0 Мирослав Здравковић

Доналд Че Трамп

Читајући „Дневник мотоциклисте“ Ернеста Че Геваре сазнао сам да је рођен 14. јуна 1928. Узех одмах да проверим податке за Трампа и видех да је и он рођен 14. јуна, само 18 година касније и на северу у Латино Американцима омраженој земљи у коју се масовно усељавају. Пре 11 дана (13. јула 2024) извршен је неуспешан атентат на Трампа и …

Pročitajte Još »

Извоз оружја у Украјину

Понашање чланица НАТО пакта у односу на Русију подсећа ме на један догађај из средње школе, о коме сам слушао, нисам присуствовао. Један „белац“ је пребио неког цигу из једне од две (бивше) циган-мале у Јагодини и цела циган-мала (мушки део) је дошла на одмор у школски центар ради одмазде. „Белац“, веома крупан момак, стојички је поднео да га ошамаре, …

Pročitajte Još »

Србија по четврти пут, у мају 2024, имала је највећи мањак умрлих у Европи

У мају 2024. у Србији је „вишак умрлих“ износио -13,9% и није било земље, територије ни ентитета са мањим податком од нашег. Попут Србије, највећи мањак умрлих, у мају 2024, имале су земље источне Европе: Бугарска, Летонија, Литванија, Румунија, Хрватска, Словачка, Чешка, Мађарска и Естонија (линк). Претходно је Србија била „првак“ Европе по мањку умрлих у октобру 2020, јулу 2022. …

Pročitajte Još »

Украјинци под привременом заштитом ЕУ на крају маја 2024.

Дана 31. маја 2024. приближно 4,3 милиона држављана изван ЕУ-а, који су побегли из Украјине, имало је статус привремене заштите у ЕУ. Највећи број корисника привремене заштите из Украјине био је у Немачкој (1.332.515 лица, 31,3% од укупног броја у ЕУ), Пољска (953.255; 22,4%) и Чешка (356.405; 8,4%). У поређењу са крајем априла 2024, највећи апсолутни пораст броја корисника забележен …

Pročitajte Još »

Потрошња становништва у Европи у 2023. по намени

Потрошња становништва у еврима по становнику резултат је нивоа цена по земљама и куповне моћи становништва. Посматрано по текућим курсевима валута БДП по становнику у Србији (10.497 евра) био је на 27,9% просечног у ЕУ, док је по куповној снази премашио 40%. Код личне потрошње становништва били смо на 32,6% од просека у ЕУ са 8.025 евра по становнику у …

Pročitajte Još »

Утицај доласка Рајмштајна на ноћења странаца у Србији у мају 2024.

У мају 2024. у Србији (линк) је регистровано 1.208,4 хиљада ноћења, у томе 638,6 хиљада домаћих и 569,8 хиљада страних. У односу на мај 2023, укупан број ноћења повећан је за 14,0%, у томе домаћих за 7,0% и страних за 23,1%. У периоду јануар-мај 2024. у Србији је регистровано 4,8 милиона ноћења, у томе 2,6 милиона домаћих и 2,2 милиона …

Pročitajte Još »

Први пут на Кајмакчалану

И друга ситна запажања Мотив за обилазак Кајмакчалана добио сам читајући текст Александра Лазића (линк), у личној преписци са аутором. За обилазак Зебрњака и Кајмакчалана одабрао сам пут на коме ћу обићи још нека места, попут манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану и Прилеп, уместо припремног ноћења у Битољу и накнадног ноћења у грчком селу испод …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској дуванској индустрији у 2021.

Индустрија дувана у Србији спада у малобројне делатности где смо по индикаторима развијености на нивоу ЕУ – имамо 26,3 евра по становнику додате вредности од ње, док је просек у ЕУ 26,7 евра. Већу додату вредност по становнику од Србије имају Немачка (83,7 евра), Шведска (62,1), Португалија (47,8) и Грчка (36,9). Са 1.330 запослених у дуванској индустрији Србија је била …

Pročitajte Još »

Место Србије у европским стоматолошким услугама у 2021.

Када се погледа колико српски подаци одступају од просечних у Европи, и од најлошијих након наших, требало би пажљиво потражити да ли негде у земљама глобалног југа постоје овако сироти стоматолози. Зубари су, као и адвокати, у повлашћеној позицији у погледу пријављивања и плаћања пореза у односу на регистровани промет. То чини стоматолошке услуге више сивом или црном него белом …

Pročitajte Još »

Место Србије у европским услугама смештаја у 2021.

Рангирано према додатој вредности по становнику, Србија је била најнеразвијенија земља у Европи, након Босне и Херцеговине, у услугама смештаја у 2021. години. Од 32 земље са подацима, њих 10 је имало мањи број запослених у услугама смештаја, и то: Малта, Луксембург, Словенија, Естонија, Финска, Литванија, Летонија, Албанија, Словачка и БиХ. Мању додату вредност по запосленом од Србије (11,4 хиљада …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској индустрији боја и лакова

За ову индустријску делатност Евростат располаже са 25 земаља и нема податке за Грчку, Ирску, Луксембург и Словачку, од чланица уније. Србија је у 2021. имала 93 предузећа регистрована у овој делатности са 2.157 запослених, што даје 23 запослена по фирми. Код ова три податка Србија се налази у просеку за ових 25 земаља. Додата вредност по запосленом била је …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском такси превозу

Овде приложене податке Евростата треба узети са великим опрезом јер је пословање таксиста упоредиво са слободним професијама – радно време није фиксирано, издавање фискалних рачуна није обавезно, итд. Србија је у 2021. званично имала 5.522 регистрованих таксиста у 2.197 фирми, што даје 2,5 запослених по предузећу. Већи број запослених по предузећу имала је само Немачка (6,4) а исти као и …

Pročitajte Još »

Место Србије у европској индустрији прераде воћа и поврћа у 2021.

Ова делатност је једна од осам у којима је Србија развијенија од просека ЕУ, мерено додатом вредношћу од делатности по становнику: у ЕУ она износи 35,6 евра а у Србији 38,8 евра. По броју предузећа и преради воћа и поврћа Србија је са њих 1.113 на петом месту у Европи, док је по броју запослених (13.743) на седмом месту. Додата …

Pročitajte Još »

У којим делатностима је Србија развијенија од просека ЕУ?

Евростат има податке о пословању по делатностима за 2021. годину који се односе на пословну економију која не укључује државну управу, социјално осигурање и организације са чланством. У овој економији није и пољопривреда, шумарство и рибарство. Додата вредност пословне економије у ЕУ износила је 9.393 милијарде евра а у Србији 29,3 милијарде. Додата вредност по становнику износила је 21.010,1 евра …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском увозу живих свиња и свињетине, 2012-2023.

Према подацима ММФ-а (линк) свињско месо је у априлу 2024. поскупело за 8,3%, у односу на март 2024, док је у односу на април 2023. поскупело за 25,3%. Ови подаци би требало да нас интересују као произвођаче свиња и свињетине, да су подстицаји на светском тржишту за извоз повољни. На жалост, ови подаци упућују да ће (или је већ) нам …

Pročitajte Još »

Увоз живих свиња и свињског меса у Србију 2014-2023.

У Србији је број свиња од 2014. до 2023. смањен за једну трећину (-33,9%) или за 1.096.000 грла, са 3.236 на 2.140 хиљада. Оволико велики пад броја свиња последица је незаинтересованости произвођача и трговаца да раде „на мало“ са домаћим сточарима. Србија је у претходних десет година увезла 1.707.658 свиња и највећи увоз је био у 2014. години: непуних 300 …

Pročitajte Još »

Поређење разлике у извозу по земљама Србије и Хрватске у 2023. години

У периоду од 2012. до 2023. Србија је повећала извоз, изражено у доларима, за 174,1% а Хрватска за 101,6%, те је у 2023. Србија имала за 23,4% већу вредност извоза, а у 2012. је имала за 9,2% мању вредност у односу на Хрватску. Нагли раст извоза Србије у 2013. захваљујући тадашњем пласману Фијат-а, утицао је да у тој години Србија …

Pročitajte Još »

Робна размена Пољске по земљама, 2008-2023.

Пољска је, након Ирске, најдинамичнија чланица ЕУ, захваљујући производној и укупној економској интеграцији са Немачком, као привредним центром Европе. Пољска једина у Европи није имала пад БДП-а 2008, и наставила је и након те године да се брзо развија. У 2023. години робни извоз Пољске износио је 352,8 милијарди евра, што је 24. место у свету по вредности, након Вијетнама, …

Pročitajte Još »

Маргинализација Србије у светском извозу шећера

Од 2006. до 2022. светски извоз шећера је удвостручен: са 29,5 на 58,3 милијарди долара. Србија је у истом периоду смањила вредност извоза за 38,9%, са 167,5 на 102,3 милиона долара, те је смањила удео у светском извозу шећера са 0,57% у 2006, на 0,18% у 2022. Извоз шећера из Србије додатно је смањен на 76,5 милиона долара у 2023. …

Pročitajte Još »

Потрошња пистаћа по становнику по земљама у 2021-2022. години

Мотив за проверу и обрачун података био ми је текст објављен на порталу дневног листа Данас (линк), а пренет са портала Јутарњег у Хрватској. У тексту, између осталог, пише: „Amerikanci svake godine konzumiraju oko 45.000 tona pistaća, od kojih većina dolazi iz Irana“. Да здрави производи не знају за границу, то је опште познато, али да Американци једу толико пистаћа …

Pročitajte Još »

Зараде на територији бивше Југославије, март 2024.

У марту 2024. просечна нето зарада у Словенији износила је 1.481 евра, у Хрватској 1.326, у Србији 827, Црној Гори 825, у Републици Српској 713, у Федерацији БиХ 683 и у С. Македонији 658 евра. У односу на март 2013. просечна зарада је номинално највише повећана у Хрватској (+17,3%), па у Србији (+13,4%), С. Македонији (+12%), Републици Српској (+10,8%), Федерацији …

Pročitajte Još »

Сумрак у Турској

Када бих кренуо пред мајком да критикујем ситуацију у Србији, у последње 33 године, она би одмах заузела заштитничку позицију, те би увек наступила свађа. Било је периода, током деведесетих година прошлог века, када смо јој покојни брат и ја забрањивали да у нашем присуству укључује телевизор. Када сам погледао последњи податак о стопи фертилитета у Турској у 2022. години, …

Pročitajte Još »

Бугарски геноцид у Топлици 1917.

При крају основне школе, 1985. или 1986. године, добили смо задатке од наставника историје да напишемо радове по свом избору, а који би утицали на коначну оцену из овог предмета. Сакупио сам неколико другара са најлошијим оценама и провели смо неколико дана у градској библиотеци у Јагодини преписујући текстове о Србији у Првом светском рату из тада доступних извора. Прикупили …

Pročitajte Još »

Утицај брзе линије Београд – Нови Сад на обнављање путничког железничког саобраћаја у Србији

У бази Евростат-а немамо упоредиве податке за путнички железнички саобраћај за европске земље јер су подаци у различитим јединицама мере (јединицама, хиљадама и милионима) чак и унутар података за појединачне земље. У односу на развијен железнички саобраћај у западној и северној Европи, можемо претпоставити да је изузетно мали број земаља који има мањи интензитет путничког саобраћаја железницом од Србије. Железнички …

Pročitajte Još »

Трговински рат САД против Кине: од америчког прања профита до „невидљивих“ улагања у Кину

Основна мотивација бављења статистикама робне размене САД и Кине била ми је да видим колико и где ће бити погођен кинески извоз новим америчким санкцијама. То се сагледава у америчким подацима о увозу из Кине. Ова почетна мотивација је потиснута случајном провером, и последичним запрепашћењем, података о кинеском извозу у САД. Према америчким подацима достављеним СТО-у, САД су повећале увоз …

Pročitajte Još »

Увоз чајева по становнику у 2022.

У односу на кафу, која је хомогена, чајеви представљају хетерогену категорију, па приложене показатеље треба тумачити са опрезом. Тим пре, јер јединичне цене чајева, као и њихова снага/дејство, могу вишеструко да се разликују. Светска трговина чајевима износила је два милиона тона, у 2022. години, што је при 7,9 милијарди становника давало просечан увоз од 250 грама по становнику. Највећи светски …

Pročitajte Još »

Потрошња кафе по становнику у 2022.

Потрошња кафе по становнику може бити један од индикатора животних навика и стандарда становништва. Овде смо узели количинске податке а не вредносне, јер вредност садржи количине које су непрерађене и подвргнуте одређеном степену прераде, па количине могу значајно одступати при истој вредности робне размене. Подаци за велики број, већином неразвијених, земаља и трговини у 2023. још увек нису пријављени УН-у …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском грађевинарству у 2021.

Србија је у 2021. години имала 15.778 грађевинских фирми са 115.234 запослена што даје у просеку седам запослених по фирми. Већи број запослених по фирми у Европи имале су Швајцарска (15), Албанија и Луксембург (обе по 11), Аустрија (9) и БиХ (8). Просечна додата вредност по запосленом у грађевинарству у Србији била је 23,7 хиљада евра. Мању продуктивност рада, мерено …

Pročitajte Još »

Левач виноградарски

У манастир Прерадовац (линк) дошао сам из трећег покушаја у 11 година (линк), пошто сам у претходна два пута ишао само до манастира Каленић. Манастир Прерадовац налази се у атару села Опарић, мада приказани пејзаж припада атарима села Калудра и Драгово. Слика је направљена са места паркинга манастира и одавно ме није узбудио овако величанствен поглед. Испод манастира се спушта …

Pročitajte Još »

Промена броја становника у Европи 2012-2023.

Евростат има потпуне податке за 42 земље, док недостају подаци за Русију, Украјину, УК, Белорусију, Косово и Метохију и Монако. Од ових земаља, у посматраном периоду раст броја становника имало је 25 а смањење 17. Србија је смањила број становника за 575,5 хиљада што је пад за 8%. Веће релативно смањење од Србије имале су Јерменија, Хрватска, С. Македонија, Бугарска, …

Pročitajte Još »

Удео „колективног запада“ у робној размени Кине

Синхронизација „колективног запада“ (КЗ у наставку) у заједничком кажњавању Русије, од фебруара 2022, била је запрепашћујуће брза и сложна – готово да је упоредива са синхронизованим закључавањем становништва у мало већем броју земаља 14-15. марта 2020, због ширења вируса COVID-19. Трговинске санкције Кини још је Доналд Трамп кренуо да уводи 2018, и њихово увођење се интензивирало у 2024. години. Даља …

Pročitajte Još »

Домановићу на поклоњење

У односу на моравску равницу, Шумадија представља живописну природу у којој се налази мноштво важних места из модерне српске историје. За стабилан живот неопходна су два услова: безбедност и плодност. