Književnost

Радоје Домановић: Данга

Снио сам страшан сан. Не чудим се самом сну, већ се чудим како сам имао куражи и да сањам страшне ствари, кад сам и ја миран и ваљан грађанин, добро дете ове намучене, миле нам мајке Србије, као и сва друга деца њена. ‘Ајде, да речем да ја правим изузетак од осталих, али не, брате, већ све на длаку радим …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: Ја сам Србин

Тек прехладило после јаке припеке летњег дана. Ветрић ћарлија, а сунце са запада посипа свет меким, благим зраком и све позлаћује, као да се тиме жели извинити што нас преко дан намучи жегом. У то доба изиђе из куће Иван Томић и седе на клупу под великом лиснатом липом у своме дворишту. То је омален, пун човек са округлим лицем, …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: Слава

Суморан дан дубоке јесени. Небо застрто једноставним, сивим облацима, магла пала по бреговима, ваздух мутан, магловит, из њега бије хладна измаглица и меша се с досадном, ситном кишицом; крај пута оголела дрвета, чије се гране тужно вију од хладног северца. Све тужно: пут раскаљан, небо као да плаче леденим сузама, а са окислих грана на дрвећу капље вода, па као …

Pročitajte Još »

Јесу ли Енглези људи?

Требало ми је дванаест година да схватим да моје неразумевање Енглеза, с којим ни у каквој вези не стоји моја симпатија према њима, потиче отуда што сам разлике међу нама тражио у нашим темпераментима, а затим у нашим историјама. А оне су заправо у начину мишљења. Начин мишљења је, наравно, такоде резултанта расног темперамента и историје, а историја и сама …

Pročitajte Još »

Машински мозак и машина за прање

Понедељак, 1. март 1983. године Синоћ сам слушао на ББЦ-ју 3 емисију Машине са мозгом и снимио је на траци бр. 24/47 од 0-5 за студије Атлантиса. Размишљам колико су патетични покушаји да се устроји, усаврши вештачка интелигенција, када је очигледно да ни овој природној нисмо нашли праву употребу. Човеку се чини да се добар пут налази у усавршавању природне …

Pročitajte Još »

Борислав Пекић: Људи и андроиди

PRIMEDBA BROJ 29 Trebalo bi ispričati hronološki stvarnu priču o propasti Atlantisa, onakvu priču kakva će se, zapravo, formirati, odnosno saznati, tek na kraju romana, pošto ljudi u borbi za Atlantis i njegovu renesansu iscrpu sve svoje zablude. Atlantis nije bio, kao što je Platon pretpostavljao, jedan kontinent izmedu Amerike i Evrope. Atlantis je bio, defakto, naša planeta, koja je …

Pročitajte Još »

Радоје Домановић: А хлеба?

Нема тога у селу ко није поштовао Милоја Лазаревића, а ваљан је и био. „Не рађа се више у нашем селу таквих људи!“ – слушао сам да говоре многи одмах по смрти његовој. Умро је лањске јесени. И ја сам га необично волео још од детињства. Бејаше добар пријатељ мога оца, па често навраћаше нашој кући. Увек ће ми, кад …

Pročitajte Još »

Интелектуална громада спрам медијског полусвета: пример материјалних потреба

Нека изрека каже да одело не чини човека. Мој став је да је скупоћа одеће директно пропорционална величини унутрашње шупљине неког лица. Пажљивим погледом зналца цена маркиране гардеробе могло би да се процени колико просечних српских плата на себи, у једној комбинацији, носе политичари, а онда и схватити са коликим интелектуалним потенцијалом решавају националне (или своје) проблеме. Осим зимског капута …

Pročitajte Još »

Bračna svađa kod Engleza i Srba i krvatski izrazi

Neće me mrzeti da ti opišem kako ja zamišljam takvu englesku konverzaciju, a ti konsultuj tamo naše prijatelje, baš me interesuje jesam li u pravu. Ovoj konverzaciji dodajem i prevod na bilo koji od mediteranskih jezika, recimo srpski, naime tu konverzaciju između NJE I NJEGA dajem i u domaćoj verziji. Dakle ENGLESKA VERZIJA. Kao što bi rekao Jonesko ovo ćutanje …

Pročitajte Još »

Борислав Пекић: Велико спремање: моји дугови

(Поводом интервенције М. Бећковића и Р.В.М. и мог пасоша) Следећа два исечка из „Студента“ се односе, оба, на одузимање мог пасоша. Један, под иницијалима Р.В.М. и насловом „Због чега“, гласи: Недавно се сазнало да је књижевнику Бориславу Пекићу одузет пасош уз образложење да се то чини у интересу државне безбедности и безбедности народне одбране. Овако формулисано оправдање за нарушавање основних …

Pročitajte Još »

Бљесак духа од Буквалиста

У 2021. години, након пар минута гледања „Даре из Јасеновца“ два пута сам приступио ТВ апарату (баш сам користан идиот, плаћам претплату а не гледам националну телевизију) након што је Ђоковић освојио Ролан Гарос и Вимблдон, чисто да видим како је то када комплетна публика заћути након што Ноле победи. И други пут доживим шок који ме баци у дубоку …

Pročitajte Još »

Купите најновији Недељник: поклон књига „Борислав Пекић: писац и пророк“ Александра Ђуричића

Након куповине први прочитани пасус био ми је из „Домовина се брани писањем“: После десет година, када је „Беснило“ било најчитанија књига у Југославији, вратио се у своју земљу, где су почеле несташице, кафа и уље на бонове. „Не брину ме оскудице о којима сам чуо. Неко је у оскудици када му дете нема шта да једе, а други већ …

Pročitajte Još »

О Швајцарској и о тајној вези Дучића, Иве Андрића и Ребеке Вест

Читајући „Црно јагње и сиви соко“ Ребеке Вест непрестано сам правио паралелу њеног дела са „Верујем у Бога и српство“ Јована Дучића и стваралаштвом Иве Андрића. Мислио сам да шаљиво напишем и текст са насловом „Иво Андрић је био плагијатор“, али у својој површности и брзини немам када да застанем и докажем невероватне подударности из „Госпођице“ и описа корумпираног Београда, …

Pročitajte Još »

Јован Дучић, п…фил

Јовану Дучићу је, много касније од овог писма из Швајцарске, намештен секс скандал у Женеви јер је као дипломата извештавао о веома неповољној слици и позицији у Друштву народа коју је имала Југославија облаћена од хрватских и других политичара. Тај скандал му је ускратио могућност да буде наш амбасадор при Светој столици, али је ипак био нa служби у Риму. …

Pročitajte Još »

Империје и Балкан

Неповољни аспекти империја постају потпуно јасни када се разматра случај Југославије. Не могу навести очигледнији злочин од уништења Македоније и Старе Србије, где су Турци пет стотина и педесет година до те мере пљачкали становништво да је постојала опасност да ће своје жртве у потпуности истребити и тако себе лишити прилике да ту пљачку и наставе. Сиромаштво Босанаца и Херцеговаца, …

Pročitajte Još »

Сиви соко

Онда ми довикну: „Не свиђа вам се много овде.” (Газиместан – МЗ) „Не“, рекох. „сувише је тужно. Баш сад размишљам о манастиру Врдник на Фрушкој гори, где сам видела тело цара Лазара и дотакла му руку „А, да, јадни светац“, рече Драгутин, „одсекли су му главу зато што је наш Милош Обилић убио њиховог султана, мада би то вероватно и …

Pročitajte Još »

Герда

Ребека Вест је у свом путопису Црно јагње и сиви соко духовито описала своје сукобе са женом Станислава Винавера. Станислав и његова жена су им били пратиоци на многим путовањима по Југославији, али је константна нетрпељивост довела до тога да наставе пут без њих. У путопису господин и госпођа Винавер нису наведени под својим правим именима, а госпођа Винавер је приказана као нациста, …

Pročitajte Još »

Колонијални куплераји

Поменух и Језеро и прслуке, Вакуф и жене са кецељама боје вина, и на крају ужасну стару жену у ресторану у коме смо ручали. „Мислим да је ваша претпоставка о њој тачна“, рече он. „Верујем и да сам чуо за ту жену. Испричаћу вам нешто што нећете моћи да сазнате из књига које су написали енглески путници кроз Босну из …

Pročitajte Još »

Модернизам, вештачка жена и трагедија

Становници су чули да ће проћи кроз град и окупили су се са децом да му честитају на унапређењу. По клицању којим су поздравили долазак и одлазак воза могло се видети да га веома воле; али кад се појавио пред њима, и он и они били су просто паралисани стидљивошћу која је очито потицала из осећања да је војничка слава …

Pročitajte Još »

Ребека Вест: Црно јагње

Наредног дана сиромаштво острва постало нам је још очигледније. Наша прва експедиција одвела нас је ка северном крају острва, који је од зимског ветра заштићен брдима; но овај пут кренули смо на југ, где нема никаквог заклона од ветра који дивља између Раба и суседног острва. Земља и људи овде нису само тмурни, већ и очајни. Већина кућа је пространа, …

Pročitajte Još »

Окрени, Боже, набоље!

Окрени, Боже, набоље! Кад видите какву било установу која постоји на штету онога чија је — знајте да је то установа наше мудре државе. Имамо Сењски рудник и, разуме се, — штете; имамо Љубичево и од њега — штету. Топчидерску економију, опет ради штете, Државну штампарију — и од ње штету. Па ипак, као и свуда, и овде има изузетака. …

Pročitajte Još »

Дучић о Енглезима и Русима

Енглези су најчуднији свет по овим алпијским насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазираним и старим. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо …

Pročitajte Još »

О болести на Истоку

Безбројна су и разноврсна изненађења која очекују човека са Запада, који је нагло бачен на Исток и присиљен да ту живи, али једно од највећих и најмучнијих изненађења јавља се у питањима здравља и болести. Пред таквим човеком живот тела искрсне одједном у посве новој светлости. На Западу постоји болест у разним облицима и са свим својим страхотама, али као …

Pročitajte Još »

Зашто ће пропасти Запад? Моћ жена по Шпенглеру и Лујзи Хеј

Као геј, Хрват и добар католик, радујем се усвајању закона о истополним партнерствима. Само бих упозорио сестре лезбејке да буду опрезне приликом склапања брачне заједнице јер је у САД и Немачкој доказано да оне међу женама краће трају него међу мушкарцима. Као циганин, Ром, Влах и Румун осећам стид да о овој теми уопште и размишљам. Зато прилажем два цитата …

Pročitajte Još »

Шпенглер о раду, Марксу и Русима

А привреда европско-американске цивилизације изграђена је, напротив, на раду који се карактерише једино својим унутарњим рангом, више но што се то икада чинило у Египту и Кини, а о антици да и не говоримо. Не живимо ми узалуд у свету привредне динамике: рад појединаца не сабира се по еуклидовски, него стоји у међусобном функционалном односу. Цигло извођачки рад, који Маркс …

Pročitajte Još »

Шпенглер: штампа, новац и моћ

Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, тако да …

Pročitajte Još »

Сарајевски просјаци и Госпођица

Осим рођака у кућу су још дуго времена долазили и просјаци. Треба знати да су тадашњи сарајевски просјаци били још од оне нарочите врсте просјака какви постоје у свакој источњачкој вароши. Постојање просјачког реда људи представља, уистину, једну од оних установа које су засноване на освештаном празноверју и на лукавом рачуну, а у којима богати људи налазе јевтино умирење савести …

Pročitajte Još »

Демократија и право гласа

На почецима демократије једино духу припада поље рада. Нема ничег племенитијег и чистијег него она ноћна седница од 4 августа 1789 или она заклетва у Балхаусу или расположење у Павловој цркви у Франкфурту, где се, имајући власт у рукама, дуго саветовало о општим истинама, све док се нису окупиле силе стварности и одгурнуле сањалице у страну. Али се убрзо јавља …

Pročitajte Još »

Распад цивилизација и победа крви

А ово доба крије се у Египту под именом доба Хикса. Између 12 и 18 династије леже два столећа, која почињу пропашћу ancien regime-a (који је врхунио под Сезострисом III), а завршавају се царским временом Новога царства. Већ се и по бројању династија види катастрофа. У листама краљева појављују се густо, једно за другим и једно поред другога, имена узурпатора …

Pročitajte Još »

Случајни цитати Ребеке Вест

Док по други пут читам „Пропаст запада“ Освалда Шпенглера случајно отворих књигу „Црно јагње и сиви соко“ коју чита моја мајка. На 794-745. страницама пише: Саво ми рече „ Тамо је складиште на које бих волео да обратите пажњу. Годинама су у њему стајали ковчези испуњени вредном одећом и накитом, личном својином Николе и његове породице, које су оставили када …

Pročitajte Još »

Терор и побуна

Уосталом, везир је бивао целој земљи сваким даном све тежи и неподношљивији. Његови арнаутски одреди живели су у Босни као у покореној земљи и узимали и од Турака и од хришћана. Међу муслиманским светом почело је све више да хвата маха незадовољство, и то не оно гласно које се истутњи и прође у безначајним варошким узбунама, него оно пригушено, мукло, …

Pročitajte Još »

Опис Београда пре сто година

Куће многих београдских породица почеле су у то време заиста да се отварају и добру и злу, сваком ветру и сваком намернику, а понајвише случају, томе несигурном пријатељу. Ново друштво, које се стварало од Београђана и све већег броја придошлица и које је врвело на том уском, издигнутом језичку земље између Саве и Дунава и његовим стрмим падинама, није имало …

Pročitajte Još »

Вишеградски Ђедо

Поп Никола је од све четворице био несумњиво најмирнији и најприбранији, бар тако је изгледало. Он је прешао седамдесету годину, али је још увек свеж и јак. Син чувеног попа Михаила кога су Турци посекли на овом истом мосту, поп Никола је имао немирну младост. Бежао је неколико пута у Србију и склањао се од мржње и освете неких Турака. …

Pročitajte Još »

Небо над Београдом

Небо је над Београдом пространо и високо, променљиво а увек лепо; и за зимских ведрина са њиховом студеном раскоши; и за летњих олуја кад се цело претвори у један једини тмурни облак, гоњен лудим ветром, носи кишу помешану са прашином панонске равнице; и у пролеће кад изгледа да цвате и оно, упоредо са земљом; и у јесен кад отежа од …

Pročitajte Još »

Босна и тврдоглавост

Обојица су се слагали да је живот у Босни необично тежак и народ свих вера бедан и заостао у сваком погледу. Тражећи разлоге и објашњења томе стању, фратар је све сводио на турску владавину и тврдио да никаквог бољитка не може да буде док се ове земље не ослободе турске силе и док турску власт не замени хришћанска. Дефосе није …

Pročitajte Još »

Голема сујета

Јесте. И та националистичка идеја коју сада тако ватрено приповиједаш, и то је само један нарочити облик твоје сујете. Јер ти не можеш да волиш ни своју мајку ни своје сестре ни рођеног брата, а камоли једну идеју. И ти би једино из сујете могао да будеш добар, дарежљив, пожртвован. Јер твоја сујета то је главна снага која те покреће, …

Pročitajte Još »

Господари и раја

Тако је ова велика узбуна завршена неочекиваним и узбудљивим догађајима. Довођење и убијање Срба престало је. Град је опет падао у оно постиђено и мамурно расположење, кад свак гледа да се што пре заборави шта је било, кад гомила најгрлатијих и најгорих букача и насилника отпласне у далеке махале, као вода у своје корито, и кад се врати стари поредак, …

Pročitajte Još »

Строгоћа и лоповлук

Пре одласка Абидага је опет сазвао варошке прваке Турке. Био је потиштен у својој срдитој немоћи. Рекао им је, као и лане, да све оставља њиховој бризи и одговорности. Ја одлазим, али око моје остаје. И пазите добро: боље је да двадесет непослушних глава скинете, него да један ексер царски пропадне. Чим пролеће гране, ја ћу бити поново овде и …

Pročitajte Još »

Босанска охолост

За то време су сликар и његов модел имали прилике да се посматрају. У ствари, Карас је посматрао Омерпашу, а паша је, као сви славољубиви и сујетни људи који су се високо испели на степеницама власти, у ситном сликару необичног изгледа гледао само вештака који треба да овековечи његов, Омерпашин, лик за све људе и за будућа времена, што значи …

Pročitajte Još »

Шарић, Костић и митови

Цитат Ернеста Сабата поводом: Отворено писмо предсједнику тзв. Српске академије наука, Владимиру Костићу Све то, рећи ће неко, нису ништа друго до митови, у које се некада веровало. Међутим, у време када су мисао и поезија били јединствени израз духа који је прожимао све, почев од чаролије обредних речи до представљања људских судбина, од призивања богова до обраћања боговима кроз …

Pročitajte Još »

Сабато о одсуству стида и насиљу

Мада ће, можда, ипак млади бити ти који ће да нас спасу. Јер, како ћемо моћи да их одгајамо говорећи им о великим вредностима, о ономе што оправдава људски живот, када својим очима виде како пропадају на хиљаде људи и жена, без лекова и крова који би их заштитио? Или виде како, због поплава које су могле да буду спречене, …

Pročitajte Još »

Револуције и људи

Пре две године, одмах после велике Наполеонове победе у Пруској, Давил је написао поему Битка код Јене, можда управо зато да би, славећи неограничено победника цара, ућуткао у себи сумњу и страх. Управо када је хтео да своју поему да у штампу, један његов земљак и стари друг, виши официр на служби код министра морнарице, рекао му је при чашици …

Pročitajte Još »

Најгоре од свега је вртоглава брзина

При вртоглавој брзини не рађају плодови нити има цветања. Својствен јој је страх, човек почне да се понаша као аутомат, више не осећа одговорност, више није слободан, нити препознаје друге око себе. Срце ми се стеже кад видим људска створења у овом возу којим се крећемо вртоглавом брзином, испрепадана и несвесна куда иду, несвесна под којом заставом се бије ова …

Pročitajte Još »

Дрина и На Дрини ћуприја

Дрина Жалила се река Дрина, током целим. Кажу да ја од давнина неког делим. Са људима шта се збива, да ли знају? Кажу да сам увек крива, и стално ме исправљају. Ја жуборих увек чисто. Обале ми нису бране. Ја људе волим исто с обе стране. Ја током целим својим, желим само да их спојим. На Дрини ћуприја Две обале …

Pročitajte Još »

Омер-паша Латас: Лаж

Пре сваког састанка са сераскером, Атанацковић је дуго размишљао шта ће све да му каже и шта би могао одговорити на његова исто толико неочекивана колико дрска и подмукла питања. Трудио се да што боље увежба свој разговор са сераскером и пуштао пред да њим пролазе питања и одговори, докази и противдокази, као што официр вежба парадни марш уочи свечаног …

Pročitajte Još »

30 књига којима се враћам

Септембар 1993. године у мом животу има велики значај. У том месецу сам по први пут пао, не један, него три испита истовремено да бих сва три у октобарском (крајем септембра) року положио, и два пута сам озбиљно повредио мајку. Први пут, када сам пао сва три испита, питањем: „како мислиш да ћу да положим испите уколико само спавам јер …

Pročitajte Još »

Мухсин-ефендија и Никола

Шта да се каже за Мухсин-ефендију и за његов положај у Конаку? То је онизак, угојен и округласт али снажан и лако покретљив педесетогодишњак, проретких а белих здравих зуба, увек ведар, живахан и насмејан, уредно одевен. Да упитате ма кога из Конака у чему су дужност и посао тог Мухсин-ефендије, он би вас изненађено погледао, замислио се мало и сам, …

Pročitajte Još »

Државотворни народи препуни мржње

Шоферов гнев је био изражен на следећи начин: „Одувек сте нас мрзели. Добили сте све што сте хтели, а мрзите нас и даље. Више него икада. Добили сте своју државу. Сада сте државотворан народ, као и Литванци, као и Каталонци, као и Транснистрани, као и Циснилијанци, као и Талкаминци, као и Брдски Словенци, као и Дунавски и Меконгшки Аутономаши. Ви …

Pročitajte Još »

Хандкеов мени на Морави

А шта беше спремљено за јело? Пошто је за ускршње јагње било још прерано: шта ако не сом и штука из Мораве, купус, зачињен кимом, кромпир печен на ћумуру, а претходно пиктије, од рибљег, а и зечијег меса, уз то погаче, свеже печене, потом сир од млека оваца које су на брежуљцима иза Породина пасле пут неба, пошкропљен црногорским маслиновим …

Pročitajte Još »

Ернесто Сабато у Албанији

Вратио сам из Албаније, где сам ишао да примим награду „Кадаре“. Био сам разорен (смрћу сина – МЗ), али отишао сам да не бих поново одбио ту сироту и херојску земљу која је мени првом доделила ову награду. У Тирани сам доживео једну од најдирљивијих почасти у животу. Тај народ који је претрпео тиранију, и код кога се још увек …

Pročitajte Još »

Ернесто Сабато о Кустурици и неприпадању историји

Пре извесног времена гледао сам изванредан филм Емира Кустурице о нестајању Југославије. Импресионирала ме је смелост којом редитељ показује суровост тог уништења. И док сам гледао та бића у њиховом загађеном подземљу, како својом боли подносе живот презрених и грешних, осетио сам да велика метафора овог времена почива у томе да део човекове људскости нестаје. Сличан осећај поново ме је …

Pročitajte Još »

Ернесто Сабато о глобализацији и неолиберализму

Сваког јутра, хиљаде особа наставља бескорисну и очајничку потрагу за послом. То су изопштени, нова категорија која нам подједнако говори о демографској експлозији и о неспособности те економије за коју је људскост једина ствар на коју не рачуна. Изопштени су сиромашни, који остају ван друштва јер су сувишни. Више се за њих не каже „они одоздо“ већ „они споља“. Изопштени …

Pročitajte Još »

Увод за сатиру „Краљ Александар по други пут међу Србима“

Краљ Александар по други пут међу Србима (1/23) Како противници желе да представе мајску револуцију, то би та значајна револуција отприлике овако требало да се опише. Био тако некад један добар, побожан и мудар владар, који се звао Александар. И дању и ноћу је само бринуо о напретку своје земље, бринуо за добро свога верног и послушног народа. За време његове …

Pročitajte Još »

Како се провео Свети Сава у Вишој женској школи

https://domanovic.org/tag/kako-se-proveo-sveti-sava-u-visoj-zenskoj-skoli/ Ову ствар нисам ја измислио. Читао сам некад, ваљда још дететом, о некој занимљивој Вишој женској школи, али да би ствар била разумљивија, ближа нама, узећемо да је то Виша женска школа. У тој школи из давних времена све сами женски учевњаци. да их види какав наш наивни сељак како су метнули преда се дебелу књижурину, прекрстили  ногу преко …

Pročitajte Još »

Наш женски свет

Наш женски свет Ко смо и шта смо ми? Ми смо сиротиња, сиротиња пука. Госпође милостивне, можда ћете се смејати овоме кад се каже сиротиња пука. Сиротиња, сиротиња, па макар на себе метнули хиљаде свилених сукања. Откуд те сукње? Не познајем по оделу која је жена практикантова, а која министрова. Страшно, ум се мути кад погледа шта ради наш женски свет. Знам вас, …

Pročitajte Još »

O moralu komunista i srpskoj nesreći

Комунисти пре рата нису сматрали непатриотском шпијунажу у корист Совјетског Савеза, чак и ако је уперена противу властите земље. Бити на поверљивом списку НКВД-а сматрано је највишом чашћу. Висина партијске функције није играла никакву ометајућу улогу. Интересима те стране силе с подједнаком ревношћу служили су и највиши партијски функционери и најобичнији чланови. И овде су моралне препреке, несумњиво активне, прескочене …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 7: nepravedna i neracionalna raspodela dobara

http://www.borislavpekic.com/2011/03/nepravedna-raspodela.html Manipulacioni, ergo, korupcionaški sistemi po sebi podrazumevaju sve vrste nepravdi, pa i onu koja se tiče raspodele dobara. Uvek mora postojati njihov dispozicioni depo iz kojeg će se, mimo zakona i stvarnih zasluga ili potreba, deliti mito onima koji ga, takođe mimo zakona, zasluže. U načelu, nepravedna raspodela ne mora biti i neracionalna. Zavisi samo s koje tačke gledišta …

Pročitajte Još »

Razmišljanje jednog običnog srpskog vola

Raznih čuda biva u svetu, a naša je zemlja, kao što mnogi vele, plodna čudima u tolikoj meri da već više i čuda nisu čuda. Kod nas ima ljudi na vrlo velikim položajima koji ništa ne misle, a u naknadu za to, ili možda iz drugih razloga, počeo je razmišljati jedan običan seljački vo, koji se ništa ne razlikuje od …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 6: Obožavanje rada i tome proporcionalna niska produktivnost

Sve despotije obožavaju rad. „Rad oslobađa” je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost. I u Trećem rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama, takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 5: Sistem manipulacije povlasticama i opšta korupcija

VIadavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama). Baza despotije tako se širi od oligarhije prema zanemarljivo uskoj povlašćenoj manjini, koju sledi strahom pasivizirana većina, a ovu, opet, zanemarljiva manjina buntovnika. Na robiji je to podela na upravu sa svojim službama, …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 4: Drakonski zakoni, njihova arbitrarna zloupotreba, pravna nesigurnost i odsustvo svake pravne zaštite

O oštrini i neumoljivosti, pa i ambiguitetnoj, dvosmislenoj širini zakona (kućnog reda) na robiji već smo govorili, no postoji jedna juridička povlastica koju i najgori zakoni okrivljenom dopuštaju. To je tzv. pravni lek. Na presudu se na slobodi, čak i socijalističkoj, možete žaliti. Uostalom, na sudu imate advokata. (Što su oni, u moje vreme, bili bespomoćni kao i mi, ili …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 3: Represija i teror zasnovan na strogim ali ambiguitetnim zakonima i širenju straha

Upravljanje zatvorom vrši se kombinacijom represije i straha od nje. Strogi kućni red određuje oštre kazne i za najmanji prekršaj discipline. Ali njegove su klauzule neprecizne, rastresite, preširoke, te prostora ostavljaju brojnim tumačenjima i, razume se, zloupotrebama. U neodavanje dužnog poštovanja uniformisanim licima ili službenicima doma spada i drzak odgovor i šamar. (Kako će se proceniti drskost nekog odgovora? Hoće …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 2: Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmena informacija

Jedna od pretpostavki slobode jeste mogućnost komunikacije i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane. Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 1: Sveopšta kontrola populacije

Osnovni zadatak tamnice je, pored kazne, i upravo zbog te kazne, sprečavanje zatvorenika u bekstvu. Cela je arhitektura robijašnice tome zadatku podređena. Ona je, najpre, okružena visokim, debelim zidom, po čijoj je ivici posuto staklo ili podignuta dodatna mreža (ponegde napojena strujom visokog napona). Zidovi su obezbeđeni stražarskim tornjevima s uvek budnom naoružanom stražom, kojoj je naređeno da bez upozorenja …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor, uvod

Čak i posle kraćeg boravka u zatvoru, svejedno u kakvom se društvenom sistemu nalazio, bio u kapitalizmu ili socijalizmu, nemoguće je ne zapaziti izvesne njegove karakteristike koje konstitutivno obeležavaju i državnu zajednicu što je nazivamo realsocijalističkom: 1. Sveopšta kontrola populacije u koju su uključeni i građani. 2. Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmene informacija. 3. Represija i teror, zasnovani …

Pročitajte Još »

Reforma školske nastave

  http://www.borislavpekic.com/2006/05/reforma-kolske-nastave.html Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske“, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001; © Borislav Pekić. 20. avgust 1955. Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje …

Pročitajte Još »

Biti rodoljub nije sramota

http://www.borislavpekic.com/2013/05/biti-rodoljub-nije-sramota.html   Biti rodoljub – nije sramota (za novi program Demokratske stranke) Dame i gospodo, uvaženi članovi DS, Neću govoriti o tekućem privremenom programu naše stranke, svima poznatom, nego o pripremama za njegov budući reljefniji i konzistentniji izgled, s kojim ćemo, ako na Velikoj stranačkoj skupštini bude odobren, izaći na izbore i njim, u mogućoj koaliciji s drugim srpskim strankama, …

Pročitajte Još »

Moralni aspekti demokratije

http://www.borislavpekic.com/2011/05/moralni-aspekti-demokratije.html Dame i gospodo, veli se da politika ne poznaje moral kao kategoriju s kojom bezuslovno računa u svom praktičnom delovanju. Priznajem da u tome ima istine. Ali ako ga ne poznaje društveni sistem što ga takva politika gradi, ako on nema svoje moralne osnove, svoja načela i svoje zakone na koje se svi možemo, s jednakim pravima, osloniti, on …

Pročitajte Još »

Disidenti, konfidenti, prazne ulice

А истина је можда могла бити у томе да је управа Сремске Митровице, у консултацији с Удбом Сремске Митровице, дошла до научног, дијалектичког претпостављам, закључка да више нисам акутно друштвено опасан, а уз то сам мал`не мртав, па да би било целисходно, један потенцијалан леш уклањајући, направити места за живе Србе који би их једног дана заиста могли угрозити. Наш …

Pročitajte Još »

Druga, veoma duga, okupacija

Tada sam nekako počeo pisati pesme  kojima je odsustvo rodoljublja bilo simptomatično. Možda je tu do izražaja došla netrpeljivost prema narodu, uzroku mojih nevolja, viđenom iz sasvim bliske perspektive i u dosta golom izdanju. Priznajem da taj uzrok za moje mešanje nije izrekom tražio. Ničije, uostalom. Mislio sam da je to zato što je moj razlog ubijen „drugom okupacijom“. Posle …

Pročitajte Još »

Zatvor bolji od bekstva

Ispričaću vam priču o beguncu, kroz razgovor što sam ga na temu njegovog bekstva vodio, pošto je uhvaćen, u više navrata premlaćen i u samicu vraćen. –          Dobro – rekao sam – mislio si da ti je skrovište obezbeđeno kod prijatelja? –          I bilo je. Tako smo se pre njegovog izlaska dogovorili. Ali on je u međuvremenu umro. –          Pa …

Pročitajte Još »

Quo vadis, Jugoslavijo

http://www.borislavpekic.com/2013/01/quo-vadis-jugoslavijo.html   Stope u pesku, Službeni glasnik 2012, Copyright © Borislav Pekić Quo vadis, Jugoslavijo Ima jedna politička zagonetka koja glasi: „Šta je to što ima tri boga, šest naroda i osam država, a samo jedno ime?“ Odgovor je – Jugoslavija. „Šta je to“, glasi druga politička pitalica, „što nešto znači, a ime mu ne znači ništa?“ To je opet …

Pročitajte Još »

Dva telegrama Borislava Pekića

Oproštajni telegram[1] Bolešću sprečen da lično učestvujem na ovom Skupu izražavam duboku veru u to da ćemo stalnim i legitimnim pritiskom postići jedan od svojih najvažnijih ciljeva, a to je osvešćenje Srbije. Zadesile su nas teške nesreće i još teže nas čekaju. Za razliku od samohipnotizovane vlasti mi nismo dužni da ih trpimo. Nismo za njih odgovorni, nismo dužni da …

Pročitajte Još »

Imali li igde išta dobro da za Srbina piše?

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Pročitajte Još »

Posleratna sudbina

Prišao mi je čovek (da li, ili već „jazavac“?) s brkovima i rukom čijoj su šaci nedostajala četiri prsta, a palac je, plav i zadrigao, ličio na kasapsku kuku za vešanje mesa. Levo oko bilo mu je poluzatvoreno, desno kao signalni fenjer ritmički treptalo. –          Kako se zoveš? –          Borislav Pekić. –          Za broj te pitam? –          14054. –          Ah, …

Pročitajte Još »

Komunističko zatiranje građanstva u Srbiji 1944-1945.

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Pročitajte Još »

Veljača, Handke i propaganda

Када желим да се освежим од српске простачке медијске понуде (свака част изузецима) приступим хрватском порталу jutarnji.hr. Осим обожаваног Анте Томића пронађу се пристојни текстови на којима се може потрошити пар минута. Вељача ми је „запала за око“ због српских медија који су истицали њено задовољство животом у Београду, позитивним искуством. Ја га не делим. Мучим се сваки дан са …

Pročitajte Još »

Režimi terora i prijateljstvo

Vreme je bilo takvo, ispunjeno bolesnim sumnjama, manijakalnim nepoverenjem i histeričnom budnošću da bi, verujem Udba i nama izbegla da kaže zašto nas je pohapsila samo da je to nekako mogla, da se istraga bez nas mogla odvijati. „Sretan sam bio bez obzira na ishod suđenja jer sam znao da je najgore prošlo. Za ovo vreme sam video (pored iskustva …

Pročitajte Još »

Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH

Slovenci, Nedić, Tuđman i NDH   Равнодушност према прошлости рода није особина грађанства, осим ако је та прошлост банкротерска или криминална. Али је већ увелико текла 1941, били смо под окупацијом, Правила игре, Regola tu perhidiv, некадашње гркоцинцарске београдске чаршије распадаху се под дејством оштрих фрагмената Нове Европе, моје је ујак из фабрика „Југословенске удруђбе барв“ (JUB), из Дола крај …

Pročitajte Još »

Pošteni rodoljubi su trn u dupetu lopova

Ujutru me je probudila hladnoća. Otvorio sam oči i na pedalj od njih ugledao olovno lice inženjera J. Ukočen pogled bez vida bio je upravljen pravo na mene, a usta poluotvorena kao da je na putu da mi nešto kaže. –          Dobro jutro – rekao sam mahinalno, ali odmah shvatio da odgovor neću dočekati. Mrtav se čovek prepoznaje čak i …

Pročitajte Još »

Fanatizam se ne leči, on samo menja idole

O Morbus Pauli, Pavlovoj bolesti ili Obraćeničkom sindromu Većina obraćenika staro, odbačeno mišljenje, čak i kad nikome zla nije nanelo, ne smatra tek zabludom, ispravljivom pukim prihvatanjem drugog mišljenja. Ono je za njih uvek i greh. A greh valja okajati, greh se ispašta. Ispaštanje se, međutim, ne izvodi uvek samokažnjavanjem, samomučenjem. Praktikuje se zlostavljanje drugih. U istorijskoj projekciji pokajanja preobraćenika …

Pročitajte Još »

Partija

Пре рата, у рату, Партија је била елитистичка, карбонарска организација, уједињена, према властитом мишљењу, прогресивним циљем чије је остваривање, наводно, помагала сама природа историје, њена „дијалектичка нужност“, конспиративном техником и тираноидном дисциплином ратно-калуђерског Реда, крсташком мисијом, аскетизмом Изабраних и борбеним инстиктом Прогоњених, али, изнад свега, високом свешћу о тој изабраности, нарочитости, изузетности, што је у тако чистом виду може однеговати …

Pročitajte Još »

U politici je opasno da se zaspi

Народни посланик румуњске мањине, друг Трајан Флора, био је типичан банатски паор. Нимало различит од војвођанских сељака које сам упознао у време окупације на мајчином имању у Баваништу, ништа друкчији од оних изгубљених несрећника које ћу у време Колективизације и Откупа срести у Среској Митровици (затвору, МЗ). Ушао је у ћелију као да су га тек пред вратима пробудили, у …

Pročitajte Još »

Farawell Britain and…

Kad samo pi­sao uspo­me­ne s ro­bi­je, ob­jav­lje­ne pod na­slo­vom „Go­di­ne ­ko­je ­su ­po­je­li­ skakavci“, mučio ­sam­ se­be­ pi­tan­jem: šta­ si­ o­d ro­bi­je do­bio, šta si u tam­ni­ci naučio. Prem­da u zatvor ni­sam oti­­šao do­bro­vol­jno, već za­to ­što sam uhvaćen u po­ku­š­a­ju da na­šim na­ro­di­ma ot­mem slo­bo­du, niti sam osuđen da nešto naučim, već da nešto za­bo­ra­vim, upor­no sam se tru­dio …

Pročitajte Još »

KAKO IMA­TI IZ­BO­RE A NE IZ­GU­BI­TI IH

Za­što vla­de pa­da­ju na iz­bo­ri­ma ret­ko je kad ikom ja­sno, po­najman­je pa­lim vl­a­da­ma. Jer da je­ste, da je raz­log pred­vi­dljiv, ret­ko bi koja vla­da ikad pala. Oba­rao bi je samo inat elek­to­ra­ta kome su do­ja­di­li isti lju­di, isti go­vo­ri, ista po­li­ti­ka, čak i uspe­šna, ili strah od dik­ta­tu­re ko­joj bes­ko­načno vla­dan­je jed­ne gar­ni­tu­re po­li­tičara počinje da liči. Us­kraćivan­je po­ve­re­ren­ja ta­kvoj …

Pročitajte Još »

Nostalgični pomen srpsko britanskim odnosima

Већ сама чињеница да они постоје, да неки односи између Срба и Енглеза егзистирају, чак и да су прилично стари, треба да нас чини поносним. Бити запажен од Форин офиса није ни најмање лака ствар. Чак је и Хитлеру то пошло за руком тек када је опалио из свих топова. Из оног што сам прочитао о немачко-енглеским односима тог доба, …

Pročitajte Još »

Službeni moral

AFE­RA PON­TING, ILI ŠTA JE SLUŽBENI MO­RAL “Pisma iz tuđine“ od Borislava Pekića 2. maja 1982, u fol­kland­skom ratu, bri­tan­ska nukle­ar­na pod­mor­ni­ca „Osva­jač” po­to­pi­la je ar­gentin­sku kr­sta­ri­cu „Bel­gra­no“. Kada je uočena, plo­vila je pre­ma bri­tan­skim eks­pe­di­ci­o­nim sna­ga­ma koje su se pri­biižava­le oku­pi­ra­nom oto­ku; kad je po­to­plje­na, udal­ja­va­la se od njih. No, u oba položaja bila je iz­van zone, od bri­tan­ske …

Pročitajte Još »

Englezi, Rusi i Srbi

Време равнотеже и напретка, парадоксално, почиње једним ратом. Многи су ратови разједињавали Британију. Сетимо се битака између Брита и Англосаксонаца, па ових и Нормана; Рата Беле и Црвене руже; округлоглаваца и каваљера; лојалиста и оранжиста па чак и поводом рата са северноамеричким колонијама Енглеска подељена. Кримски је рат, између 1854. и 1856, патриотски уједињује. Почео је захтевом Руса за међународним …

Pročitajte Još »

Kakva bi danas bila Srbija da je Pekić pobedio Šešelja?

Није луд ко с лудим живот води. Луд је онај, госпо, коме лудо – годи. (Том 7, 560) Свака Историја – а то важи за породице каогод за народе и појединце – личи на тешко натоварена кола која се, успоравана кочницама, спуштају низ неку стрмину. У почетку се њени точкови споро, опрезно, пипаво котрљају. Али, како се дну примиче, споне …

Pročitajte Još »

Zlatno runo: Veliki Srbin

Не кажем ни ја да је рипнуо што је био Србин, сасвим је могућно да је рипнуо што је био луд, само, опет, ко зна није ли то у неки тамо рачуњ – иста ставка… И онјдак, шта им је то – велики Србин? Као, тај је и тај, Бог да му душу прости, био народни добротвор и ВЕЛИКИ СРБИН.  …

Pročitajte Još »

Zlatno runo: predaja gradova

Чекајте, Кир-Симеоне, шта вам је супруга одговорила на пребацивање да нема призрења спрам големости магновенија? Зар је одговорила? Наравно да јесте. Зацели не би остала жива да није. Пребацила вам је да је, по њој, грђа срамота у тобожњем солидаритету с народом, према коме се стварно ништа не осећа, тражити пардоне за своју наследну шкртост. Isos, може бити. Умела се …

Pročitajte Još »

Tvrđava, Meša Selimović

Ах, онај! Па шта ћу с њим у овој тарапани, ако бога знаш! Видиш колики је свијет. Ко све није био! И кадија, и муселим, и муфтија и дефтердар. Све сам их оставио да сједе заједно. А знам, мрзе се и гризу као бијесне кучке. Баш да видим шта ће бити, кажем сам себи. А они сједе на сећији, један …

Pročitajte Još »

Majstor Žika i austrijski kapital

Мајстор Жика се – рећи ће – са своја три метра платна дневно свакојако није могао носити с тонама царински повлашћеног аустријског текстила. На тај начин је швапски монопол умртвио нашу привреду. У пеленама нам удавио индустрију, обогаљио занатске еснафе, заробио спољну трговину, а што је најопасније – отежавањем сваке домаће иницијативе – демобилисао чаршијски пословни дух. Аустрија је најмање …

Pročitajte Još »

Trbuh uz Austriju, srce Rusima, mozak na otavu, a koža na doboš

Између бедног стања у коме Срби егзистирају као људи и идеалног које би уживали да су коњи, нема, синко, никакве паметне будућности. Кентаурско стање компромиса, равнотежа смерова и сила, половичност облика, панметронаристонска прагма још никог усрећила није. Трбух уз Аустрију, срце Русима, мозак на отаву, а кожа на добош. И да ли сам ја ишта срећнији што нисам регуларно рођен …

Pročitajte Još »

Poraz pobednika: citat iz Zlatnog Runa

Ako ti Crni kolevku ne razbije, grob će ti svakako rasturiti. Ne možeš ga mimoići. A nekako je tako naopako svedeno da ti deca ne izumiru dok si mlad i kadar dok ih nadoknjadiš, nego kad si ustajao i rabatanj. Isprazne ko boltadzijski rafovima u trgovačka blokada. Sva ti reserva semenja istekla. Moz da sejes još jedino jed i pljuvačka . …

Pročitajte Još »

Početak 1941 godine u Beogradu

БЕОГРАЂАНИ СУ ПО ОБИЧАЈУ ВЕСЕЛО ДОЧЕКАЛИ НОВУ ГОДИНУ. У нади и жељи да Нова Година 1941 буде носилац нових стремљења, бољих нада, Београђани су, понесени вољом да што пре дође тренутак опроштаја са старом годином, једва дочекали поноћ. У свим кафанама, посмртни марш је био сведок да је стара 1940 година сахрањена. Никада посмртни марш није одушевљеније био дочекан. Последњи …

Pročitajte Još »

Meša Selimović o bosancima

Једном ми је показао богаља Џемаила, кога су дјеца вукла у колицима, а избатргавао се у своју терзијску радњу на два штапа, вукући сакате осушене ноге. Док је сједио, изненађивао је свакога љепотом и снагом, мушким лицем, срдачношћу осмијеха, широким раменима, јаким рукама, стасом као у пехливана. Али чим би устао, сва би се та љепота порушила, а према колицима …

Pročitajte Još »

Andrić: Zlostavljanje

Али четкар је, ето, у последње време почео и од тих часова да јој узима понешто за себе. Јер његова страст да својој жени прича и пред њом глуми, све је више расла, а часови после вечере више му нису били довољни. Све се чешће дешавало да газда Андрија, одушевљен и узбуђен сопственим причањем, продужи да говори још и код …

Pročitajte Još »

Andrić o Musoliniju

Ко је у новембру 1921, за фашистичког конгреса у Риму, видио њихове поворке како, у црним кошуљама са мртвачким главама, разбарушене косе и парадна корака, пролазе мирним римским улицама, тај је у њима могао да чита порекло и пут фашизма. Изузимајући по којег одушевљена и брадата професора и газдинске синове, и студенте с наочарима, све су то била брутална, неинтелигентна …

Pročitajte Još »