0 Мирослав Здравковић

Прича о керуши и седам малих кучића или промена БДП-а у Србији у протеклих седам деценија

За укупну слику привредног развоја осим БДП-а неопходно је сагледати десетине економских, демографских, технолошких и других показатеља. Квалитет здравства, образовања, снага институција у односу на самовољу појединаца, опште расположење и индикатори насиља (самоубиства, убиства…). Узмимо за пример поређење инокосног пољопривредника који гаји кукуруз и користи трактор и вештачко ђубриво, и њему насупрот многочлано домаћинство са једном кравом где седморо деце …

Pročitajte Još »

Робна размена Косова и Метохије, 2010-2021

Према приштинским подацима (линк) у периоду од 2010. до 2021. КиМ је повећало робни извоз за 155%, при чему је само у две године његова вредност удвостручена, са 383,5 милиона евра у 2019. на 755,7 милиона евра у 2021. У периоду од 2010. до 2021. увоз КиМ повећан је за 117%, са 2,16 на 4,68 милијарди евра. Покривеност увоза извозом …

Pročitajte Još »

Робна размена Парагваја

Парагвај је држава у Јужној Америци окружена Боливијом, Бразилом и Аргентином. Као земља без изласка на море слична је Србији, а има(о) и слични број становника. Стекао је независност од Шпаније 1811. и има неких сличности у историји ове земље са Србијом које би требало проучити, истаћи и извући закључке за будућност. Од 2022. до 2021. Парагвај је повећао вредност …

Pročitajte Još »

Место Србије у Европи у употреби обновљивих извора енергије у 2021.

Производња електричне енергије у ЕУ (линк) из обновљивих извора повећана је за готово 5% у 2021. у односу на 2020. Ипак и потрошња је повећана услед економског опоравка након укидања ковид ограничења. Као резултат, удео обновљивих извора у укупној потрошњи електричне енергије у ЕУ повећан је за само 0,1 пп, са 37,4% у 2020. на 37,5% у 2021. Енергија ветра …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине у 2022.

СТО има пријављене податке о робној размени за 11 месеци 2022. за 20-так земаља међу којима је и Украјина. Пошто је могуће повући највише двадесет података, месечних, тромесечних или годишњих, овде ме је више интересовала најновија динамика а биће и годишњих и тромесечних података за месец-два. Двадесет података обухвата период од априла 2021. до новембра 2022. па ћемо овде упоређивати …

Pročitajte Još »

Србија на европским тржиштима дроге и проституције у 2021.

Србија моћно граби ка чланству у ЕУ, која нема алтернативу, корацима џина од по неколико миља. На том путу без алтернативе користи се парола „ништа што је настрано није нам страно“, а она изазива велико дивљење центара моћи у Вашингтону, Бриселу и другим центрима дроге и проституције. Ово су центри и других модерних појава, попут љубави према природи, према ближњима …

Pročitajte Još »

Светски извоз хибридних аутомобила и литијумских акумулатора, 2017-2021.

Живимо у времену технолошке револуције у производњи и продаји аутомобила, где је она буквална и не заслужује, као већина других револуција, наводнике. У односу на аутомобиле на дизел горива, све врсте хибридних аутомобила су у 2017. години имале само једну петину њихове вредности извоза, у 2019. су дошли до 55%, у 2020. на 113% да би у 2021. достигли 207,6% …

Pročitajte Još »

Пост-ковид ера у умирању у Европи: вишак умрлих у новембру 2022.

Вишак умрлих у ЕУ у новембру 2022. био је +6,7% што је друга најнижа вредност у 2022. након марта 2022 (+6,6%). Ово је смањење у односу на октобар 2022. када је вишак умрлих био +10,6%. Процењује се да је „вишак умрлих“ у новембру 2022. износио око 25.000 преминулих (линк). У новембру 2020. вишак умрлих био је +40% (151.000 више умрлих) …

Pročitajte Još »

Просечан број чланова домаћинства у Србији приликом пописа 2022, по областима, градовима и општинама

Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости. Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број …

Pročitajte Još »

Динамика прихода од туризма у свету од 2006. до 2021.

Сатанизација Србије, њена присилна изолација од остатка света, и остала зла која су је снашла закључно са осамостаљивањем које није бирала, већ јој је Црна Гора наметнула, имали су погубне последице по њену економију, миграциона, демографска и друга кретања. У сваком злу налази се зрнце добра (макар код оних који га подносе), као што се и у најдубљем мраку слути …

Pročitajte Još »

Увоз Малезије у Т3 2022.

Да се светска економија више не „врти“ око четрдесетак развијених земаља које су увеле санкције Русији може да послужи много примера из Латинске Америке, Африке и Азије. Овде се наводи увоз Малезије, која се граничи, или су јој блиске, са Индонезијом, Филипинима, Тајландом, и Вијетнамом, а које све заједно представљају велики економски простор. Уколико саберемо све земље између Индије и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском фонду свиња у 2021. и промена након 2006.

Изгледа да је раздруживање Црне Горе од Србије више погодовало црногорским свињама јер се од 2006. њихов број до 2021. увећао за 81,9%, готово је удвостручен, док је у Србији он смањен за 10,7%. Не можемо говорити о миграцији свиња из Србије у Црну Гору јер је њихов број у првој смањен за 343.476 (знатно мање од људи) док је …

Pročitajte Još »

Промена броја регистрованих индивидуалних пољопривредника у периоду од 2016. до 2021.

Статистички годишњак РЗС-а „Општине и региони у Републици Србији“ (линк) може да нам пружи низ динамичких и аналитичких детаља о кретањима у Србији а да то нису макро индикатори који, као и већина статистичких података, више сакривају него што откривају одређене појаве. Да је Србија на демографској низбрдици, то није новина. Ова низбрдица траје већ пуних 30 година, откако је …

Pročitajte Još »

Робна размена Анголе: пример Африке „испод радара“

Ангола је земља богата нафтом и дијамантима. Ангола је земља која је позната по томе да су радницима у рудницима због крађе дијаманата секли руке они који су им украли читаву земљу. Бивша колонија Португалије. Дијаманти су у 2005. учествовали са 90% у укупној вредности извоза да би у 2021. пали на само 4,6%. Сирова нафта је у 2021. учествовала …

Pročitajte Još »

Резултати пописа становништва по областима и градовима и општинама у 2022.

РЗС је објавио прве резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у 2022 (линк). Пад броја становника за 6,9% у складу је са демографским падом у току 11 година и делом обухвата и нето емиграције из Србије у друге земље. Апсолутно смањење броја становника између два пописа је 495.975 лица. Од октобра 2011. до септембра 2022. у Србији је рођено 774.504 …

Pročitajte Još »

Удео непријатељских земаља у робном извозу Русије, 2010-2021.

Русија је увела списак непријатељских земаља (линк) који укључује 56 земаља и територија. Већину земаља чине високо развијене земље које су чланице ЕУ и НАТО и оне које спроводе непријатељску политику против Русије. Да је економски рат почео пре званичне војне помоћи Украјини на почетку специјалне операције указује пад удела непријатељских земаља у укупном робном извозу Русије од 2014. године. …

Pročitajte Još »

Диверсификација робног извоза земаља у 2021.

Диверсификација мери колико су земље „расуле“ свој извоз у односу на трговинске партнере. Уколико извозе у само једну земљу индекс је 1, а тежи нули са укључивањем у размену што већег броја земаља и смањивањем удела најважнијих трговинских партнера. Изгледа да ниска вредност овог коефицијента високо корелира са висином развијености јер најмањи индекс концентрације имају САД, Немачка, Холандија, Аустрија и …

Pročitajte Još »

Рекордан извоз беспилотних летелица из Турске у октобру 2022.

Турска наставља да шири славу својих Бајрактара по целом свету продајући их што пријатељским то и непријатељским земљама Русије. У октобру 2022, према званичним турским подацима пријављеним СТО-у, је постигнута рекордна количина извоза од 189 тона, те је превазиђен рекорд из априла 2022. када је испоручено 165,6 тона ових производа. Турска званично није испоручила ове производе Украјини у септембру и …

Pročitajte Još »

Концентрација робног извоза земаља у 2021.

Када би низак коефицијент концентрације извоза представљао меру развијености онда би Србија била међу десет најразвијенијих земаља у свету. Мању вредност индекса концентрације имале су Италија, Турска, Пољска, Аустрија, Хрватска, Португалија, Француска и Тајланд. Већи степен концентрације извоза од Србије имале су САД, Немачка и Кина које имају највећу вредност и удео у светском робном извозу. Вредност индекса концентрације је …

Pročitajte Još »

Аргентина је земља Марадоне и Месија, Сабата и добрих људи

Када сам писао текст о Аргентини (линк) написао сам реченицу „Велики број Аргентинаца облачи своју децу у дресове Месија, а и себе саме, и сви много очекују од светског првенства у фудбалу.“ Нисам додао да им желим да освоје светско првенство, посебно због Месија, јер и они и он то заслужују. Велики сам баксуз па нисам хтео да их избаксузирам. …

Pročitajte Još »

Корелације укупне индустријске производње и прерађивачке индустрије са малопродајом у Европи по земљама, 2003-2022

Промет у малопродаји у Европи у другој половини 2022. под утицајем високог раста потрошачких цена полако почиње да се реално смањује. То би требало да утиче и на постепено смањивање индустријске производње. Код већине земаља постоје позитивни коефицијенти корелације између динамике укупне индустријске производње и малопродаје и између производње прерађивачке индустрије и малопродаје. Очекиван је виши коефицијент корелације код прерађивачке …

Pročitajte Još »

Евростат: Број истраживача достигао је два милиона у ЕУ и број истраживача на 1.000 становника

У саопштењу Евростата, између осталог, пише: „Број истраживача у пуном радном времену (еквиваленту пуног радног времена full-time equivalent (FTE)) у ЕУ се повећавао претходних година, и скочио је са 1,38 милиона у 2011. на 2 милиона у 2021 (+626.800). У односу на 2020. додатних 115.000 лица се придружило истраживачима. У периоду од десет година, број истраживача (FTE) повећан је у …

Pročitajte Još »

Норвешки робни извоз у девет месеци 2022.

Да су САД и УК највише профитирале од ограничења ЕУ на увоз енергената из Русије, то је познато (линк). Ипак, неправедно је да Норвешка пролази испод радара када је пољски председник владе давно рекао да је треба опорезовати а онда и највећи део тог пореског прихода поклонити Пољској која има највеће оптерећење избеглицама из Украјине и највећу опасност да се …

Pročitajte Još »

Робна размена Грузије у Т3 2022.

Рекордне (мала релативно мале) месечне вредности извоза Србије у Русију мотивисале су ме да проверим како стоји динамика размене ове земље са њеним евро-азијским суседима. Турском сам се већ бавио па је Грузија прва суседна земља са којом се Русија стварно граничи. У Т3. 2022. извоз Грузије износио је 1.006 милиона долара а увоз је био 2.673 милиона долара. У …

Pročitajte Još »

Аргентина је земља Марадоне, Сабата и добрих људи

Братиславу 17.11.2022. пет година без брата Млади Иранац, девет година заробљен у хотелу у Аустралији (линк) изјавио је да је у прошлости убио човека до сада би изашао на слободу, а овако му младост пролази у незаслуженом затвору. Тражећи по интернету изјаву младог Мехдија потресла ме је вест о Иранцу који је преминуо након 18 година проведених на аеродрому у …

Pročitajte Još »

Државе и територије рангиране према уделу јавног дуга у јавним приходима у 2022.

Најчешће коришћен показатељ степена задужености земаља је удео јавног дуга у БДП-у. Када јавни дуг пређе 100% БДП-а значи да је потребно одвојити више од једногодишње новостворене вредности за његово враћање, без да се и једна новчана јединица утроши на плате, пензије и друге приходе и накнаде. Удео јавног дуга у пореским приходима је ређе коришћен индикатор а он нам …

Pročitajte Još »

Светска производња хране и удео Србије у њој

Укупна количина производње хране у свету је тешко ухватљив феномен јер имамо примарну производњу и прераду, користе је људи и животиње. Овде су извучени неки основни подаци из базе ФАОстат и нису укључени риба, већина житарица и индустријских биљака као и производи прехрамбене индустрије. Основни циљ је био да се дође до редова величина и где је Србија у односу …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије и Аргентине

Србија и Аргентина имају занемарљиво малу вредност робне размене. То је последица недостатка економије обима како би се превазишли трошкови транспорта. Доминација великих (страних) компанија у односу на мале (домаће) фирме значи да чак и када би обим размене био десет и више пута већи, то не би значило и за толико већу корист обичних становника Србије и Аргентине. СТО …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према БДП-у у 2022. у односу на 2019.

Већина земаља у свету изашла је из мера ограничавања кретања почетком 2022. док је Кина наставила политику нулте толеранције на COVID-19 што је значајно успорило њену, али и светску, економију. Од 192 земље и територије са подацима већи БДП у 2022. у односу на почетну 2019. имало је 141 а мањи 51. Када би постојао неки индекс ригорозности примењених мера …

Pročitajte Još »

БРИКС+: Апсолутни и релативни значај робне размене у 2021.

Након заплене девизних резерви Венецуеле, а сада и Русије, економски систем успостављен на крају Другог светског рата се убрзано урушава. То је последица свесне воље САД, НАТО, ЕУ и развијених земаља и њихових сателита, а не вољне акције земаља које су погођене овим мерама, или ће то тек постати. Када земљама БРИКС-а додамо кинески Хонг Конг, Саудијску Арабију, УАЕ и …

Pročitajte Još »

Увоз Бразила по земљама, јануар-јул 2022.

Бразил је у периоду јануар-јул 2022. повећао вредност увоза за 31,6% или за 37 милијарди долара. Увоз из Кине има највећу вредност, али због корона закључавања у тој земљи увоз из САД се значајно приближио њеној вредности. Увоз из Кине повећан је за 7,9 милијарди долара или за +30,9% док је из САД повећан за 10,3 милијарде долара или за …

Pročitajte Još »

Светска трговина електричном енергијом, месечни подаци за 2021. и 2022.

Трговина електричном енергијом је специфична из два разлога: (1) логистичког и (2) начина изражавања. У првом случају, трговина се може обављати само међу земљама које су међусобно повезане мрежом за дистрибуцију електричне енергије. Нама ништа не значи, на пример, уколико Аустралија или Бразил извозе електричну енергију јер је у Србију из њих немогуће доставити. У другом случају, ово је једини …

Pročitajte Još »

Робна размена Немачке и Пољске, 2002-2021

Пољска спада у најбрже растуће земље Европе, уз Ирску, а раније и Словачку, и то је последица њеног географског положаја – границе са Немачком. Ипак, на основу приложених података у наставку, изгледа да је Немачкој више требала Пољска него што је Пољској била потребна Немачка. Извоз Немачке у Пољску, од 2002. до 2021, повећан је 4,9 пута, са 15,8 на …

Pročitajte Još »

Извоз природног гаса из Норвешке у периоду јануар-јул 2022.

Норвешка је у периоду јануар-јул 2022, у односу на исти период 2021, повећала вредност робног извоза за 64,5 милијарди долара или за 86%. Преко девет десетина (91,7%) од овог раста заједно објашњавају већа вредност извоза природног гаса (73,6%) и сирове нафте (18,1%). До пуног износа повећања вредности долази се са десет излистаних производа са највећом вредношћу извоза у седам месеци …

Pročitajte Još »

Извоз дронова из Турске, јул 2022.

Када се погледа списак земаља које купују дронове из Турске одмах се може наслутити да се ради о постојећим или потенцијалним оружаним сукобима. Претходних дана је био (и биће) актуелан сукоб на граници Киргизије и Таџикистана (линк). Да ли онда треба да чуди да су у 2021. највећи купци турских дронова били: Азербејџан, Мароко, Украјина, Етиопија, Таџикистан и Киргистан? Годишња …

Pročitajte Još »

Удео Срба и промена по жупанијама у Хрватској 2011-2021

Укупан број Срба у Хрватској смањен је за 62.741, што је мало више од једне трећине њиховог укупног броја у 2011. Удео Срба у укупном броју становника Хрватске смањен је са 4,36% у 2011. на 3,2% у 2021. што је смањење за 1,16 структурни поен. Највећи релативан пад броја Срба имале су жупаније: Бродско-посавска (-47,3%), Сисачко-масловачка (-42,1%), Личко-сењска (-41,5%) и …

Pročitajte Još »

Бизарна робна размена Русије и САД: радиоактивни материјали за ортопедска помагала

Први светски рат у Србији памтимо по Церској и Колубарској битки, по Албанској голготи, по пробоју Солунског фронта. Не узимамо много у обзир колико је после рата у Србији било десетина хиљада богаља и како је било идиотски правити краљевину СХС са хрватским Далматинцима и Славонцима и са Словенцима из Крањске Горе или Муршке Соботе, који рат нису ни осетили, …

Pročitajte Još »

Србија је имала највећи пад броја умрлих у Европи у јулу 2022.

Вишак умрлих достигао је +16% у јулу 2022. након по +7% у мају у јуну. Ово је највећи вишак умрлих у 2022. и то је 53.000 додатно умрлих у односу на месечни просек за јул из 2016-2019. https://ec.europa.eu/eurostat/web/products-eurostat-news/-/ddn-20220916-1 Ово је необично велика вредност за овај месец. Вишак умрлих био је +3% у јулу 2020 (10.000 више умрлих) и +6% у …

Pročitajte Još »

Србија, пензионери, јул 2022.

У јулу 2022. у Србији је исплаћено 1.650.102 пензионера (линк) и њихов број је повећан за 273 у односу на јун 2022. То је други месец узастопно са повећањем броја пензионера и последњи пут се то догодило у новембру и децембру 2019. У односу на јул 2021. број пензионера смањен је за 22.496. Просечан износ пензије у јулу 2022. био …

Pročitajte Još »

Тешко време за свиње у Румунији

Тачнији наслов би био „Тешко време за вепрове“ али нам из података (https://insse.ro/cms/sites/default/files/com_presa/com_pdf/efective_porcine_1mai22r_0.pdf) није јасно јесу ли више настрадали вепрови или прасићи. Број крмача у Румунији смањен је само за 0,3% тако да је потенцијал за раст и развој остао (готово) нетакнут. Укупан број свињских грла или глава у Румунији износио је 3.332.067 почетком маја 2022. и смањен је за …

Pročitajte Još »

Учешће Србије на европском првенству у кошарци кроз 2 податка

Србија је избачена са европског првенства поразом од Италије 86:94 и овим је „шокирана“ након доминације у припремном периоду, квалификационим утакмицама против Грчке и Турске и пет победа у групној фази. Са портала Фибе могу се покупити лични и тимски подаци и анализирати разлози неуспеха наше репрезентације. Овде наводим два податка: Србија је у шест утакмица имала кош разлику +97. …

Pročitajte Još »

Трансферне цене: пример из Хрватске

У Слободној Далмацији појавио се текст (линк) у коме пише: Tvrtka OMS-Upravljanje, koja je prema optužbi USKOK-a u nešto više od godinu dana ilegalno zaradila gotovo 850 milijuna kuna, prirodni plin je kupovala isključivo od INA-e i Plinare istočna Slavonija po fiksnoj cijeni od 19,46 eura po megavatsatu. Taj su plin, kako bi ga kupovali, isti dan i u istoj …

Pročitajte Još »

Новак Ђоковић је српски Марадона

Од како сам срео Мишу Ђурковића на Теразијама, пре неког времена, у машти ми је одлазак у Буенос Аирес о којем је он писао. Машта је одличан анти-депресив при ненормалним температурама и помаже да се преживи пакао од врућина. Волео бих да обиђем куће у којима су живели Сабато и Борхес и да осетим усамљеност овог велеграда која је сигурно …

Pročitajte Još »

Старење становништва и монетарна политика

Садржај Увод1Србија у међународним поређењима старења2Утицај старења на канале монетарног трансмисионог механизма3Истраживања која очекују пад каматне стопе и инфлације5Истраживања која очекују раст каматне стопе и инфлације7Старење у сиромашним земљама8Закључак9Литература9Статистички анекс10 Напомена: анализа је написана почетком 2018. године Увод Након финансијске кризе из 2008. већина развијених земаља имала је мање од очекиваних стопа инфлације упркос експанзивним монетарним политикама. Ова кретања сугеришу …

Pročitajte Još »

Робна размена Шри Ланке

Шри Ланка је недавно привукла пажњу светске јавности немирима становништва и упадима у резиденције својих политичара и у јавне установе. Шри Ланка је пример преплитања геополитичких утицаја Кине и Индије, односа са ММФ-ом (и последичним банкротима) и скоро-бесплатне радне снаге за производњу одеће и обуће за тржишта САД-а и УК. Текст на CNN-у (линк) бавио се научно-шпијунским кинеским бродом Yuan …

Pročitajte Još »

Место Србије у ЕУ према издатим првим дозволама за боравак 2013-2021.

Евростат (линк) је објавио саопштење о издатим првим дозволама за боравак у 2021. уз констатацију да је након пада у 2020, услед закључавања због вируса COVID-19 дошло до опоравка миграционог прилива становништва у ЕУ. И пре руско-украјинског рата у 2022. Украјина је у 2021. била убедљиво прва земља по издатим дозволама (875.800) испред Марока (150.100), Белорусије (149.000), Индије (110.600) и …

Pročitajte Još »

Најзначајније земље за увоз других држава и територија

Читајући текст у Newsweek-u (link) до самог краја имао сам утисак да је написан средином августа а не да је текст од средине марта 2022, три недеље након почетка руске инвазије у Украјину. Толико је актуелан да одлазак америчке конгресвуменке Пелоси изгледа као намерна правокација (Pelosi’s trip, in Putin’s view, was not just one by an „irresponsible politician“ but a …

Pročitajte Još »

Немци не штеде за зиму него се купају у Хрватској

У Хрватској (линк) је у јуну регистровано укупно 13.070.561 ноћења, у томе 904.160 домаћих и 12.166.401 страних. У односу на јун 2021. укупан број ноћења повећан је за 100,5%, у томе домаћих за 5,8% и страних за 114,8%. У односу на јун 2019. укупан број ноћења повећан је за 0,4%, у томе домаћих за 11,4% док је број страних смањен …

Pročitajte Još »

Робна размена Литваније и Русије у 2022.

Од јануара до маја 2022. Литванија је смањила извоз у Русију за трећину а увоз из ње за три четвртине па је прешла из огромног дефицита у суфицит у робној размени. Извоз је смањен са 293 на 199 милиона долара, увоз је смањен са 722 на 175 милиона долара па је Литванија из дефицита од 429 милиона долара прешла у …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа на крају јуна 2022.

Цене примарних производа на крају јуна 2022. повећане су за 2,5% у односу на крај маја 2022. У односу на рекордни ниво из марта 2022. биле су ниже за 3,5%. У односу на давни рекорд цена пред велику светску економску кризу из јула 2008. сада је номинални ниво цена био већи за 14,6% (реално је знатно нижи). У односу на …

Pročitajte Još »

Ноћења туриста у Србији у јуну 2022.

Беч или Вијена већ дуго носи титули светског шпијунског центра. Аустрија је још увек формално неутрална земља, и у њој се налазе неки огранци међународних организација. Београд је постао озбиљна претња Бечу, јер је и до сада био место са кога су се прикупљала искуства за квалификовање за највише функције у америчкој и НАТО администрацији. Сада је у могућности да …

Pročitajte Još »

Хранљивост (kcal/capita/day) исхране у 2019. по земљама

Подаци у приложеној табели не мењају се много по годинама јер се ради о навикама у животу, понашању, исхрани, климатском поднебљу и слично. Код неких земаља, попут Румуније на 7. месту ипак би требало, или се може, видети како је раст просечних зарада и куповне снаге валута утицао да од веома сиромашног народа под Чаушескуом пре више од 30 година …

Pročitajte Još »

Господар рата – филм и стварност

Пре десетак дана на Си-ен-ену читао сам вест о могућности да се америчка кошаркашица која ће бити у Русији осуђена због поседовања дроге замени за руског трговца оружјем, Виктора Боута,  који је био инспирација за одличан филм „Господар рата“ где главну улогу игра, мени најомиљенији глумац, Николас Кејџ. Из филма сам се највише сећао последње сцене где Николас Кејџ објашњава …

Pročitajte Još »

Робна размена Канаде и Русије, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз Канаде у Русију смањен ја за 17,8%, са 171,2 на 140,8 милиона долара. Након раста за 42,2% мг у јануару, у фебруару је повећан 2,9 пута да би у марту био смањен за 87,9%, у априлу за 93,8% и у мају за 84,1%. Увоз из Русије Канада је смањила за 15,1%, са 604,3 на 513,3 …

Pročitajte Još »

Робна размена САД и Русије, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз САД у Русију смањен је за 56,9%, са 2,7 на 1,16 милијарди долара. Након мг раста од 1,7% у јануару, извоз је смањен за 16,4% у фебруару, 78,8% у марту, за 86,1% у априлу и за 87% у мају. У табели је приложено 16 група производа са вредношћу већом од једног милиона долара у мају …

Pročitajte Još »

Турска робна размена по земљама, јануар-мај 2022.

У периоду јануар-мај 2022. извоз Турске износио је 92,7 милијарди евра, увоз је био 131,7 милијарди те је она остварила дефицит у износу од 39 милијарди евра. У односу на исти период 2021. извоз је повећан за 31,1%, увоз за 53,3% а дефицит за 156,6 милијарди евра. Најважнија тржишта за турске компаније су Немачка, САД, Италија, УК и Ирак. Русија …

Pročitajte Još »

Снабдевеност парадајзом и производима од њега у 2019. или Албанци најздравији народ

Пре три до четири деценијa Албанци (у Албанији, Србији, С. Македонији, Грчкој и Црној Гори) су били познати као народ са најкраћим животним веком у Европи. То је била последица (1) високе стопе наталитета која је утицала да жене живе краће од мушкараца и (2) сиромаштва и лоше здравствене заштите. Сада је стање знатно промењено и Албанци живе знатно дуже …

Pročitajte Još »

Робна размена УК са Русијом, јануар-април 2022.

Из перспективе садашњег сукоба у Украјини постаје јасно зашто је УК иступила из ЕУ: уместо да се договара и усаглашава са другим чланицама ове уније сада је у позицији да заједно са САД  њима диктира понашање. Подаци о паду извоза САД и УК у Русију представљају претходницу у подацима какви ће бити за чланице ЕУ. Након међугодишњег (мг) повећања извоза …

Pročitajte Još »

Извоз беспилотних летелица из Турске, јануар-април 2022.

Турска је у априлу регистровала извоз ових производа за 142,3 милиона долара, а укупно од почетка године за 358 милиона долара, што значи да ће у овој години укупна вредност вероватно премашити једну милијарду долара. У априлу је највећа вредност била у Тунис (47,7 милиона долара), па у УАЕ (37,5), Того (21), Саудијску Арабију (20,9) и Буркину Фасо (14,6 милиона …

Pročitajte Još »

Увоз Кине по земљама у Т1 2022

Да држава Кина највише брине о својим становницима доказала је у првим месецима 2022. јер је потпуно изоловала градове, и становништво у њима, како би се изборила са опаким вирусом COVID-19. То је чинила на штету економије па су сви озбиљни погледи били упрти у њу, када ће престати да брине за становништво када су све друге државе одлучиле да …

Pročitajte Još »

Корона диктатура и Путинова инфлација

Приложени графикон је створен на основу података из базе ММФ-а. Шта на основу ове једне линије можемо констатовати? Прекид саобраћаја како би се спречило ширење опаког вируса COVID-19 утицало је на пад цена примарних производа за тачно 30%, од јануара до априла 2020, са 119,57 на 83,97 у односу на просечне цене из 2016. Пуни опоравак цена примарних производа догодио …

Pročitajte Još »

Норвешки извоз енергената, јануар-април 2022.

Међу свим могућим санкцијама Русији, забрану поседовања британске фунте можемо сматрати енглеским смислом за хумор. Колика је вредност ових папира? Оно шта није деловало као духовито је изјава пољског премијера да би Норвешка требало да подели профит од нафте и гаса са другима (линк) (линк). О колико великим приходима Норвешке се ради? Укупан извоз Норвешке повећан је за 113,6% у …

Pročitajte Još »

Банкарски казино и Путинова инфлација

Актуелни раст цена у развијеним земљама популарно је назван „Путинова инфлација“ и широким народним масама, које карактеришу промишљеност и аналитичко закључивање, се један човек представља као одговоран за пад њиховог стандарда. Путиновој инфлацији ће ускоро бити додата и „Путинова глад“, само у мање развијеним а многољудним земљама, јер блокада извоза бродовима из Украјине утиче на раст цена житарица па ће …

Pročitajte Još »

Увоз Немачке у Т1 2022.

Немачка је у Т1 2022, према истом периоду 2021, повећала увоз за 25% или за 70,1 милијарди евра. Највеће стопе раста вредности увоза у Немачку биле су из „осталих подручја“, за 133,8% и из Русије, за 98,5%. Ова „остала подручја“ се највећим делом односе на увоз природног гаса из Русије, како због сличне динамике са увозом из ње, тако и …

Pročitajte Još »

Робна размена САД и Русије у Т1 2022.

Американци су објавили податке о робној размени за април (линк) по којима је извоз у Русију износио 89,1 милиона долара а увоз из ње био је 2.082,7 милиона те су имале дефицит од 1.993,6 милиона долара и покривеност увоза извозом од минималних 4,3%. Извоз у Русију је смањен са 497,5 милиона у фебруару 2022. на 101,1 у марту и још …

Pročitajte Još »

Увоз УК из Русије у марту 2022.

Уједињено краљевство је мудра и прагматична држава која у спољној политици не пати од дечијих болести попут „братства“ већ се искључиво води сопственим интересима. Стога треба пажљиво испратити ефекте санкција које се уводе против Русије а у погледу вредности увоза из ње. УК је и првом тромесечју (Т1) 2022. имала раст увоза из Русије за 37%, изражено у еврима, са …

Pročitajte Još »

Извоз беспилотних летелица из Турске, март 2022.

Извоз дронова из Турске у Западну Африку постаје све интензивнији. Након Буркине Фасо у јануару 2022. у марту су јој се придружили и Сенегал и Того. Осим њих, Пакистан је купио још једну количину дронова, након прве куповине у фебруару, а старе муштерије Турске су Азербејџан, Катар и Украјина. Када се погледа износ од 733 хиљада долара фактурисаних Украјини у …

Pročitajte Još »

Грађевинска активност у Европи на крају 2021. и у Т1 2022.

Грађевинска активност у ЕУ у Т1 2022. била је за 3,4% већа него у Т4 2021, док је она у Србији смањена за 3,7%. Осим Србије, међу земљама са доступним подацима, пад грађевинарства имале су још само Шпанија (-2,8%) и Босна и Херцеговина (-0,6%). На основу само ових података могло би се закључити да су тенденције у Србији међу најлошијима …

Pročitajte Još »

Светска трговина вакцинама у 2021.

Као што ће 2022. бити просперитетна за светске произвођаче оружја, тако је 2021. била берићетна за велике фармацеутске компаније које су производиле и продавале вакцине за употребу на људима. Светска трговина представља тек део укупних продаја неког производа, па и вакцина у овом случају, те се појављује као врх леденог брега да нам наслути величину санте која се ваља испод …

Pročitajte Još »

Робна размена Немачке, 2002-2021, по партнерима

Кина још увек није пријавила СТО-у податке о робној размени у децембру 2021. а како би се могли израчунавати удели у светској трговини, ње, САД и Немачке. Кад већ нема Кине и немачки подаци о робној размени могу нечему послужити. У претходних 20 година Немачка је повећала извоз за 111,1%, са 651 на 1.375 милијарди евра, увоз је повећала за …

Pročitajte Još »

Гадометар

Пошаље ме супруга на пијацу да купим два гербера „у сунђеру“. Скрене ми пажњу да то кошта 500 динара. Дођем до продавачице цвећа, загледам се у кале, и питам је колико коштају два гербера. Покаже ми гербере, рече да су двеста динара и упита које ћу боје јер их има црвене и циклама. Узмем ове друге и задовољно дођем кући. …

Pročitajte Još »

Јединичне цене робне размене Србије у 2021.

У 2021. години јединичне цене извоза повећане су за 24,2%, са 1.075 евра по тони у 2020. на 1.336 евра, док су код увоза повећане за 16%, са 1.190 на 1.380 евра. Ово су до сада рекордне јединичне цене извоза и увоза. Ранији рекорд код извоза забележен је у 2018. када су износиле 1.160 евра по тони, а код увоза …

Pročitajte Još »

Извоз енергије из Русије по земљама у јануару 2022.

Према подацима ММФ-а (линк) међугодишњи раст цене енергената био је 75% у јануару (угаљ 122,8%, гас 114,4% и нафта 61,7%), да би се повећао на 83,9% у фебруару и на 137,2% у марту (гас пет пута скупљи, угаљ 3,6 пута а нафта за 81,8%). Извоз енергената из Русије, према званичним подацима приложеним царинским органима, био је 19,7 милијарди долара у …

Pročitajte Još »

Извоз Барјактара из Турске у фебруару 2022.

Према подацима СТО и УНКТАД-а у фебруару 2022. није било извоза на позицији 8802 значајне вредности али је лепо видети списак заинтересованих земаља укључујући ту и Словенију која је платила 85 хиљада евра за некакве летелице из Турске. СТО/УНКТАД Када сумирамо годишње податке видимо да је извоз вредео 940 милиона долара, од 2019. до 2021. Највише је продато летелица Азербејџану, …

Pročitajte Još »

Пољска из мога срца

Ковид диктатура, која је у Србији била међу најблажим у свету, препородила ми је живот јер ме је избацила из „машине за млевење костију“ (Tom Waits: Bone Machine, I Dont wanna grow up…) и удахнула ми је нови смисао живота: читање, ишчитавање и дуге шетње (без ТВ-а). Дневно направим 15 до 20 хиљада корака што је 150 до 200 минута …

Pročitajte Još »

Коефицијент ефикасности инвестиција по земљама, 2008-2021.

До распада источног блока или Варшавског уговора дошло је након десетогодишње економске стагнације 80-тих година прошлог века. Ове земље су имале веома ниске стопе раста БДП-а при веома великим стопама инвестиција. То је значило да су инвестициона улагања неефикасна или нерационална. У периоду од 14 година, од 2008. до 2021. догодиле су се две велике економске кризе са падом БДП-а …

Pročitajte Još »

Златна милијарда и мултиполарни свет, 1990-2022

У 1990. години садашње чланице НАТО-а и развијене земље имале су једну милијарду и 46 милиона становника и учествовале су са 19,9% у укупном светском становништву. У 2022. имале су 1.240 милиона становника а удео им је смањен на 15,9%. У осталим земљама у свету број становника повећан је са 4.206  на 6.580 милиона. Удео одабраних 44 земаља, укључујући ту …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји САД у марту 2022.

Промет у малопродаји САД (линк) повећан је у марту 2022, у односу на фебруар 2022, за 0,4% док је мг повећање износило 5,5%. У фебруару 2022. раст је износио 0,5% а мг стопа је била 16,4%. У периоду јануар-март 2022. повећање промета у односу на Т4 2021. било је 4,5% док је у односу на Т1 2021. износило 11,3%. Повратак …

Pročitajte Još »

Робна размена УК, укупно и са Русијом, фебруар 2022.

УК је у фебруару 2022. имало робни извоз вредан 39,9 милијарди долара, увоз 67 милијарди, те је остварило дефицит у робној размени од 27,1 милијарди долара. У односу на фебруар 2021. извоз УК повећан је за 11,4%, увоз је повећан за 39,6% те је дефицит повећан за 119,3%. Седам земаља је довољно да се објасни 53,5% укупне вредности извоза УК …

Pročitajte Još »

Индекси БДП-а Русије и Украјине, и након короне Украина

Процена Светске банке да ће БДП Украјине у овој години да се преполови мотивисала ме је да проверим колико ће рат уназадити Украјину. ММФ ће изаћи са новим проценама БДП-а за 2022. 19. априла те ћемо сазнати какве су процене за Русију и Белорусију, у погледу економског пада. Овде је основица у 1992. мада треба имати у виду да је …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском здравственом туризму

Постоје два основна разлога да се тражи здравствена услуга у иностранству: зато што је јефтинија или зато што у властитој земљи не постоји. Подаци о трговини услугама су мање ажурни од података о робној размени те се још увек прикупљају за 2020. мада је и 2021. одавно прошла. Апсурд корона закључавања била је чињеница да је због приоритетног лечења од …

Pročitajte Još »

Количина извоза хране из Украјине, Русије и нашег окружења

Руска специјална операција у Украјини изазвала је огроман скок цена прехрамбених производа зато што је Украјина једна од највећих извозница ових производа. Из базе података ФАО може се видети да је извоз 20 пољопривредних производа са највећом количином из Украјине био тежак 71 милиона тона. Уколико пођемо од претпоставка да је за исхрану потребно годишње 333 килограма хране (око килограм …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у С. Македонији: резултати пописа из 2021.

Исељавање Албанаца из Пчињске области, са Косова и Метохије, Црне Горе, из Северне Македоније и из Албаније утицало је на огромну разлику између присутног, резидентног, и укупног броја становника у свим овим областима. За Пчињску област стварни број (присутних и одсутних) Албанаца сазнаћемо приликом пописа ове године. Државни завод за статистику Северне Македоније објавио је резултате пописа из 2021 (линк) …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји САД у 2022.

Промет у малопродаји и услугама исхране у САД повећан је за 0,3% у фебруару у односу на јануар 2022. У односу на фебруар 2021. промет је повећан за 17,6%. Укупна вредност промета у јануару и фебруару 2022. износила је 1.163,7 милијарди долара и повећана је за 15,5% у односу на исти период 2021. Услед попуштања мера против пандемије вируса COVID-19 …

Pročitajte Još »

Руски извозни губици због пада цена примарних производа 2014-2021.

Криза у Украјини је почела 2014. и у тој години је почео пад цена сирове нафте и гаса које су достигле минимум у 2016. и опет су се приближиле том минимуму у 2020. услед мера против ширења вируса COVID-19. Русија је веома зависна од прихода од извоза примарних производа и она није била у позицији да смањујући извоз утиче на …

Pročitajte Još »

Светске неравнотеже, кризе и санкције Русији

Светска економска криза из 2008. године догодила се услед екстремних неравнотежа у светској економији. Највећи изазивачи неравнотеже биле су САД и УК које су имале дефицит у робној размени од 865 и 223 милијарде долара. Овај дефицит финансиран је креирањем новца, долара и фунте, а креирани новац је коришћен за формирање финансијских балона, прво на тржишту некретнина у САД а …

Pročitajte Još »

Ноћења страних туриста у Београду, Загребу, Љубљани и Софији

У 2019. години Београд, Загреб и Љубљана су имали готово једнак број ноћења странаца, док је Софија имала упола мање у односу на ова три главна града. Различите тежине ограничења за путовања утицале су на различиту динамику у погледу пада у 2020. а затим и опоравка броја ноћења странаца у 2021. У односу на 2019. у 2021. је најмањи пад …

Pročitajte Još »

Извоз дронова из Турске у 2021.

Турска је у децембру 2021. имала рекордну вредност извоза дронова од 111 милиона долара. Највише је вредео извоз у Мароко (76,9 милиона долара), затим у Киргистан (26) и Азербејџан (8,1 милиона долара) док је у Централну афричку републику он износио симболичних хиљаду долара. У децембру 2021. извоз дронова из Турске тежио је 74,3 тона и испоручено је Мароку за 39,8 …

Pročitajte Još »

Мртва трка између оваца и Београђана

РЗС је објавио саопштење (линк) о броју стоке на дан 1.12.2021. и по овом саопштењу смањен је број говеда за 3%, свиња за 3,9% и коза за 3,6% док је повећан број оваца за 0,6% и живине за 0,7%. Број говеда је на историјском минимуму док је свиња било мање након Другог светског рата. Број оваца је био минималан (1.448 …

Pročitajte Još »

Профитабилност кинеских предузећа изнад одређене величине у 2021.

У 2021. индустријска предузећа изнад одређене/минималне величине остварила су укупни профит у износу од 8.709,2 милијарде јуана, што је повећање за 34,3% у односу на 2020, раст за 39,8% у односу на 2019. и просечан годишњи раст од 18,2% у две године (линк). Међу 41 главном индустријом, 32 индустрије су повећале профит у односу на 2020, 8 је имало смањење …

Pročitajte Još »

Промене броја лица без домаћег држављанства у ЕУ, 2012-2020

Број лица без држављанства државе чланице ЕУ у којој је живео достигао је 39,4 милиона у 2020. Овај број је повећан за 1.580 хиљада, у односу на 2019, и раст броја је био већи само у 2016 (1.700 хиљада). Број лица са страним држављанством повећан је у 2020. у свим чланицама ЕУ, осим у Летонији. Највећи раст су имале Шпанија …

Pročitajte Još »

Турска моћ и руска душа: извоз дронова у Украјину

У новембру 2021. извоз дронова из Турске вредео је 62,6 милиона евра а тежио је 92,6 тона. У Украјину је пласирано ових производа за 50,9 милиона евра а у тежини од 80,7 тона док је још вредан спомена био извоз у Етиопију за 10,8 милиона евра тежак 9,8 тона. Било је и симболичних испорука за Мароко и Азербејџан. Турски дронови …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине

Украјина није имала среће да је воде економски експерти какве је Србија имала. Има неких наших који су и Украјину усрећили, а има и страних којима су и Србија и Украјина биле захвалне учионице за макроекономију. Много тога заједничког и сличног имају ове две земље, али то ми није тема. Када сам видео да је дефицит у робној размени Украјине …

Pročitajte Još »

Украјина, уз Рио Тинто, угрожава Западну Србију

Да је Србија у опасности од рударских термита на већем делу своје територије, то је већини њених становника познато. Оно што је мало коме познато, можда произвођачима малина то постаје, јесте чињеница да Украјина постаје велики извозник смрзнутог бобичастог воћа са великом вероватноћом да за десетак година Србију детронизује. Вредност светског извоза смрзнутих малина, купина, дуда, рибизле и огрозда била …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије и Белорусије

Робна размена Србије и Белорусије је била малог обима до сада и санкције Белорусије за извоз пољопривредних производа неће утицати значајно на њен обим колико је могуће да ће утицати економска криза изазвана потенцијалним војним сукобом у окружењу Белорусије. Србија је рекордну вредност извоза у Белорусију имала у 2013. када је он вредео 61,6 милиона евра да би у 2020. …

Pročitajte Još »

Потрошња домаћинстава у ЕУ и Србији у 2020. и у периоду од 2001. до 2020.

Евростат је објавио саопштење (линк) о потрошњи домаћинстава у чланицама ЕУ у 2020. У тој години лична потрошња у ЕУ је смањена без преседана за 8% у односу на 2019. У свим чланицама ЕУ је смањена потрошња домаћинстава. Највеће годишње смањење потрошње смањено је од када постоји временска серија услед ефеката пандемије COVID-19. Мере социјалног дистанцирања, ограничења влада на кретање …

Pročitajte Još »

Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години. Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 …

Pročitajte Još »

1999. и 2022: Новак Ђоковић као последњи човек у тениском свету имунизованих робота

Људи радије прихватају извесну пропаст од неизвесности живљења мислим, нисам сигуран, да је једна од мисли Борислава Пекића. Од пуно озбиљних Срба чуо сам да су Американци предвидиви док је будућност уз Кину као водећу силу непозната. Па онда, пропаднимо сигурно, без наде да постоји могућност живљења. Борислав Пекић је написао пророчанску „1999“ посвећену 1984. Џорџа Орвела. Иронија судбине је …

Pročitajte Još »

Coca Cola Albanci или порекло Албанаца из Индије

Правећи базу података о пореским приходима по насељима из књиге др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“, запели су ми за око Албанци који су се звали Кока и Кола. На моју жалост, услед малог броја породица, нисам пронашао макар Кола Коку, ако већ нисам Кока Колу. Знатижеља о учесталости Кока и Кола међу Албанцима ми је остала …

Pročitajte Još »

Удео зарада у додатој вредности у Европи у 2020. по земљама

Евростат је објавио саопштење (линк) по коме су државна администрација и јавне делатности имале највећи удео у додатој вредности у 2020. зато што су индустрија и трговина имале већи релативни пад вредности, а имале су већу додату вредност у 2019. Евростат: Додата вредност по економским активностима у 2020. У 2020. години „јавна администрација, одбрана, образовање, здравство и друштвени рад“ је …

Pročitajte Još »