресу хипотека, јер се осам милиона долара за које је мислио да их је лепо и уз добар интерес удомио за читав низ година одједном опет нашло пред његовим вратима, вапијући за неким новим домом. Овај неочекивани додатак његовим невољама како да збрине пород својих прихода од петролеја и пород овог порода – био је сувише много за расположење једног човека са слабим стомаком…
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о освети
Освета је чин који желите да извршити кад сте немоћни и зато што сте немоћни: чим је осећај немоћи уклоњен, и сама та жеља ишчезава. Ко не би 1940. скочио од радости на помисао како SS-официре шутирају и понижавају? Али кад је то постало могуће, само је јадно и одвратно. Када је Мусолинијев леш изложен јавности, прича се да је …
Pročitajte Još »Bruce Springsteen „Streets of Minneapolis“
https://music.youtube.com/watch?v=GDaPdpwA4Iw [Verse 1]Through the winter’s ice and coldDown Nicollet AvenueA city aflame fought fire and ice‘Neath an occupier’s bootsKing Trump’s private army from the DHSGuns belted to their coatsCame to Minneapolis to enforce the lawOr so their story goes[Verse 2]Against smoke and rubber bulletsIn the dawn’s early lightCitizens stood for justiceTheir voices ringin’ through the nightAnd there were bloody footprintsWhere …
Pročitajte Još »Harari: Гвоздене вође
Каријере гвоздених вођа као што су Владимир Путин, Виктор Орбан, Реџеп Тајир Ердоган, Родриго Дутерте, Хаир Болсонаро и Бењамин Нетанјаху показују како је могуће послужити се демократијом да се дође на власт, а онда се служити влашћу да се демократија подрије. Као што је то рекао Ердоган једном приликом: „Демократија је као трамвај. Возите се њоме док не стигнете на …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о карактеру скитнице
А осећао је и ниску, љигаву завист према сваком ко је стајао боље од њега – није завидео богаташима, јер су били изван његових друштвених видика, већ људима који раде. Чезнуо је за послом као што уметник чезне за славом. Ако би видео како неки старац ради, огорчено би рекао: „Види пизду матору, узима посао способним људима“, а уколико је …
Pročitajte Još »Дучић о акцији Румуније за њене мањине ван граница
10. новембар 1938. Пошто румунска влада и јавност предосећају опасност да Мађарска ускоро покрене питање и својих мањина у Румунији и Југославији, већ одмах после Кањине акције са Чехословачком, овде је дат знак алармирања у јавности. Не желећи да Румунија изгледа као Чехословачка, то јест земља која има само да враћа другима, а не и земља која има да прима …
Pročitajte Još »Читање књига у Европи и у Србији у 2022. години
ми очигледно имамо најлепше мушкарце у Европи – потпуно лишене брига и можданог замарања
Pročitajte Još »Густав Ле Бон: Успон и опадање цивилизација
Ако уочимо у крупним цртама рађање величине и опадање цивилизација које су претходиле нашој, шта видимо? Кад је зарудила зора ових цивилизација, видимо једно магловито јато људи разнога порекла, случајно уједињених у приликама сеоба, инвазија и завојевања. Разне крви, као и разног језика и исто тако разних вера, ови људи немају заједничких веза, сем полупризнате власти једног поглавара. У овим …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о империји и домороцима
Осврнуо сам се ка људима који су ме пратили у стопу. Била је то непрегледна гомила од бар две хиљаде људи, и непрестано је расла. Закрчила је пут с обе стране, колико сам могао да видим. Гледао сам у то море жућкастих лица у одећи дречавих боја, срећних и узбуђених због ове мале забаве, и сва та лица била су …
Pročitajte Još »Вође и гомиле
Они се регрутују поглавито из редова живчаних, раздражљивих, душевно полуоболелих, који додирују границе лудила.
Pročitajte Još »Велс о агентима за некретнине
Али било је лудо од Кипса што почиње да гради кућу. Он је то чинио из необичне мржње према агентима за продају кућа која га је обузела. То је, без сумње, врло рђава и неправедна мржња, али посао романсијера нису етички принципи него чињенице. Свако мрзи агенте за продају кућа јер они сваког оштете. Сви остали позиви нешто дају и …
Pročitajte Još »Џек Лондон и Џорџ Орвел: неке сличности
Гвоздена пета Џека Лондона, представља једну од три најважније, а најпотцењенију дистопију, уз 1984. и Врли нови свет. У Гвозденој пети се, за разлику од 1984. и Врлог новог света, у којима се не појављује активан отпор сили, на државни тероризам одговара радничким тероризмом, и Лондон је предвиђао да ће опасна и сурова борба сиромашних против олигархије трајати три века …
Pročitajte Još »Људи са понора Џека Лондона: у САД-у, 125 године касније
Пре 123 године (1903) Џек Лондон је објавио књигу „Људи са понора“ описујући своја искуства из боравка у Ист Енду, сиромашном делу Лондона. Односи се на искуство од пре тачно 125 година, јер је са сиромасима Ист Енда присуствовао крунисању енглеског краља Едварда VII, 22. јануара 1901, па би у наслову могло да стоји и век и четврт касније. Велика …
Pročitajte Još »Образовање помоћу лажних диплома у Викторијанско доба
„Кевендишова Академија“, школа коју је нарочито одабрала Кипсова мати, била је смештена у једној оронулој приватној кући у делу Хејстингса најудаљенијем од мора. Звала се „Академија за младе џентлмене“… Њен „управник“ било је мршаво, дуго створење, немарно по схватању и нарави, које се прогласило на табли са позлаћеним словима на њеној предњој површини за Џорџа Гордена Вудроуа, чл. Н. Др., …
Pročitajte Još »Приватна својина против личности
У цивилизацији која је потпуно материјалистичка и која се заснива на приватној својини разумљиво је да је приватна својина уздигнута изнад душе, да се злочини против ње сматрају много озбиљнијим него злочини против личности. Измрцварити своју жену и сломити јој неколико ребара, то је ситан преступ у поређењу са спавањем под ведрим небом због тога што човек нема чиме да …
Pročitajte Još »Солжењицин: о кућном лекару и здравству
Као што је Волтер рекао: лекари прописују лекове које не познају за болесников организам који познају још мање.
Pročitajte Još »Црне стотине Гвоздене пете
А онда, без икакве опомене, дигла се једне ноћи руља, с америчком заставом на челу и певајући родољубиве песме, и запалила велике радионице и просторије Пута и потпуно их уништила. Град Џирард, у Канзасу, био је тих, миран град. Тамо никад није било радничких нереда. Пут је плаћао највише наднице и био је у ствари кичма града, пошто је давао …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о друштвеном положају просјака
Вредело би нешто рећи о друштвеном положају просјака, јер кад се човек дружи с њима и открије да су и они обична људска бића, постаће непријатно свестан чудног става које друштво заузима према њима. Људи као да мисле како постоји нека битна разлика обичног „радног“ народа и просјака. Они су посебан сој – отпадници, као криминалци и проститутке. Радни људи …
Pročitajte Još »Шопенхауер о мушкарцима у шездесетим
Самоћа је удес свих значајних духова; они ће у њој каткад уздисати, али ће је увек, као од два зла мање, изабрати. Што пак човек више стари, биће у тој ствари sapere aude[1] све лакше и природније, а у шездесетим годинама је нагон ка самоћи одиста природан, шта више нека врста инстикта. И одиста се тада све удружује да тај …
Pročitajte Još »Шопенхауер о самоћи
Бити сам себи довољан, бити сам себи све и сва, и моћи казати: omnia mea mecum porto[1], сигурно је за нашу срећу најкориснија особина; зато се не може довољно поновити Аристотелова изрека која гласи: срећа је кад је човек сам себи довољан. (То је углавном иста мисао коју је и Шанфор исказао у једном ванредно лепом облику, и која је …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о скупим јелима
Грубо речено – што више платиш за јело, више ћеш туђег зноја и пљувачке морати да поједеш.
Pročitajte Još »300 година Комитета 300, Епстајн и Чомски
Када бих био речит, а не бројчан, требало би да почнем да пишем посебну рубрику „Препоруке за читање“, јер сам претходних месеци прочитао пуно вредних књига. Али, на жалост, нисам ни писмен ни речит. Тренутно читам „Комитет 300“ Џон Колмана и видех (тражећи на интернету аутора) да у 2027. години Комитет 300 пуни јубиларних 300 година (по Колману је знатно …
Pročitajte Još »Крај врле нове Србије у 2026?
„Па зар ви волите да будете робови?“ говорио је Дивљак кад они уђоше. Лице му се било заруменело, очи сијале од страсти и негодовања. „Зар волите да будете бебе? Да, да, бебе. Које брбљају и повраћају. Како вам драго“, додаде он; бес због њихове животињске глупости гонио га је да баца увреде у лица оних које је дошао да спаси. …
Pročitajte Još »Солжењицин: О привлачности женама
Глеб је одмалена био васпитан да жену доживљава као предмет обожавања. Није успео да открије и нико га није научио (оца није било) да постоји и мушка лепота, да он и сам треба да буде привлачан. Глеб је растао као мршав, блед и неупадљив момак, сав усредсређен на унутрашњи живот, и није пазио ни како је обучен, а није ни …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о оружју и друштвеним системима
Историја цивилизације је у великој мери историја оружја. Многи су указивали на повезаност између открића барута и рушења феудализма од стране буржоазије. И мада не сумњам да постоје неки изузеци, углавном важи следеће правило: раздобља у којима је главно оружје скупо и тешко за производњу, углавном нагињу деспотизму, док у раздобљима када је главно оружје јефтино и једноставно, власт ради …
Pročitajte Još »Proljeće je 13. u decembru
Блок 70, 13. децембра 2025 Proljeće je čak i u decembruTrinaestogIli bilo kog drugogProljeće stoji iza barikadeS podignutom rukomZar sumnjaš u svoju djecuMisliš da ne pamteKažiDa li te pitaju za put prema nebuCijena je sigurno visokaKažiDa li te pitaju s bijesom u sebiNe tajeći ništaNe htijući mnogo osim života O čemu razmišlja obrisano liceIzmeđu dva osmijehaI nakanom tamnijom od noći O čemu razmišlja dok …
Pročitajte Još »Нушић о неискрености саучешћа
Госпу у црнини обли читав поток суза и прекиде причање. Изгледало је као да више неће наставити. Ја је не узнемирих питањем зашто се тако горко заплака при спомену свога детета, јер сам још мало час уочио кад је поменула дете, да га не носи са собом. Оставио сам је њеној тузи, пун горког искуства да је у …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о језику у доба диктатура
У данашње време, политички извештаји своде се на одбрану неодбрањивог. Додуше, ствари као што су наставак британске владавине у Индији, руске чистке и депортације, бацање атомске бомбе на Јапан, могу се бранити, али само уз помоћ извртања чињеница и без сударања са интересима политичких странака. Политички језик се зато састоји углавном од еуфемизама, манипулација и магловитих претпоставки. Незаштићена села се …
Pročitajte Još »Нушић: Крематоријум српске државе у Пећи
Оно страховито ватрено огњиште, које смо сад из близине посматрали, изгледало је као нека огромна ломача припремљена да на њој буде спаљен читав један народ због јереси вере у слободу. Рекао би човек да се земља упалила, или још пре, као да је од силног пламена који јој је буктао у утроби, напрсла, па из тог ждрела сад извире жач …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о лошој одећи
Обукао сам добијени сако, некад тамносмеђе боје, црне радничке панталоне, шал и штофану капу; задржао сам своју кошуљу, чарапе и чизме, а у џепу сам имао чешаљ и бритву. Човек се врло чудно осећа кад носи такву одећу. И раније сам носио довољно лошу одећу, али ништа слично овој; те ствари нису биле само прљаве и безличне, било је у …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о рекламама и други цитати
Sabato o medijima Поново је гледао плакате. Стварно их је сад мрзео. Тај за Витамалт на пример! „Планинарите цео дан уз штанглу витамалта!“ Млади пар, дечак и девојчица, у чистој опреми за планинарење, косе коју носи ветар, пењу се са стилом уз Сасешки предео. Лице те девојке! Колико је вештачки и грозно озарено! Тип девојке која тражи чисту и једноставну …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о Гандију
Био је изузетно проницљив, али је наивно веровао да су сви људи по природи добри и поштени. Иако је потицао из осиромашене средње класе, без икакве шансе да напредује у животу, и био неугледне спољашности, није га изједала огорченост нити осећање мање вредности. Расне предрасуде, с којима се први пут сусрео у Јужној Африци, само су га изненадиле. Чак и …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о глади
Мој новац је полако копнио – осам франака, па четири, па један, па двадесет пет сантима; а двадесет пет сантима је бескорисно, јер за њих немаш ништа осим новина. Неколико дана живели смо на сувом хлебу, а онда два и по дана уопште нисам јео. То је било гадно искуство. Неки људи посте по три недеље и више, и кажу …
Pročitajte Još »Орвел о сиромашним Енглезима пре 90 година; а Срби данас?
