Home » Ekonomska istorija, Ekonomske teorije » Edward Bellamy – serija-zaboravljeni ekonomisti?

Edward Bellamy – serija-zaboravljeni ekonomisti?

Veran svojim obećanjima sebi, pre  mesec dana, sam za moju unuku Andreu započeo prevođenje jedna od meni omiljenih knjiga “Equality.”
Sve je počelo 2009 godine na jednoj platfomi za  u Nemačkoj /Slazbergen i preko praćenja 13th International Congress of Basic Income Earth Network BIEN, održanog u Sao Paolo, Brazil pod pokroviteljstvom Universidade de Sao Paolo, 30j juna, 1-2 jula, sa kongresnom temom

Basic Income-an Instrument for Justice and Peace

o čemu će biti reči u nekom budućem postu.

Da se vratim na temu Edward Bellamy.

Kada mi je prijatelj, politički aktivista, na spomenutoj Platformi “Herstel Rechtsorde” u Nemačkoj poklonio holandski prevod novele “Equality”  izdate 1946 godine, godinu dana pre mog rođenja, a za moj 62., bio sam prijatno iznenađen. Posle dan dva sam knjigu uzeo u ruke i pročitao u jednom dahu. O viziji koju Edwar Bellamy iznosi u ovoj noveli kasnije, prvo nekoliko podataka o samom autoru.

Edward Bellamy je potomak (sin) Rufus King Bellamy-a,  Baptiste  i nosioca titule D.D. Divinitatis Doctor, titula koja u UK tradicionalno predstavlja najviši doktorat univerziteta (usualy confered upon a religious scholar of standing and distinction), dok u USofA se obično daje kao počasna titula.

Edward Bellamy
(March 26, 1850 – May 22, 1898) je dakle rođen u u dobro situiranoj porodici, boravio je u godinu dana u Evropi naročito u Nemačkoj. Umro je mlad od tuberkuloze.

Literarna karijera

O ovome ima dovoljno da se nađe na Internetu i u kontemporanim Enciklopedijama, pa koga interesuje može i da pogleda, mada ima i nekih koji znanja Interneta, inače najveće svetske(ljudske skupine znanja), iz svojih razloga ne priznaju kao relevantan izvor.

“Looking Backward, 2000-1887″
je vrlo intrigirajuća knjiga, knjiga koja se čita u jednom dahu. Literarna fantazija koja je inspirisala legione širom planete a osobito u bogatom delu sveta prvo u Americi posle i u Evropi.
Koliki je impakt ove knjige, pokazuje i činjenica, da je knjiga kao best-seller postigla prodaju 200.000 primeraka tokom  prve godine, dok je do kraja 19 veka bila pored “Čiča Tomine kolibe” najprodavanija knjiga u USofA. Impakt u Evropi nije bio ništa manji, a naši preci su se oduševljavali ovom knigom, diskutovali njen sadržaj u Belami Klubovima, udruženjima i Societetima, dok je politika, ne retko, bila inspirisana raznim stavovima iznetim u njoj. I dan danas po celoj Zapadnoj Evropi postoje Bellamy udruženja pa i svetska organizacija.

Koliki je bio impakt ovog autora, ekonomiste i filosofa, pokazuje i njegovo poređenje, koje piše  na omotu ove knjige, gde ga porede sa Žil Vern-om francuskim SF autorom, čije su “fantazije” danas više nego prevaziđene. Današnja nauka bi Edwarda Bellamy-a neusmnjivo svrstala u Futurologe nivou jednog od tri osnivača Futurologije Fred Polak-a(1) sa literarnim sposobnostima koje daleko prevazilaze Alvin Tofflera(2).

Novi Svetski Poredak u viziji Edwarda Bellamy-a, je sasvim nešto drugo od onoga, što se danas pod nazivom “New World Order,” promoviše kao potreba i buduće ustrojstvo ljudskog društva. Knjiga je pisana visprenim stilom dijaloga, između glavne ličnosti Julius West-a, koji hipnotiziran u podrumu svoje kuće u Bostonu biva sahranjen prilikom požara u kojem kuća potpuno izgori 1887 godine.
Prilikom iskopavanja 113 godina kasnije(2000g.), zbog gradnje svog novog laboratorijuma Julius West biva iskopan od strane doktora medicine Dr. Leete, koji ga vraća u život. U novom životu kroz dijaloge sa savremenicima u 21 veku, Julius West njima govori o stanju društva, politike, ekonomije, iz svog vremena dok oni njemu objašnjavaju kako se živi u njihovom  Novom Svetskom Poretku, baziranom na principu “Ekonomske Jednakosti” svih građana novog svetskog poretka. Nekoliko izvoda iz dijaloga pokazuju svu tragediju današnjeg stanja koje se ni za dlaku nije promenilo od stanja iz 19 veka po mnoge društvene segmente:

Ekonomska Jednakost, naslov originala “Equality” – izvodi:

Ličnosti Edith Leete i Julius West.

Edith: “Upravo si mi ispričao strašnu razliku u životnim okolnostima naroda, suprotnosti između: razbacivanja i nemaštine, ponosa i moći bogataša, poniženje i pokornost sirotinje i ceo ostatak ove užasavajuće priče.”
“Tačno” odgovorih.
“Izgleda da su ove suprotnosti bile isto toliko ogromne kao i u drugim vremenskim periodima Istorije,” konstatova Edith.
………………….
“Pa ipak,” reče Edith, “amerikanci tog vremena, prednjačili su u stavu, da se oni razlikuju od drugih i pređašnjih naroda, da su oni amerikanci slobodni i jednaki.! Sa ovom tvrdnjom se čovek sreće stalno u literaturi tog vremena. Sad si izjavio, da niti su bili slobodni a još manje jednaki u bilo kom smislu reči, već su bili isto toliko podeljeni, kao i ostatak čovečanstva, u svim ranijim periodima svog postojanja, deleći se na: bogataše i sirotinju, na gospodare i sluge. Hoćeš li mi molim te reći, šta su mislili da postignu sa svojim tvrdnjama o svojoj slobodi i jednakosti i nazivanjem sebe, slobodnim i jednakim?”

“Pretpostavljam da su mislili da su jednaki pred Zakonom.” To će reći pred sudom. I jesu li bili jednaki bogataši i siromasi pred sudom? Jesu li bili podjednako tretirani?”

“Obavezan sam da kažem, da nigde nisu bili nejednakiji nego, pred sudom. Po nazivu su bili jednaki pred zakonom, ali u stvarnosti su bili potpuno nejednaki. Pred ,je postojala veća nejednakost bogatog i siromašnog čoveka, nego  u svakom drugom pogledu. Bogati su u stvarnosti stajali iznad z, a sirotinja je bila pod zakonom.”

“U kom pogledu su onda bogataši i sirotinja bili jednaki?”
“Pa, govorili su im da imaju jednake šanse.” odgovorih.
“Šanse u čemu,” zapanji se Edith.
Pa, da poprave svoje okolnosti, da postanu bogati, da postanu gazde drugima, u borbi za bogatsvo,” rekoh.
“Ako bi to bila istina,” odgovori zapanjena Edith, onda to znači da su svi imali jednake šanse da budu nejednaki, a ne da svi budu nejednaki, a ne da su svi jednaki,” konstatova Edith.
…………..

Strana 15

“… Ali reci mi Julijuse, uzimajući u obzir da narod nije verovao da sam može da upravlja svojim privređivanjem i plodovima svoga  privređivanja koga je ovlastio za te poslove?

“Kapitaliste.”

“Pa jel’ narod izabrao kapitaliste?”

“Niko ih nije izabrao?!”

Ko ih je postavio?”

“Niko ih nije postavio.”

“Čudan sistem! Pa imajući u vidu da ih niko nije izabrao i niko nije postavio, ipak je morao postojati neko kome su odgovarali, za način na koji upotrebljavaju svoju moć, od koje je zavisilo i samo postojanje svakog člana društva,” rezignirano će Edith.

“Naprotiv, kapitalisti nisu odgovarali nikome i ničemu, ili je to morala da bude njihova savest,” odgovorih.
“Njihova savest!? Ah, sad razumem.”……..
“Ma, kao eks kapitalist, obavezan sam ………….. Kapitalisti su odbili u rukovođenju privredom i trgovinom, da streme bilo kakvom dobrom cilju. Jedino do čega im je bilo stalo bilo je da sebi prigrabe mesto gazde što većeg profita a bez brige oko stanja drugih.”………..

Edith je razmišljala nekoliko trenutaka, i onda reče:
“Tvoji savremenici su bili ili  blesavi ili sumanuti, ili postoji nešto što mi još nisi rekao. Mora postojati objašnjenje, ili najmanje naizgled nešto, makar nešto što predstavlja opravdanje, zbog čega su se ljudi odrekli ne samo svoje moći, da kontrolišu najvažnije i najvitalnije okolnosti pod kojima žive, već i da to povere klasi koja čak nije htela da pokaže ni najmanji interes po pitanju blagostanja ostalih, i pored toga što rukovodstvo ove klase nije pružalo nikakve garancije ostatku društva.”
“Oh da,” rekoh ja,  postoji objašnjenje koje zvuči veoma lepo. Bilo je to u ime individualne slobode, industrijske nezavisnosti i lične inicijative, da je gospodarenje ekonomijom prepušteno, a  onda i bespravno zadržano od strane kapitalista.”

“Zar ti zbilja misliš, da jedna uprava, koja predstavlja najneodgovorniji bezočni despotizam, može biti pravdana ili branjena u ime slobode,” zapanji se Edith.
……………..
“Sigurno, ljudima je rečeno da će svak osobno uživati veću nezavisnost i slobodu kretanja na ekonomskom polju, pod diktaturom kapitalista, nego ako bi zajednički vladali ekonomskim sistemom za svoje potrebe i blagostanje. Kapitalisti, rekli su im, će se brinuti bolje o njihovom blagostanju, mnogo bolje nego oni sami. Oni (ljudi, prim.prev.) će uživati u velikom blagostanju, većem nego što su sami u stanju da ostvare, pod najpovoljnijim uslovima zahvaljujući kapitalistima i biće im daleko bolje nego ako bi bili sami sebima poslodavci i plodove svoga rada delili među sobom.”

“Ali to je čista obmana,” uzviknu Edith, “to je čisto ismevanje onih koji su prihvatili ovu obmanu.”…………………
“Onaj ko bi ove stavove dovodio u pitanje je smatran po društvo opasnim fantastom,” zaključih.

Još nekoliko citata iz “Ekonomske jednakosti” povodom stanja u društvu 19 veka koje se bitno ne razlikuju od fanašnjeg:

“Ako hoćeš da razumeš, kako su apsolutistički kapitalisti kontrolisali vladu, moraš da shvatiš da je Predsednik, Guverneri, Gradonačelnici, član parlamenta ili nacionalnog saveta, samo privremeni služitelj naroda. Svoju poziciju, on ima od izbora do izbora i retko na duži rok. Njegov stalni, doživotni i sveokupirajući interes, je isti kao i svakog od nas, održanje golog života, koji nje zavisan od narodnih ovacija, već od privilegije i zaštite od strane kapitala. Ovo on ne sme da dovede u opasnost, zbog pokušaja jurenja sapunskih mehurova, zvanih narodna ljubav. Ove okolnosti, čak i da nema korupcije , mita i potkupljivosti, objašnjavajudovoljno, zašto su naši političari, državnici i službenici, sa nevažnim izuzetcima vazalne alatke kapitalista.”
……………..
“Razlog zbog koga nisam razumevala, takozvani demokratski sistem, iz tog vremena, je što sam stalno pokušavala da otkrijem koji udeo je u njemu imao narod, ali iz svega rečenog, proizilazi da narod  ustvari niti je učestvovao niti sudelovao u vlasti.
………………

Ovaj prevod sam kao što rekoh započeo zbog moje unuke Andre-a koja sada ima 10 godina, a do sada nisam mogao da ustanovim da li je Bellamy preveden na srpski jezik. Prevod je iz radne verzije i nije podložan copyright-u.

cerski

(1) Fred L. Polak, jedan od osnivača naučne discipline “Futurologija,” mada je sam Polak preferirao naziv “Prognostica” što je inače i naziv druge knjige njegove triologije o Futurologiji. Prva knjiga nosi naziva Budućnost je Prošlost, a treća, “Slow-Motion Man.”
(2) Alvin Toffler je publikacijom “Šok Budućnosti” pobudio interesovanje za mnoge procese u odnosu na budućnost ljudskog društva.

35 Komentara na Edward Bellamy – serija-zaboravljeni ekonomisti?

  1. Ekonomska jednakost je moguca i meni se to uvek cinilo kao dobro resenje za ljudski rod. Naravno zakonski uredjena jednakost koja ne dozvoljava iznimke..
    Tako je i pocela prica o globalizaciji i jednoj svetskoj vladi jer se svatilo da je to neophodnost.
    No kako su mnogi vec u startu primetili da se namerno izbegavaju UN kao srz svetske vlade nepoverenje je preovladalo i mast je otisla u propast..
    Najveci protivnici ideje da se pocne iz forme UN bile su i ostale SAD…?!

    To navodi na pomisao da svet ima ozbiljan problem sa velicinom i moci SAD i da iste ozbiljno sprecavaju svaki napredak i budcnost ljudske rase..

    • G. Darko, ja smatram ekonomsku jednakost imperativom veoma bliske budućnosti, a o eksperimentu koji je urađen na tom planu u Namibiji ću uskoro pisati.

      Zadnji proces Globalizacije je otpočeo još tokom 19 veka, što je malo poznata ćinjenica, zaustavljen je tokom početka prošlog veka izazvivanje dva Svetska Rata, da bi o njegovom ponovnom pokretanju, svetska javnost saznala od strane onih kojima bi po meni, a i po drugima, trebalo u najmanju ruku oduzeti sva građanska prava.

      Inače Globalizacija kao i svi istorijski procesi su spori i van fokusa svakodnevnice svetske javnosti, tako da su već u samom svom začetku ideološki korumpirani, a tokom svog razvoja se neizbežno nalaze pod udarom mračnih sila prošlosti i intersenih grupacija.

      Ukratko, za javnosti se servira jedna priča, u kojoj se Istorijski proces predstavi kao nešto dobro po ljudsku vrstu, javnost tu priču prihvati i ubrzo zaboravi, što manipulatorima ostavlja manevarski prostor za naturanje svojih interesa drugima, sa poznatim scenariom, sami ste tražili!

      Kojim putem će se svet globalizovati kao i šta će biti rezultat tog procesa se danas bitno razlikuje od već viđenih Globalizacija na ovom svetu.

      Da svet ima ozbiljne probleme sa jednom svetskom silom je jasna stvar još od nastanka Rimskog “Carstva” čiju Četvrtu evropsku verziju danas svakodnevno doživljavamo u pojavnom obliku EU, a koja je četvrti po redu nastavak ideje o Velikom Rimskom Carstvu!

      Drugi i treći pokušaj obnove Velikog Rimskog Carstva su propali, a četvrti teče, i niko osim retkih to i ne primećuje, a slučaju i da primeti, retko ko javno iznosi.

      Uzgred ja smatram da je i UN u svom sadašnjem obliku veoma diletantski pokušaj supra nacionalne organizacije, koju čeka ista sudbina koju je doživeo njen prethodnik “Liga Naroda.”

      Ovde ne bi bilo na odmet potsetiti i na dve velike kapitalističke revolucije, američka i francuska, koje su počele obećanjem Egalite, Fraternite, Legalite, u čega se danas sve to pretvorilo doživljavamo na delu.

      U tehnološkim uslovima koje čovečanstvo danas ima ultimna evolucija pod nazivom Globalizacija se ubrzava, kao i i tehnološki razvoj, a koko će izgledati Singularitet je vrlo teško prognozirati.

      cerski

      • Amerika ima jednu mocnu komperativnu prednost, da se njena ideologija i politika ne zasnivaju na nacionalnom konceptu. Snaga amera nije samo sto su oni ekonomski i vojno mocni vec i tome sto od svih mogucih alternativa, americki oblik globalnog liderstva je najprihvatljiviji drugim, takodjer mocnim. Uzmite npr ova 4 mocna bloka danas, Amere, Ruse, Kineze i islamski blok.
        Ameri, Rusi i Kinezi svaki pojedinacno mogu sprziti ostatak svijeta nekoliko puta preko. pretpostavljam da Ameri i Rusi su s vojne strane u nekom stanju ekvilibrijuma a sve vise i Kinezi se nalaze tu. Zamislite sad da npr Kina ima ambicije da postane dominantna globalna sila. Da bi ovo ostvarili prvo moraju dostici vojnu superiornost I nadmoc sto uopste nije lako ali hajd da kazem i nije nedokucivo. Ali da Kina I dosegne I dodje do vojne superiornosti , sta da radi sa njom kad sasvim dobro zna da su rusi I ameri vojno takodjer tu negdje sa kapacitetima da uniste Kinu. Ovo znaci da vojna superiornost uopste nije dovoljna sa globalnu lidersku poziciju. Osim sto Ameri, razumije se ne bi uopste bili sretni da Kina ispliva na povrsinu, tesko da bi i Rusi ovo lako prihvatili. Rusima je takodjer mnogo prihvatljivija Amerika sa svojom doktrinom sa kojom nominalno nema nacionalnih, religijskh, rasnih sukoba nego Kina cija bi dominacija bila nacionalni koncept. Kinezi iz vlastite perspektive razmisljaju na istovjetan nacin kao Rusi.
        Naravno ne mislim ja da se ovdje radi o konkretnom dogovoru ovjerenom potpisima ali Rusija sa svoje, a Kina sa svoje npr precute i ne sprjecavaju Amere u nekim postupcima cak I kad imaju kredibilne razloge. I ja mislim da se veliki ovdje izvrsno razumiju. Ako vec treba neko da ponegdje uvali djon onda jako I bezkompromisno reaguju, druga strana shvate poruku, onda nastaje operacija cuvanaj obraza. Isto tako u obratnom pravcu… Medjutoim sve to nekako djeluje kao dobro podmazan sistem spojenih posuda.
        Dakel Kina i Rusiaj npr poenkad cisto prepuste neke stvari i progutaju, jer kako Dzoni rece“raspolagati tudjom mukom nije mala zajebancija”. A globalnmo liderstvo niej uopste mala zajebancija. Islamska opciaj je neprihvatljiva iz dodatnih razloga.
        Kad sve sabers I oduzmes globalna liderska pozicija je koncenzus velikih sila. Amerika jeste mocna ekonomski, vojno, ljudtsvom I resursima ali bi joj sve to dzaba bilo da ona negdje nije najprihvatljivija drugim velikim. Sve ostalo je stavr dogovora velikih medjutim niti jedna velika sila ne moze biti globalni lider bez koncenzusnog “aminovanja” drugih. UN nacije jednostavno nisu dobro osmisljene niti funckionalne I buducnost svijeta kao I uvijek odredjuju direktni dogovori velikih. UN je platform da mali kazu sta misle I ako su njihovi razlozi kredibilni da se na njima poradi…
        A singularitet ako se ikada desi ce odrediti I dogovoriti Ameri, Rusi Kinezi u prvom redu a onda jos neki drugi veliki ali manje mocni, ali je on I stvar uzajamnog povjerenja ka kome se tesko ide. Ustali se trebaju uklapati.

        • Dolar vrti gde tomahavk nece… Posedovanja dolara mnogo vise plasi ostatak sveta od bombi..
          Ako se srusi dolar urusice se i SAD bez ispaljenog metka ( osim dole na jugu gde jedva cekaju KKK )ali ponistice se i dostignuca drugih..Kine ,Rusije ect..

          Dolar je sustinski onaj oblik materijalnog koji ima veliki povezujuci znacaj za ceo svet..

          To daje privid globalnog liderstva ali samo kroz prizmu materijalnog jer po svim drugim aspektima SAD su lider nemorala…

          • Gosn darko sa ovim se slažem.

            Što se zavisnosti od dolara i petro-dolara tiče malo je u javnosti poznato da BRIK države rade na novoj svetskoj valuti koja bi zamenila dolar.

            cerski

            • Cudi me gospon Darko da imatee tako jak stav o Americi kad Amerika ni po cemu nije monolitna. Dozivljavati ameriku kao “imperiju zla” a ne kao komplexno drustvo koje frca od razlicitih stavova ideja… je djecije.

              BRIC-s sa predlogom “reserve currency”. Pa bas bi volio da vidim ideju samo sumnjam da ce ikada naci nacin da to formulisu kao suvislu ideju u bilo kojem aspektu.
              Bric je inace termin kojeg je prvokoristio Goldman Sachs (Jim O’Niell) da bi oznacio zemlje slinog potencijala ekonomskog rasta.

              E sad zbog cega mi prihvatamo termin kao geostrateski politicki blok je misterija

              • Nije monolitna ali je dekadentna. Ziveo sam tamo. Nije to smisljena imperija zla vec upravo skup koji je od zla oca i jos gore majke.
                Stavovi ,ideje ,tehnologija itd..ne cine kompleksno drustvo vec njihovi unutrasnji odnosi koji su ubedljivo najgori na kugli zemaljskoj,ako zanemarimo mesta gde jos ima kanibalizma.

                Dustveni odnosi unutar SAD su potpuno izvitopereni i jedino sto ih drzi na okupu su lazni standard i lazni spoljni neprijatelji. Akcenat na lazni…

                Recimo ,licno mnogo vise dozivljavam Nemacku kao “imperiju zla” no za njih nikada ne bi rekao da su dekadentni pa cak i toliko stetni za ostatak sveta..

              • G. Saša, koliko se sećam nije bilo reči o reserve već “aktual curency.” Pisanje o tome sam “sreo” pre dve godine tražeći nešto sasvim drugo, a ako se dobro sećam bilo je reči o veoma odmaklom stadijumu razvoja.

                Mada nisam finansijski stručnjak lično smatram da bi nova svetska valuta bila dobrodošla i poželjna, ali samo ako bi razvlastila svetsku bankarsku oligarhiju, koja kako joj se ćefne svet gura iz kruze u krizu. Bamkarstvo treba svesti na njegovu prirodnu ulogu i iskoreniti uticaj na privredu.
                Bamkari jednostavno ništa ne privređuju u realnoj ekonomiji a da zlo bude veće njihovo gazdovanje sve više liči na hajdučiju.

                Što se USofA tiče istog sam mišljenja kao i gosn Darko, mada nisam tamo živeo, ali sam više puta boravio u dužim vremenskim periodima. Na mene su ostavili isti utisak kao i na g. Darka. Uzgred sa izuzetkom Australije ovaj utisak važi za ceo anglo-saksonski blok.

                cerski

              • Uvod

                Prihvatanje BRIC -a, kao geostrateškog političkog bloka, ima više uzroka, jedan od glavnih, je navika na blokovsku političku podelu sveta, što je i sasvim razumljivo jer blok-njakanje i sve opasnosti koje su iz toga proisticale, ostavilo veoma dubok skoro neizbrisiv trag u kolektivnoj svesti, celokupnog čovečanstva.

                Pored toga postoji kod ljudi, i želja za promenom, jer veliki deo sveta ne prihvata nasilje koje dolazi iz korporativnih društava. Kod ljudi uvek postoji nada, da će se nad gosom naći gosa, ili, da nad popom ima pop, da će se nači jači koji će nasilnika domaćinski prebiti, pa i iskonska ideja Mesijanstva je dobro zastupljena u ovom beznađu.

                Globalizacija,

                koja je naturena od strane korporativnog društva najbogatijih, je proces, koji ako bude prepušten korporativnom društvu, na čelu sa korporativnim kapitalom i bankarstvom, vodi čovečanstvo u propast, u ovo sam lično osvedočen. Na drugoj strani koncepcija nacionalne države više ne zadovoljava potrebe koje je tehnološki razvoj čovečanstva već dostigao, pa je samoj nacionalnoj državi došao kraj.

                Nacionalna država je mrtva,

                ali nikako da bude sahranjena. Nju, nacionalnu državu, u besvesnom komatizovanom stanju, finansijskim injekcijama veštački održavaju nesposobni korumpirani političari, u sprezi sa krupnim internacionalnim privatnim kapitalom, uz živu pomoć kriminala, iz svojih ličnih interesa, a ne iz nacionalnih interesa.

                Slučaj Srbije i drugih,

                odlično pokazuje šah-mat poziciju, u kojoj se nacionalna država našla. Bez finansijskih injekcija privatnog kapitala, sledi bankrot! E sad, šta se dešava pacijentu na izdisaju, ako mu na vrema ne date spasonosnu injekciju? Sa injekcijom se pacijentu na kratko vreme produžava život, reći će neko, sa svoje strane ja bih postavio pitanje: koliko dugo i da li je uopšte vredno truda produžavati život pacijenta koga čeka sigurna smrt? Još jedno ključno pitanje ide uz to: šta se dešava sa imovinom pacijenta? Ko nasleđuje pokojnika? Kome je u interesu da budući pokojnik poživi još nekoliko dana, dok se ne popiše imovina i pacijent potpiše testament? Ili možda pacijent treba da poživi kratko vreme, da bi čopor potraživača razneo imovinu a naslednici ostali bez ičega?

                Mnoga pitanja se ovde u vezi sa interesima mogu postaviti ali su i ova dovoljna da se shvati o čemu je reč.

                Predloženo rešenje,

                bolje reći nametnuto rešenje, u vidu korporativne države, je zasnovano na oblicima i manirima ponašanje nacionaalne države u intersu najbogatijih, dražava u kojoj je državna birokratija zamenjena korporativnom, nacionalni kapital i resursi privatizovani od strane oligarhije, a nacionalna elita u službi novih od naroda bogatijih gospodara. Ovo nije progresija u ime nacionalnih interesa već digresija u korporativnu diktaturu.

                Korporativna diktatura,

                nameće nove norme lojalnosti, nacionalna lojalnost se zamenjuje lojalnošću korporaciji i baziranom na sasvim drugim premisama, uslovima koje diktira novi korporativni poredak, nacionalna državna obeležja zamenjuje Logo korporacije. Umesto koliko toliko prirodne odanosti nacionalnoj državi nameće se odanost korporaciji a nacionalne strukture se menjaju u korporativne, bez iakakvog dvoumljenja, neprirodene strukture.

                Dizastrozne posledice,

                koje korporaivno društvo nameće, se već očigledne na svim planovima ljudskog života. Raslojavanje društva na bogate i sirotinju do nivoa pauperizacije(lumpenproletarijat), preuzimanje vitalnih resursa sveta od strane korporativnog kapitala, menjanje bio-sveta zamenjivanjem prirodnih biljnih kultura novo-kreiranim korporativnim laboratorijskim GM monstrumima, ukrupnjavanje proizvodnih kapaciteta hrane ne zbog povećanja standarda ljudi, već zbog maksimiziranja profita i povećanja korporativnog kapitala, beskonačne koncentracije političke moći i tako u beskonačnost.

                Ako je to bila namera, onda je to moglo da se uradi i bez ratova i prolivanja ljudske krvi u koje je svet gurnut tokom prošlog veka, bilo je dovoljno pustiti snage koje su izgubile rat da završe posao.

                Na sreću sve veći, ali jop uvek nedovoljan broj ljudi, shvata put kojim idemo u samouništenje i ustaje protiv korporativnog zla. Jasno je da smo na raskrsnici a koji put će biti odabran je pitanje razuma a ne interesa.

                Ako podlegnemo korporativnim interesima, čeka nas divljanje korporativnih interesa, korporativnog kapitala, maksimizacija korporativnog profita na račun standarda života ljudi i konačno korporativno ropstvo i sigurna propast, prilikom sukoba korporativnih interesa.

                Na drugoj strani stoji stara izreka: “zajedno smo jači,” a kako izbeći ralje internacionalnog korporativnog kapitala, nije više pitanje izbora već opstanka!?

                Čišćenje snega o kome je pisao gospodin Miroslav, je jedan od načina, javni radovi drugi, socijalizacija i humanizacija, preko kreiranja zaposlenosti i mnogo čega drugog. Za kreiranje radnih mesta nije uvek potrban kapital već volja ljudi. Bogatstvo nije posledica finansijskih mahinacija, špekulacija i novčane alhemije, već je bogatstvo posledica rada samih ljudi uz dobro upravljanje i organizaciju rada.

                cerski

        • G. Saša-Milojević, mada sam moje mišljenje več delimično izneo, ipak da dodam da ja navode u prvom pasusu, ne vidim kao komparativnu prednost, već kao komparativnu kočnicu daljeg razvoja čovečanstva.

          Da ovaj svet nije korporativna prćija jedne svetske sile, je pokazano na samoj Rimskoj Imperiji, a kasnije na samoproglašenoj Beritanskoj imperiji, koja je sebe umišljala kao naslednika Rimske Imperije i svega što uz to ide, obično ispoljavajući tendenciju da “civilizuje” svet.

          Dalja specijalizacija korporativne Amerike više ne donosi, ako je ikada donosila, progres, čovečanstvu a još manje samim amerikancima, već propast i nesreću milijardama ljudi.

          Da koncept korporativne države nije američka tvorevina je veoma dobro poznato, a označiti korporativnu državu progresivnom nije bilo moguće ni u vreme stvaranja samog koncepta korporativne države u samom začetku ideologije koja je ovaj nad nacionalni i ekonomski koncept usvojila, ideološki i privredno osmislila.

          Korporativna država je u potpunosti u službi maksimiziranja privatnog kapitala i profita, a njena maksimalna dostignuća se mere istom ovom merom. Koliko razorno putuje iz krize u krizu doživljavamo sami.

          Ukratko USofA je nastala kao čvrsta nacionalna država, bazirana na jednom jeziku uz priznavanje prava na upotrebu svih drugih nacinalnih jezika, bez monolitne nacije u vremenima kada su istorijska previranja bila zrela za revoluciju i ona je nastala tim putem. Vremena kada je svaki doseljenik postajao Amerikanac i bio ponosan na to su odavno Istorija.

          Od kraja 19 veka i u prvim decenijama 20 veka, usvojen je, bolje rečeno nasilno nametnut korporativni koncept države koji je u našim danima na svom zalasku iz istih unutrašnjih razloga iz kojih je i Rimska, Britanska i druge Imperije doživele propast.

          Nikada ne treba zaboraviti da divna velika crvena jabuka iznutra počinje da truli.
          Dakle unutrašnje stanje definiše stvarne procese a ne spoljašnji izgled.

          Evo jednog kratkog primera iz Istorije Helenskih država:

          Solon(1) je pri preuzimanju ovlašćenja odmah otpisao sve dugove i razvlastio oligarhiju a od potpuno disfunkcionalne forme reformom zakonodavstva postigao zadovoljavajući nivo funkcinalnosti.

          Kao što sam već u drugom tekstu napisao, korporativna država nije ništa novo, i na nju ne gledam kao na komparativnu prednost već dizastroznu posledicu realnih koparativnih prednosti, naravno iz aspekta zadovoljenja ljudskih a ne državnih, oligarhijskih ili profitnih potreba.

          Da sadašnji impakt korporativne države ne izmiče pažnji stručne i naučne javnosti je dovoljno poznato.

          I da se osvrnem na primedbe koje se odnose na Kinu i Rusiju.

          U WW II je Rusija ušla potpuno nespremna, a iz njega izašla kao velesila, ovo je bilo moguće isključivo diktatorijalnim sistemom upravljanja, hijerarhijski ustrojene vlasti u rukama političkog non profit managementa.

          Kina nasuprot tome je uglavnom monolitna nacionalna tvorevina isto kao i Rusija, a isto važi i za Brazil i Indiju.

          Ukratko komparativna prednost korporativne kvazi države u sebi nosi, bar kad su BRIC države u pitanju, izrazito razvijen nacionalni sentiment, koji če u datom trenutku igrati ključnu ulogu u rašćišćavanju pitanja izbora između nacionalne i korporativne države.

          Šta o tome mislim izneću narednih dana.

          Jedno je sigurno sukob između dva tipa države je neizbežan, a da uz sve to sledi ne samo konflikt već i rešenje konflikta ratom je posve jasna stvar.

          Problem Singularitea i temu oko toga bih ostavio za drugi put, a da lično smatram singularitet izvesnim, sam već rekao.

          Aspekti Singulariteta su posebno pitanje, a čini mi se da Singularitet, ne dozvoljava neka dogovaranja bilo koje države, ja ga vidim kao spontanu pojavu, diktiranu procesima koji su izvan kabinetskih prostorija.

          I još jednom za razumevanje raznih društvenih procesa, njihovo usmeravanje i upravljanje sa njima čovečanstvo u ovom momentu ne poseduje adekvatne alate.

          Ti alati će nastati haotično u “hiprerprodukciji” ponuđenih rešenja, uz prateće ad hoc odluke, koje će u početku biti gašenje žarišta a ne upravljanje proceima, uzgred u tom periodu razvoja se nalazimo sada.

          Kao što sam već rekao, jedna od ključnih tačaka za budući progres čovečanstva je reforma bankarskog sektora i njegovo vraćanje u službu svetske privrede. Bankarstvo nije gazda privrede, već “sluga” privrede, isto kao što i novac nije kapital već univerzalno sredstvo razmene.

          cerski

  2. Ekonomska jednakost je utopija.Nikada neće bogatiji da se dobrovoljno odreknu svog bogatstva i moći, a da bi oni bili bogati, neki drugi moraju da budu siromašni i to je tako i osaće tako.Preraspodele kapitala i ekonomske moći su moguće samo revolucijama , evolucije samo prikrivaju sisteme koji u osnovi ostaju isti.

    • G. milojeviću, utopija je složen pojam koji po definiciji ne isključuje mogućnost ostvarenja već insistira na nepraktičnosti istog,(1) što implicira dostignut nivo praktičnost koji se novim spoznajama i tehnologijama pomera u beskonačnost.

      Da se bogati neće dobrovoljno odreći bogatstva i moći je proricao i sam Marks, odatle Komunistički Manifest a pre njega su realizovane dve krvave revolucije američka i francuska, šta je posle bilo je dovoljno poznato.

      Da se vratimo na pojam Utopija, koji po samoj definiciji označava nedostižno perfektno stanje, koje nije direktno zavisno od stanja perfekcije, već je u uzročno posledičnom odnosu na pretpostavljeno stanje perfekcije. Stanje perfekcije se uvek iznova definiše kvalitativnim promenama svojih supstancijelnih vrednosti, što implicira, sa aspekta uročno posledične povezanosti, da nivo postignutog kvaliteta, koji se smatra perfektim stalno pomera granice kako utopije tako i trenutnog stanja u društvu kao posledice stremljenja ka perfekciji, odnosno utopiji.

      Po svojoj suštini utopija uzročnik stremljenja ka perfekcionizmu dinamičnog karaktera, a ne statičko stanje jednom zauvek definisano kao nedostižno.

      Da je ovo tačno vidi se po raznim procesima u industriji, nauci, tehnologiji i tako dalje. Osnovni pokretač svi inovativnih procesa je stremljenje ka perfekciji.

      Ukrakto svaki dostignut nivo perfekcije, perfekciju iznova definiše, dižući je na viši nivo od prethodnog. Ovaj proces je poznat ali ne i dovoljno usvojen kako u društvu tako i u drugim naukama osim biologije, koja je ovaj proces na polju svog izučavanja delimično definisala.

      E. Bellamy je preteča socijalne filozofije od čijih predstavnika najviše cenim Jean Gebser-a, o kome ću takođe pisati a koji sa utopistima ima malo ili nikakve veze.

      Ja lično nisam pristalica Revolucija u političkom smislu tog pojma u naučnom smislu jesam.

      cerski

    • Nema dva ista coveka, niti je njihov doprinos drustvu isti, tako da ce i rezultati njihovog rada biti razliciti, pa i nagrada za taj rad.
      Vazno je dali je razlika medju ljudima nastala kao posledica njihovog rada ili je nastala kao posledica eksplatacije rada drugih ljudi. To je i osnovna razlika izmedju kapitalizma i socijalizma.

      Naravno da su sve istorijske promene dosle kroz revoluciju, samo unistenjem prethodne vladajuce klase, moze doci do ustolicenja nove vladajuce klase. Da smo se oslonili na evoluciju, jos bismo cekali da robovlasnici donesu zakon o oslobadjanju robova.

      • G. Mišo sigurno je da nema dva ista čoveka ali egzistencijalne potrebe(hrana, voda i krov nad glavom, i sigurnost) su svim ljudima iste.

        Sa vašom razlikom između socijalizma i kapitalizma se slažem, dok sa iznesenim u drugom pasusu imam primedbe.

        Na prvom mestu, ja osuđujem prolivanje ljudske krvi, zbog ideologije. Na tehnološkom nivou, na kome se čovečanstvo danas nalazi bilo koji sukob bi mogao lako da se pretvoru u pravu katastrofu i rezultira samouništenjem.

        Što se klasa tiče Marks je definisao dve klase, sa čim se možemo složiti u nešto izmenjenoj nominaciji, masovnu klasu izrabljivanih i minornu klasu izrabljivača, treću sa kojom nema pojma šta hoće, je seljaštvo koje je bilo i ostalo rak rana Istorijskog Materijalizma, a kako je Lenjin o seljačkom pitanju mislio pokazano je realizacijom kolhoza.

        cerski

        • Krov nad glavom, tri obroka dnevno, zdravstvena zastita, skolovanje, po meni spada u osnovna ljudska prava koje drustvo mora da obezbedi svakom pojedincu, ali vise od toga, automobil, letovanje… treba da zavisi od rezultata rada.

          Mozemo da osudjujemo prolivanje ljudske krvi, ali cela istorija je upravo to: stalni ratovi i unistavanje statusa quo i omogucavanje progresa.
          Ova kriza ce se zavrsiti ko i ona iz 29te, ili revolucijom ili trecim svetskim ratom.

          Nije Lenjin, nego je Staljin uveo kolhoze i to iz dva razloga. Za razgvoj industrije su potrebna dva faktora: kapital i radna snaga, u Rusiji je kapitala bilo dosta ali zbog povrsine drzave jos nije bila formirana klasa proletera iz koje bin se regrutovali fabricki radnici. Kolhozi i masovna mehanizacija su omogucili oslobadjanje velikog broja seljaka i njihov prwelazak u industriju.

          Inace neposredad povod za kolektivizaciju je bio izvestaj o rodu iz 28e, gde se videlo da se seljaci, ponasajuci se trzisno, preko 15% zitarica pretvorili u votku.
          Ako mislitew na glad iz 32 i33ce, nemojte mnogo da se obazirete na zapadne ili Hruscovljeve, antistaljinske izvestaje, gladi je bilo ali to je posledica dve najsusnije godine u Ruskoj istoriji. Takodje nemojte da verujete o masovnom umiranbju od gladi, jer se za te dve godine stanovnistvo SSSra povecalo za skoro 3 miliona. Podatke mozete proveriti na wikipediji. Nema tako brzog rasta stanovnistva uz masovno umiranje od gladi.

          • G. Mišo, hvala na dopuni egzistencijalnih potreba, i na ispravkama u vezi sa seljačkim pitanjem i kolektivizaciju.

            Što se tiče Eciklopedija ja kada je Sovjetski Savez u pitanju obično konsultujem Veliku Sovjetsku Enciklopediju.

            cerski

            • Sovjetska enciklopedija je vrlo nepouzdan izvor informisanja, pisana je, cesto, za dnevnopoliticke svrhe i menjana kako je koji gensek. dolazio na vlast.

              • Poznato mi je ali isti važi i za tzv. nacionalne Enciklopedije, a bogami i za vikipediju.

                Kada su nacionalne stranice vikipedije u pitanju onda je prava pravcata katastrofa, osim engleske i nemačke druge skoro i ne otvarama.

                Uobičajeno koristim zavisno od predemta Stanford Enciklopediju ili Britanicu. Ako mi je predmet važan onda upoređujem nekoliko enciklopedija. Ukratko Enciklopedije su kao i ljudi- nepouzdani skoro uvek.

                cerski

  3. Ako bismo svi bili isti ne verujem da bi neko imao motiv za napredak.

  4. Jos da mi neko hoce objasniti kakve veze ovaj Edvard Belami ima sa ekonomijom?

  5. Gospon Darko, ja to nekako doza dekadendnosti je preduslov za globalno liderstvo. Rimljani su vladali antickim svijetom ne zato sto su bili brutalni vec naprotiv sto su bili tolerantni. Osvoje teritoriju, stanovnistvo odmah postanu punopravni rimljani, lokalni bogovi se dodaju rimskim bogovima…Inclusive societySvi oni koji su pretendovali na globano liderstvo a imali malo dekadentniji hedonisticki pristup su bili uspjesniji I dugotrajniji lideri od onih koji su zahtjevali disciplino, odricanje…Evo npr Hitler, osima rada, znoja za dobrobit Njemacke, jos utonuo u rasizam eugenizam – cijeli svijet usto da bi dobio po nosu.Sovjeti: rad, znoj disciplina, sletovi, vojne parade,radni logori da bi se dostigao npr sveti cilj slanja svemirskog broda na svemir… Fantastican napor citave nacije za neki veliki ponekad simbolicki pomak koji vecini stanovniostva prakticno nista ne znaci. Ljude umore ovakve stvari.
    Znate onu pjesmu od zabranjenog pusenja : ”More je provod, more su koke”…. Ljudi hoce na more, kakav mars.
    Ko god ima pretenzija da bude globalni lider jednostavno mora da shvati da ljudi ma gdje da zivjeli na svijetu vole ici na more , vole provod, vole koke, vole da bace rostilj, da cugnu pivu dvije…
    Ja ne vidim da smo mi puno drugaciji, manje dekadentni ili moralniji od Amera. Odnosno iz mog iskustva ja uopste ne primjecujem da bilo koje naciej rase ili religije imaju bilo kakve predispozicije d a budu manje ili vise dekadentni, moralni…
    Ove stvari su valjda funkcije ljudske prirode.

    Gospon Dragane, bankari, finansijski sistem imaju veoma konkretnu i bitnu funkciju u ekonomiji. Do koske pojednostavljena ova funcija je da vrse transformaciju rizika i vremenskih rokova gdje je sam interesna rata kompenzacija za rizik koja ove stvari podrazumjevaju. U ekonomije jedne zemlje ovo je veoma bitan regulator koji npr sprecava da kopate rupu 2 km duboku pa kad ne nadjete naftu da odete 100 m daleko pa kopate drugu rupu da bi se ispunila norma od 4 km busenja rupa za traganjem nafte.
    Ja mislim da je izrazito pogresno posmatrati banke i finansijski sektor kao beskorisan parazit I hajduciju jer to uopste nije tako. Znate bez banaak finasijskog sistema koji iam mehanizme da finasira rizicne projekte, Tesla npr ne bi nikad nsita uradio. Mozete zamisliti kakva tragedija ljudskog roda bi bila da mi danas sjedimu uz lampu fenjera, konjske zaprege … a Tesla sve sto je osmislio osmislio ali niko se nije prihvatio rizika da isfinasira Tesline ideje.
    Znate Tesla jeste genijalac ali bez JP Morgana mala bi mu fajda to bila

    Ovo sto kazete za Bric je pokusaj kreiranaj djelimicne alternativne reserve currency. Nema od toga nista.

    • G. Saša, odmah da vam kažem da ja stojim na stanovištu da je bankarstvo u njegovom današnjem obliku potpuno korumpirano i do koske pokvareno.

      Rizik kojim postulirate potrebu bankarstva, je intelektrualni konstrukt, a ne realna ekonomska kategorija.
      Rizik je imanentan samom postojanju i njega je kao takvog nemoguće isključiti, umanjiti ili povećati.
      Isključiti rizik značilo bi isključiti mogućnost postjanja samog čoveka.

      Rizik je postojao od kada postoji i čovečanstvo i sve dok bude čovečanstvo postojalo postojaće i rizik. Rizik je nemoguće izbeći.

      Ono što karakteriše rizik kao prirodnu kategoriju je njegova individualnost, u smislu pogađanja jednog ili više ljudi a samo ponekad velikog dela društva.

      Što se bankara tiče njihova uloga u riziku je dovoljno pokazana u u krizi nekretnina koja je pogodila američko tržište i u načinu rešavanja tzv. krize bankarstva.

      Da vas pitam: da li bi vi poklonili bure rakije notornom alkoholičaru, ako imate viška možda bi to i uradili, ali jedno je sigurno, svakako ne bi dali na čuvanje ni flašu rakije notornom alkoholičaru jer vam je poznato da će on/a popiti prvom prilikom. Ili, da li bi narkomanu dali drogu na čuvanje?

      Potpuno isto je i sa bankarima a pokazalo se da je korumpiranost ovog sektora tolika, da je on sam u stanju da razori čitave države, razori čitave državne privrede, ono što se desilo u Srbiji je dobar primer.

      U jednom se slažemo da je bankarstvo vitalan činilac privrede, ali ne povodom rizika već povodom drugih elementarnih radnji i poslova potrebnih privredi, a koje ova delegira bankarstvu iz raznih razloga.

      Dakle privreda delegira određen broj poslova bakarstvu, ali privreda ne delegira, i moć bankarstu da upravlja privredom, osobito u vremenima kada je očigledno da bankarstvo svojim kockarsko-hazarderskim mentalitetom ugrožava opstanak same privrede. I na kraju, bankarstvo je postalo potreba samom sebi, dok je privreda umesto da gazduje svojim sektorom bankarstvom, postala rob istog tog bankarstva, koje je kako rekoh postalo od privrede otuđen serviser svojih i intersa profita, interesa koji sa privredom više nemaju ništa zajedničko.

      Povodom Tesle i J.P. Morgana se takođe ne slažem a da je jedan bankar bio u stanju da zbog svog profita unazadi svet za sto godina pokazuje upravo korumpiranost ove profesije, celog sektora i dizastrozne posledice po celo čovečanstvo.

      Ono što ste primetili g. Darku, za Rimsku Imperijalnu tolerantnost, je u neku ruku tačno i za Turku Imperiju, ali ne i za USofA koja niti je tolerantna niti priznaje lokalne bogove iz prostog razloga što ima samo jednog boga Profit.

      cerski

      • Gosn. Dragane
        Sinoc sam kudio Mileta a sada to isto vama kazem.
        NE BAVIMO SE IDEOLOGIJAMA vec analitikama.
        Ukoliko iz svog ugla mozete da nam pomognete da bolje sagledamo srpsku ekonomiju, da je za milimetar popravimo, da nesto novo naucimo, hvala vam na doprinosu.
        Da su banke krive za svetsku krizu to svi znamo.
        Da je SAD pukla i da je ovo civilizacijski kraj, i to svi znamo,
        Ideoloske i velikocivilizacijske teme se obradjuju na drugim sajtovima poput NSPM, ovde se bavimo analitikama i stavovima u pogledu srpske ekonomije.

        • Moje izvinjenje za užareno politiziranje umesto praktičnih osvrta i produktivne diskusije.

          Ima za vas nekoliko pitanja:

          Koliko se analitičara bavi sa tržištem radne snage u Srbiji, i koliko je tržište rada u Srbiji uopšte proučeno pre kolapsa sistema znači u periodu 1980-1990 period 1990-2000 i period 2000- danas. Koje pouke su izvučene iz eventualnog izučavanja ovog tržišta?

          - Koliko je kod naroda (general public) jasna slika o samom tržištu radne snage.
          - Koliko su političari i džavna birokratija upoznati sa uzrocima kolapsa tržišta radne snage?
          - Koji uticaj imaju predstave o značaju zaposlenja kod samog naroda.
          - Kako narod vidi tržište rsdne snage i šta ono za njega znači?
          - Koji pojam kod političkog aparata i državne birokratije ima o tržištu radnom snagom.
          - Koji održivi razvoj planira državna birokratija i politika u odnosu na tržište radne snage
          -Koliko su u Srbiji teoretski izučene i analizirane promene nastale na tržištu radne snage tokom zadnjih 50 godina, sa fokusom na periode koji su gore dati?
          - Koliko teorija tržište radne snage u Srbiji utiče na formiranje shvatanja o značaju ovog tržišta?

          Ima još priličan broj pitanja na koje bi trebalo imati odgovore.

          U Jugoslaviji je pozicija radne snage bila u potpunosti drukčije zakonski definisana od pozicije danas. Akteri na tržištu radne snage su u potpunosti promenili svoje uloge, samim promenama u vlasničkim odnosima.

          U Srbiji 1990-2000 godina su oba tržišta potpuno haotizovana što je uslovilo promenu poslovne etike i njen kolaps. Muljanje, valjanje, šverc, i sve druge kriminalne radnje su prihvaćene ne samo kao normalne već i poželjne.
          Da je država favorizovala ove negativnosti nije ni potrebno reći.

          Posle 2000 godine tržište roba i usluga je samo delimično liberalizovano ali još uvek sa dominantnim državnim uticajem u službi socijalne politike, što je i normalno jer bi izlazak države sa pozicije socijane zaštite stanovništva prouzrokovao ogromne socijalne nemire.

          Nesuvislo dernjanje oko investitora koji ne dolaze, a zašto ne dolaze svakako mora da ima svoj razlog/e, pa se logično postavlja pitanje šta je uzrok ovom izostajanju? Da konstatacija sama po sebi ne znači ništa je potpuno jasno. Ono što se danas u Srbiji dešava je fokusiranost, prava pravcata opsesija sa investicijama, što je upravo kontraproduktivno.

          Nemam vremena da tražim podatke o ciframa koje su kao donacije, doznake ušle u Srbiju ali je jasno da taj novac nije usmeren u privredni razvoj već u potrošnju, potrošnju koja je uglavnom značila oticanje novčanih sredstava u inostranstvo.

          Tržište radnom snagom je u manjoj meri podložno uticajima međunarodnog tržišta pa su akcije preuređivanja i stabilizovanja ovog tržišta još uvek u domenu države Srbije ali pod budnim okom samih investitora.

          Ukratko reforme moraju da krenu na ovom tržištu koje je godinama destabilizovano i u stanju potpunog haosa.

          cerski

    • “More je provod, more su koke” je dekadencija…ne banalizujem ali verujem da je jasno da iz toga proistice dekadencija. Sunovrat SAD je poceo ’60 godina i apsolutno je tacno da je ona ( SAD) putem liderstva and Holiwuda prenela istu na citav svet…
      Pogledajte sirom sveta sta su nacije usvojile od SAD liderstava….nista osim onog loseg …Dobro nisu ni mogli jer je drzavno zasticeno, ne izvozi se i ne prodaje se.

      Nikada ne zaboravite da je ta drzava bacila dve atomske bombe bez ikakve potrebe na dva grada samo zato da bi videli rezultate eksplozije.
      Ta cinjenica se prenebegava zahvaljujuci liderstvu i ucenama, vise od polovine veka a sustinski to SAD ne razlikuje od Nemacke drzave.

      SAD treba upoznati iznutra da bi se shvatiilo koliko ta drzava egzistira na ivici zileta…
      BTW… dekadenciju im je jeftino prodala GB…bilo im lakse da daju masti na volju van svoje teritorije…

  6. Dragane mi sme tek puki mali ekonomisti koji promatraju svijet iz pozicija postojecih ekonomkih teorija i podataka, bez ikakve zelje ili namjere da popravljamo ili mijenjamo svijet, postojeci drustveni sistem… Mi postojeci svijet i sistem uzimamao kao dat, fukcionisemo, analiziramo i pisemo u njegovim okvirima.

    • Razmisljam na “glas”…

      Odluka ustavnog suda Nemacke je neka vrsta dekadencije jer takvu odluku nije ocekivala vecina u Nemackoj.
      Ne mogu da se setim kada je u Nemackoj doneta pogubnija odluka za samu nemacku sto upucuje na potpuno beznadje u kojem se EU nalazi. A i to proturanje odluke berzama pre zvanicnog objavljivanja …

      Uglavnom sada se rupa pretvara u krater sa mogucnoscu potpuno kataklizmickih desavanja na fin.trzista..Uskoro ce to i berze registrovati nakon prvog “izlaznog” talasa..
      Ovo je politicka odluka koja obesmisljena i devastira ekonomiju i njenu regulaciju..

      Ubedjen sam da ce ovo biti najkrace kupovanje vremena od kako je pocela saga o propasti i reformi EU i EZ.

      U tom svetlu vidim i otvorenu politiku prema mogucnosti pristupa Srbije EU sto ce imati konsekvenca po citav region jer Srbija ce ubrzo zvanicno odstupiti od tog pogibeljnog puta.Na obostrano zadovoljstvo i na zalost samo nasu stetu.
      To ce zatvoriti jednu epohu i jos jednu izgubljenu politicko-ekonomsku deceniju. Dok se budale opamete ,pametni se nazivese..

    • G. Saša da vas potsetim, jedan mali beznačajni činovnik Albert Einstein je promenuo svet, drugi mali čovek Alvin Tofler godinama i pored završenog fakulteta, kao radnik radeći kojekuda je napisao “Šok Budućnosti” koji je takođe promenio mišljenje celokupnog sveta, jedan beznačajan rob gladijator Spartak, je potresao najveću imperiju svog vremena, i tako možemo u nedogled.

      Umanjivati svoju vrednost, biti ponizan u odnosu na aktuelni sistem i/ili naučnu konvenciju nikada nije rezultiralo promenama, već letargijom i produžetkom postojećih agonija i negativnosti, odlagajući njihovo nodložno odbacivanje.

      Svaki edukativni sajt na Internetu, je bez obzira bio mali ili veliki, podjednako važan, jer je vitalni deo sveukupnog, pa čak i oni sa kvazi edukativnošću, jer je takve kvazi edukativne stavove moguće argumentovano korumpirati, što je, opet, u službi spoznaje istine.

      “Mi postojeći svet uzimamo kao dat, funkcionišemo, analiziramo i pišemo u njegovim okvirima.”

      Uzeti svet kao “dat” me podseća na Crkvenu Dogmu, jer mi izgleda da je akcent na nepromenljivosti, a ne na dinamici ‘panta rei’ principa, ako ste mislili na presek stanja kretanja onda je to nešto drugo, ovako napisano mi deluje kao negacija dinamočnosti sistema.

      Funkcionisanje u nekom parcijalno disfunkcionalnom sistemu, se svodi na dva stanja, zahtev za promenama kroz dinamičnost, ili na statičku svest o “nepromenjljivosti,” potrebi trpljenja, u očekivanju Mesije ili “deus ex machina,” i predstavlja neprirodno stanje kod ljudi našeg vremena, doprinoseći tako održavanju disfunkcionalnog sistema, sve do određenog momenta u kome sistem postane potpuno pokvaren i mora da bude odbačen, a to se dešava kada sistem potpuno “istruli” a zamena postane ultimativna i neodložna. To je momenat koji gosn Miša naziva revolucijom, a da evolucija predhodi ovom procesu je valjda jasno.

      Analiziranje se odnosi na spoznaju pravog, istinitog i stvarnog trenutnog stanja(preseka stanja) i služi u upravnim naukama(management) za donošenje odluka, koje koriguju sam sistem na putu ka njegovom optimalnom funkcionisanju.

      Dakle na bazi analize koja spoznaje istinito stanje u kome se sistem u odnosu na cilj i merne parametre trenutno nalazi, se donose upravljačke odluke koje korekcijama na osnovu analize održavaju sistem na njegovom putu ka unapred određenom cilju. To je ukratko funkcija analitike.

      Neprirodno je da analiza služi samoj sebi, ili da bi se primila k’znanju i bila sutradan zaboravljena u nekoj fijoci ili Internet “čošku.” Analize su moćan alat koji u rukama upravljača (Managera) služi za korekture trajektorijuma samog sistema, na putu sistema ka zadovoljenju ljudskih potreba. Sistem koji se ne analizira kontinuirano za potrebe upravljača, se otima od upravljanja postaje haotičan, disfunkcionalan i na kraju nanosi zlo i ogromnu štetu.

      Kada se ovo desi, spominjanje predhodnih analiza je beskorisno za aspekta stanje samog sistema ali je korisno u edukativne svrhe(sistem učenja na greškama).

      “Pisanje u okvirima sistema,” ovako napisano, mi ne objašnjava dovoljno šta pod tim podrazumevate? Pisanje kao pisanje je radnja i ništa drugo, a ako ste mislili na sadržaj pisanog, onda je to deskripcija (ili naracija), koja stavljena u okvir sistema kako pišete, deskriptuje sam sistem ili njegova stanja, a logična je posledica analize sistema a čemu ista služi već sam napisao.

      Pisanje u funkciji komunikacije, između raznih delova sistema ima za svrhu upoznavanje raznih delova sistema sa stanjem u njemu, služi za skraćenje linija upravljanja sistemom, i konačno donošenje adekvatnih odluka koje služe kontinuiranoj optimalizaciji samog sistema, na svim njegovim nivoima upravljanja. Kako se ovo izvodi u praksi je druga priča.

      cerski

  7. Gospodine Dragane,

    Vi ste relativno novi na sajtu pa vjerovatno niste dovoljno upuceni, ali primarna funckija ovog sajta je zamisljena , a ovo znam iz prve ruke, da bude konkretna ekonomska analiza, konkretnih podataka u okvirima mainstram-a. Ovaj mainstrem nema neku rigidnu definiciju. Pod ovim mainstreamom ja podrazumjevam da mi prihvatamo npr mainstream ekonomsku teoriju kao “bogom datu”, drustveni sistem uzimamo takodjer kao bogom, ne bavimo se pitanjima univerzalne pravde i pri svemu tyome pokusavamo biti nepristrasni u odnosu na sam mainstream.
    Ja mislim da kratak spoj ponekad nastanejer posjetioci sajta imaju neku svoju predozbu sta je ovaj sajt i sta bi trebao a sto nije stvarna predozba sajta. Ovaj sajt nije zamisljen kao edukativni, niti je zamisljen kao ventil za ispustanje frustracija. Ovaj sajt je direktni nasljednig bivseg sajta ekonomija.org koji je nastao kada je grupa sasvim malih najobicnijuh ljudi ekonomista, napravilo sajt sa namjerom da se bavi i analizira, gle cuda, ekonomske teme koje za divno cudo niko u javnoj domeni u Srbiji tada nije radio sistematski. I vjerujte taj mali sajt zajedno sa ovim sada su, barem po meni, dali neki svoj mali doprinos, pa makar i mali, podizanju svijesti u Srbiji. Nekako mi s ecini a mozda bi samo zelio d avjerujem da je su ova dva sajt ipak doprinjela da su nekako i politicari i mediji se poceli baviti ekonomskim temama na ozbiljniji nacin. Znate mi smo svi hiljade puta bili isfrustrirani radom na ovim sajtovima jer sve to izgleda kao pucanej u prazno. Medjutima kad se osvrnem i ako ova dva sajta jesu doprinjela podizanju ekonomske svijesti (a malo li je?!) onda je ipak vrijedilo.
    U danima ekonmija.org a to vam mogu gospoda Darko, Mile i Boki potvrditi mi smo bili kud i kamo stroziji pa smo brisali i nismo dozvoljavali izlete izvan ekonomskih tema. Mislim da smo ovime ponekad iziritirali svo trojicu, ali sva trojica su jos uvijek tu i na ovom sajtu, sto znaci da smo i toj strogosti ipak bili principijelni i dosledni.
    Inace moj licni stav je da Srbiji i trenutnom srpskom momentu vise vrijede par ekonomista koji bi ovako ko Miroslav zasukali rukave i “uprljali ruke” pa utonuli u podatke i analize neko hijade onih pametnih elokventnih, sa velikim idejama. Znate ljudi sa velikim radikalnim idejama koji imaju rjesenja za sve svjetske probleme ali uz predulov da prvo promijene sam svijet, u Srbiji ima previse.
    Srbiji trebaju jednostavni pragmaticari koji razumiju mainstarem i svijet oko sebe, koji razumije podatke implikacije tih podataka. Ovaj sajt zivi za te i u cast tih. I sam Albert je bio takav, analitican i konkretan.
    Znate prethodnica ovog sajta ekonomija.org nije zamisljena da bude savjest Srbije vec se bavila analitikom sa konkretnim komercijalnim “svetim” ciljem. Ova tradicija analitike je inace i u venama Miroslava Zdravkovica jer je on svojim bicem prirodni analiticar.
    Ovo pisanje u “okviru sistema” je definisano manje vise ovim gore sto sam rekao. Dakle nasa namjera i funkcija je uvijek bila da analiziramo ekonomiju u okviru postojeceg mainstraema. Ovo znaci da mi niti smo borci za, niti protiv mainstrem-a nas pozicija je neutralna i nasa pohvala ili kritika mainstream je rezultat analitickog rada.
    Postoje mnogi sajtovi koji imaju drugaciji pristup stvarima a uvijek se moze napraviti i novi sajt.
    Medjutim ovaj sajt ima sasvim jasnu predodzbu o samom sebi i sta treba da bude.

    • Tako i ja to vidim no kad covek konkretno procita ( Manter-Kostunica-Dacic) savremene ispovsti i sazna kako sistem funkcionise zapita se ne bi li trebalo taj “bogom dani” mainstram potpuno rasklopiti….

      Analiza posle ovakvih saznanja dodje kao zabava za budale…

    • Zemlja je ravna ploca, a sad mozemo da raspravljamo o geografiji. Ko dovede aksiom u pitanje zavrsi na lomaci.

      Kapitalizam je najbolji i jedino prihvatljiv sistem, sad mozemo da raspravljamo o ekonomiji. Ko dovede aksiom u pitanje taj je neznalica i nepozeljan.

    • Sasa
      Ako se secas, Vlada je dao ideju o edukativnom karakteru. Da napravimo i objasnjenja ekonomskih pojmova. Sad sto od ideja do realizacije nije bilo pomaka govori o motivatorima (g. Bokijev izraz)-

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>