0 Miroslav Zdravković

Џини коефицијент расподеле дохотка у Европи у 2019.

Да је Србија постала Енглеска у малом, између осталог доказује готово идентична вредност Џини коефицијента расподеле у Србији у 2019. (33,3) са УК у 2018. (33,5). Већ пуних 20 година у Србији се, уз помоћ ММФ-а, Светске банке, развојних агенција САД и Немачке, страних пословних удружења, спроводе мере којима се економија претвара у онакву каква постоји у уџбеницима писаним у …

Pročitajte Još »

Колико се у Европи трошило на алкохол и цигарете у 2019?

Након „демократских“ промена у Украјини био је један виц о разговору на граници паса из ове земље и из Белорусије. Први пас се хвалио како је дошла демократија а са њом и слобода лајања, али да нема шта да се једе. Питао је како је у Белорусији? Пас из Белорусије је рекао да има хране у изобиљу али да је …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, октобар 2020.

У октобру је дошло до сезонски очекиваног смањења броја запослених за 2.817 лица. У октобру 2019. смањење је износило 2.863 лица, па је међугодишњи пад смањен са -36.872 лица у септембру на -36.826 лица у октобру ове године. Релативна стопа пада укупног броја запослених ипак је повећана са -17,9% у септембру на -18,2% у октобру. Број незапослених лица је међугодишње …

Pročitajte Još »

Ранг европских земаља према релативном паду броја ноћења у 2020.

Укупан број ноћења у ЕУ смањен је за 49,1% у периоду јануар-септембар 2020. у односу на исти период 2019. Пад броја ноћења за 1,2 милијарде значи да 300 до 400 милиона грађана Европе није путовало (а у 2019. јесте) или странаца није посетило европски континент. Више ових других него првих. Пошто се у Црној Гори бира нова влада коју ће …

Pročitajte Još »

Број уметника по глави становника у Европи у 2019.

Србија је земља у којој се изузетно поштује активност уметника. Култура у Србији је на највишем нивоу и мало је земаља у свету где људи прво када се пробуде погледају репертоар у позориштима, затим који се уметнички филмови приказују у тржишним центрима, па када се спокојно попије прва јутарња кафа читају се пробрана дела писаца добитника Нобелове награде. Пре него …

Pročitajte Još »

Будућност малопродаје је на интернету: пример Кине

Промет у малопродаји у Кини (линк) у октобру повећан је за 4,3% међугодишње, што је за 1% већа стопа него претходног месеца. Укупна вредност била је 3.857,6 милијарди јуана. Промет потрошње робе без аутомобила износио је 3.486,8 милијарди и повећан је за 3,6%. У периоду јануар-октобар промет робе широке потрошње износио је 31.190,1 милијарди јуана, што је за 5,9% мање …

Pročitajte Još »

Криминал је урбани феномен: број пљачки у 2010. по земљама и регионима

Арчибалд Рајс је написао познату књигу „Чујте Срби“, као упозорење на будућност која се након његове књиге заиста и догодила. Читајући његову књигу након проучавања порекла становништва сматрао сам да је Рајс описао негативне последице урбанизације: био је задивљен племенитошћу српског сељака а у Београду је (после Великог рата) могао да види и осети поквареност „интелигенције“ и грађанског друштва. Ако …

Pročitajte Još »

Бели лук: народни лек против заразних болести

Живимо у тешком времену, можда најтежем од Другог светског рада за човечанство, за Србе нема лаких времена. Како се ко брани од негативних информација и од мрачног окружења, не знам. Унутрашња одбрана је избор добрих књига од Сабата, Хандкеа, Андрића, Дучића… За спољну примењујем народну медицину. Једем бели лук са сиром преливен јогуртом. И уживам. Бели лук има двоструку одбрамбену …

Pročitajte Još »

Полна дискриминација у европским затворима

Монтескије је написао да у Француској постоји једна кућа (лудница) чија је сврха да увери све ван ње да су нормални. По аналогији, функцију затвора би могли да сматрамо доказом да смо ван њега сви поштени. Мотивација за проверу затворских статистика на Евростату (линк) била ми је жеља да видим црну страну миграција: колико досељеници уместо у „америчком сну“ уживају …

Pročitajte Još »

Поверење у полицију, правни и политички систем у Европи 2013.

Мотив за ову цртицу су ми текст професора др. Јована Душанића објављен на Стању ствари (линк) и вест (линк) о квалитету живота у Београду. Професора Душанића изузетно поштујем и имао сам пар пута прилику и да слушам, на економском факултету и промоцији књиге Небојше Катића (мислим). Од 2000. до 2004. године имао сам веру у промену економског система док подаци …

Pročitajte Još »

Лакоћа и учесталост преласка у туђе држављанство Срба и Албанаца, 2013-2018.

У приложеној табели укрштени су подаци о дозволама за боравак и о пријему у држављанство и израчунати су удели пријема у држављанство као однос пријема према дозволама, а како би добили индикатор „лакоће“ добијања држављанства по земљама. То није прави индикатор лакоће, јер би за то било потребно знати колико је захтева за пријем (промену? Да ли се задржава и …

Pročitajte Još »

Дозволе за боравак и пријем у држављанство у ЕУ и другим развијеним земљама Европе 2013-2019.

Терористички напади у Ници и Бечу мотивисали су ме да проверим колико је повећан број свих странаца у ЕУ и у Швајцарској, Норвешкој, УК и Исланду. Проблем представља чињеница да су младићи који су извршили нападе и учествовали у организацији истих већином рођени у ЕУ док су им родитељи дошли у ове земље. Дакле, податак промени броја дозвола за боравак …

Pročitajte Još »

У Немачкој чак 85.434 првих дозвола за боравак у 2019. са подручја Западног Балкана

Након терористичког напада у Бечу у целој западној Европи Албанци ће бити подвргнути пажљивијој контроли у понашању и у намерама. Колико их је, иду ли у џамије, посећују ли екстремистичке сајтове… У бази података Евростата о првим дозволама за боравак (линк) постоје подаци за већину чланица ЕУ до 2017, за Аустрију постоје подаци и за 2018, док је Немачка једина, …

Pročitajte Još »

Порез на ускршња јаја

Уколико претпоставимо да у Србији живи око 6 милиона хришћана, и уколико, скромно, претпоставимо и да се по хришћанину украси по 5 јаја, при порезу од 10 динара по јајету долазимо до пореског прихода од 300 милиона динара. Овај порез би могао да се наменски искористи за финансирање невладиних организација које у Србији промовишу родну, верску и друге равноправности. Хркљуш! …

Pročitajte Još »

Структурне промене у европским економијама 2008-2019.

У Србији се 20 година мантра о „структурним реформама“. То су чаробне речи, мистичног значења. А можда и нису? Структурна промена представља промену у структури неке појаве. То значи да ли је промењен удео неког састојка у укупној појави. Повољна структурна промена је уколико у килограму сарме уместо 300 грама купуса, 600 грама пиринча и 100 грама меса имамо 100 …

Pročitajte Još »

Релативан значај исламских земаља за робну размену Француске

Француска је Србији непријатељска држава. Србији су непријатељи све државе које су признале као независно Косово и Метохију. Државе које повуку признање КиМ могу опет бити пријатељи Србије. Постављање Тачија између Путина и Меркелове на обележавању 100 година од завршетка Великог рата доказ је тог непријатељства. Нема грешака у протоколу, постоје намере и њихово симболичко значење. У табели су подаци …

Pročitajte Još »

Однос коња и магараца спрам мула у 2018.

Мула је назив хибрида насталог укрштањем кобиле са магарцем. Услед разлике у броју хромозома код родитељских врста, мула има непаран диплоидан број хромозома те је у већини случајева стерилна. Нема података о плодним мужјацима муле, а пријављени су случајеви укрштања женки са магарцима и коњима. (линк). Једна од првих асоцијација на муле на Гуглу је филм Клинт Иствуда из 2018 (линк). Само што није реч о животињама, већ о људима који …

Pročitajte Još »

Први сусрет са Богом

Можда ово и није био први сусрет, али сазнање о томе имаћу непосредно пред смрт када нећу моћи никоме да га саопштим. Мотив за ово присећање су ми речи Ернеста Сабата у уводу књиге „Пре краја“: „Али и птицама које ми уливају снагу када чујем њихову песму, у свануће; или када моја стара маца дође да ми легне у крило; …

Pročitajte Još »

Утицај COVID-19 на ваздушни путнички саобраћај у Т2 2020.

Да би се спречило ширење пандемије COVID-19, државе су широм света предузеле разнолике ограничавајуће мере (линк). Док подаци из Т1 2020. већ показују значајан утицај на ваздушни саобраћај, утицај у Т2 је био још оштрији. У односу на Т2 2019, број путника који су превезени смањен је за више од 96% у свих 19 чланица ЕУ са доступним подацима за …

Pročitajte Još »

Војводина је и највеће европско сојиште!

Соја је биљка која нема дугу историју у гајењу у Србији. Било је наглих скокова у њеној производњи 1975 (са 4,4 хиљаде тона у 1974, на 20,9), у 1982. (са 84,6 на 179,6) и у години бомбардовања Србије (са 159,9 у 1998. на 294 хиљаде тона), да би тек у последње три године имали континуирани раст производње: са 461 хиљада …

Pročitajte Još »

Економија Србије до 2025. према прогнози ММФ-а

ММФ је објавио свој полугодишњи извештај о светској економији (линк). У овој години само ће 24 државе и територије остварити раст БДП-а, три ће задржати ниво из 2019, док ће 167 имати пад. Највећи релативни добитник пада светске економије биће Кина која ће повећати удео у светској економији за 1,175 процентних поена, са 17,385% на 18,56%. Овакав релативни раст имала …

Pročitajte Još »

Војводина је европско кукурузиште

У економији Србија нема много тога чиме би могла да се похвали осим Западном Србијом као европским воћарским центром и Војводином као европским шампионом у производњи кукуруза. Причало се давно, а и сада по мало, да је Војводина европска житница. Има много равница у Европи које производе више жита од Војводине. Али, оно што њу одваја од других житница је …

Pročitajte Još »

Што је Загребу Ватикан то је Београду Москва

Москва или Лондон, у зависности од афинитета јер је Москва на 2.184 километара а Лондон на 2.099, па ових 85 километара краћег пута до Лондона може да буде ограничено тешкоћом добијања британске визе. Мотив за ова географска мерења биле су ми просечне удаљености снабдевача тржишта Хрватске и Србије које су у 2019. биле на 68. и 69. месту по вредности …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Предлог за компјутерску игру: преживети у Београду

Београд пружа много свакодневних изненађења и узбуђења и човек и не примети како му је живот прошао, или се променио. Супрузи и мени су деца порасла и налазимо се у новој животној стварности да са њима имамо ратну зону око купатила и повремене сусрете у кухињи, ако огладне и поднесу осећај презира због сусрета са створитељима. Нова стварност се може …

Pročitajte Još »

Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018. Бржи …

Pročitajte Još »

Српски региони у очекиваном трајању живота у Европи 2018.

Евростат је објавио регионалне податке о очекиваном трајању живота новорођених и старих 65 година у 2018 (линк). У тој години очекивано трајање живота за новорођене било је 81 година. За жене је очекивано трајање 5,5 година дуже (83,7) него код мушкараца (78,2 године). Очекивано трајање живота је код жена дуже него код мушкараца у свим регионима двоцифрене НУТС класификације. У …

Pročitajte Još »

Предлог уједињења Републике Српске са Словенијом и Федерације БиХ са Србијом

Приликом преговора о „свеобухватној нормализацији односа Србије са Косовом (и Метохијом) никако ми није јасно како је могуће да се КиМ отцепи од Србије, а да није могуће да се Република Српска припоји Србији. Међу словенским државама, а можда и међу већином других, постоји правилност о нетрпељивости међу суседима и пријатељским односима са земљама са којима се не граничи. Словенија …

Pročitajte Još »

Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста. Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (линк) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (линк). Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода …

Pročitajte Još »

Концентрација фармацеута у Европи на 100.000 становника

Евростат је објавио пригодно саопштење (линк) о фармацеутима као есенцијално важним даваоцима услуга у време епидемије COVID-19. Г. Димитријевић је објавио текст о новом Ватикану (линк) где се бави медицином као новом религијом цитирајући мени најдражег страног писца Сабата. Апотеке су продужетак власти новог Ватикана. У Србији је пре 120 година било 406 лекара и 313 апотекара (линк), али је …

Pročitajte Još »

Србија има најзагушљивији БДП у Европи

Да би лакше разумели шта значи исказ у наслову, и они који нису одмакли даље од читања стрипова у основној школи, неопходно је да се послужим сликовитим изражавањем. Најчистији БДП ствара се у умном делу услужног сектора, у ИТ и консултантским услугама, где се при стварању додате вредности користи само рачунар, који се напаја, по могућству, електричном енергијом из обновљивих …

Pročitajte Još »

Колика је релативна концентрација Чворовића у Европи?

Србија је мирна, правдољубива земља са снажним институцијама и изненадило ме је саопштење Евростата (линк) како постоји циљ о одрживом развоју број 16 који се зове: „Мир, правда и јаке институције“. Е, где су ти Европљани заостали када такве циљеве себи постављају? У 2018, 12% становника ЕУ је позивало полицију због присуства криминала у комшилуку, што је за 2,6пп мање …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 6: корона ефекат крваве Мери

У шетњи центром Београда пријатељица ме је питала да ли сам приметио колико је девојака у кратким панталонама? Па, након корона затварања у пролеће, логично је да дође до веће обнажености у односу на уобичајену. А још и без скидања на плажи крај мора? Имам тинејџере у кући и патим као да сам у њиховој кожи. Замислите за 10 година …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 5: мала плодност жена и велика живост фирми у Србији

Да се мало деце у Србији рађа деценијама у назад, то је свакоме познато. У Србији, и у већини земаља „белог“ света (развијеном не припадамо) жене суверено одлучују о томе колико ће деце родити. Еманципација жена је пут у пропаст цивилизације коју имамо, али бујање живота у Африци, Азији и Латинској Америци довешће до неких промена у будућности које нећемо …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 4: пољопривредна производња 1947-2019.

Поглед на пољопривредне статистике увек ми изазове жал за младошћу, сећање на: деду са чашицом ракије под јабуком, баку на њиви или док ми спрема уштипке и сир, седење на крушци Аранђеловци, прве девојке и пољупце код друга у Брзану, дедину причу о коњу Драгану који је убио партизана кад су га одводили, дивље јагоде и страх од змија, Мораву …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 3: индустријска производња

Прилажем три графикона како би се сагледала лепота посматрања. Први графикон представља индустријску производњу од 1939. до 2020, са нивоом производње у 1989. као мером (једнако 100). Индустријска производња у Србији била је за петину мања у 1946. у односу на 1939, али је већ у 1947. била већа за 54,7%. Онда је дуго стагнирала и тек је у 1955. …

Pročitajte Još »

Лепота у оку посматрача 2: Динамика БДП-а од 1970. до 2019.

Под претпоставком да ме је мајка носила у стомаку тачно девет месеци испада да сам зачет за католички Божић 1970. Уколико је то тачно, онда је ово објашњење за последњу трећину мог тројства (геј, Хрват и добар католик), јер су симболи моћна ствар. У бази УНКТАД-а постоје подаци од 1970, али планета Земља пати од статистичких недостатака јер је уједињење …

Pročitajte Još »

Динамика малопродаје у Европи 2000-2020. или лепота је у оку посматрача

Када се отвори саопштење Евростата (линк) може се ући у базу података о малопродаји а затим одабрати жељени параметри о времену, врсти индекса (номинални, реални…), врсти промета (прехрамбени, непрехрамбени, гориво за аутомобиле, интернет продаје…) и други. Да би се разумело и значење конкретних показатеља неопходно је и неко предзнање о конкретним економијама. Шта се догађало у Луксембургу или Данској, на …

Pročitajte Još »

Пензионери и запослени, пензије и плате у Румунији и Србији

Румунски институт за статистику објавио је редовно саопштење о броју пензионера и пензијама у нама суседној, и још увек пријатељској, земљи. Она ће нам бити мало мање пријатељска уколико признамо право румунској православној цркви да до Велике Мораве и до Црног Тимока обавља, само она, верску делатност, а могла би и у целом Банату, а да при томе Румунија призна …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јул 2020.

Управа за статистику Црне Горе, са доцњом од 10 дана, одлучила је да објави Мјесечни статистички преглед (линк), из кога се види наставак свих негативних тенденција у јулу, испољених у претходном периоду. Због одлуке да забрани улазак становницима Србије и Русије у Црну Гору током лета, одлазећи режим је свесно изазвао економску катастрофу у Црној Гори и она има низ …

Pročitajte Još »

Забрана гласања старијима од 49 година као мера за демократизацију Србије

Наредних дана пуним 49 година, што значи да ћу 31 годину бити пунолетан. Са овом старошћу па до 65. рођендана сврставам се у „стару радну снагу“, узраста од 49 до 64 година. Стара радна снага почиње нагло да обољева, да физички и психички слаби, те се њен удео у укупној запослености смањује, што због потврђене немоћи, то и због стицања …

Pročitajte Još »

Историјска шанса за развој Србије: увоз покојника из суседних земаља ради њихове декомпозиције

Како све више размишљам о најважнијем тренутку у свом животу: отпреми душе Богу а тела земљи, тако ми и пажњу привлаче могућности које ми стоје на располагању. Најрадије бих да будем кремиран и да ми се пепео проспе на саставцима Морава код Ћићевачких бара, али то посипање још увек није законски регулисано. Можда ће и бити дозвољено, моје је само …

Pročitajte Još »

Маргинализација прехрамбене индустрије Србије у ери безбожништва

Да би се народ успешно обезбожио (дехристијанизовао) неопходно је наметнути му лажне богове. Србима је први пут наметнут Тито, пре 75 година, а други пут чланство у Европској унији (по могућству унијаћење, али није неопходно, већ су Грчка, Бугарска и Румунија чланице), пре 20 година. И пре ових лажних божанстава Србима је уздрмана вера у Бога пре 102 године, када …

Pročitajte Još »

Србија у прехрамбеној индустрији Европе: сила у смрзнутом воћу, цигаретама и сунцокретовом уљу

Основни интерес ЕУ да прими Србију у чланство требало би да буде њено територијално проширење како не бисмо повећали број њених становника колективним исељавањем за 1,4% (7 од 500 милиона). Наш интерес би требало да буде наставак ограничавања кретања становника Србије, због COVID-19, и због других разлога како би се Албанци у потпуности иселили са Косова и Метохије. Тако ћемо …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био …

Pročitajte Još »

Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962. Број пензионера најмањи је од октобра 2012. За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији …

Pročitajte Još »

Како са 60 хиљада динара обићи пола Србије или Рођен да будем шоњо

Када бих којим несрећним случајем био изабран за министра финансија у пар дана бих изазвао јединство власти, опозиције, капитала и народа да будем смењен. У приватном животу већ 25 година имам уредно записан сваки динар одакле ми, и на шта је потрошен. То би ми био принцип и у јавним финансијама: мора се јасно знати ко и колико уплаћује у …

Pročitajte Još »

Ранг земаља према кумулативној вредности одлива СДИ и према релативној промени 2008-2019.

Кумулативна вредност одлива СДИ повећана је са 15,6 на 34,6 хиљада милијарди долара од 2008. до 2019. То је повећање за 121,9% па је Србија била мало изнад просечне стопе са повећањем за 136,3%. Србија је према укупној вредности одлива СДИ од 4,1 милијарди долара била на 75. месту, упоредива са Словачком, Литванијом и Ираном. Од нама блиских земаља пад …

Pročitajte Još »

Бахати и тиха већина

У кратком временском периоду, две до три недеље, по други пут ми се догодило да, као пешаку, неко аутомобилом иде ка мени убрзавајући, ваљда очекујући да ћу да потрчим да се склоним, или да станем да би прошао. Први пут је то било у Јагодини, поред градског парка, и џип је стао на 20-30 сантиметра од мене. Управљала је девојка …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

Звоначка бања – симбол вандалске приватизације

Господин Горан Митић је објавио књигу „Лепа, занимљива и мање позната места у Пиротском крају“ која се може бесплатно преузети (линк). До његовог портала дошао сам претражујући изворе о Звоначкој бањи (линк). Портал и књигу вреди прочитати. Цитираћу део текста: Sam hotel „Mir“ je gradjen u periodu od 1979. do 1983, a sa radom je počeo tek 1987. Hotel je …

Pročitajte Još »

Мистика 11-12 километара удаљености од главног пута

Сваког Васкрса, осим овогодишњег, уживам у тренутку када уђем у насеље Ушће и застанем испред знака да се налазим на 11 километара од Студенице. Када сам у Јагодини и не знам шта ћу са сопственим, географским, лудилом упалим ауто и одем до манастира Јошаница, који је удаљен око 12 километара од моје куће. Кнез Милош је завршио Други српски устанак …

Pročitajte Još »

Тужна прича о пропуштеној шанси да извозимо свињетину у Кину

Мотив за ово лелекање је кинеско саопштење о расту цена у јулу 2020 (линк). У њему пише, и ја израчунах (86%): „У Кини је регистрован међугодишњи раст цена од 2,7%, у томе у 2,4% у урбаним и 3,7% у руралним подручјима. У односу на јун цене су повећане за 0,6%, у томе храна за 2,8%. Храна, пића и дуван су …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Коронална албанизација Црне Горе: у јуну 3,8 пута више ноћења Албанаца од Срба и Руса заједно.

У јуну 2019. било је 112 хиљада ноћења Руса, у колективном смештају и број је смањен за 99,4%, на 0,7 хиљада. Из Србије је број смањен са 69,7 на 1,6 хиљада. Укупан број ноћења из Русије и Србије смањен је са 182 на 2,3 хиљаде, а њихов удео у укупном броју страних ноћења са 30,3% на 11,5%. Ноћења из Албаније …

Pročitajte Još »

Добродошли мигранти; Срби, срећан вам пут без повратка!

Др. Миша Ђурковић ми је скренуо пажњу на текст у Политици линк , где су подаци о броју рођених на КиМ нетачно представљени, јер су дати и бројеви о рођенима ван КиМ. Не сматрам да треба да на такве нетачности реагујем, јер, као да је то једина погрешно објављена (дез)информација. Међутим, последња реченица у тексту и те како заслужује коментар: …

Pročitajte Još »

Апсурд глобалног COVID-19 лудила: повећана потрошња цигарета!

О вирусу COVID-19 нисам много читао, али га осуђујем, и од њега се ограђујем. Прича се да је смртоносан, да напада плућа, и да је спас у респираторима, уколико се могућност дисања код зараженог смањи. Пушачи спадају у најризичнију групу, јер су већ оштетили плућа цигаретама. Да је повећан унутрашњи промет храном, у већини земаља где је становништво „закључано“ средином …

Pročitajte Još »

Турска Црна Гора

Саопштење о броју и структури субјеката у страном власништву у Црној Гори (линк) разјаснило ми је политичку ситуацију у овој бившој српској књажевини и краљевини. „ Broj poslovnih subjekata u stranom vlasništvu u Crnoj Gori u 2019. godini iznosio je 12 429, što u odnosu na 2018. godinu predstavlja povećanje od 47,8%. Najveće učešće poslovnih subjekata u stranom vlasništvu prema …

Pročitajte Još »

Економске реформе и „реформе“: Кина и Србија

Пре 42 године Кина је кренула путем економских реформи (линк). Одабране слике Кине некада и сада можете видети у тексту ББЦ-а (линк). Мени су те 1978. родитељи купили кућу и вратили стан код три солитера (поред Јагодинске пиваре), вођени поштењем и паролом „имаш кућу  – врати стан“. Већина становника садашње Србије и бивше Југославије била је тада омамљена општом похлепом …

Pročitajte Još »

Штa је дозвољено Јупитеру, није и волу: јавни дуг европских земаља 2000-2019.

Србија је имала под-просечан раст јавног дуга у претходних 19 година – повећан је за 69% док је у чланицама ЕУ повећан за 107,7%. Он је најближи релативном расту дуга Холандије (+67,7%) и Немачке (+64,8%). Ове две земље, заједно поред Србије, указују на чињеницу да смо усвојили протестантску радну етику, морал и кривицу за претходне ратове. Нисмо само достигли њихов …

Pročitajte Još »

Јавни дуг Србије, 2000-2020.

Нове власти у Србији, након Слободана Милошевића, наследиле су јавни дуг у износу од 14,2 милијарди евра, у чему је спољни био 10,1 а унутрашњи 4,1 милијарди. То је било 220% од тада процењене вредности БДП-а (845 на 384 милијарди динара). Отпис дела дуга париском и лондонском клубу поверилаца био је условљен „непопуларним мерама и реформама“ чији се повољни исходи …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »

Стока у Црној Гори и поређење БЈР у броју грла по становнику и по км2

Немамо податке за магарце да би били 100% у праву али изгледа да у Црној Гори само коњи успевају, јер је једино њихов број у 2019 повећан, и то само за 3 грла или 0,1%. Управа за статистику је објавила саопштење о бројном стању стоке на крају 2019. (линк) па је то последње саопштење неопходно како би се упоредиле све …

Pročitajte Još »

Будућност Србије: однос броја ковчега по колевци по општинама у 2019.

Србија у којој су јавне личности криминалци и проститутке нема никакву будућност. Будућност Србије нису чланство у ЕУ и страни инвеститори. Пре 20 година спомињало се учлањење у ЕУ до 2005, а сада се спомиње 2026. Као на псећим тркама: јуре кучићи парче хране које никако да дохвате. Ако је становништво Србије медијски преплављено развратом и неморалом онда је логично …

Pročitajte Još »

Економска катастрофа у Црној Гори: мај 2020.

Уместо сезонски уобичајених припрема за туристичку сезону, када се повећава број запослених лица, у мају је дошло до пара броја запослених лица за 3.577 (раст за 4.569 у мају 2019), те је укупно смањење броја запослених лица износило 11,8%, у односу на мај 2019. У периоду јануар-мај 2019, услед припрема за туристичку сезону, број запослених лица био је повећан за …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Србији, мај 2020.

Према саопштењу РЗС-а (линк) у периоду јануар-мај рођено је 24.056 беба, што је мање за 3,2%, или за 793, у односу на исти период 2019. Број умрлих, у истом периоду, био је 43.244 и бележи се пад од 1.360 или за 3%. У мају је рођено 4.890 беба што је за 10,5% мање него истом месецу 2019, док је број …

Pročitajte Još »

Демографска кретања у Словенији, 2019.

Под насловом „У 2019, поново мање од 20.000 живорођених у Словенији“ (линк) Статистични урад Републике Словеније је објавио демографска кретања за прошлу годину. Рођено је 19.328 беба. Медијана старости мајки код свих рођења била је 31,1 година, док је код прворођених била 29,6 година. Чак 57,7% беба је рођено ван брака, што су некада давно, у мрачна времена зла и …

Pročitajte Još »

Degree of colonization in 2019.

Степен колонизације у 2019. мерен односом кумулативног одлива и прилива СДИ Приложену табелу односа укупног одлива и прилива СДИ треба посматрати са извесним опрезом, то јест, не треба је тумачити буквално. Нека развијена и уређена држава може да има низак однос одлива према приливу СДИ, а да ипак стране компаније поштују локалну традицију, менталитет, природно окружење и запослене. Нека држава …

Pročitajte Još »

Zadatak iz Završnog ispita protiv zdravog razuma

На комбинованом тесту из физике било је питање (број 4) колико ће прећи метара за 10 секунди жена која убрзава по 20 метара у секунди (линк). Мени познат младић је тачно одговорио на питање, а то је 1.000 метара, а затим се замислио над одговором и посумњао (упозорен је од родитеља да не буде брзоплет, и да има времена да …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји под утицајем мера против вируса COVID-19

Много држава у свету је донело низ рестриктивних мера у циљу спречавања пандемије вируса COVID-19 средином марта 2020. Последице донетих мера могу полако да крену да се анализирају, како нам пристижу подаци из различитих статистичких области, демографије и економије као најважнијих. Евростат је објавио податке о промету у малопродаји у априлу (линк) по земљама и по врстама трговине. Знатижељни злобници …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u evropskoj klaničnoj industriji u 2019.

Као прави свињољубац када угледам слику прасета инстиктивно осетим глад. Крену да се луче хормони и да осећам срећу, уз глад, на помисао на добро парче свињетине. Године смањују задовољство које осетим када видим згодну жену, али никако не утичу на порив за прасетином. Тако видех саопштење Евростата (линк) о производњи кланичне индустрије у априлу ове године, по коме је …

Pročitajte Još »

Ekonomsko korona ludilo

Као и најславнији живи Србин, даћу себи за право да мислим о темама за које нисам експерт, али које ме, као и већину становника планете Земље дотичу. У току је једна од највећих економских криза од индустријске револуције пре више векова и њен интензитет се још увек не може назрети. Могао би, да није дошло до немира у САД-у и …

Pročitajte Još »

Plate u Kini u 2019. i poređenje sa Srbijom

Статистички завод Кине је објавио саопштење о просечној бруто заради у 2019 (линк). Пошто је мала разлика између бруто и нето зараде, њих (бруто) смо упоредили са кретањем зарада у Србији од 2008. У 2019 просечна зарада у Кини достигла је годишњи износ од 90.501 јуана, што је за 8.088 јуана више него у 2018, а представља номинални раст од …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »

MSP: dodata vrednost i zaposleni po delatnostima u EU i u Srbiji, 2017.

Мала и средња предузећа (МСП), она која имају мање од 250 запослених, често на називају кичмом европске економије, јер повећавају запосленост и могућности за развој (линк). Због ограничења која су уведена због пандемије COVID-19, она су међу најтеже погођеним услед пада економске активности. У 2017, велика већина (98,9%) предузећа у ЕУ, у нефинансијском сектору, су била предузећа са мање од …

Pročitajte Još »

„Božja kazna za Hrvate“ potkrepljena evropskom turističkom statistikom

Текст Анте Томића (линк) мотивисао ме је да проверим податке о ноћењима туриста од 2008. до 2019. Евростат још увек није објавио годишње податке за 2019, али се из месечних података лако може попунити и ова година. У ЕУ је за 11 година повећан број ноћења странаца за 42,3%. У Хрватској је он повећан за 148,1% и већи релативан пораст …

Pročitajte Još »

Oporezivanje bruto zarada kao mera pronatalitetne politike u EU

У Србији избори одавно представљају политичке спотове и билборде свих учесника уз коришћење јавног и приватног сервиса власти како би то оне и наставиле да буду. Некада давно, пре више од 20 година, знали су политичари да завире и у штале, макар за секунд, да им се не смучи, да их ухвате камере како брижно загледају у унутрашњост а затим оптимистички …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2018. na trocifrenom nivou NUTS-a

Евростат је објавио саопштење (линк) под насловом „Регионални БДП по становнику је био у распону од 30% до 263% просека ЕУ у 2018“. Саопштење коментарише податке на двоцифреном нивоу регионалне класификације НУТС. У бази података има и српских округа па ме је интересовало да проверим како стоје области у односу на троцифрене регионе у Европи. Недостају подаци за Швајцарску, Исланд, …

Pročitajte Još »

Srbija i Engleska biće zemlja profiterska

Срби не треба да жале за Југославијом и комунистичким временом. Комунисти су стварали нове нације од Срба у Црној Гори, Македонији, од муслимана као верског опредељења нову нацију… Незгодно је то што у Србији и данас владају бесни и бахати који не маре много за српство, већ само за личну корист. Србија је у протеклих 20 година прошла кроз разградњу …

Pročitajte Još »

Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …

Pročitajte Još »

Svetska trgovina PPP, izvoz Srbije, uvoz Kine i uvoz Kine iz SAD, 2008-2019.

Пандемија вируса COVID-19 изазвала је слом светске трговине. Упркос слому, трговина храном и лековима је повећана. И док фармацеутика изазива светске контраверзе, храна несумњиво доказује свој стратешки значај. Опоравак природе услед одсуства загађења додатно упућује на здраву храну као основу здравог живота на Земљи. Овде ћемо изнети само пар чињеница, међу мноштвом, које се намећу из приложених података. Светски робни …

Pročitajte Još »

Industrijska proizvodnja u EU i u Srbiji, 1990-2020.

У марту је индустријска производња у ЕУ, у десезонираној серији, смањена за 10,4%, док је у Србији она смањена за 4,3%. У ЕУ има земаља (Ирска, Грчка, Финска…) које су у марту имале и раст производње. Пад производње у марту, који ће бити продубљен додатним падом у априлу, буди приче о изгубљеним деценијама за економски развој. Србија је имала високо …

Pročitajte Još »

Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.

Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу …

Pročitajte Još »

Efekti SSP-a na poljoprivredni uvoz Srbije iz EU i saldo trgovine PPP

Прошло је тачно 12 година од када је Србија потписала споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Споразум је потписан са некаквим повољним политичким очекивањима (линк), а овде констатујемо његове негативне последице по увоз пољопривредно-прехрамбених производа (ППП), који је најосетљивији сектор привреде, мотив за удруживање европских економија у ЕЕЗ пре више од 60 година како би водиле заједничку пољопривредну политику. …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih i penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, …

Pročitajte Još »

Promena broja penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Број пензионера је смањен за 6.859 у 2019. Смањење броја пољопривредних за 7.818 је довољно да објасни укупан пад броја. Из категорије запослених број је смањен за 3.435 али је повећан број код самосталних делатности за 4.394. Пад броја пољопривредних пензионера интуитивно нас наводи на могућност да је пад броја био релативно највећи у мањим општинама које имају највећи удео …

Pročitajte Još »

Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju

Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …

Pročitajte Još »

Crna Gora: smanjen broj zaposlenih lica i vrednost depozita u bankama

Бити мали, као што је мала Црна Гора, може да буде и предност, јер се појаве много лакше уочавају. Управа за статистику Црне Горе већ је објавила податке о броју запослених у марту по делатностима док РЗС још увек има тек податке из јануара. Црна Гора има и месечне податке о броју запослених по општинама, док се у Србији објављују …

Pročitajte Još »

Gustina naseljenosti u Evropi i promena gustine nakon 2002.

Од великих шумских и планинских предела у Нордијским земљама до великих урбаних агломерација постоје велике разлике у густини насељености у ЕУ. Евростат је објавио саопштење са насловом „Колико блиско живе људи у твом региону?“ (линк). На нивоу троцифрене НУТС класификације, у 2018, најгушће насељена подручја били су урбани центри и њихова периферија. Париз је имао највећу густину насељености са 21.044 …

Pročitajte Još »

Struktura porodica u Evropi i „baka servis“

Заштита најстаријих лица у Србији је најпроблематичнија у Европи из најмање два разлога: (1) имамо, након С.Македоније највећи удео „мешаних породица“ у којима је више генерација живело заједно – њих 41,3%, и (2) готово је идентичан број деце коју чувају баке и деке (уз бејби ситерке, рођаке и друге видове неге) – 42%. Повољан фактор за нижу стопу смртности у …

Pročitajte Još »

Povrede na radu (povodom praznika rada)

Колика је учесталост фаталних повреда на раду перача прозора у САД није ми познато, али, Евростат је објавио податке за ЕУ у 2017 (линк). Свакога дана у свету људи умиру или бивају повређени услед професионалних несрећа или болести у вези са послом који обављају. У ЕУ је било преко 2 милиона повреда на раду које су довеле до одсуствовања са …

Pročitajte Još »

Lukašenko, hvala ti!

Док случајно нисам, сасвим површно, упознао лик и дело Гурбангули Бердимехамедова Лукашенко ми је био симбол суверене политике једне земље: не да се ни Путину ни западу. Сада је поново у центру светске пажње због својих изјава о пандемији Covid-19. Од гимнастике, трактора до изјава о томе да ће пострадати силан народ дуго изолован по становима. Мишићи су атрофирали милијардама …

Pročitajte Još »

Država Srbija voli svoje Albance bezgranično, ali joj ljubav nije uzvraćena

Била је вест пре неколико дана, коју је чак и Вашингтон Пост пренео, како је Београд дао Приштини 1.000 тестова на вирус короне без икаквих услова. И то можда пар дана пре, или након, припајања енергетског система Косова и Метохије Албанији. Ко тебе шамаром ти њему хлеба је доследна хришћанска политика власти у Србији, па је и храна из ње …

Pročitajte Još »

Poređenje plata po delatnostima u Centralnoj Srbiji sa platama na Kosovu i Metohiji

О томе да Косово и Метохија великом брзином повећава зараде већ сам писао пре 5 и 6 година (линк) (линк). У Србији без КиМ просечна зарада без пореза и доприноса изнела је 508 евра у децембру 2019, и ово је први пут да је премашила 500 евра. То се представља као велики успех, али лепо је загледати се и мало …

Pročitajte Još »

Površine pod paradajzom u Srbiji

Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …

Pročitajte Još »

Površine pod šljivama u Srbiji

У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине. Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% …

Pročitajte Još »

Srbi, Albanci i Hrvati, 1950-2020

Спортски навијачи у Србији имају непристојно навијање „Убиј Хрвата да Шиптар нема брата“. То је за сваку осуду и за кажњавање јер спортска игралишта треба да служе за навијање спортским подвизима а не за говор мржње. За бављење Хрватима и Албанцима имам веома личан разлог: ћерка ми је рођена на дан НДХ а син на дан албанске заставе. То нисам …

Pročitajte Još »