Пре пет дана (14.11.2025) израчунао сам и објавио податак (линк) да су просечна примања домаћинстава у Србији за двадесет и једну годину повећана за 2,9%. За 20 година (2003-2023) била су смањена за око 3%. Овај један податак не каже ништа о томе како живи просечна породица, а још мање о томе како живи две трећине породица испод просека, нити …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел: Слобода говора, други део
Истина многима боде очи, а највише власницима медија, филмским магнатима и бирократама. У данима који долазе, интелектуалци ће изгледа бити сами себи највећи непријатељи, јер су се потпуно предали и изгубили онај борбени дух који су некада имали. Није ни чудо, јер тоталитарне идеологије не само што подразумавају апсолутну послушност, него се и стално мењају. Тек што сте по цену …
Pročitajte Još »32.752 убијена партизана премало, једна силована партизанка превише
Драги Стојадиновић: Председавајући је дао реч јавном тужиоцу, који је прочитао оптужницу, коју смо имали, и почело је суђење првооптуженом Љуби Бабићу. Он је био мало наглув, као ваљда и сви официри из артиљеријске струке, и пришао је столу да би чуо шта председавајући говори, да би се објашњавао са њим. Њему су ставили на терет пет тачака. Прва је …
Pročitajte Još »Орвел: Слобода говора
Једна од највећих илузија је да човек може бити слободан у души под диктаторским режимом. Многи људи се и даље тако заваравају, не схватајући да су све државе света постале мање-више тоталитарне. На улицама се ори са разгласа, заставе се вијоре са кровова, полицајци с машинкама вребају на сваком кораку, лице Вође, метар и по широко, посматра са сваког рекламног …
Pročitajte Još »Орвел: У утроби кита
Сви смо чули за причу о Јони и киту. Наравно, створење које је прогутало Јону било је риба, како је и описано у Библији, али је деца често мешају с китом, па се тај делић дечјег језика по навици преноси у каснији живот, што значи да је мит о Јони дубоко урезан у нашу подсвест. Сама помисао на боравак у …
Pročitajte Još »Нушић: Мајка Србија (пре 110 година, данас Дијана Хрка)
Дијалог Нушића са женом која је изгубила три сина и мужа током 1914. и 1915. године (МЗ) Зашто? Питајте ме пре зашто да живим? Децу сам изгубила, кућу разорила… Па ипак, ишла сам довде (граница Србије и Црне Горе у Метохији – МЗ), вођена неком празном вером у нешто. Најзад, довде сам и могла ићи и донде још, до обала …
Pročitajte Još »Орвел: Белешке о национализму
Орвел: Белешке о национализму На једном месту Бајрон користи француску реч longeur[1], уз опаску да у енглеском језику не постоји одговарајућа реч за тај појам, мада тога имамо у изобиљу. У последње време, једна појава се дубоко урезала у свест људи и постала незаобилазна тема свих разговора, иако нема свој прави назив. „Национализам“ би можда био најблићи израз за њу, …
Pročitajte Još »Орвел „Подизање зидова“
Sabato citat dijaloga У последње време прочитао сам гомилу површно оптимистичних „прогресивних“ књига у којима се механички понављају само две-ти отрцане, давно превазиђене фразе. Омиљене су „укидање растојања“ и „брисање граница“. Колико пута сте чули да су „авион и радио утицали на укидање растојања“ и да су „сада сви делови света међусобно повезани“? Изуми модерног доба само су допринели порасту …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о колонијалној управи
Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник …
Pročitajte Još »Нушић: Отаџбина
Мој муж нас је на свој начин све у кући васпитао. Реч Отаџбина је за нас била тако чист и узвишен појам, да смо је са идолопоклоничком преданошћу замишљенога божанства изговарали. Отаџбина је била све, изнад свега, старија од свега. Када је мој покојни муж изговарао реч кућа, реч породица, изговарао их је са поштовањем и топлином, али, кад би …
Pročitajte Još »Najopasnije, međutim, nije bilo to što je glup, već što je pritom bio đavolski vredan
Objavljeno 29. maja 2019. Geogre Prvi je uvek smatran nulom, ali je nula još veća bio onaj Drugi – glasila je jedna ulična doskočica. Najopasnije, međutim, nije bilo to što je glup, već što je pritom bio đavolski vredan. Glupost koja ustaje pre zore opasnija je od one koja se iz kreveta diže tek oko podneva. Mrzeo je Engleze – …
Pročitajte Još »Солжењицин о оптимизму и срећи
И ко је оптимиста? Онај који каже: свагде је лоше, код нас је добро, ми смо имали срећу. И срећан је оним што има, и не пропиње се. А ко је песимиста? Онај који каже: свагде је дивно, свагде је боље, једино је код нас лоше. И непрестано га мучи властита судбина.
Pročitajte Još »Нушић о чиновнику са рачунском књигом (и Здравковићем)
Опет неко лупа. Тако ће то ваљда целу ноћ. Ко је то? – пита онај глас из дима који се стално буни кад наиђу нови гости.Чиновник! – одговара глас с поља.Па и ја сам чиновник! – одговара му глас изнутра.Морате ме пустити, имам архиву и рачунске књиге са собом! – говори онас с поља званичним гласом.Е, одговори глас изнутра – …
Pročitajte Još »Џорџ Орвел о најчуднијем типу: Србину
У особљу је било лопова, па кад оставиш новац у џеповима сакоа, обично би нестао. Вратар, који нам је исплаћивао надницу и претраживао нас да нађе украдену храну, био је највећи лопов у хотелу. Од мојих петсто франака месечно, тај човек је успео да ми за шест недеља закине сто четрнаест франака. Тражио сам да ме исплаћују дневно, тако да …
Pročitajte Još »Нушић: Патриотизам гимназијалца
У том стиже у авлију, сав задуван и зајапурена лица, дечко, гимназиста, чија мајка од синоћ већ, још од ране зоре, крши руке бринући где је. Дечко је још синоћ казао мајци да он неће да бега, он хоће с браћом да погине, бранећи Београд, али је мајка мислила да су то само голе речи наискуснога детета од шеснаест година, …
Pročitajte Još »Солжењицин: Пропаст у јесен 1941.
Тих дана, мада нико од стотина људи расутих по удолини није то знао – тих дана је пала Одеса, немачка војска је јуришала на Перекоп, притискала Харков, ушла дубоко правцем Таганрог-Ростов, тукла се за Горбачово на путу Орлов-Тула; Москва се још није пренула из страшне панике настале три дана раније, и ко зна зашто, нигде се није примећивало Стаљиново руководство, …
Pročitajte Još »Нушић: Наполеонова 1812. и српска 1915.
Ово је страшно! – жали се један грађанин мајору који је пред њим. – А тек је први дан путовања; нашта ћемо ли наићи сутра, а нашта прекосутра? Мајор ћути, не обзире се и корача даље. Ово је право Наполеоново одступање са Москве! – гунђа даље грађанин.Горе је ово, друкчије је ово! – окрете му се мајор. – Наполеонова је …
Pročitajte Još »Дучић: Обрачун са опозицијом на румунски начин
8. октобар 1938. … отишао сам код министра унутрашњих послова Калинеска са којим одржавам нарочито добре везе. Он ми је о ситуацији рекао следеће: … Влада има пуно снаге да одржи не само поредак него и веровање у њен успех. Немамо потребе ни да се са ким боримо јер нас нико и не напада. Кад смо узели власт, ја сам …
Pročitajte Još »Зашто је 1915. била гора од 1813?
Поменусте и Ђунис мало час? – прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.Поменуо сам! – рече и ућута, па мало затим настави. – Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао. Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу. На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је …
Pročitajte Još »Бој на Чачку октобра 1915: један топовски метак
Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву Армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! – размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и осваја.И …
Pročitajte Još »Дучић о руској емиграцији
30. мај 1938. Политичком одељењу Према једној информацији руске избеглице које се већ двадесет година баве у Румунији прате са симпатијом све што Немачка ради да мобилизира светско јавно мишљење потив Совјета, што у овом случају значи против Русије. Они сматрају да би њихово страдање престало ако би Немачка ушла у Русију. Према овом, руске избеглице би можда ишле на …
Pročitajte Još »Дучић о румуској штампи о спољној политици
23. март 1938. Румунска штампа данас не одриче да су демократске пријатељске државе добиле тешке ударце, и да је однос сила поремећен а равнотежа европска коначно пропала. Верују ипак да је и богатство, и геније, и већина у људству на страни демократских држава. Тако исто верује се да су Немци успели заплашити целу Европу, али да нису духовно освојили никога. …
Pročitajte Još »Hitler o turističkom raju u Hrvatskoj, Krimu i uništenju Moskve
Night of 5th-6th July 1941, 11.30 p.m. – i. so a.m. The shortening of space by roads – The frontier of the Urals – Moscow must disappear – The treasures of the Hermitage The beauties of the Crimea, which we shall make accessible by means of an authobahn – for us Germans, that will be our Riviera. Crete is …
Pročitajte Još »Дучић о Мађарима и Бугарима
30. март 1938. Мађарска је по природи мегаломан, као типична монголска нација, са опсесијама за простор и за вечни покрет, као сви народи некад номадски. Она је имала у старој постојбини а има и на данашњем свом тлу, фатаморгане које обмањују здраву људску памет. Као и Бугарска, ни Мађарска се није никад осећала задовољном са оним што је већ некад …
Pročitajte Još »Влада Патријарха Мирона у Румунији 1938.
13. фебруар 1938. Господине Председниче, Владу Патријарха Мирона[1] су примили либерали резервисано а царисти скептично[2]. Постоји увек и један широки појас народа, који је у страначком погледу неопредељен и флотантан, али ни његово мишљење о новој влади није усхићено. Мислим да је важно саопштити то мишљење у целини. Овај свет верује да је цео огромни апарат нове владе са шефом …
Pročitajte Još »Дучић о румунском страху од Русије
9. фебруар 1938. … Не треба веровати да се је Румунија и до сад политички везивала за Француску и Енглеску без свог доброг прорачуна. Увек је Румунија сматрала својим непријатељем, само Русију, полумонголску и полу словенску, а нимало латинску; значи опасну и својом културом и својом политиком. Као сигуран наслон и сигурне савезнике против Русије, сматрала је Румунија једино Енглеску …
Pročitajte Još »Дучић о немачкој акцији међу Украјинцима
13. новембра 1938. … Поуздано знам да ће питање Подкарпатске Русије [1]бити решено за најскорије време. Експерименат са аутономијом ове земљице није успео пошто та земља нема услова да живи независно. Немачка је имала намеру да од те земље направи једну ћелијицу будуће слободне Украјине. Али би требало најпре изградити путеве, а они би коштали милијарде. Затим би требало потрошити …
Pročitajte Još »Солжењицин „Старење“
Колико је само написано о ужасу смрти, али какво би она природно звоно била да није насилна. Сећам се једног грчког песника из логора; већ отписан, а тек му прошла тридесета. Никаквог страха од смрти не беше у његовом мекано-тужном осмеху. Чудио сам се. А он: „Пре него што смрт наступи, у нама се одиграва унутрашња припрема: сазревамо за њу. …
Pročitajte Još »Солжењицин: Ми, као, нећемо умрети
Највише од свега почесмо се плашити мртваца и смрти. Умре ли ко у некој породици, трудимо се да им не пишемо, да тамо не идемо: шта да кажемо о њој, о смрти тој, не знамо… Чак се сматра да је срамота поменути гробље као нешто озбиљно. На послу избегаваш да кажеш: „Не могу у недељу, морам, ето, својима на гробље.“ …
Pročitajte Još »Дучић: Једно око на Енглеској а друго на целом свету
МИНИСТАРСТВО ИНОСТРАНИХ ПОСЛОВА – КРАЉЕВСКОМ ПОСЛАНСТВУ, ЛОНДОН Препис шифрованог писма Краљ. Посланства у Риму Пов. Бр. 1,211 Од 16. јуна 1934. године Једном моме колеги говорио је овдашњи совјетски амбасадор да је недавно Мусолини у разговору са њиме казао ове речи: „Обраћам вам пажњу на ствари које се у овом моменту дешавају између Немачке и Пољске.“ Ове је речи совјетски …
Pročitajte Još »Јован Дучић: Енглеска политика у Египту
… Али док Нахас паша изјављује да је монархиста, његови пријатељи у Енглеској (лабуристи) публикују у свом органу „Манчестер Гардијен“ један чланак против египатског Монарха какав се никад и нигде није написао. После таквог писања неће бити чудо ако у Египту наступи револуција коју из хуманих разлога не би требало желети ни најгорем народу, а камо ли нероду египатском …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Колхозни руксак“
Кад вас у приградском аутобусу болно муну у груди, или у бок, његовим тврдим углом – не вичите, већ га добро осмотрите: то је кош исплетен од лике, на широком рашчупаном ремену од цераде. У њему до града носе млеко, сир, парадајз… своју робу и робу још двеју комшиница, а из града – педесет векни за три породице. Простран је, …
Pročitajte Još »Солжењицин „Захар-торбица“
Драги моји, хтели сте да вам испричам нешто из летошњег путовања бициклима? Па, ево, ако вам није досадно, чујте о Пољу Куликовом [1]. https://kulpole.ru/ Одавно нам омо беше у плану, али никако да нам се пут отвори. Јер шарене рекламе тамо не зову, никаквих путоказа ка том месту нема, а на свакој га мапи ни наћи нећеш, иако је та …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Волковој“
А до претреса пред њим беху још две бригаде и сва 104. виде: од главне бараке стиже командир смене, поручник Волковој, и нешто довикну надзорницима. А ови што су до појаве Волковоја тек отаљавали посао – одједном се разјаре, па као звери навале, а њихов се старешина продера: Ра-акопчати кошуље! Волковоја се не боје само зекови, и не само надзорници …
Pročitajte Još »Солжењицин: „Срам“ и „Коров“
СРАМ Какав болан осећај: подносити срам због своје Отаџбине. У чијим је Она равнодушним или љигавим рукама што бесмислено и себично усмеравају Њен живот. Кроз каква се арогантна, или покварена, или отрцана лица представља Она свету. Какве трулежне сплачине уместо здраве духовне хране пред Њу сипају. До каквог је јада и беде доведен живот народа – немогуће је сагледати. Понижавајући …
Pročitajte Još »Bruce Springsteen: Molitva za SAD
It’s Gonna be a Long Walk Home Last night I stood at your doorstep Trying to figure out what went wrong You just slipped something into my palm and you were gone I could smell the same deep green of summer ‘Bove me the same night sky was glowin’ In the distance I could see the town where I was …
Pročitajte Još »Солжењицин: Молитва за Русију
Оче наш Свемилосни! Русијицу твоју многострадалну не остави скрушену у страху садашњем, у крвавим ранама њеним, осиротела и смућена духа. Господе Сведржитељу! Не дај да срце њено стане: па да је више нема. Колико си племенитих срца и колико си талената Ти посејао међ руске људе. Не дај да пропадну, да нестану у тами – не послуживши у име Твоје! …
Pročitajte Još »Солжењицин: месо
Двојица, Хоробров и Нержин, који су се успели мало огледати око себе, нису исто тако гледали липе, него стране затвореног комбија, да виде какве је боје. Њихова је радозналост била награђена. Одавно је прошло време кад су челичносиви или црни затворски комбији шврљали градским улицама, изазивајући ужас међу грађанима. Након рата, идеја да се црне марице граде тачно као комбији …
Pročitajte Još »Солжењицин: Одлазак у народ
Нержиново пријатељство с подворником Спиридоном Рубин и Сологдин доброћудно су називали „одлазак у народ“. По њиховом мишљењу Нержин је тражио исту ону велику, народну истину коју су пре његова времена узалуд тражили Гогољ, Њекрасов, Херцен, словенофили, народњаци, Достојевски, Лав Толстој и напослетку Васисуалије Лоханкин. Рубин и Сологдин нису се трудили да сами траже ту грубу, народну истину, јер су …
Pročitajte Još »Солжењицин: Фосил
Радовић је одавно био осуђен на неуспех: његова су предавања отказали још тридесетих година; књиге му нису објављивали; а поврх свега напале су га најразличитије болести. У грудима је имао крхотину Колчакове гранате, чир на дванаестопалачном вукао је већ петнаест година, а читав низ година морао је свако јутро вршити мучну операцију испирања желуца, без чега не би могао ни …
Pročitajte Još »Солжењицин: Одрази на води
На површини бистрог тока нећеш видети одразе, ни оне што су близу, ни оне далеке, чак ни кад ток није мутан, чак ни кад нема пене – у непрестаном мрешкању струје, у неуморној смени воде, одрази су варљиви, нејасни, мутни. Тек кад ток, после река и река, стигне у мирно широко ушће, или пред браном каквом застане, или …
Pročitajte Još »Солжењицин: Нержин
У једном одломку у Деведесет три од Victora Hugoa, Лантенац сједи на пјешчаној дуни. Он истовремено види неколико звоника и свако звоно је у покрету. Сва звона звоне за узбуну, али олујни вјетар односи звук, и он ништа не чује. На исти тај начин, захваљујући неком чудноватом унутарњем осјетилу, Нержин је већ од првих младеначких година слушао то нијемо звоно …
Pročitajte Još »Браћа Карамазови: Аљошин говор дечацима
Господо, хтео бих да вам кажем овде, управо на овом месту, коју реч. – Дечаци су га опколили и одмах уперили у њега пажљиве погледе пуне очекивања. – Господо, ускоро ћемо се растати. Ја сам сада извесно време са двојицом браће, од којих ће један поћи у прогонство, а други лежи на самрти. Али ускоро ћу напустити овдашњи град и, …
Pročitajte Još »СФРЈ у 1980: где је било највише књига по општинама?
У библиотекама СФРЈ у 1980. години било је незнатно више књига од броја становника: 23,5 милиона према 22,5 милиона, те је однос био 1.046 књига на 1.000 становника. Библиотеке нису постојале у 24 општина и то у Хрватској 16, у Црној Гори четири, у БиХ три и једна у Македонији. Највише књига било је у Београду, па Загребу, Љубљани, Скопљу, …
Pročitajte Još »Строгоћа и лоповлук
Објављено 21.1.2021. Пре одласка Абидага је опет сазвао варошке прваке Турке. Био је потиштен у својој срдитој немоћи. Рекао им је, као и лане, да све оставља њиховој бризи и одговорности. Ја одлазим, али око моје остаје. И пазите добро: боље је да двадесет непослушних глава скинете, него да један ексер царски пропадне. Чим пролеће гране, ја ћу бити поново …
Pročitajte Još »Шпенглер: штампа, новац и моћ
Објављено 23.2.2021. Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, …
Pročitajte Još »Господари и раја
Објављено 23.1.2021 Тако је ова велика узбуна завршена неочекиваним и узбудљивим догађајима. Довођење и убијање Срба престало је. Град је опет падао у оно постиђено и мамурно расположење, кад свак гледа да се што пре заборави шта је било, кад гомила најгрлатијих и најгорих букача и насилника отпласне у далеке махале, као вода у своје корито, и кад се врати …
Pročitajte Još »Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи
https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили ногу преко …
Pročitajte Još »Камило Гевара: Последњи дани Ернеста Че Геваре
Санта Курс, Боливија 1967. Протекла је скоро читава година жестоких окршаја, недавно је по дојави Хоакинова група упала у клопку код Веда дел Јеса, обруч око Чеове групе све се више стеже, и тако одлучују да напусте ту област и потраже другу, безбеднију, где ће бити делотворнији у учвршћивању герилске борбе. Поподне почиње и војници полазе: бој се чини …
Pročitajte Još »Стаљин о Титу
Тада опази на ниском столићу крај отомана књигу у јефтином џепном издању с црвеним и црним корицама. Истог тренутка сјетио се што га је оно забољело у грудима, што га је пекло, што му је покварило рођендан: особа која му је још и дана сметала и која није била уклоњена – Тито! Тито! Како се то могло догодити? Како се …
Pročitajte Još »Достојевски о изопачењу људи и сврси монаштва
Тако ја мислим о монаху, и зар је лажно, зар је надмено? Погледајте грађане и цео свет, који се узноси над народом божјим, зар се није у њему унаказио лик божји и правда његова? Они имају науку, а у науци је само оно што је доступно чулима. А духовни свет, узвишенија половина бића људског потпуно је одбачена и истерана са …
Pročitajte Još »Достојевски о отуђењу
Да би се свет преуредио на нов начин, потребно је да се људи сами психички определе за други пут. Пре него што стварно не постанеш свима брат неће настати братство. Никада људи никаквом науком и никаквим критеријумом користи неће умети да поделе праведно своје власништво и своја права. Увек ће бити сваком мало, и сви ће роптати, завидети и …
Pročitajte Još »Основа герилског ратовања
Оружана победа кубанског народа над Батистином диктатуром није била само тријумф херојства, како су извештавале светске новине; она је такође наметнула промену старих догми које се тичу понашања народних маса Латинске Америке, што је јасно показало способност људи да се герилским ратовањем ослободе власти која их тлачи. Сматрамо да је Кубанска револуција дала допринос кроз три основне лекције за …
Pročitajte Još »Достојевски о православним свештеницима
Пријатељи и учитељи, слушао сам много пута, а сада у последње време све чешће се чује, како се код нас свештеници, а највише сеоски, свуда и горко жале на своју малу плату и на своје понижење, и директно изјављују, чак и у штампи – то сам лично читао – да они сада више не могу тумачити народу Свето писмо јер …
Pročitajte Još »Данило Киш: О књигама
Тада гомила Тулужана, понесена осећањем неправде која се врши, покида ножевима ужад којима беху везани осветници, поскида их из кола и поче да виче из свег грла заједно са њима: „Смрт Жидовима!“ и нагрнуше у јеврејски кварт. Бејах заузет читањем и писањем, кад груну у моју собу велик број тих људи, наоружаних незнањем тупим као батина и мржњом оштром попут …
Pročitajte Još »Ротшилди и финансијска монархија у Француској 1830-1848.
После јулске револуције, кад је либерални банкар Лафит пратио свог „кума“[1], војводу Орлеанског[2], у тријумфалној поворци до Hotel de Ville, отеле су му се речи: „Отсад ће владати банкари“. Лафит је издао тајну револуције. Под Лујем Филипом није владала француска буржоазија, него једна фракција те буржоазије: банкари, берзански краљеви, краљеви железница, власници рудника угља, рудника гвоздене руде и власници шума, …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, treći deo – 195 godina od njegovog rođenja
Poslije pada Carstva – uslišenja njegovih žarkih molitvi – i proglašenja Republike, Žoli je vaoma brzo razočaran. Htio je da kao izaslanik vlade bude poslan u Juru radi organiziranja pokreta otpora. Ponovo je došao u sukob s „jurskom sfingom“, s Grevijem, a čelni ljudi nove vlade (Vlada od 4. rujna), Žil Feri i Leon Gambeta, ne ulijevaju mu povjerenje. Žoli …
Pročitajte Još »Данило Киш: Света Софија у Кијеву
Катедрала Свете Софије изграђена је као мутна успомена на славне дане Владимира, Јарослава и Изјаслава. Она је само далеки модел корсунског манастира, названог тако по „светом граду“ Керсону или Корсуну. Хроника ученог Нестора бележи да је већ кнез Владимир донео из Корсуна, града свог крштења, иконе и статуе црквене као и „четири бронзана коња“.[1] Али између тог првог камена за …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, drugi deo
Život Morisa Žolija podudara se s jednim od najburnijih razdoblja u političkom i duhovnom, privrednom i društvenom razvitku Francuske – od Restauracije (1815-1830) preko Julske revolucije i Julske monarhije (1839-48), Revolucije 1848, do razvitka parlamentarizma, socijalizma (pod utjecajem sensimonizma, furijeizma i prudonizma) i republikanizma, sve to kroz stalnu borbu dviju struja u francuskoj desnici: legitimista i orleanista. To je ujedno …
Pročitajte Još »Moris Žoli ili žrtva apokrifnog evanđelja, prvi deo
Dva protagonista ovih Dijaloga – Makijaveli i Monteskje – dva velika predstavnika suprotstavljenih svjetonazora – despotizma i liberalizma – razmatraju praktične implikacije primjene svog nauka u modernoj epohi. Za Monteskjea, rodonačelnika političkog liberalizma, teoretika trodjelne podjele vlasti – tog zakonodavca naroda, kako je ostao zapamćen u povijesti političkih ideja Europe – despotizam je ne samo nemoralan, jer je to uvijek …
Pročitajte Još »Сабато: Маскулинизација и криза
У Људима и зупчаницима покушао сам да покажем како се савремена цивилизација развијала, јер су је подстицале две динамичке силе – разум и новац. Зато што су динамичке и зато што су усмерене на освајање спољашњег света, то су две манифестације мушкости. Основа феудалног света била је земља; зато га морамо сматрати за женско друштво; оно је статично, конзервативно и …
Pročitajte Još »
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија