0 Мирослав Здравковић

Пољопривредна развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години

За разлику од индустрије, где су словеначке општине доминанте по релативној развијености, у пољопривреди су општине у Војводини биле у врху листе према апсолутној вредности дохотка – њих 22 међу првих педесет. Још 11 је било са подручја Србије изван покрајина па је Србија учествовала са две трећине у овој табели. Београд на првом месту, Загреб на 7, Скопље на …

Pročitajte Još »

Н Ћ Ш К П Т: фотографија за историју

Када би неко имао стрпљења да уредно архивира свакодневне вести којима смо дуги низ година бомбардовани, оставио би сведочанство будућим нараштајима у каквим смо условима живели. Ипак, има и знакова крај пута, који доказују да разум није сасвим протеран из мајчице Србије. На један налетех случајно у ноћној шетњи. Багер иза билборда појачао је натпис на њему. У „Ко то …

Pročitajte Još »

О цивилизацијској окрутности: Dr. Mark Perlmutter said, “Gaza was the first time I held a baby’s brains in my hand, the first of many.”

Као што избегавам вести са Косова и Метохије, јер ме остављају у осећају беспомоћног понижења, исто тако не приступам вестима из Палестине, јер би требало саучествовати са ужасом у коме се Палестинци налазе. Искљученост је метода психичке самозаштите. Како прочитати приложена два текста, а при томе остати равнодушан? https://ronpaulinstitute.org/american-healthcare-workers-plead-for-end-to-gaza-bombing/ https://www.politico.com/news/magazine/2024/07/19/gaza-hospitals-surgeons-00167697

Pročitajte Još »

Индустријска развијеност у СФРЈ по општинама у 1980. години

У односу на многе делатности које су локационо високо сконцентрисане, индустрија и пољопривреда својом просторном расутошћу смањују разлике у развијености између урбаних центара и периферије. Мудра економска политика, која жели да спречи потпуну концентрацију становништва у метрополи, се труди да кроз индустријску и пољопривредну политику утиче на смањивање регионалних разлика, а на штету периферије. У 1980. години најразвијенији индустријски центри …

Pročitajte Još »

Решење проблема миграција у САД и Европи: уместо финансирања ратова у Украјини и на Блиском Истоку помоћ развоју Латинске Америке, Африке и Азије

Претходних дана појавили су се подаци о укупном износу помоћи САД-а Украјини од око 170 милијарди долара. Претпоставимо да је помоћ „Колективног Запада“ у Европи још око 150 до 200 милијарди долара, а додајмо овим цифрама и помоћ Израелу, савезницима у Африци и Азији, помоћ Јапана, Тајвана кинеског, Аустралије и Новог Зеланда, и коришћење новца од заплењених девизних резерви Русије, …

Pročitajte Još »

Место Србије у светској економији према октобарској бази података ММФ-а

Према подацима из октобарске базе података ММФ-а World Economic Outolook, Србија је 78. економија у свету мерено БДП-ом по куповној снази валуте, док ће у 2025. години пасти на 79. место, јер ће Демократска Република Конго имати већи БДП од ње.                Од суседних земаља и територије КиМ, Румунија ће се у 2025. налазити на 34. месту, Мађарска на 55., …

Pročitajte Još »

Камо даље, рођаче? Ниво развијености по општинама у СФРЈ у 1980. години

До смрти баке Смиљане 1979. године проживео сам савршено детињство. Отац и мајка су радили даноноћно обрачуне зарада и тромесечних вишкова, а бака је била за мене и покојног брата Братислава апсолут љубави. Често би родитељи дошли рано ујутру кући, уморни од целоноћног рада, и оставили би нам поред телефона табелу са шифрама организација удруженог рада (ОУР) и износом коефицијента …

Pročitajte Još »

Етничке промене у Црној Гори између два пописа – нека запажања

Годишњи одмор провео сам у Црној Гори, од поновног ноћења у Мојковцу (линк) до боравка у Будви, од 3.10. до 13.10.2024. Основни утисак – изненађење – представљала нам је неколико пута поновљена реченица „ви сте наши“. Ваљда им је „преко главе“ Руса, Украјинаца и припадника осталих нација, па је и етничким Црногорцима и Србима представљало малу радост да чују српски …

Pročitajte Još »

Просечне нето зараде у Србији и Црној Гори у јулу 2024.

Некада давно, седамдесетих година прошлог века, било је неко чудно време, да се код запослења много више ценила послушност од стручности. У бившој Југославији, међу народима и народностима, изгледа да су тој послушности били највичнији Црногорци. Сећам се своје младости, 1971-1990, и у њој су у Јагодини (тада Светозареву) на највишим положајима од власти били Црногорци: судије, тужиоци, полицајци, итд… …

Pročitajte Još »

Робни увоз САД: супституција кинеске робе мексичком?

Увоз САД из Кине, у 2023. години, смањен је за 128 милијарди долара, у односу на вредност у 2022, те је по први пут од 1990-тих Мексико имао већу вредност извоза у САД од Кине, и постао његов најважнији снабдевач. Удео Кине у укупном увозу САД у 2023. износио је 14,1% и то је најмањи удео од 2004. године. Удео …

Pročitajte Još »

Кратка економска историја СССР-а и ко је како након распада прошао?

Распад СФРЈ имао је различите динамичке последице по бивше републике: најбоље је прошла Словенија, следи Хрватска, Црна Гора и С. Македонија стоје слабије, а најлошије су прошле Србија и Босна и Херцеговина. Србија ће у 2024. години бити за неких 10% изнад нивоа БДП-а из 1989 (након 35 година!), док је он у Словенији удвостручена, а остале БЈР су између …

Pročitajte Još »

Време велике срамоте – Санкције Косова Србији

Нема човека на планети Земљи који бар некада није доживео неко понижење, а милијарде људи се труди да преживи од данас до сутра понижени у апсолутном сиромаштву и без достојанства. Србија је, Богу хвала, земља поносних људи, те нисмо у понижавајућим крајностима, као народ, не и као појединци. Човек у понижењима огугла, па се труди да их што мање примећује, …

Pročitajte Još »

We Are the World (1985) и Madness (2024)

На крају ове, 2024, године биће тачно 40 година од снимања песме „Do They Know Its Christmas?“ Band Aid-a, посвећене гладнима у Етиопији (која је тада имала комунистичку владу, а и православни народ је славио Божић 7. јануара (линк)). Убрзо након енглеских и ирских музичара одговорили су амерички (као што америчка политика увек следи, не предводи, енглеску политику – пример, …

Pročitajte Još »

Степен експлоатације запослених у Србији и Хрватској по делатностима у 2022. години

О уделима зарада у додатој вредности у Србији писао сам пре месец дана (линк). Обрађујући зараде и број запослених у Хрватској, а саопштења су изашла данас (19.9.2024) видех са стране саопштење о пословању предузећа под страном контролом (линк), и у њему пише: Poduzeća pod inozemnom kontrolom (iFATS) u 2022. ostvarila su promet od 413,7 milijardi kuna, što je 38,2% od …

Pročitajte Još »

Пензионери, купите клима уређаје за следеће лето! – вишак умрлих у Европи у јулу 2024.

У августу ове године, након повратка са посла кренуо сам у оближњи Макси и срео комшију како седи испред зграде. Пошто је било око 37-38 степени, око 4 поподне, питао сам га шта ту ради. Кратко ми је одговорио „изашао сам на ваздух“. Комшија је тада напунио 86 година и ушао је у 87. (Познат је по томе што ујутру …

Pročitajte Još »

Геоекономија ваздушног саобраћаја: број превезених путника у првој половини 2024.

Приликом доласка Пола Кругмана у Београд 2012. године имао сам привилегију да му први поставим питање, али сам то, од силног узбуђења, претворио у монолог где је Зоран Станојевић морао да ме упозори да скратим. На теми економске географије сам докторирао, а Пол Кругман је имао један од највећих доприноса њеном развоју. Његов коментар на српску економију био је једноставан: …

Pročitajte Još »

Хранимо псе и мачке, а не хаубице и топове!

Има томе већ 36 година (како језиво звучи!) када сам присуствовао, можда најмасовнијем, митингу у Јагодини (тада Светозареву) на коме се вршила национална мобилизација, па су пролазили кроз главну улицу Срби из Книна, са Косова и Метохије, а кад је река запослених из Фабрике каблова кренула да се приближава, решио сам да напустим овај „спонтани“ скуп и догађање народа. Заувек …

Pročitajte Još »

Стопе абортуса у Европи

У кампањи за председничке изборе у САД питање абортуса се налази међу најважнијим питањима. Имамо, демократе, либерале, који су за слободу избора, абортирања, и имамо републиканце који су за њихову забрану или ограничење временског рока, одлучивање на нивоу држава… На Евростат-у (линк) имамо неажурну базу података о стопи абортуса, шта год да она значила (број абортуса на хиљаду становника, или …

Pročitajte Još »

Успавани руски медвед

О извозу оружја у Украјину писао сам 21.7.2024, значи две недеље пре почетка напада на Курску област. https://www.makroekonomija.org/0-miroslav-zdravkovic/izvoz-oruzja-u-ukrajinu/ Сада, 40 дана након текста, прикупио сам опет податке да бих видeо каква је динамика снабдевања Украјине оружјем и војним потребама и могу да констатујем да је у мају 2024. достигнута вредност од 830,5 милиона долара царини пријављеног оружја и одабраних производа. …

Pročitajte Još »

Марина Младеновић Коматина (1956-2024)

Твој изненадни одлазак све нас је оставио у шоку. Иза себе си оставила Мају на коју си била поносна колико ретко која мајка може да буде. Са поносом и срећом, а опет скромно, споменула би нови позоришни комад, награду, далеко путовање, све што је твоја ћерка урадила. Оставила си и Владу са ким си гајила љубав која је била за …

Pročitajte Još »

Удео зарада у додатој вредности по делатностима у Србији у 2022. години

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен… Мадам Кири, госпођице, није пронашла закон о пореклу …

Pročitajte Još »

Рађевина и Јадар: порекло становништва и списак жртава у Другом светском рату

Након текста о пореклу становника Рађевине и Јадра додао сам списак жртава из ове две општине у Другом светском рату. Од пописаних 3.389 лица њих 2.169 је страдало када су Немци гонили партизане од Богатића и Шапца преко Лознице и Крупња ка Ужицу, и имали су слободу да убијају сваког мушкарца старијег од 14 година, уколико им се учинио сумњивим, …

Pročitajte Još »

Европска дијаспора у САД, апсолутна и релативна бројност у 2020.

Приказани подаци у две табеле ранга имају за циљ да пруже општу слику о америчкој измешаности европских народа и релативну величину дијаспоре у односу на матично становништво. Ови подаци пате од озбиљних недостатака и треба их узети са опрезом из следећих разлога: Подаци по појединачним народима су преувеличани јер садрже изјашњавање појединаца о само једном или о више различитих порекла.Народи …

Pročitajte Još »

Срби у САД по државама 1980-2020.

Наш народ је пун заблуда, а једна од највећих је како имамо велику дијаспору. Тврдио бих супротно, а када бих имао и времена да тврдњу доказујем, да Срби имају једну од релативно најмањих дијаспора међу свим европским народима. Док су се други народи исељавали у далеке крајеве током XVIII и XIX века, Срби су се опорављали од турског геноцида из …

Pročitajte Još »

Доналд Че Трамп

Читајући „Дневник мотоциклисте“ Ернеста Че Геваре сазнао сам да је рођен 14. јуна 1928. Узех одмах да проверим податке за Трампа и видех да је и он рођен 14. јуна, само 18 година касније и на северу у Латино Американцима омраженој земљи у коју се масовно усељавају. Пре 11 дана (13. јула 2024) извршен је неуспешан атентат на Трампа и …

Pročitajte Još »

Извоз оружја у Украјину

Понашање чланица НАТО пакта у односу на Русију подсећа ме на један догађај из средње школе, о коме сам слушао, нисам присуствовао. Један „белац“ је пребио неког цигу из једне од две (бивше) циган-мале у Јагодини и цела циган-мала (мушки део) је дошла на одмор у школски центар ради одмазде. „Белац“, веома крупан момак, стојички је поднео да га ошамаре, …

Pročitajte Još »

Србија по четврти пут, у мају 2024, имала је највећи мањак умрлих у Европи

У мају 2024. у Србији је „вишак умрлих“ износио -13,9% и није било земље, територије ни ентитета са мањим податком од нашег. Попут Србије, највећи мањак умрлих, у мају 2024, имале су земље источне Европе: Бугарска, Летонија, Литванија, Румунија, Хрватска, Словачка, Чешка, Мађарска и Естонија (линк). Претходно је Србија била „првак“ Европе по мањку умрлих у октобру 2020, јулу 2022. …

Pročitajte Još »

Украјинци под привременом заштитом ЕУ на крају маја 2024.

Дана 31. маја 2024. приближно 4,3 милиона држављана изван ЕУ-а, који су побегли из Украјине, имало је статус привремене заштите у ЕУ. Највећи број корисника привремене заштите из Украјине био је у Немачкој (1.332.515 лица, 31,3% од укупног броја у ЕУ), Пољска (953.255; 22,4%) и Чешка (356.405; 8,4%). У поређењу са крајем априла 2024, највећи апсолутни пораст броја корисника забележен …

Pročitajte Još »

Потрошња становништва у Европи у 2023. по намени

Потрошња становништва у еврима по становнику резултат је нивоа цена по земљама и куповне моћи становништва. Посматрано по текућим курсевима валута БДП по становнику у Србији (10.497 евра) био је на 27,9% просечног у ЕУ, док је по куповној снази премашио 40%. Код личне потрошње становништва били смо на 32,6% од просека у ЕУ са 8.025 евра по становнику у …

Pročitajte Još »

Утицај доласка Рајмштајна на ноћења странаца у Србији у мају 2024.

У мају 2024. у Србији (линк) је регистровано 1.208,4 хиљада ноћења, у томе 638,6 хиљада домаћих и 569,8 хиљада страних. У односу на мај 2023, укупан број ноћења повећан је за 14,0%, у томе домаћих за 7,0% и страних за 23,1%. У периоду јануар-мај 2024. у Србији је регистровано 4,8 милиона ноћења, у томе 2,6 милиона домаћих и 2,2 милиона …

Pročitajte Još »

Први пут на Кајмакчалану

И друга ситна запажања Мотив за обилазак Кајмакчалана добио сам читајући текст Александра Лазића (линк), у личној преписци са аутором. За обилазак Зебрњака и Кајмакчалана одабрао сам пут на коме ћу обићи још нека места, попут манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и Прилеп, уместо припремног ноћења у Битољу и накнадног ноћења у грчком селу испод …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској дуванској индустрији у 2021.

Индустрија дувана у Србији спада у малобројне делатности где смо по индикаторима развијености на нивоу ЕУ – имамо 26,3 евра по становнику додате вредности од ње, док је просек у ЕУ 26,7 евра. Већу додату вредност по становнику од Србије имају Немачка (83,7 евра), Шведска (62,1), Португалија (47,8) и Грчка (36,9). Са 1.330 запослених у дуванској индустрији Србија је била …

Pročitajte Još »

Место Србије у европским стоматолошким услугама у 2021.

Када се погледа колико српски подаци одступају од просечних у Европи, и од најлошијих након наших, требало би пажљиво потражити да ли негде у земљама глобалног југа постоје овако сироти стоматолози. Зубари су, као и адвокати, у повлашћеној позицији у погледу пријављивања и плаћања пореза у односу на регистровани промет. То чини стоматолошке услуге више сивом или црном него белом …

Pročitajte Još »

Место Србије у европским услугама смештаја у 2021.

Рангирано према додатој вредности по становнику, Србија је била најнеразвијенија земља у Европи, након Босне и Херцеговине, у услугама смештаја у 2021. години. Од 32 земље са подацима, њих 10 је имало мањи број запослених у услугама смештаја, и то: Малта, Луксембург, Словенија, Естонија, Финска, Литванија, Летонија, Албанија, Словачка и БиХ. Мању додату вредност по запосленом од Србије (11,4 хиљада …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској индустрији боја и лакова

За ову индустријску делатност Евростат располаже са 25 земаља и нема податке за Грчку, Ирску, Луксембург и Словачку, од чланица уније. Србија је у 2021. имала 93 предузећа регистрована у овој делатности са 2.157 запослених, што даје 23 запослена по фирми. Код ова три податка Србија се налази у просеку за ових 25 земаља. Додата вредност по запосленом била је …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском такси превозу

Овде приложене податке Евростата треба узети са великим опрезом јер је пословање таксиста упоредиво са слободним професијама – радно време није фиксирано, издавање фискалних рачуна није обавезно, итд. Србија је у 2021. званично имала 5.522 регистрованих таксиста у 2.197 фирми, што даје 2,5 запослених по предузећу. Већи број запослених по предузећу имала је само Немачка (6,4) а исти као и …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској индустрији прераде воћа и поврћа у 2021.

Ова делатност је једна од осам у којима је Србија развијенија од просека ЕУ, мерено додатом вредношћу од делатности по становнику: у ЕУ она износи 35,6 евра а у Србији 38,8 евра. По броју предузећа и преради воћа и поврћа Србија је са њих 1.113 на петом месту у Европи, док је по броју запослених (13.743) на седмом месту. Додата …

Pročitajte Još »

У којим делатностима је Србија развијенија од просека ЕУ?

Евростат има податке о пословању по делатностима за 2021. годину који се односе на пословну економију која не укључује државну управу, социјално осигурање и организације са чланством. У овој економији није и пољопривреда, шумарство и рибарство. Додата вредност пословне економије у ЕУ износила је 9.393 милијарде евра а у Србији 29,3 милијарде. Додата вредност по становнику износила је 21.010,1 евра …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском увозу живих свиња и свињетине, 2012-2023.

Према подацима ММФ-а (линк) свињско месо је у априлу 2024. поскупело за 8,3%, у односу на март 2024, док је у односу на април 2023. поскупело за 25,3%. Ови подаци би требало да нас интересују као произвођаче свиња и свињетине, да су подстицаји на светском тржишту за извоз повољни. На жалост, ови подаци упућују да ће (или је већ) нам …

Pročitajte Još »

Увоз живих свиња и свињског меса у Србију 2014-2023.

У Србији је број свиња од 2014. до 2023. смањен за једну трећину (-33,9%) или за 1.096.000 грла, са 3.236 на 2.140 хиљада. Оволико велики пад броја свиња последица је незаинтересованости произвођача и трговаца да раде „на мало“ са домаћим сточарима. Србија је у претходних десет година увезла 1.707.658 свиња и највећи увоз је био у 2014. години: непуних 300 …

Pročitajte Još »

Поређење разлике у извозу по земљама Србије и Хрватске у 2023. години

У периоду од 2012. до 2023. Србија је повећала извоз, изражено у доларима, за 174,1% а Хрватска за 101,6%, те је у 2023. Србија имала за 23,4% већу вредност извоза, а у 2012. је имала за 9,2% мању вредност у односу на Хрватску. Нагли раст извоза Србије у 2013. захваљујући тадашњем пласману Фијат-а, утицао је да у тој години Србија …

Pročitajte Još »

Робна размена Пољске по земљама, 2008-2023.

Пољска је, након Ирске, најдинамичнија чланица ЕУ, захваљујући производној и укупној економској интеграцији са Немачком, као привредним центром Европе. Пољска једина у Европи није имала пад БДП-а 2008, и наставила је и након те године да се брзо развија. У 2023. години робни извоз Пољске износио је 352,8 милијарди евра, што је 24. место у свету по вредности, након Вијетнама, …

Pročitajte Još »

Маргинализација Србије у светском извозу шећера

Од 2006. до 2022. светски извоз шећера је удвостручен: са 29,5 на 58,3 милијарди долара. Србија је у истом периоду смањила вредност извоза за 38,9%, са 167,5 на 102,3 милиона долара, те је смањила удео у светском извозу шећера са 0,57% у 2006, на 0,18% у 2022. Извоз шећера из Србије додатно је смањен на 76,5 милиона долара у 2023. …

Pročitajte Još »

Потрошња пистаћа по становнику по земљама у 2021-2022. години

Мотив за проверу и обрачун података био ми је текст објављен на порталу дневног листа Данас (линк), а пренет са портала Јутарњег у Хрватској. У тексту, између осталог, пише: „Amerikanci svake godine konzumiraju oko 45.000 tona pistaća, od kojih većina dolazi iz Irana“. Да здрави производи не знају за границу, то је опште познато, али да Американци једу толико пистаћа …

Pročitajte Još »

Зараде на територији бивше Југославије, март 2024.

У марту 2024. просечна нето зарада у Словенији износила је 1.481 евра, у Хрватској 1.326, у Србији 827, Црној Гори 825, у Републици Српској 713, у Федерацији БиХ 683 и у С. Македонији 658 евра. У односу на март 2013. просечна зарада је номинално највише повећана у Хрватској (+17,3%), па у Србији (+13,4%), С. Македонији (+12%), Републици Српској (+10,8%), Федерацији …

Pročitajte Još »

Сумрак у Турској

Када бих кренуо пред мајком да критикујем ситуацију у Србији, у последње 33 године, она би одмах заузела заштитничку позицију, те би увек наступила свађа. Било је периода, током деведесетих година прошлог века, када смо јој покојни брат и ја забрањивали да у нашем присуству укључује телевизор. Када сам погледао последњи податак о стопи фертилитета у Турској у 2022. години, …

Pročitajte Još »

Бугарски геноцид у Топлици 1917.

При крају основне школе, 1985. или 1986. године, добили смо задатке од наставника историје да напишемо радове по свом избору, а који би утицали на коначну оцену из овог предмета. Сакупио сам неколико другара са најлошијим оценама и провели смо неколико дана у градској библиотеци у Јагодини преписујући текстове о Србији у Првом светском рату из тада доступних извора. Прикупили …

Pročitajte Još »

Утицај брзе линије Београд – Нови Сад на обнављање путничког железничког саобраћаја у Србији

У бази Евростат-а немамо упоредиве податке за путнички железнички саобраћај за европске земље јер су подаци у различитим јединицама мере (јединицама, хиљадама и милионима) чак и унутар података за појединачне земље. У односу на развијен железнички саобраћај у западној и северној Европи, можемо претпоставити да је изузетно мали број земаља који има мањи интензитет путничког саобраћаја железницом од Србије. Железнички …

Pročitajte Još »

Трговински рат САД против Кине: од америчког прања профита до „невидљивих“ улагања у Кину

Основна мотивација бављења статистикама робне размене САД и Кине била ми је да видим колико и где ће бити погођен кинески извоз новим америчким санкцијама. То се сагледава у америчким подацима о увозу из Кине. Ова почетна мотивација је потиснута случајном провером, и последичним запрепашћењем, података о кинеском извозу у САД. Према америчким подацима достављеним СТО-у, САД су повећале увоз …

Pročitajte Još »

Увоз чајева по становнику у 2022.

У односу на кафу, која је хомогена, чајеви представљају хетерогену категорију, па приложене показатеље треба тумачити са опрезом. Тим пре, јер јединичне цене чајева, као и њихова снага/дејство, могу вишеструко да се разликују. Светска трговина чајевима износила је два милиона тона, у 2022. години, што је при 7,9 милијарди становника давало просечан увоз од 250 грама по становнику. Највећи светски …

Pročitajte Još »

Потрошња кафе по становнику у 2022.

Потрошња кафе по становнику може бити један од индикатора животних навика и стандарда становништва. Овде смо узели количинске податке а не вредносне, јер вредност садржи количине које су непрерађене и подвргнуте одређеном степену прераде, па количине могу значајно одступати при истој вредности робне размене. Подаци за велики број, већином неразвијених, земаља и трговини у 2023. још увек нису пријављени УН-у …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском грађевинарству у 2021.

Србија је у 2021. години имала 15.778 грађевинских фирми са 115.234 запослена што даје у просеку седам запослених по фирми. Већи број запослених по фирми у Европи имале су Швајцарска (15), Албанија и Луксембург (обе по 11), Аустрија (9) и БиХ (8). Просечна додата вредност по запосленом у грађевинарству у Србији била је 23,7 хиљада евра. Мању продуктивност рада, мерено …

Pročitajte Još »

Левач виноградарски

У манастир Прерадовац (линк) дошао сам из трећег покушаја у 11 година (линк), пошто сам у претходна два пута ишао само до манастира Каленић. Манастир Прерадовац налази се у атару села Опарић, мада приказани пејзаж припада атарима села Калудра и Драгово. Слика је направљена са места паркинга манастира и одавно ме није узбудио овако величанствен поглед. Испод манастира се спушта …

Pročitajte Još »

Промена броја становника у Европи 2012-2023.

Евростат има потпуне податке за 42 земље, док недостају подаци за Русију, Украјину, УК, Белорусију, Косово и Метохију и Монако. Од ових земаља, у посматраном периоду раст броја становника имало је 25 а смањење 17. Србија је смањила број становника за 575,5 хиљада што је пад за 8%. Веће релативно смањење од Србије имале су Јерменија, Хрватска, С. Македонија, Бугарска, …

Pročitajte Još »

Удео „колективног запада“ у робној размени Кине

Синхронизација „колективног запада“ (КЗ у наставку) у заједничком кажњавању Русије, од фебруара 2022, била је запрепашћујуће брза и сложна – готово да је упоредива са синхронизованим закључавањем становништва у мало већем броју земаља 14-15. марта 2020, због ширења вируса COVID-19. Трговинске санкције Кини још је Доналд Трамп кренуо да уводи 2018, и њихово увођење се интензивирало у 2024. години. Даља …

Pročitajte Još »

Домановићу на поклоњење

У односу на моравску равницу, Шумадија представља живописну природу у којој се налази мноштво важних места из модерне српске историје. За стабилан живот неопходна су два услова: безбедност и плодност. Поморавље је плодно, али није безбедно – небројено много војски је кроз њега прошло и пустош оставило. Црна Гора је безбедна, али није плодна, па је кроз историју служила за …

Pročitajte Još »

Албанско насиље над Србима трајало је више од 200 година и понавља се већ 25

Из историје познати догађај као „велика сеоба Срба“ из 1690. године, заправо то није био, већ један од највећих геноцида у историји човечанства када је преко четири петине Срба, на територији од садашње С. Македоније до Дунава, Саве и Дрине побијено, умрло од куге или глади. Турски дефтери из тог времена потврђују степен геноцида, јер су пореске главе готово у …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском компјутерском програмирању у 2021.

Србија је у 2021. имала 4.933 предузећа са 45.050 запослених у компјутерском програмирању (КП) и консултантским услугама, са просечно девет запослених по предузећу. Од 30 земаља за поређење, Србија је била на 26. месту по броју фирми, на 21. по броју запослених и на трећем по броју запослених по фирми, јер су само Швајцарска (18) и Немачка (10) имале већи …

Pročitajte Još »

Russian Federation: a mirror statistics of foreign trade in 2022 and 2023.

Until the start of the special military operation, Russia had one of the least regular foreign trade statistics in the world. Russian billionaires pumped profits out of Russia at large, and the deviations mirror statistics from Russian official data amounted to tens of billions of dollars a year Sanctions of the collective West) on Russian billionaires and the Russian economy …

Pročitajte Još »

Руска Федерација: огледало статистике робне размене у 2022. и 2023.

Русија је до почетка СВО имала једну од најмање регуларних статистика спољне трговине у свету. Руски милијардери су испумпавали профит из Русије на велико, и одступања огледало статистика од руских званичних података износила су више десетина милијарди долара годишње. Санкције колективног запада (КЗ) руским милијардерима и руској економији имале су два огромна позитивна ефекта на руску привреду: (1) онемогућено је …

Pročitajte Još »

ММФ: Индекси БДП-а у XXI веку, по периодима и по земљама

У периоду од 2000. до 2024 (са проценом за 2024) Србија је, без података за КиМ, остварила раст БДП-а од 120,7%, што је годишњи раст по просечној геометријској стопи од 3,35%. Подаци о расту су израчунати на основу: https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/April Са овим повећањем она се нашла на 88. месту међу 187 земаља и територија са подацима за читав одабрани период. Најбржи …

Pročitajte Još »

Трговина Украјине електричном енергијом 2004-2023

Украјински енергетски систем нашао се на удару разарајућих руских напада у марту и априлу 2024 (линк). Он је већ био мета руских напада од украјинског напада на Кримски мост у октобру 2022. године. Последице разарања енергетском система од краја 2022. до почетка 2023. лако су уочљиве из годишњих података о трговини електричном енергијом: Украјина је у 2023. по први пут …

Pročitajte Još »

ММФ: Удео јавног дуга у БДП-у у 2024. години

ММФ шестомесечно ажурира светске макроекономске податке и има једну од најбољих светских база података (линк) са педесетак основних показатеља. Има и низ других база података са монетарним, финансијским трговинским и другим показатељима, али ово је основна база за било каква међународна поређења, и за праћење макроекономских кретања у појединачним земљама. Овде је изабран показатељ удела јавног дуга у номиналном БДП-у …

Pročitajte Još »

Туристичка инфлација у Хрватској и Црној Гори

Иако до летње туристичке сезоне имамо још два месеца, већ је средином априла припекло као да је лето. Осим врућина, „припекле“ су и цене, па је у марту месечни раст цена у Хрватској и С. Македонији износио 0,9%, у Мађарској 0,8%, Словенији 0,6%, Црној Гори 0,5%, Румунији и Албанији по 0,4% и у Србији 0,3%. Само је Бугарска имала мањи …

Pročitajte Još »

FAOstat: Бруто производња пољопривреде 2011-2022.

У бази ФАОстат (линк) постоје подаци о пољопривредној производњи до 2022. године. У прилогу су израчунати индекси у односу на 2011. годину за све земље и територије за које ФАО прикупља податке. Резултати временских поређења могу да веома осцилирају, у зависности од почетне године, а посебно код земаља, попут наше, које имају доминантно ратарску производњу зависну од метеоролошких услова. На …

Pročitajte Još »

Србија у европској индустрији коцке у 2021. – неки показатељи

У бази података Евростат-а постоје подаци о индустрији коцке и клађења за 2021, те је интересантно пронаћи место Србије у Европи у овој делатности. Србија има 1,54% становника од броја ЕУ, али има 4,1% броја запослених у овој делатности што је скоро три пута већи релативни показатељ;Са 14.623 запослена у овој делатности налази се на седмом месту у Европи, а …

Pročitajte Još »

Извоз Србије и метрополских подручја САД-а

САД су објавиле коначне податке о извозу метрополитских подручја у 2023 (линк). На ову тему сам већ писао (линк). Србија је у 2023. имала већу вредност извоза од метро подручја Филаделфије, Портланда и Сан Франциска, што није био случај у 2022. Канзас Сити је премашио вредност извоза Војводине, а Сакраменто Београда. Провиденс је имао већу вредност извоза од Београда у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи прерађивачке индустрије у Европи у 2021. години

У бази Евростат-а постоје показатељи о прерађивачкој индустрији за 32. земље у 2021, с тиме да за Албанију недостају укупни подаци о додатој вредности, те не учествује код шест података и показатеља. Србија је, међу овим земљама, била на 17. месту по броју становника, на 16. по броју запослених у прерађивачкој индустрији и на 21. по укупном броју запослених у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи пословне економије у Европи у 2021.

За пословни део укупне економије имамо податке за 31 земљу у Европи, у бази података Евростат-а за 2021. годину. Подаци су у текућим еврима, па до величина појединачних економија по куповној снази валута долазимо кориговањем за разлике у нивоима цена у односу на просечан у ЕУ. Србија има највећа одступања у паритетима цена код здравства, образовања и јавне управе, па …

Pročitajte Još »

Робна размена Боцване

На Википедији (линк) се могу прочитати интересантне чињенице о овој земљи, попут: Држава је устројена као председничка демократска република, где је председник републике и на челу државе и на челу владе.Избори се одржавају најмање сваких пет година, а досад су сви били регуларни и на време одржани. Сви грађани државе, укључујући и све мањине имају право учествовати на изборима. Од …

Pročitajte Još »

Црна Гора: Пол и миграције у 2023.

Ото Вајнингер је написао капитално дело „Пол и карактер“ у коме је класификовао „мушке“ и женске“ карактеристике. Свако од нас у себи носи особине оба пола, а у (брачном) пару је важно да су у збиру један мушкарац и једна жена. На пример, уколико неко, попут мене, садржи 0,1 мушкарца и 0,9 жене онда је идеална партнерка са 0,9 мушкарца …

Pročitajte Još »

Модерна комуникација западног човека

Када је Брус Спрингстин напунио четрдесет година, тако је негде писало, доживео је нервни слом: био је најутицајнији рокер, мултимилионер, the Boss, али је и постао свестан да је већи део његовог живота прошао. Тада је објавио легендарну песму, по којој је и албум насловљен „Human Touch“ (људски додир), са стиховима: I just want someone to talk to And a …

Pročitajte Još »

Најважнији производи у извозу Кине, САД и Немачке у 2023.

Кина, САД и Немачка су водећи извозници у светској економији у XXI веку. Кина је постала највећи светски извозник у 2009. када је, услед светске економске кризе, смањен извоз САД-а и Немачке. Од тада се постепено приближавала, и још увек није премашила, збирну вредност извоза ове две земље. У 2023. години вредност робног извоза Кине износила је 3.389 милијарди долара, …

Pročitajte Još »

Светски извештај о срећи: основни увиди

У најновијем извештају о срећи Србија се налази на 37. месту у свету (КиМ на 29.), при чему је код млађих од 30 година на трећем (!) месту (КиМ на 23.), иза Литваније и Израела, а испред Исланда, Данске, Луксембурга, Финске, Румуније, Холандије и Чешке. Код старијих од 60 година налазила се на 54. месту (КиМ на 39). Овде би …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота по регионима у Европи у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 у 2020. и талас вакцинације у 2021. години, утицали су на нагло смањивање очекиваног трајања живота у Европи, па је у већини региона у 2022. очекивано трајање живота мање него у 2017 (од када имамо регионалне податка за Србију у бази Евростат-а). Осим овог апсолутног пада очекиване дужине живота, прекинут је и вишедеценијски тренд повећавања ове појаве, …

Pročitajte Još »

Регистровани путнички аутомобили у Београду у 2023. и неопходна површина за паркирање

У 2023. години, у Србији (линк) је регистровано 2.389.105 путничких возила, што је за 2,2% или за 51.607 више него у 2022. У Београду је регистровано 687.858 возила што је 3,6% или за 23.766 више него у 2022. „У 2022. години повећан је број регистрованих путничких аутомобила у Београду за 23.851 (са 640.241 на 664.092 линк). Претпоставимо да је потребно …

Pročitajte Još »

Светско поређење: удео СДИ у БДП-у у 2022. години

ММФ има базу података Coordinated Direct Investment Survey (CDIS) са низом показатеља о страним улагањима. Овде смо искористили податке о кумулативним приливима СДИ како би их упоредили са подацима о БДП-у по текућем курсу (IMF World Economic Outlook), а да би дошли до показатеља удела укупног прилива СДИ у БДП-у. За Србију постоје подаци о кумулативном приливу до 2019. па …

Pročitajte Još »

Украјинци и Руси у ЕУ 2022. и Украјинци под привременом заштитом, јануар 2024.

У ЕУ, на крају 2022, са свим врстама дозвола за боравак било је 1.446,6 хиљада Украјинаца и 816 хиљада Руса. Пошто су обе државе вишенационалне, правилније би било користити израз „становника“, али због лакоће писања остаћемо при великом слову за нације. У односу на 2013. годину, број Украјинаца у ЕУ, са дозволама за боравак, повећан је за 72,6%, док је …

Pročitajte Još »

Број боравишних дозвола у ЕУ за одабране земље 2008-2022.

Реченица „Као најбитније факторе у земљи који утичу на њихову одлуку о повратку, млади наводе владавину права и институција, и висину плате и економске услове“ (линк) ме је толико дирнула да нисам могао дуго да зауставим сузе радоснице, јер наши млади нараштаји тако мудро сагледавају суштину благостања и напретка, а нису закерала и цепидлаке као ми матори којима увек нешто …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа у фебруару 2024.

Индекс цена свих примарних производа у фебруару 2024, у односу на јануар 2024, није се променио. У односу на фебруар 2023. смањен је за 8,8% док је у односу на максимум смањен за 34,2%. У односу на јануар 2024. цене хране повећане су за 1,6%, цене метала смањене су за 1,8% а цене енергије смањене су за 0,2%. У односу …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине у 2023.

У 2023. години Украјина је имала пад доларске вредности робног извоза за 18,6%, увоз је повећан за 15,1% па је дефицит у робној размени повећан 2,5 пута, у односу на 2022. У односу на 2021. извоз је смањен за 46,8%, увоз је смањен за 12,7% а дефицит је повећан 5,7 пута, са одрживих 4,8 на неодрживих 27,4 милијарди долара. Упркос …

Pročitajte Još »

Buena Jagodina

Када сам викендом у Јагодини, са супругом уживам у дугим шетњама главном улицом, са скретањем до пијаце, где, при повратку кући, седнемо да се одморимо у градском парку поред прелепе зграде Музеја наивне и маргиналне уметности (линк). Док седимо, сећам се (јединог) одласка у овај музеј, када сам био у основној школи, и помишљам како преко 90% људи једини сусрет …

Pročitajte Još »

Годишњи подаци о ноћењима странаца у Црној Гори, 2017-2023.

У 2023. години, укупан број ноћења у свим смештајним капацитетима у Црној Гори (линк) износио је рекордних 15,8 милиона и повећан је за чак 33% у односу на 2022. У односу на 2019. годину, број ноћења повећан је за 13,2%. Од 23 државе и АП КиМ, са више од 100.000 ноћења, њих 14 је остварило рекордан број у 2023, док …

Pročitajte Još »

Робна размена УК у 2023.

У 2023. години УК је смањило доларску вредност извоза за 2,1%, увоза за 3,9% те је и дефицит смањен за 7,4%. Апсолутна вредност извоза смањена је за 10,9 милијарди долара, увоза за 32,5 милијарди па је дефицит смањен за 21,7 милијарди долара. Највеће смањење извоза у Холандију (-7,6 милијарди $) и Хонг Конг, Кина (-7,2 милијарде), аутоматски је асоцирало на …

Pročitajte Još »

Место Србије међу европским овцама у 2022.

Нема много области у којима је Србија у Европи толико напредна као што је то случај са овцама: на крају прошлог миленијума имали смо 2,2% од укупног броја оваца у ЕУ (у садашњем саставу), а у 2023. достигли смо рекордних 2,92%, мада имамо само 1,52% од укупног броја становника ЕУ. Код оваца смо готово дупло заступљенији него код људи. Као …

Pročitajte Još »

Употреба стабилних и мобилних телефона на Косову и Метохији у 2023. години

На Косову и Метохији (линк) у децембру 2023. било је 66.040 претплатника стабилне телефоније што је за 5,8% (или за 4.064) мање него у децембру 2022. У стабилној телефонији је остварено 3,5 милиона минута, што је за 13,8% мање него у децембру 2022. Осим што је смањен број телефона, смањена је и просечна употреба сваке телефонске јединице. Када поделимо број …

Pročitajte Još »

Стране компаније у ЕУ: највећи послодавци по земљама

У пословном сектору чланица ЕУ у 2021. је било запослено 152,4 милиона лица, у томе 129,6 у домаћим компанијама а 22,8 у страним. Код страних 13,2 милиона је радило у компанијама из других чланица ЕУ а 9,6 милиона у компанијама земаља ван ЕУ. У приложеним табелама обележене су две појаве: где су компаније из неке земље највећи послодавци међу страним …

Pročitajte Još »

The Parking Development Theory

У вече када су објављени резултати избора 2012, када је формирана досадашња власт у Србији, са др. Гораном Николићем сам био на неком скупу у режији Танјуга. На питање шта очекујем након избора изјавио сам „да очекујем диктатуру институција“. Танјуг, а затим и други медији пренели су као „диктатуру инвестиција“. Мада су речи сличне, оне имају сасвим другачије значење и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском извозу компјутерских услуга у 2022.

За разлику од туризма, на који су пандемија вируса COVID-19 и мере против ње деловали разарајуће, код трговине компјутерским услугама забрана кретања деловала је као огроман подстицај. Приходи од трговине компјутерским услугама су континуирано расли у периоду посматрања (од 2011). Србија је у периоду посматрања имала индекс 1.154 и најближе по индексу биле су јој Украјина (1.116,9) и Белорусија (1.109,3). …

Pročitajte Još »

У децембру 2023. Србија по трећи пут имала најмањи „вишак умрлих“ у Европи

Србија је по трећи пут у децембру 2023. имала најмању вредност „вишка умрлих“ у Европи, у претходних 48 месеци, од када је уведен овај индикатор. Први пут је то било у јулу 2022. а други пут у децембру 2022. У табели су приказани месеци када је Србија била у „топ 10“ по вишку умрлих, као и ови месеци када је …

Pročitajte Još »

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Поређење броја ноћења странаца у Београду и Софији

У децембру 2023. у Београду је регистровано 253.531 ноћења странаца а у Софији 101.953. Београд је имао 148,7% више ноћења странаца од Софије и ово је рекордна месечна предност у 2023. години. Укупан број ноћења странаца у Београду у 2023. био је 2,97 милиона а у Софији 1,42 и разлика у корист Београда била је +109%, колико је износила и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском туризму у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 је најтеже погодила ваздушни саобраћај и туризам, услед забрана унутрашњих и спољних кретања. Обе ове привредне гране су се у 2023. у већем делу земаља опоравиле, ако не рачунамо подручја војних сукоба, и овде прилажемо стање у 2022, години са прикупљеним подацима у највећем броју земаља. У 2022. години Србија се налазила на 50. месту у свету …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине у 2023.

Кина је у 2023. имала робни извоз вредан 3.388,7 милијарди долара. У односу на вредност у 2022, извоз је смањен за 5,7% или за 204,9 милијарди долара. Готово две петине (39,4%) укупне вредности извоза последица је пада вредности извоза у САД, а са Хонг Конг-ом, Кина долазимо до 49,7% од укупне вредности смањења. У 2023. години Кина је постала седмо …

Pročitajte Još »

Овце и Београђани се све теже држе

У саопштењу (линк) РЗС-а пише: „Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2023, у односу на стање на дан 1. децембра 2022, мањи je укупан број говеда (за 9,3%), свиња (за 19,7%), оваца (за 0,2%) и живине (за 3,6%).“ Овај симболични пад броја оваца подсетио ме је на Београђане, како је и …

Pročitajte Još »

Релативан значај страних филијала и поређење са домаћим компанијама у Европи у 2021. години

Евростат је објавио саопштење (линк) о пословању страних филијала у чланицама ЕУ у 2021. години, а има и податке о њиховом значају у Норвешкој и у БиХ. РЗС је објавио саопштење (линк) 17.3.2023. о пословању страних филијала у тој години, а могу се „пешака“ прикупити и подаци Монстат-а и још пар статистичких завода, што нам овде није циљ. Хтели смо …

Pročitajte Još »

Робна размена Костарике у 2023.

Када се рангирају подаци светских привреда често се догађа да се Србија налази поред Костарике – према величини БДП-а, извоза, увоза… То ме је мотивисало да јој посветим пар минута и да на Википедији прочитам текст о њој. Изненађење је блага реч, могу употребити запрепашћење сличностима које постоје између Србије и Костарике – обе су мирољубиве земље у којима се …

Pročitajte Još »

Свињски успон Шпаније и пропаст остатка Европе (нарочито Србије)

Од краја XX века до 2022. број свиња у ЕУ смањен је за 18 милиона (без Шпаније готово за 30 милиона), а релативан пад износио је 11,8%. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Португалија и Италија, док су све остале смањиле свињски фонд. И док је раст броја свиња у Португалији и Италији био занемарљиво мали, у Шпанији је …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »