0 Мирослав Здравковић

Трговина Украјине електричном енергијом 2004-2023

Украјински енергетски систем нашао се на удару разарајућих руских напада у марту и априлу 2024 (линк). Он је већ био мета руских напада од украјинског напада на Кримски мост у октобру 2022. године. Последице разарања енергетском система од краја 2022. до почетка 2023. лако су уочљиве из годишњих података о трговини електричном енергијом: Украјина је у 2023. по први пут …

Pročitajte Još »

ММФ: Удео јавног дуга у БДП-у у 2024. години

ММФ шестомесечно ажурира светске макроекономске податке и има једну од најбољих светских база података (линк) са педесетак основних показатеља. Има и низ других база података са монетарним, финансијским трговинским и другим показатељима, али ово је основна база за било каква међународна поређења, и за праћење макроекономских кретања у појединачним земљама. Овде је изабран показатељ удела јавног дуга у номиналном БДП-у …

Pročitajte Još »

Туристичка инфлација у Хрватској и Црној Гори

Иако до летње туристичке сезоне имамо још два месеца, већ је средином априла припекло као да је лето. Осим врућина, „припекле“ су и цене, па је у марту месечни раст цена у Хрватској и С. Македонији износио 0,9%, у Мађарској 0,8%, Словенији 0,6%, Црној Гори 0,5%, Румунији и Албанији по 0,4% и у Србији 0,3%. Само је Бугарска имала мањи …

Pročitajte Još »

FAOstat: Бруто производња пољопривреде 2011-2022.

У бази ФАОстат (линк) постоје подаци о пољопривредној производњи до 2022. године. У прилогу су израчунати индекси у односу на 2011. годину за све земље и територије за које ФАО прикупља податке. Резултати временских поређења могу да веома осцилирају, у зависности од почетне године, а посебно код земаља, попут наше, које имају доминантно ратарску производњу зависну од метеоролошких услова. На …

Pročitajte Još »

Србија у европској индустрији коцке у 2021. – неки показатељи

У бази података Евростат-а постоје подаци о индустрији коцке и клађења за 2021, те је интересантно пронаћи место Србије у Европи у овој делатности. Србија има 1,54% становника од броја ЕУ, али има 4,1% броја запослених у овој делатности што је скоро три пута већи релативни показатељ;Са 14.623 запослена у овој делатности налази се на седмом месту у Европи, а …

Pročitajte Još »

Извоз Србије и метрополских подручја САД-а

САД су објавиле коначне податке о извозу метрополитских подручја у 2023 (линк). На ову тему сам већ писао (линк). Србија је у 2023. имала већу вредност извоза од метро подручја Филаделфије, Портланда и Сан Франциска, што није био случај у 2022. Канзас Сити је премашио вредност извоза Војводине, а Сакраменто Београда. Провиденс је имао већу вредност извоза од Београда у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи прерађивачке индустрије у Европи у 2021. години

У бази Евростат-а постоје показатељи о прерађивачкој индустрији за 32. земље у 2021, с тиме да за Албанију недостају укупни подаци о додатој вредности, те не учествује код шест података и показатеља. Србија је, међу овим земљама, била на 17. месту по броју становника, на 16. по броју запослених у прерађивачкој индустрији и на 21. по укупном броју запослених у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи пословне економије у Европи у 2021.

За пословни део укупне економије имамо податке за 31 земљу у Европи, у бази података Евростат-а за 2021. годину. Подаци су у текућим еврима, па до величина појединачних економија по куповној снази валута долазимо кориговањем за разлике у нивоима цена у односу на просечан у ЕУ. Србија има највећа одступања у паритетима цена код здравства, образовања и јавне управе, па …

Pročitajte Još »

Робна размена Боцване

На Википедији (линк) се могу прочитати интересантне чињенице о овој земљи, попут: Држава је устројена као председничка демократска република, где је председник републике и на челу државе и на челу владе.Избори се одржавају најмање сваких пет година, а досад су сви били регуларни и на време одржани. Сви грађани државе, укључујући и све мањине имају право учествовати на изборима. Од …

Pročitajte Još »

Црна Гора: Пол и миграције у 2023.

Ото Вајнингер је написао капитално дело „Пол и карактер“ у коме је класификовао „мушке“ и женске“ карактеристике. Свако од нас у себи носи особине оба пола, а у (брачном) пару је важно да су у збиру један мушкарац и једна жена. На пример, уколико неко, попут мене, садржи 0,1 мушкарца и 0,9 жене онда је идеална партнерка са 0,9 мушкарца …

Pročitajte Još »

Модерна комуникација западног човека

Када је Брус Спрингстин напунио четрдесет година, тако је негде писало, доживео је нервни слом: био је најутицајнији рокер, мултимилионер, the Boss, али је и постао свестан да је већи део његовог живота прошао. Тада је објавио легендарну песму, по којој је и албум насловљен „Human Touch“ (људски додир), са стиховима: I just want someone to talk to And a …

Pročitajte Još »

Најважнији производи у извозу Кине, САД и Немачке у 2023.

Кина, САД и Немачка су водећи извозници у светској економији у XXI веку. Кина је постала највећи светски извозник у 2009. када је, услед светске економске кризе, смањен извоз САД-а и Немачке. Од тада се постепено приближавала, и још увек није премашила, збирну вредност извоза ове две земље. У 2023. години вредност робног извоза Кине износила је 3.389 милијарди долара, …

Pročitajte Još »

Светски извештај о срећи: основни увиди

У најновијем извештају о срећи Србија се налази на 37. месту у свету (КиМ на 29.), при чему је код млађих од 30 година на трећем (!) месту (КиМ на 23.), иза Литваније и Израела, а испред Исланда, Данске, Луксембурга, Финске, Румуније, Холандије и Чешке. Код старијих од 60 година налазила се на 54. месту (КиМ на 39). Овде би …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота по регионима у Европи у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 у 2020. и талас вакцинације у 2021. години, утицали су на нагло смањивање очекиваног трајања живота у Европи, па је у већини региона у 2022. очекивано трајање живота мање него у 2017 (од када имамо регионалне податка за Србију у бази Евростат-а). Осим овог апсолутног пада очекиване дужине живота, прекинут је и вишедеценијски тренд повећавања ове појаве, …

Pročitajte Još »

Регистровани путнички аутомобили у Београду у 2023. и неопходна површина за паркирање

У 2023. години, у Србији (линк) је регистровано 2.389.105 путничких возила, што је за 2,2% или за 51.607 више него у 2022. У Београду је регистровано 687.858 возила што је 3,6% или за 23.766 више него у 2022. „У 2022. години повећан је број регистрованих путничких аутомобила у Београду за 23.851 (са 640.241 на 664.092 линк). Претпоставимо да је потребно …

Pročitajte Još »

Светско поређење: удео СДИ у БДП-у у 2022. години

ММФ има базу података Coordinated Direct Investment Survey (CDIS) са низом показатеља о страним улагањима. Овде смо искористили податке о кумулативним приливима СДИ како би их упоредили са подацима о БДП-у по текућем курсу (IMF World Economic Outlook), а да би дошли до показатеља удела укупног прилива СДИ у БДП-у. За Србију постоје подаци о кумулативном приливу до 2019. па …

Pročitajte Još »

Украјинци и Руси у ЕУ 2022. и Украјинци под привременом заштитом, јануар 2024.

У ЕУ, на крају 2022, са свим врстама дозвола за боравак било је 1.446,6 хиљада Украјинаца и 816 хиљада Руса. Пошто су обе државе вишенационалне, правилније би било користити израз „становника“, али због лакоће писања остаћемо при великом слову за нације. У односу на 2013. годину, број Украјинаца у ЕУ, са дозволама за боравак, повећан је за 72,6%, док је …

Pročitajte Još »

Број боравишних дозвола у ЕУ за одабране земље 2008-2022.

Реченица „Као најбитније факторе у земљи који утичу на њихову одлуку о повратку, млади наводе владавину права и институција, и висину плате и економске услове“ (линк) ме је толико дирнула да нисам могао дуго да зауставим сузе радоснице, јер наши млади нараштаји тако мудро сагледавају суштину благостања и напретка, а нису закерала и цепидлаке као ми матори којима увек нешто …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа у фебруару 2024.

Индекс цена свих примарних производа у фебруару 2024, у односу на јануар 2024, није се променио. У односу на фебруар 2023. смањен је за 8,8% док је у односу на максимум смањен за 34,2%. У односу на јануар 2024. цене хране повећане су за 1,6%, цене метала смањене су за 1,8% а цене енергије смањене су за 0,2%. У односу …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине у 2023.

У 2023. години Украјина је имала пад доларске вредности робног извоза за 18,6%, увоз је повећан за 15,1% па је дефицит у робној размени повећан 2,5 пута, у односу на 2022. У односу на 2021. извоз је смањен за 46,8%, увоз је смањен за 12,7% а дефицит је повећан 5,7 пута, са одрживих 4,8 на неодрживих 27,4 милијарди долара. Упркос …

Pročitajte Još »

Buena Jagodina

Када сам викендом у Јагодини, са супругом уживам у дугим шетњама главном улицом, са скретањем до пијаце, где, при повратку кући, седнемо да се одморимо у градском парку поред прелепе зграде Музеја наивне и маргиналне уметности (линк). Док седимо, сећам се (јединог) одласка у овај музеј, када сам био у основној школи, и помишљам како преко 90% људи једини сусрет …

Pročitajte Još »

Годишњи подаци о ноћењима странаца у Црној Гори, 2017-2023.

У 2023. години, укупан број ноћења у свим смештајним капацитетима у Црној Гори (линк) износио је рекордних 15,8 милиона и повећан је за чак 33% у односу на 2022. У односу на 2019. годину, број ноћења повећан је за 13,2%. Од 23 државе и АП КиМ, са више од 100.000 ноћења, њих 14 је остварило рекордан број у 2023, док …

Pročitajte Još »

Робна размена УК у 2023.

У 2023. години УК је смањило доларску вредност извоза за 2,1%, увоза за 3,9% те је и дефицит смањен за 7,4%. Апсолутна вредност извоза смањена је за 10,9 милијарди долара, увоза за 32,5 милијарди па је дефицит смањен за 21,7 милијарди долара. Највеће смањење извоза у Холандију (-7,6 милијарди $) и Хонг Конг, Кина (-7,2 милијарде), аутоматски је асоцирало на …

Pročitajte Još »

Место Србије међу европским овцама у 2022.

