Ekonomska istorija

Државно добро и економија у Топчидеру

Овај завод установљен је 1851. године и у почетку била је овде и земљоделна школа. Главни је задатак топчидерске економије, да послужи као угледно економско добро за рационално обрађивање земље, производњу благороднога воћа и гајење бољих сојева домаће стоке. Топчидерска домена има 784,93 хектара земље, од које је под њивама и баштама 102,93 хектара, под ливадама и пашњацима 120 хектара, …

Pročitajte Još »

Светска производња вина у 2020. и поређење са 1889.

Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да …

Pročitajte Još »

Државни сточарски завод у Добричеву

Овај завод основан је 1852 године, а био је најпре у Ћуприји; 1859 године премести се у Пожаревац, за тим 15. децембра 1860 године премештен је у Љубичево; а од 1. јануара 1902 године он је у Добричеву, које лежи на југоисточној страни вароши Ћуприје и од вароши је удаљено 3,5 километара. Главни завод има своја три одељка. Први у …

Pročitajte Još »

Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину. Подаци од ван-европских земаља укључују само САД. У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика …

Pročitajte Još »

Популарни мајмун је и даље главна личност у причама локалног становништва

https://www.chinadaily.com.cn/a/202307/24/WS64bdb234a31035260b81800e.html Јунански мајмун с прњавим носом по имену Баилиан, или Бело лице, био је суперзвезда у оквиру своје групе у селу Ксианггукинг, Дечен, тибетанска аутономна префектура, провинција Јунан. Локални људи имају много лепих анегдота о њему које причају изнова и изнова.Примат је живео 30 година, што је скоро еквивалентно 90 људских година. Међутим, у октобру 2022. је Бејлијан пронађен мртав у дивљини. …

Pročitajte Još »

Удели Кине и Г7 у светској економији и доприноси њеном расту, 1990-2023

Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњин изјавила је да: је у садашњој фази Кина „мотор број један светске економије“, да више доприноси светском расту него све чланице Г7 заједно (линк). Ова изјава је заслужила да се изврши провера у ММФ-овој бази података World Economic Outlook database. Једно поларни свет настао је распадом Совјетског савеза почетком 90-тих година прошлог века …

Pročitajte Još »

Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 3: индустријска производња

Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања. Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100). Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Економске реформе и „реформе“: Кина и Србија

Пре 42 године Кина је кренула путем економских реформи (линк). Одабране слике Кине некада и сада можете видети у тексту ББЦ-а (линк). Мени су те 1978. родитељи купили кућу и вратили стан код три солитера (поред Јагодинске пиваре), вођени поштењем и паролом „имаш кућу  – врати стан“. Већина становника садашње Србије и бивше Југославије била је тада омамљена општом похлепом …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina Srbije u vreme vladavine Aleksandra Obrenovića

Александар Обреновић је владао Србијом десет година и у том периоду је десет пута мењао владу и три пута устав линк. Да ли је срамота тим временом утицала да се овај период „гура под тепих“, па се потенцирају славне победе српске војске 1914. и 1918, а оно шта је народ од својих власти подносио потискује? Можда је народ и добро …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Poređenje ekonomske razvijenosti Srbije i Nemačke: 1850-2019

Одувек ме је чудило како су могли становници Србије 20 година након Другог светског рата да иду у Немачку на „привремени“ рад, а када се узме у обзир шта су им Немци у рату радили. Четврт милиона Срба заробљених у Априлском рату одведено је у Немачку у ратно заробљеништво, а и у току рата су одводили похватане радно способне сељаке, …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Pekar, lekar, apotekar 1900, drugi put

Некада давно, када сам био мали, желео сам да постанем мечкар. Ваљда ми се свиђала та индустрија забаве (entertaiment industry) и маштао сам како ће и око мене и моје мечке деца да трче знатижељна, уплашена и радосна, а да ћу ја бити главни јер водим мечку. 1900. је у Србији било 24 мечкара који су издржавали 113 стомака, а …

Pročitajte Još »

Srbi su bili najveći stočari na svetu!

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1870/pdf/G187011001.pdf У Државопису Србије, свеска 4, обрађен је попис кућевне стоке у Србији из 1866. Србија је тада била напреднија него данас, јер је спадала у групу од двадесетак земаља које су уопште имале државну статистику, а све да би се њено људство и стока и остала економија што више и брже развијале и множиле. У Србији је још увек …

Pročitajte Još »

Indeksi BDP-a, zaposlenosti i produktivnosti: 1955-2017

БДП Србије је, у односу на 1989, у 2017 био мањи за 20%, број запослених за 13%, а продуктивност рада за 8%. У међувремену је светски БДП повећан за 112%, а значајно су повећани и број запослених (укључивање Кине и Источне Европе у међународну поделу рада) и продуктивност рада. Период од 2000. до 2008. упоредив је са седамдесетим годинама прошлог …

Pročitajte Još »

STANDARD U SRBIJI 1980 I 2017 GODINE

Povoda za ovu analizu ima više. Još uvek aktuelan tekst o Iluziji ili stvarnosti boljeg života u SFRJ do 1990 godine i uporednje za 2016 je od strane administratora ponovo aktuelizovan nedavno. Ovoga puta fokus analize je Srbija i to prema nekoliko esencijlano važnih kriterijuma. Za predmet upoređenja je izabrana 1980 godina iz više razloga: godina pre sprovodjenja rigoroznih mera …

Pročitajte Još »

Majstor Žika i austrijski kapital

Мајстор Жика се – рећи ће – са своја три метра платна дневно свакојако није могао носити с тонама царински повлашћеног аустријског текстила. На тај начин је швапски монопол умртвио нашу привреду. У пеленама нам удавио индустрију, обогаљио занатске еснафе, заробио спољну трговину, а што је најопасније – отежавањем сваке домаће иницијативе – демобилисао чаршијски пословни дух. Аустрија је најмање …

Pročitajte Još »

Ministri finansija su često bili na važnim pozicijama u jakim novčanim zavodima

Што је фаворизовало одређене банке и њихове комитенте у добијању послова од стране државе или повлашћеног положаја у банкарском систему. Милан Стојадиновић је био директор Српско-енглеске банке, Богдан Марковић управник Државне хипотекарне банке и председник управног одбора Привилеговане аграрне банке, Милорад Ђорђевић вицегувернер Народне банке, Станко Шврљуга генерални директор Хрватске есконтне банке, Војин Ђуричић директор Државне хипотекарне банке, док је …

Pročitajte Još »

Spoljna trgovina kraljevine Jugoslavije pred Drugi svetski rat

Током 1935 британски политички кругови нису показали већу активност на спречавању немачког привредног продора на Југоисток, рачунајући да ће позиције у тој интересној сфери умањити евентуални притисак Немачке за повратак колонија. Међутим 1936 јављају се страховања због енормног повећања обима спољнотрговинског промета са балканским земљама. Током исте године Британија је склопила нове трговинске уговоре са балканским земљама и повећала своје …

Pročitajte Još »

Nekada davno, kada su Srbi bili niskoga rasta i velikog junaštva

Пре Првог светског рата Србија је имала моћну државу. Њена моћ проистицала је из богатства информација које је држава прикупљала о свом становништву (привреди…) и о државама у окружењу. Квалитет информација био је неупоредиво бољи од данашњег, а статистичка обрада података је била напреднија него данас. Вероватно је такво стање било последица чињенице да нису постојали рачунари и друге напредне …

Pročitajte Još »

Kađenica i/ili Turčinovac?

Када је народ неписмен, препуштен сам себи у борби за опстанак, и такво стање потраје деценијама, народна предања крену да мешају удаљену прошлост са свеже запамћеним догађајима. На основу дисертације пок. Радмиле Тричковић може се доћи до закључка да Велике сеобе и није било, већ да се радило о страшном геноциду над тадашњим Србима у Србији, а да је друга …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika Stjepana Radića i intervencija Narodne Banke

http://www.krajinaforce.com/dokumenti/Jovan_Ducic_Verujem_u_Boga_i_srpstvo.pdf   У борби против Устава, управо против Београда, Радић је, како смо раније споменули, био занемарио сваку бригу о свом сељаштву, и водио борбу као каква буржоаска странка, чак странка велике буржоазије. За разлику од његовог пријатеља др Корошца, он је углавном уживао у своме вербализму. Економски програм странке Радићеве, био је – не може бити гори. Финансијски, тако …

Pročitajte Još »

Izveštaj načelnika…od 2.11.1941. o potrebi utvrđivanja granične linije između Srbije i Crne Gore i Albanije

Као прилог доставља се карта 1:200.000 са уцртавањем протезања привремене граничне линије између Србије и црногорско-албанске територије Гранична линија је била уговорена крајем априла (почетком маја) између немачке команде 2 армије и команде краљевске италијанске 2 армије. Она није обиђена на земљишту и трасирана. На основу горњег наређења гранична линија има се још једном преиспитати споразумно са: Начелником управног штаба; …

Pročitajte Još »

Privatizacija javnih preduzeća: lekcija iz istorije

http://www.znaci.net/00001/4_12_1_2.pdf BR.91 ZAHTEV VOJNOPRIVREDNOG ŠTABA JUGOISTOKA OD 26. JUNA 1941 KOMANDNOM ŠTABU VOJNOUPRAVNOG KOMANDANTA U SRBIJI ZA OBEZBEĐENJE FABRIKA NA TERITORIJI SRBIJE KOJE SU POTREBNE ORUŽANIM SNAGAMA Предмет: Надзор над погонима важним за рат Умољава се да се обезбеди надзор над следећим погонима важним за рат: Фабрика мотора у Раковици, код Београда, Патријарха Димитрија бр. 7, телефон 56-301-4, која производи …

Pročitajte Još »

Sava Vladislavić 1

Јован Дучић је отргао из историјског заборава важну историјску личност Саву Владиславића који је много тога учинио за Русију, а све време је помагао и Србе у Херцеговини. Његов највећи успех представља разграничавање Русије и Кине пре скоро 300 година, захваљујући коме скоро 150 година није било пограничних ратова ове две силе. Оставио је и своја опажања о Кинезима уз …

Pročitajte Još »

Putovanje Starim Vlahom za 24.000 dinara

Путовање је заправо требало да буде Старом Србијом, где би након Пријепоља прошао кроз Пљевља, Дробњаке и Никшић до Требиња, али се са порастом трошкова за путовање долази до сазнања да је заправо летовање у Грчкој најјефтинији вид одмора. Овако 1.000 километара у путовању, са три ноћења, у Студеници, Милешеви и Андрићграду кошта двоје одраслих са једним дететом (друго је …

Pročitajte Još »

Mađari i Sloveni

Др. Душан Ј. Поповић „Срби у Војводини“, први део, стр. 48-49. Друштвена организација Мађарске била је изразито аристократска. Мађарска властела убрајала се међу најимућнију и најрепрезентативнију у Европи, а друштвена организација била је једна од најкрућих. Мало је друштава у којима је било у тој мери све нормирано – како се с ким има разговарати, како на питање одговарати, како …

Pročitajte Još »

1690 i 1740: Seobe ili genocid?

Радмила Тричковић „Београдски пашалук 1683-1739“ Службени Гласник Кара Мустафа-пашин поход на Беч изазвао је такво одметање хришћанског становништва на Балкану, да је још пре покрета ордије у пореским списковима отписивана читава трећина ове врсте поданика. Немоћан да одговори на преголемим ратним обавезама, народ је, по већ устаљеном обичају, одлазио у збег. Известан број се затим смиривао на читлуку новог господара, …

Pročitajte Još »

Kolonizacija : Hajdučija; ili Državna intervencija : Siva ekonomija

Порта је одлучила да се у паланке на друму између Београда и Ниша: Хасан-пашину Паланку, Баточину, Јагодину, Ражањ (Киналиоглу) и Алексинац доведе и насели укупно 750 кућа Арнаута, у свако место по 150 породица. Да би их задржала у новим местима, Порта је у јесен 1696 наредила да се свакој насељеничкој породици додели државна помоћ у износу од пет гроша. …

Pročitajte Još »

Geopolitika 1941 i 2015

Јован Дучић, Дипломатски списи, Удружење Требињаца „Јован Дучић“ у Београду, 2015 Мадрид 18.6.1941 Стр.пов.бр. 134/41 Један шпански генерал о данашњем рату сила Осовине против Енглеске Господине Министре, Имао сам разговор с једним генералом из најближе околине генералисима Франка, који заузима једно од најважнијих места. Он ми каже ове врло интересантне мисли о стању у данашњем рату сила Осовине против Енглеске: …

Pročitajte Još »

Koreni ustaške mržnje i katolička crkva: 2 citata

Jovan Dučić: Aneksija BiH i srpsko pitanje, Udruženje Trebinjaca u Beogradu Jovan Dučić, Beograd 2014, str 80-81 i 85-86. Оно што је, међутим, остало као некакав leit motif  политике ове владе, чак до краја периода окупације, била је нечовечна нетрпељивост, изражена наспрам домаћих службеника, који никад нису били примљени у јавне службе, а изузетак је учињен за неког малог чиновника …

Pročitajte Još »

Hajduk Veljkovo gostoprimstvo: Boj na Vrbovcu

Док су се устаници за ово време спремали за даље ратовање, ставивши се у одбрамбено стање, Турци под предвођењем Ћор-Солимана, ајана Зајечарског, стану се опет прикупљати у селу Бојници, у видинској нахији, и после неког времена, крену се у маси неколико хиљада њих пут села Врбовца. Вељко са осталим поглавицама налазио се тада у Ласову, кад му стиже један мах …

Pročitajte Još »

Naseljavanje Srbije i krčenje šuma

Шуме у Србији, по својој давнини и густини, припадају најбогатијима у Европи. Још пре једног столећа земља је била управо једна велика шума. У последњим десетинама је знатно проређена. Док је шума за турских времена била заштита сељачком становништву, сад јој је објављен прави рат. Огромне површине су преобраћене крчењем у њиве. Али и преостале шуме се на све могућне …

Pročitajte Još »

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU. Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, …

Pročitajte Još »

Neke crtice iz „vaspitanja“ dece

Са модерним правима деце упознао сам се, делимично, када сам био у САД-у 1997 и 1998 године. Посматрао сам уплашене родитеље који су све допуштали деци, а да она не би искористила неки од механизама правне заштите које им је држава/друштво омогућило. Нису се дала деца умолити да дођу за сто у време оброка, нити удаљити од ТВ-а или компјутерских …

Pročitajte Još »

Staro Užice

Љубомир Стојановић „Старо Ужице“. Објављено у Гласнику Географског друштва, 7-8, Београд 1922. Такво је од прилике било старо Ужице. Њега више нема ни по животу, ни по раду, ни по становништву. Занате је потисла фабричка роба; због умањења стоке нема више извоза вуне и кожа; после окупације Босне затворена је граница за ракију; после концентрисања сточне трговине у Пешти затворена …

Pročitajte Još »

Ekonomski položaj žene u (porodičnoj) zadruzi

Др. Александар Петровић „Бањане, социјално-здравствене и хигијенске прилике“, Београд 1932, репринт Службени Гласник и Сану „Ваљевска Тамнава“, Корени књига 14, стр. Економски положај жене у Бањанима мало је сложенији, но што би се у први мах могло претпоставити. Потребе једне сељачке жене, као у опште потребе сваког другог члана породице, двојаке су: једно су потребе опште и заједничке за све …

Pročitajte Još »

Ljubavne imigracije u Srbiju

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Стр. 754. Досељеници из Аустрије:8. Љубавне авантуре 29 јануара 1822 пише из Смедерева Петар Вулићевић Кнезу Милошу како су око Божићних Поклада „из Цесарије два човека овде прошли с невенчаним младама и овде се код проте венчали“. Међутим, сад …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Rečnik srpske tranzicije

Iz štampe je izašla knjiga g. Branislava Krivokapića „Rečnik srpske tranzicije“, izdavač je Albatros plus, a biće u prodaji na sajmu knjiga u Beogradu. Prilažemo uvodni tekst koji bi mogao da zainteresuje misleća bića u Srbiji da izdvoje 500 dinara za ovu knjigu. Kako da živimo kao ljudi?   Najlakše je citirati Andrića. Na primer onu o vremenu „kad pametni …

Pročitajte Još »

Srpski i Pruski papučari

Кнегиња ме је питала, да ли сам био на многим свадбама. Свега сам три свадбе превела, рече ми; моју, још једну и данашњу; то је доиста мало за жену мога доба, али се тако десило. А какви су ваши обичаји? – Ја сам јој причао о нашим свечаностима, и како дан венчања мало даје повода за то, причао сам јој …

Pročitajte Još »

Svinje – osnov srpske nezavisnosti i blagostanja

Кад се погледа здање у коме је државна благајна, казначејство, онда се лако долази и на питање о новчаним приликама земаљске управе. Књаз је штедњом саставио благо од 10 милиона гроша (милион талира), отприлике. – Како је то могао један утучени народ, из сопствених средстава, без икакве новчане помоћи са стране, водити ратове од 1804. до 1812. и још доћи …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

Cerski marš mladih

У недељу 17.8.2014 водио сам мајку, брата и сина у обилазак Поцерине а са циљем да обиђемо пет тачака: (1) цркву у Шапцу; (2) манастир Чокешина; (3) манастир Петковица; (4) спомен костурницу у Текеришу; и (5) споменик и музеј боју на Мишару. Цркву у Шапцу смо посетили услед нечије информације да су у њој уписана имена свих погинулих у Церској …

Pročitajte Još »

Okupacija, disciplina i (medijska) manipulacija

http://www.arhivja.autentik.net/images/okupacija_jagodine.pdf Сав друштвени живот у граду свео се на кафане, биоскоп и цркву. Најпопуларније јагодинске кафане биле су: „Македонија”, „Српски краљ” и „Шарена кафана”. Редовно су посећиване (мада је то било строго забрањивано, нарочито у време трајања полицијског часа) и у њима су размењиване информације са фронтова, склапали су се послови, али и пијанчило (проблем је била музика јер су најбољи …

Pročitajte Još »

Ciganski Harač

Да су Срби „мењали веру за вечеру“, да су веру мењали за џак брашна то је познато. Познато је да је хиљаде Срба у Хрватској покршено током и након грађанског рата у тој европској, младој и перспективној држави. Да су Срби милионски увећали суседне народе, познато је. Мислим да је мање познато да су се догађале и асимилације и покрштавања …

Pročitajte Još »

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини). Аутор: Драгослав Дедић „Куга у Јагодини 1837 године“ Историјски архив Јагодина Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Žalba na bivšeg muža i presudu turskih vlasti

Милица из Јагодине–Милошу Обреновићу     -жалба на бившег мужа и пресуду турских власти   Исуанција 1. Предајемо вама тужбу Гдару и вашемо високоблародију и десницу вашу љубим ко и отцу моме рођеном чрез мене поменуте исте жене Милице која је сада  к вама доходим са овим моим писмом и братом тим моим за које је им била за истог …

Pročitajte Još »

Neke karakteristične narodne osobine ovoga (Beličkog) kraja

Народ овога краја има многе карактеристичне особине Срба Шумадинаца, али има и особина којима се приближава становништву Левча, Темнића и Ресаве. Од добрих особина главне су ове: народ је штедљив, чак и до претераности; радо се угледа на друге, па тако прима и оно што је добро; кад је потребно, може да буде храбар, па и јуначан; воли своју отаџбину; …

Pročitajte Još »

Слабљење Oсманског Царства

Почеци кризе   Врхунац свога територијалног развоја достигло је Османско Царство после смрти Сулејмана Законодавца (1566), када су заузети Кипар, Тунис, Јемен и делови Арабије. Тада се оно протезало 7.000км са истока на запад и 5.000км са југа на север, а запремало површину од 8 милиона км2. Толико пространство имало је царство с незнатним изменама све до краја 17. века, …

Pročitajte Još »

Srbija u 1905 i u 2013 godini: Kupovna moć radničke i činovničke zarade

Некада давно Србија је била сељачка земља. Од оних који раде чак је 66,2% било у земљорадњи и у осталим гранама првобитне производње и међу земљама за поређење, а било их је мало независних попут Србије, само је Угарска имала већи удео (68,6%) ове категорије становништва (вероватно због Хрватске, Војводине и БиХ) Али, Угарска није била независна, као ни њени делови. …

Pročitajte Još »

Nekada, kada je Srbija imala najbrži rast broja stanovnika u Evropi (nakon Rumunije)

Podaci u tabeli sa puno uporedivih podataka preuzeti su iz Statističkog godišnjaka Kraljevine Srbije za 1907-1908 godinu, a iz njegovog međunarodnog pregleda. Najveći broj stanovnika tada, kao i danas, imala je Kina, 426 miliona, pa je uz Britansku Indiju (294 miliona) imala više od polovine od ukupnog broja stanovnika na planeti. Srbija je imala prosečan godišnji porast broja stanovnika od …

Pročitajte Još »

Robna razmena Srbije od 1864.do 1911. godine i najvažniji proizvodi u robnoj razmeni u 1911. godini

Nekada davno, kada je Srbija plaćala danak Turskoj, kada je priznata kao nezavisna država, i kada se proglasila kraljevinom, kao i kada se spremala za novi oslobodilački rat protiv Turske, ona je bila siromašna seljačka zemlja. Ali i takva siromašna bila je zemlja slobodnih seljaka još od Prvog Srpskog ustanka 1804. godine, kada je relativno mali broj seljaka u Evropi …

Pročitajte Još »

Trgovinski partneri Kraljevine Srbije u 1910. i 1911. godini

И пре него што је постала независна и краљевина Србија је имала готово у свакој години суфицит у спољној трговини: имала је већи извоз пољопривредних производа у односу на потребе за индустријским производима. Година 1911. је била последња година без рата пре формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Већ у 1912. години догодио се Први, а у 1913. години Други …

Pročitajte Još »

Predgovor Statističkom godišnjaku Kraljevine Srbije za 1902. godinu

Пре десет година, на Ваведење 1895 године, изашла је прва књига Статистичког Годишњака. У њој су били податци пописа становништва од 1890 године; остала садржина односила се на 1893 годину а ради поређења унесени су податци и из ранијих година. У податцима било је доста празнина, а у предговору напоменуто је откуда то долази. Недовољан број сталног особља и мали …

Pročitajte Još »

BJR 1981-2012: Prosečne zarade, broj zaposlenih i fond zarada

Podaci koji su priloženi sadrže niz nedostataka u pogledu obuhvata, metodologija i slično, te pre mogu da posluže radi upoređivanja redova veličina, nego da budu egzaktni pokazatelji promena u vremenu. Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev …

Pročitajte Još »

Srpske finansije i spoljni dug od sticanja nezavisnosti do Prvog svetskog rata

“U 1894, Vukašin Petrović, novi ministar finansija objavio je da Srbija nije sposobna da nastavi redovnu otplatu duga pod originalno ugovorenim uslovima. Otplata spoljnog duga dostigla je 37,2% ukupnih vladinih prihoda u 1893. To je bio primer otvorenog bankrotstva države, sličan onom Otoomanske imperije iz 1876 i Grčke 1893”. Započeli su pregovori o refinansiranju dugova I njihovom objedinjavanju po nižim …

Pročitajte Još »

Edward Bellamy – serija-zaboravljeni ekonomisti?

Veran svojim obećanjima sebi, pre  mesec dana, sam za moju unuku Andreu započeo prevođenje jedna od meni omiljenih knjiga „Equality.“ Sve je počelo 2009 godine na jednoj platfomi za  u Nemačkoj /Slazbergen i preko praćenja 13th International Congress of Basic Income Earth Network BIEN, održanog u Sao Paolo, Brazil pod pokroviteljstvom Universidade de Sao Paolo, 30j juna, 1-2 jula, sa …

Pročitajte Još »

Finansijska pozicija države VI 2012

U junu je neto pozicija države u domaćem finansijskom sektoru pogoršana za 33,7 milijardi dinara. U odnosu na jun prošle godine pogoršanje je iznosilo 110,7 milijardi, a u odnosu na jun 2008. godine 274,6 milijardi dinara. Neto dug države na kraju juna iznosio je 142,5 milijardi dinara, pri čemu su neto potraživanja od NBS iznosila 98,7 milijardi, a neto dug …

Pročitajte Još »

Razvitak feudalne klase u Bosni u 16. veku, drugi deo

Ферхад Дасисалић је потомак старе феудалне породице Десисалића. Његов предак Вук Десисалић спомиње се 1435. године као човек Стјепана Вукчића. Иван Десисалић јавља се 1472. године као властелин херцега Влатка. Међу дворјане Влаткове спадао је и Гргур Десисалић, који је крајем 1475. године побегао Турцима и добио у Херцеговачком санџаку тимар. Тај Гргур је, по свему изгледа, исто лица са …

Pročitajte Još »

Razvitak feudalne klase u Bosni u 16. veku, prvi deo

У првој четвртини 16. века укупна сума феудалних прихода у Босанском санџаку повећала се у односу на ону крајем 15. века за око 700.000 акчи. То повећање изражено је у повећању прихода царских и санџакбегових хасова, као и тврђавских тимара. Приходи зеамета и тимара остали су углавном у висини оних из ранијих времена. Трајне борбе у Босни у првој четвртини …

Pročitajte Još »

БиХ: Сељаштво и сеоска привреда у 15. веку

Првих година оснивања Босанског санџака било је доста разорених и опустелих села. Више него свако десето село било је без становништва. Нарочито је број пустих села био велики у нахијама Ускопљу, Мостару, Лашви и области Ковачевића. Иако је учвршћењем турске власти и у Босни већина пустих села поново насељена и обнављена, трагови тог ранијег стања опажају се до преткрај 15. …

Pročitajte Još »

BIH: Gradovi i gradska privreda u 15. veku

Када су Турци основали Босански санџак, у оквиру тога санџака нашао се приличан број средњевековних тргова. Тај се број повећао заузимањем знатног дела Херцегове земље. Ти бројни тргови Босанског санџака разликовали су се међусобно и по величини, и по привредној важности, и по начину постанка, као и по могућностима за даљи развитак. Турци су још од почетка поклањали трговима велику …

Pročitajte Još »

Положај и улога Српске цркве, 2

Обнављање Пећке патријаршије (1557) и њена улога после обнављања   Чињеница да је српски народ одиграо значајну улогу приликом турских освајања у јужној Угарској допринела је обнављању Пећке патријаршије. Улога српског народа у турским освајањима нарочито је постала очигледна приликом освајања Баната 1551-52 године. Да би задовољио српски народ, султан је издао одобрељњ за обнављање Пећке патријаршије 1557. године. Лични …

Pročitajte Još »

Положај и улога Српске цркве, 1

Положај српске цркве у 15. и на почетку 16. века   Српска црква се одржала и под турском влашћу. После пада Смедерева (1459), за време патријарха Арсенија 2. (1457-63), Турци су признали Пећку патријаршију и наметнули јој данак. После Арсенија другог помиње се 1508 и 1509. године архиепископ Јован који „држи престо св. Саве“. Босански фратри, по документима из манастира …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 8. deo

Градови и занатство Приликом турских освајања градови у Србији – као и другде – у приличној мери су страдали. Много је зависило од тога како се који град предао. Према опису Константина Јаничара Ново Брдо је јако страдало приликом заузимања. Један део становника су Турци одвели већ приликом заузећа, а неке су одвели нешто касније (1467). Из Новог Брда су …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 7. deo

Територијализација кнежина у северној Србији средином 16. века Пуни прелаз насељених влаха на земљорадњу условио је образовање кнежина као територијалних организација. Како се турска управна власт завршавала у нахији, морала се јавити локална самоуправа народа, чија организација по карактеру морала бити сеоска самоуправа одоздо а феудална организација одозго. У Србији – као и у неким другим нашим земљама – образовање …

Pročitajte Još »

Turski feudalni posedi u Srbiji, 6. deo

Укидање изузетног положаја влаха и рaје у Смедеревском санџаку 1536. године Насељавање влаха и прелазак њихов на земљорадњу није само појава у северној Србији у 15. веку и првој половини 16. века, него и у другим земљама под турском влашћу у то време. Али, нигде, осим у крајевима где је сточарство владало или преовладавало, у ово време, пре турског продирања …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 5.део

Насељавање влаха (сточара) у Србију и прве кнежине Већ приликом заузимања Деспотовине долазило је до већег пустошења у Србији. Али после пада Смедерева, нарочито за владе Матије Корвина, провале угарске војске нанеле су још веће штете. Око 1476 године било је у Смедервском санџаку много опустелих места, јер је раја била пребегла било у Угарску било у унутрашњост. На Дунаву …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 4.део

Крајина (серхат) у северној Србији У време заузимања Деспотовине и касније Турци су ради одбране граница многе војничке дужности поверили домаћем становништву. После заузимања Деспотовине читав низ већих и мањих места на Дунаву уживао је разне повластице за граничарску службу. Када су после заузимања Деспотовине почеле провале угарске војске у другој половини 15. века, тај одбрамбени појас је био од …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 3.део

Војнуци и дербенџије У Србији је било у свим санџацима у другој половина 15. века и у првој половини 16. века много војнука. Иако је пореклом војнучки ред влашко-сточарски, ипак је у нашим земљама у војнучки ред ушао добар део ситних баштиника. За неке војнуке, иако ретко, стоји означено да су „бивше спахије“. У Србији у ово време војнуци нису …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 2.део

Хришћани спахије у Србији У свима нашим земљама под турском влашћу било је у 15 в. и касније не само исламизираних домаћих феудалаца, него и хришћана феудалаца, турских спахија, а и неких других остатака ранијег феудализма. Исто тако је било хришћана спахија и у Србији, па се чак у Србији домаћи феудализам очувао дуже него у другим нашим крајевима под …

Pročitajte Još »

Tursko osvajanje BiH, 1

Завођење турске власти   Турски упади у Босну започели су деведесетих године 14. века и трајали су до коначног заузимања Босанског краљевства. Носилац тих акција било је Скопско крајиште, којим су управљали Исхак-бег и затим његов син Иса-бег. Из једног пописа Иса-бегова крајишта из 1455. године види се да се у турским рукама налази тврђава Ходидјед са ужом околином данаљњег …

Pročitajte Još »

Турски феудални поседи у Србији, 1.део

Као у свима земљама под турском влашћу тако је и у Србији било добара и прихода који су припадали царском хасу. Пре свега, то су били рудници, Ново Брдо и Сребреница, највећи рудници Деспотовине, као и Јањево, Трепча, Заплана, Рудник, Железник, Кучајна и сви други на територији Србије. Године 1525 приход од рудника Ново Брдо износио је 319.460 акчи, а …

Pročitajte Još »

Србија под Аустријом 1718-1739.

Када се дође у зреле године много је мање могућности за маштање о томе каква ће бити будућност у односу на тражење одговора у прошлости зашто нам је садашњост таква каква јесте. По оцу, потичем из Призрена. Са Арсенијем Чарнојевићем преци су, призренске занатлије, пребегли у Војводину 1689. године. У Србију су се вратили након Карађорђевог устанка. По мајци, потичем …

Pročitajte Još »