Нема много области у којима је Србија у Европи толико напредна као што је то случај са овцама: на крају прошлог миленијума имали смо 2,2% од укупног броја оваца у ЕУ (у садашњем саставу), а у 2023. достигли смо рекордних 2,92%, мада имамо само 1,52% од укупног броја становника ЕУ. Код оваца смо готово дупло заступљенији него код људи. Као …

Pročitajte Još »

Употреба стабилних и мобилних телефона на Косову и Метохији у 2023. години

На Косову и Метохији (линк) у децембру 2023. било је 66.040 претплатника стабилне телефоније што је за 5,8% (или за 4.064) мање него у децембру 2022. У стабилној телефонији је остварено 3,5 милиона минута, што је за 13,8% мање него у децембру 2022. Осим што је смањен број телефона, смањена је и просечна употреба сваке телефонске јединице. Када поделимо број …

Pročitajte Još »

Стране компаније у ЕУ: највећи послодавци по земљама

У пословном сектору чланица ЕУ у 2021. је било запослено 152,4 милиона лица, у томе 129,6 у домаћим компанијама а 22,8 у страним. Код страних 13,2 милиона је радило у компанијама из других чланица ЕУ а 9,6 милиона у компанијама земаља ван ЕУ. У приложеним табелама обележене су две појаве: где су компаније из неке земље највећи послодавци међу страним …

Pročitajte Još »

The Parking Development Theory

У вече када су објављени резултати избора 2012, када је формирана досадашња власт у Србији, са др. Гораном Николићем сам био на неком скупу у режији Танјуга. На питање шта очекујем након избора изјавио сам „да очекујем диктатуру институција“. Танјуг, а затим и други медији пренели су као „диктатуру инвестиција“. Мада су речи сличне, оне имају сасвим другачије значење и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском извозу компјутерских услуга у 2022.

За разлику од туризма, на који су пандемија вируса COVID-19 и мере против ње деловали разарајуће, код трговине компјутерским услугама забрана кретања деловала је као огроман подстицај. Приходи од трговине компјутерским услугама су континуирано расли у периоду посматрања (од 2011). Србија је у периоду посматрања имала индекс 1.154 и најближе по индексу биле су јој Украјина (1.116,9) и Белорусија (1.109,3). …

Pročitajte Još »

У децембру 2023. Србија по трећи пут имала најмањи „вишак умрлих“ у Европи

Србија је по трећи пут у децембру 2023. имала најмању вредност „вишка умрлих“ у Европи, у претходних 48 месеци, од када је уведен овај индикатор. Први пут је то било у јулу 2022. а други пут у децембру 2022. У табели су приказани месеци када је Србија била у „топ 10“ по вишку умрлих, као и ови месеци када је …

Pročitajte Još »

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Поређење броја ноћења странаца у Београду и Софији

У децембру 2023. у Београду је регистровано 253.531 ноћења странаца а у Софији 101.953. Београд је имао 148,7% више ноћења странаца од Софије и ово је рекордна месечна предност у 2023. години. Укупан број ноћења странаца у Београду у 2023. био је 2,97 милиона а у Софији 1,42 и разлика у корист Београда била је +109%, колико је износила и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском туризму у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 је најтеже погодила ваздушни саобраћај и туризам, услед забрана унутрашњих и спољних кретања. Обе ове привредне гране су се у 2023. у већем делу земаља опоравиле, ако не рачунамо подручја војних сукоба, и овде прилажемо стање у 2022, години са прикупљеним подацима у највећем броју земаља. У 2022. години Србија се налазила на 50. месту у свету …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине у 2023.

Кина је у 2023. имала робни извоз вредан 3.388,7 милијарди долара. У односу на вредност у 2022, извоз је смањен за 5,7% или за 204,9 милијарди долара. Готово две петине (39,4%) укупне вредности извоза последица је пада вредности извоза у САД, а са Хонг Конг-ом, Кина долазимо до 49,7% од укупне вредности смањења. У 2023. години Кина је постала седмо …

Pročitajte Još »

Овце и Београђани се све теже држе

У саопштењу (линк) РЗС-а пише: „Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2023, у односу на стање на дан 1. децембра 2022, мањи je укупан број говеда (за 9,3%), свиња (за 19,7%), оваца (за 0,2%) и живине (за 3,6%).“ Овај симболични пад броја оваца подсетио ме је на Београђане, како је и …

Pročitajte Još »

Релативан значај страних филијала и поређење са домаћим компанијама у Европи у 2021. години

Евростат је објавио саопштење (линк) о пословању страних филијала у чланицама ЕУ у 2021. години, а има и податке о њиховом значају у Норвешкој и у БиХ. РЗС је објавио саопштење (линк) 17.3.2023. о пословању страних филијала у тој години, а могу се „пешака“ прикупити и подаци Монстат-а и још пар статистичких завода, што нам овде није циљ. Хтели смо …

Pročitajte Još »

Робна размена Костарике у 2023.

Када се рангирају подаци светских привреда често се догађа да се Србија налази поред Костарике – према величини БДП-а, извоза, увоза… То ме је мотивисало да јој посветим пар минута и да на Википедији прочитам текст о њој. Изненађење је блага реч, могу употребити запрепашћење сличностима које постоје између Србије и Костарике – обе су мирољубиве земље у којима се …

Pročitajte Još »

Свињски успон Шпаније и пропаст остатка Европе (нарочито Србије)

Од краја XX века до 2022. број свиња у ЕУ смањен је за 18 милиона (без Шпаније готово за 30 милиона), а релативан пад износио је 11,8%. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Португалија и Италија, док су све остале смањиле свињски фонд. И док је раст броја свиња у Португалији и Италији био занемарљиво мали, у Шпанији је …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »

Родно равноправни ремикс

Као геј, Хрват и добар католик одлучио сам да, у складу са модерним трендовима, постанем лезбејка, Хрватица и добра католкиња. Сећам се детињства, кад сам још увек био Србин и (не)исправно оријентисан, обожавао сам песму „Пекар, лекар апотекар“ Рибље Чорбе. У хали спортова у Јагодини настала су прва еротска узбуђења, кад смо као четвртаци или петаци опчињено посматрали мало старије …

Pročitajte Još »

Рекордна инфлација – рекордни профити страних инвеститора у Европи у 2022.

Да се надовежем на крај претходног прилога др Драгована Милићевића (линк): „Glavno pitanje je ovde koliko najširi slojevi stanovništva osećaju blagodeti povećanja BDP? Očigledno najmanje jer za ovo pitanje druga analiza raspodele BDP po kategorijama dohotka daje mnogo relevatnije objašnjenje ali nije tema ovog teksta.“ Евростат је објавио саопштење (линк) о ултимативним инвеститорима у 2022. где, на жалост, не постоје …

Pročitajte Još »

Шагринска кожа Србије (или само моја)

Због понижавајућих догађаја у нашем окружењу (признавање косметских таблица, забрана коришћења динара на КиМ…) налазим се у тешком депресивном стању. Претходних дана сам као вид анти депресивне терапије почео да слушам Даницу Црногорчевић (Весели се српски роде и Јечам жњела) и Београдски синдикат, али ме мучни догађаји из наше свакодневице поново „обарају“. Мотив за текст ми је пребијање навијача Партизана …

Pročitajte Još »

Исељавање Муслимана из Новог Пазара у Турску 1951-1970, и етничке промене до 2022.

Сматрамо да посебну пажњу привлачи доста изражено исељавање Муслимана у Турску, нарочито од 1951. до 1970. године. Идеја за исељавање Муслимана у Турску јавља се одмах после ослобођења, али исељавање почиње 1951, а озбиљније 1954. године. Најпре су почели да се исељавају представници турске националности из Македоније, а онда се то проширило и на Санџак, на оне породице које су …

Pročitajte Još »

Витални догађаји у Србији у 2023: најмањи број рођених у претходних 145 година

У децембру 2023. у Србији је рођено 4.812 лица, преминуло је 8.658 па је негативан природни прираштај износио 3.846 лица. У односу на децембар 2022, смањен је број рођених за 11,6%, преминулих за само 0,6% па је повећан негативан природни прираштај за 17,6%. „Вишак умрлих“ у децембру 2023. износио је -13,3% док је у децембру 2022. износио -12,8%. У 2023. …

Pročitajte Još »

Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

На основу података из табеле „Table A1: Industrial indicators by country/area, latest available year“ (линк) може се израчунати укупно загађење CO2 множењем података из колоне о MVA per capita са бројем становника, а затим са претпоследњом колоном Manuf CO2 intensity 2020 (kg/uS$). Одступање од потпуне прецизности података је занемарљиво мало, јер се у две године битно није променио интензитет загађења, …

Pročitajte Još »

Горе Кинези по други пут

Пре непуних 18 година доселио сам се у Блок 70, са супругом, ћерком од три године, и сином од осам месеци. Живот поред „Кинеског тржног центра“ је, до сада, био једнакост за породични живот. Када је први пут горео западни део зграде, Кинези и моје комшије из блока су заједно плакали, први због живота и новца, други због драгих успомена. …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји и у услугама пића и исхране у САД у 2023.

Промет у малопродаји и услугама исхране у САД (линк) повећан је за 0,6% у децембру у односу на новембар 2023, и за 5,6% у односу на децембар 2022, у сезони прилагођеној серији. У целој 2023. години промет у малопродаји износио је 7.246,2 милијарде а у услугама исхране 1.086,7 милијарди. У односу на 2022. промет у малопродаји повећан је за 2,1% …

Pročitajte Još »

Место Србије у светској додатој вредности прерађивачке индустрије у 2022.

Изјава кинеског премијера (линк) ме је мотивисала да извршим приложене обрачуне: „At the World Economic Forum in Davos, Chinese Premier Li Qiang articulated the key aspects of China’s economic policy and strategy. He noted that China demonstrates sustained progress in economic development and exerts a significant influence on the global economy, serving as a vital engine of global development. China’s …

Pročitajte Još »

Поређење робне размене Србије са државама САД-а у 2023 – исправљено

У првој објави код Србије су грешком у другој табели дати подаци за девет, а не за једанаест месеци, што је поређење чинило нетачним, мада је моја слутња (Аризона) била исправна. Отварање америчких података о робној размени метрополитских подручја (линк) подсетило ме је на рад на докторској дисертацији пре више од 20 година, када сам ове америчке податке користио како …

Pročitajte Još »

Удео наводњаваних површина у укупним пољопривредним површинама према подацима Светске банке за 2021.

У бази података Светске банке (https://data.worldbank.org/indicator) постоје подаци о уделу наводњаваних површина у пољопривредним за 94 земаља и територија, док за 120 недостају. Удео површина које се наводњавају у укупним зависи од мноштва различитих фактора попут: Удела пољопривредне земље у укупној површини. Удео наводњаваних површина требало би да се повећава са смањивањем удела пољопривредних површина. На пример, Јапан, УАЕ и …

Pročitajte Još »

Геополитички сукоби и економски раст – пример Бугарске

Бавећи се економском историјом многе ствари узимамо здраво за готово, без да улазимо у дубље разлоге неких појава. На пример, велика светска рецесија, која је прешла у стагфлацију (раст цена без економског раста, уз пораст незапослености), из 1973-1974, била је последица повећања цене нафте услед одлуке ОПЕК-а да смањи производњу. Позадина ове мере била је арапска фрустрација израелским успехом у …

Pročitajte Još »

Златно доба волова у 1905. години

Радоје Домановић је написао сатиру „Размишљање једног обичног српског вола“ која нам указује како је у његово време ова животиња била веома корисна као саобраћајно средство (линк). У историји су увек пратили српског војника и никад се нису жалили, али то нам није тема. Овде нам је тема тежак живот надничара у Србији у то давно време, када су Срби …

Pročitajte Još »

Thousands are sailing, али не са Мораву:

Исељавање из Југославије у међуратном периоду Смрт Shane MacGowan-a, који би на дан писања овог текста напунио 66. годину, представља још једну нит, од мало преосталих, које су ме до сада везивале за западну цивилизацију. Пар његових песама написаних у другој половини осамдесетих година прошлог века обожавао сам у раној младости на почетку деведесетих година, а највише међу њима песму …

Pročitajte Još »

Србија и време

Први демократски избори у модерној Србији, тада социјалистичкој, у процесу формирања Савезне републике Југославије, догодили су се крајем 1990, што је 46 година након њене комунистичке окупације. Од тада су прошле 33 године. Друг Тито је владао Србијом непуних 36 година (октобар 1944 – мај 1980). Скоро толико дуги период.  Овде смо увели у поређење два хипотетичка времена: (1) „Србија …

Pročitajte Još »

Промене у нивоу развијености европских земаља 2012-2022.

Словеначко саопштење о њеном нивоу развијености (линк) мотивисало ме је да проверим у бази Евростат-а податке о динамици развоја Србије и њених суседа. Прва приложена табела је оригинална, а друга је изведена на основу ових оригиналних података, а како би приказала релативно одступање суседних земаља у економској развијености у односу на Србију. Процес конвергенције означава бржи развој сиромашнијих земаља како …

Pročitajte Još »

Ред умирања дечака и девојака од 1891 до 1908 године

Од како је у Србији напуштено обавезно служење војног рока, на значају је добила прослава осамнаестих рођендана момака и девојака. Тако су се девојке спонтано изједначиле са момцима који су раније имали посебан дан за славље – одлазак у војску, као симбол сазревања. Овде прилажем морбидне статистике из Статистичког годишњака Краљевине Србије, о доживљавању 18. године, које су се тада …

Pročitajte Još »

Светска производња вина у 2020. и поређење са 1889.

Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да …

Pročitajte Još »

Продаја Телекома у Републици Српској

У медијима се појавила вест да ће ускоро бити извршена продаја Мтел Бањалука (линк), и овде скрећем пажњу на један „малени“ податак а тиче се статистика одлива страних директних инвестиција. Телеком Србија је купио Телеком Српске крајем 2006. године (линк) и убризгавање 646 милиона евра у буџет Републике Српске омогућило је „велики скок напред“, речником Мао Цедунга, Српској, која је …

Pročitajte Još »

Рођења и умирања у 1908. години

Подаци о броју рођених и умрлих представљају инверзне податке у односу на нашу модерну историју. Ако искључимо ову ковид епоху (2020-2022), у Србији се у периоду од 2005. до 2019. у просеку рађало 67.166 лица, умирало је 102.707 па се природним путем број становника смањивао за 35.541. У 1908. је рођено 102.699 лица, преминуло је 66.924 па је вишак рођених …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије у Т3 2023.

Према подацима СТО, робни извоз Србије у Т3 2023. износио је 6.850,2 милиона евра и повећан је за 37,5 милиона евра у односу на исто тромесечје 2022. Након мг повећања у Т1 од +17,1% и у Т2 +4,9% у Т3 је остварен занемарљив раст од +0,6%. ППП су имали мг раст извоза у Т1 од +2,6%, а затим смањење и …

Pročitajte Još »

Аргентина на путу за пакао 1: робна размена у Т3 2023.

Када се отвори Буенос Аирес тајмс (линк) од 29.11.2023. на насловној страни се може видети неколико слика новог председника Аргентине, Милеја, у посети Бајденовој влади, јеврејској заједници, ММФ-у, Светској банци, Билу Клинтону. То је у складу са најављеном политиком да је он за САД и Израел (и Украјину), а да је против Кине и Бразила (и Русије). https://www.batimes.com.ar/news/argentina/milei-holds-first-meeting-with-biden-administration-in-washington.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/usa-takes-argentine-president-elects-political-pulse.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/argentina-asks-for-more-time-for-ypf-case.phtml …

Pročitajte Još »

Златно доба рибарства је одавно прошло (уколико га је и било)

У табели су обележене рекордне вредности жутом бојом, а овде их текстуално и таксативно само набрајамо: Шарански рибњаци су највећу површину имали 2010. У 2022. површина је смањена за 37,6%.Пастрмски рибњаци су највећу површину имали 2018. и од тада су смањени за 26,1%.И шарански и пастрмски рибњаци су највећу производњу млађи имали у 2012. и од тад је производња у …

Pročitajte Još »

Трговина кобасицама и сличним производима Србије 2011-2022.

У трговини кобасицама и сличним производима (ХС 1601) Србија је у периоду посматрања остварила суфицит од 79,4 милиона евра. Ипак, овде можемо време поделити на два периода: до 2019, до када је остварен укупан суфицит од 94,7 милиона евра, и 2020-2022. када је остварен дефицит од 15,3 милиона евра. Извоз кобасица и сличних производа из Србије је достигао рекордну вредност …

Pročitajte Još »

Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину. Подаци од ван-европских земаља укључују само САД. У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине и Русије у 2023.

Бавити се месечним подацима о робној размени САД и Русије је досадно и фрустрирајуће: Русија продаје САД-у уранијум, ови други то прераде у осиромашени и шаљу против Руса којима продају лекове, и још се Руси својом политиком хвале (линк). Оно шта је интересантно и подстицајно, то је испратити податке о размени Кине са Русијом. Извоз Кине у Русију повећан је …

Pročitajte Još »

Осуђеници по кривицама 1899-1908.

Ако се жели сагледати живот у пуном обиму неопходно је обилазити суднице (и полицију, уколико би то било безазлено) а да би се упознала и тамнија страна живота, а не само она коју желимо да видимо својом вољом, или нуждом преживљавања. Достојевски је обилазио суднице, а како би се упознао са „руском душом“, и како би прикупљао материјал за своје …

Pročitajte Još »

Рекрути по висини и по обиму прсију 1905 године

У Статистичком годишњаку Kраљевине Србије за 1905. (издатом у Државној Штампарији Краљевине Србије 1907. по цени од 10,50 динара и 10,50 frans) на страницама 714 и 715 дати су детаљни подаци о регрутима (тада рекрутима) према висини у сантиметрима и обиму груди, и по пуковским окрузима. Према подацима из табеле А. Можемо сазнати да су наши преци били у просеку …

Pročitajte Još »

Дужничко ропство је када се за дуг више издваја него за одбрану

Стални кадар и народна војска 1907. и 1908. године Србија се, у годинама за које су овде приказани подаци, налазила између царинског рата, који је Аустрија започела 1906. године и Анексионе кризе започеле прогласом цара Франца Јозефа 5. октобра 1908. године (линк). Сукоб са Аустро-Угарском је тада већ изгледао неизбежним, а и потреба да се ослободи Косово и Метохија и …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота у Европи у 2021.

Током претходне деценије, очекивано трајање живота у ЕУ (линк) повећавано је конзистентно до 2019. када је оно по рођењу било 81,3 године. Након тога, у 2020. и 2021. је забележено смањивање очекиваног трајања живота. У 2021. укупно очекивано трајање живота у ЕУ било је 80,1 година. За жене се очекује 82,9 година, што је 5,7 година дуже него за мушкарце …

Pročitajte Još »

Преведени у православље 1896-1908. године

Период посматрања обухвата 13 година, где је првих седам припадало срамотној и издајничкој диктатури Александра од Аустрије, а осталих шест обновљеној демократији, која је, на жалост, веома кратко трајала. Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну. У Србији је 1900. живело 2.492.882 душа и у томе …

Pročitajte Još »

Словаци у Србији 2011. и 2022.

Број Словака у Србији између два пописа смањен је за 11.020, што је релативни пад за 20,9%. Словаци су високо сконцентрисани на територији Војводине, где их има 95,4% од укупног броја, док је у Београду још 4%, а у остатку Србије је само 0,6%. Словаци представљају апсолутну већину у Бачком Петровцу и релативну већину у Ковачици. У девет општина у …

Pročitajte Još »

Светски извоз електронских интегрисаних кола у 2022: доминација Азије

Ови производи су били најважнији у светској трговини у 2020. и у 2021. години али их је раст цена енергената спустио на треће место, јер су у 2022. на прва два избили сирова нафта и деривати нафте. Ипак, пад цена енергената у 2023. опет ће ове производе вратити на прво место. Извоз ових производа илуструје азијску доминацију у индустријској производњи …

Pročitajte Još »

Мађари у Србији 2011. и 2022.

У Србији је, приликом пописа 2022, било 184.442 Мађара. Њихов број се, у односу на 2011, смањио за 69.457 (-27,4%), а удео у укупном броју становника са 3,53% у 2011. на 2,77%. Од укупног броја Мађара, њих 98,85% живело је у Војводини, 0,75% у Београду и по 0,2% у два региона јужно од Београда. Више од 100 Мађара било је …

Pročitajte Još »

Бошњаци и Муслимани у Србији 2011. и 2022.

Приликом пописа становништва 2022. у Србији, у њеном неокупираном делу, било је 153.801 Бошњака и 13.011 Муслимана (слово М је написано великим словом да не би чинили омаловажавање малим). У 2011. било је 145.278 Бошњака и 22.301 Муслимана. У односу на попис из 2011. повећан је број Бошњака за 5,9% а смањен је број Муслимана за 41,7%. У збиру је …

Pročitajte Još »

Хрвати у Србији 2011-2022.

Као геј, Хрват и добар католик, а то је читава (друга) половина моје личности, не осећам се задовољно у Србији. Јесу хомосексуалци преузели јавни део Србије, али то се није у великој мери пренело на народ. Када су параде поноса требало би да нас и остали Београђани испрате у победничкој и поносној шетњи, а не да је око нас више …

Pročitajte Još »

Робна размена Индије у првој половини 2023.

На Спутнику (линк) су објављени подаци о робној размени Индије за осам месеци 2023. Подаци су непрегледни, јер су новинарски набацани, па смо овде хтели да створимо јаснију слику о променама у индијској робној размени. У заједничкој бази СТО и УНКТАД-а Индија је пријавила робну размену за шест месеци. И ови подаци могу да помогну да се разуме драстична промена …

Pročitajte Još »

Број Румуна и Влаха у Србији 2011. и 2022.

Према подацима из Статистичког годишњака краљевине Србије за 1902. на страни 69. у Србији је живело 2.298.551 Срба, 122.429 Румуна, 5.729 Јевреја, 46.148 Цигана и осталих 20.025. Језици којима су се служили, на 64. страни: Становништво по језикуСрпским2.298.551Српским и Румунским32.556Арнаутским2.151Бугарским645Грчким1.904Енглеским9Јеврејским5.729Јерменским64Мађарским1.956Немачким7.494Пољским232Румунским89.873Руским134Словачким151Словеначким524Талијанским575Турским1.007Француским107Хрватским619Циганским46.148Цинцарским990Чешким1.408Којим другим55Свега2.492.882 Број Румуна био је једнак збиру оних који су говорили румунски језик и који су говорили и српским и …

Pročitajte Još »

Промена броја Рома у Србији 2011-2022.

Као Ром, Влах и Румун одувек сам највише волео прву трећину моје подвојене личности, заправо шестину. Другу половину чине геј, Хрват и добар католик. Због ове шестолике природе увек се налазим у стању унутрашњег конфликта: имам прву душевну половину и другу више материјалну него духовну (али без душе). Као Ром, одувек сам сматрао Србе за браћу по невољи („ми смо …

Pročitajte Još »

Албанци у централном делу Србије, 2011. и 2022.

Албанци су бојкотовали попис становника 2011. у Прешеву и Бујановцу, и делом, из података се то сада види, у Медвеђи, док су се у осталим општинама пописали. У односу на попис из 2011. у Београду је смањен број Албанаца за 25,6%, у Војводини је смањен за 14%, док је у Региону Шумадије и Западне Србије повећан за 14,2%, са 591 …

Pročitajte Još »

Национална структура у Београду 2011. и 2022.

Београд је, између два пописа, повећао број становника за 21.965 или по 1.997 у просеку сваке године. Од 2012. до 2022. (разлика у односу на пописе су последња три месеца 2011. и 2022) у Београду је рођено 198.034 а преминуло 247.921 лица, па је негативан природни прираштај износио 49.887 лица, или у просеку по 4.535 годишње. Нето прилив становника у …

Pročitajte Još »

Овај свет ће спасити људскост?

Посматрајући сукобе у Украјини и у Израелу, и могућност да сукоб НАТО-а са остатком света оде у нуклеарну катастрофу, поставља се питање има ли за човечанство спаса, и има ли наде да ће у махнитом понашању богатих и моћних опстати? Уколико не могу да мењам свет, а оно могу макар да покушам да чиним себе бољим. Успех романа „Ловац на …

Pročitajte Još »

Промена броја Југословена у Србији 2011-2022.

У Србији је, између два пописа, повећан број Југословена за 3.840, што је релативно повећање за 16,5%. Већи релативан раст имали су Албанци (10,6 пута, бојкотовали попис 2011), они којима је националност непозната (3,9 пута), Руси (3,2 пута) и остали (+23,3%). Раст су још имали Бошњаци за 5,9% док су други народи имали смањење. Интуитивно, очекивано је да је број …

Pročitajte Još »

Када је смртно тешко – црни хумор!

Човек без наде је мртав човек, негде је написано, а може се прогласити универзалном истином. У српској голготи, на путу кроз беспућа северне Албаније и области српских племена Васојевића, Морачана и Куча, хиљаде људи је застало и умрло без наде, јер су били гладни, промрзли, физички немоћни. Виктор Франкл је написао да су страхоте Аушвица преживели богати духом, а не …

Pročitajte Još »

Одступања у стопама смртности у Србији у односу на ЕУ у 2020.

У 2020. Србија је имала највећу стопу смртности у Европи након Бугарске. На 100.000 становника у Србији је умрло 1.725 а у ЕУ 1.061. Од приказаних 73 узрока смрти Србија је имала мању стопу смртности код чак 34 док је код 39 имала већу. Првих десет узрока објашњава укупну разлику и међу њима се налазе четири врсте болести срца и …

Pročitajte Još »

Смртност од алкохола и дрога у Европи у 2020.

Евростат је издао саопштење „3,6 умрлих на 100.000 становника услед алкохола у 2020“. (линк) У 2020. било је 193.893 умрлих у ЕУ услед менталних и поремећаја у понашању, што је учествовало са 3,7% у укупној смртности. Ментални поремећаји и поремећаји у понашању укључују деменцију, шизофренију и поремећаје у вези са психо активним супстанцама, као што су зависност од алкохола и …

Pročitajte Još »

Увоз Турске из Украјине у седам месеци 2023.

Турска је повећала увоз из Украјине за 27%, са 2.198 на 2.792 милиона долара, у периоду јануар-јул 2023, у односу на исти период 2022. При расту укупног извоз ППП (пољопривредно-прехрамбени производи) повећан је за 67,9%, са 1.433 на 2.407 милиона долара, док је индустријски извоз преполовљен (-49,7%), са 765,4 на 385,3 милиона долара. Црноморски прехрамбени споразум раскинут је у другој …

Pročitajte Još »

Робна размена Турске у 2023.

Турска је претходних година научила лекцију из искуства готово петсто годишњег пропадања, и покушава да извуче економску корист из туђих војних конфликата у односу на њено раније економско пропадање које је условљавало и територијалне контракције. Извоз Турске у периоду јануар-јул 2023. смањен је за 0,6% у односу на исти период 2022. Извоз Турске у Русију повећан је за 82% или …

Pročitajte Još »

Робна размена Палестине

У Србији се често јавно износи аргумент, од амбасадора чланица ЕУ и заинтересованих локалних лица, како је 60% или 65% извоза из Србије (српски је ту најмањи део, осим код пољопривредних производа) разлог да истрајемо на нашем европском путу, а упркос очигледној непријатељској политици већине земаља ове уније против наше земље. Палестина је одличан пример да се овако баш и …

Pročitajte Još »

Ноћ у Мојковцу уз споменик херојима

Смештај Tara Riverside пронашао сам преко Google мапе у потрази за преноћиштем при одласку на „јесеновање“ у Будву. Пажљивијим посматрањем видео сам да се налази тик поред споменика црногорским војницима палим у Мојковачкој битци. Пре путовања шалио сам се да постоји могућност да неки херојски дух уђе у мене током овог ноћења, а да избаци кукавичко-конформистички дух који имам. Приликом …

Pročitajte Još »

Тржиште диња, лубеница и папаја у Србији, 2011-2022.

Производња диња и лубеница у Србији је смањена само за 3,4% у 2022. у односу на 2011, али су у овом периоду биле велике осцилације у производњи, од 141 хиљада тона у 2020. до 255 хиљада тона у 2013. Извоз лубеница је занемарљив, креће се око 2% годишње производње, и он је смањен за 21,4% у посматраном периоду. Увоз лубеница …

Pročitajte Još »

Тржиште краставаца и корнишона у Србији, 2011-2022.

Трговина краставцима и корнишонима представља последицу бриљантне трговинске и спољне политике: наше краставце једу у Немачкој, Хрватској и Аустрији, а ми једемо краставце из Албаније, Грчке и Хрватске (и Немачке). Да није Грчке на овој листи рекло би се скуп највећих пријатеља Србије. Пођимо редом. Производња краставаца (и корнишона) у Србији смањена је за 57,1%, са 71,8 хиљада тона у …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у САД у 2022.

Као што „Он“ може бити и „Она“ или „Они“ тако и породице, домаћинства могу у статистици да буду потрошачке јединице. САД су у 2022. имале 134 милиона потрошачких јединица, што је на око 225 милиона становника у просеку по 2,5 члана по потрошачкој јединице. Просечна потрошачка јединица зарађивала је у 2022. 94.003 долара (пре пореза) и повећала је приходе за …

Pročitajte Još »

Тржиште кромпира у Србији, 2011-2022.

Србија је имала скромну вредност извоза кромпира у посматраном период, где је у 2022 (1,2 милиона евра) готово преполовљена у односу на 2011 (2,3 милиона евра). Рекордна вредност била је у 2017. када је износила 3,9 милиона евра (у Русију 1,26) а била је и преко 3 милиона у 2021 (3,3 милиона од тога 1,7 милиона у Русију). Увоз кромпира …

Pročitajte Još »

Тржиште парадајза у Србији, 2011-2022.

Србија је у периоду посматрања имала импресивне резултате у извозу парадајза јер је повећала његову вредност преко три пута, са 1,58 милиона евра у 2011. на 4,89 милиона евра у 2022. Рекордна вредност извоза постигнута је 2018. када је износила 5,5 милиона евра. Више од три четвртине укупне вредности извоза у 2022. постигнуто је пласманом у Црну Гору (43,6%) и …

Pročitajte Još »

Руси Американцима уранијум, а Американци Украјини осиромашени уранијум

Увоз САД из Русије у јуну 2023. „Несхватљива трговинска политика Русије“ би можда био адекватнији наслов са две тачке на постављен текст, али свакакви други наслови ми падају на памет који би могли да буду и увредљиви, а што ми није намера. Како назвати понашање Русије која упозорава САД да не шаље муницију са осиромашеним уранијумом у Украјину а при …

Pročitajte Još »

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи, а колико је било пасјих, не знамо

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи. Колико је пасјих ноћења било не знамо. Овај број је повећан за 6% у односу на јул 2022. У односу на јул 2019. број ноћења људи из Србије је повећан за 49,6%. Код паса, претпоставићемо, је много већи релативни раст. Већи релативни раст броја ноћења, у односу на …

Pročitajte Još »

Светска трговина рудама

Захваљујући Зиђин Мајнинг-у из Брестовца и Зиђин Коперу из Бора, Србија је постала рударска сила у светским размерама. По вредности извоза руда од 1,9 милијарди долара у 2022. била је на 29. месту упоредива са малољудним Тајваном, Кина, најмногољуднијом Индијом, као и са Јужном Корејом. Светска вредност извоза руда износила је 325,6 милијарди долара у 2022, и Аустралија је са …

Pročitajte Još »

Са пиштољима и овцама, као прави хајдуци, у БРИКС+

Највећи удели Србије у робној размени БРИКС+ у 2021. У односу на овде примењено мерење односа српског извоза и увоза у односу на збирну вредност истих код БРИКС+ земаља, паметнији или кориснији би био приступ да се упореде наш извоз и њихов увоз и обратно. Тако би се видело колико се наша извозна понуда подудара са њиховом увозном тражњом и …

Pročitajte Još »

Увоз пасуља у Србију из Киргистана

Захваљујући извозу пасуља Србија представља Киргистану 13. по значају извозно тржиште, далеко важније од многих већих економија. У 2022. је остварена рекордна вредност извоза у Србију у износу од 9,6 милиона долара. Извоз Србије у Киргистан је симболичан: око 4 милиона долара. Извоз пасуља у Србију у статистици спољне трговине Киргистана постоји од 2010, са симболичним вредностима пре тога, док …

Pročitajte Još »

Удео БРИКС+ у светском извозу у 2021 према 4-цифреној царинској класификацији

У приложеним обрачунима извршене су две грубе, и неопходне, претпоставке: (1) 70 милијарди долара не разврстаног извоза Русије дописано је званичној вредности извоза природног гаса од 8,8 милијарди долара; (2) не разврстан извоз Саудијске Арабије у износу од 206 милијарди долара подељен је на 106 милијарди дописаних код сирове нафте и 100 код деривата нафте. Могуће је да Саудијска Арабија …

Pročitajte Još »

БРИКС+: Удео у светској робној размени у 2022.

Подаци у приказаним табелама су мешовити: (1) има их из 2021. и из 2022. и (2) има оригиналних података и огледало статистика за Русију. Фиксирање података на неку ранију годину, на пример 2021, повећало би њихову тачност, али би нас удаљило од актуелних кретања: у 2022. је Русија била под мноштвом санкција колективног запада, али је при томе имала велики …

Pročitajte Još »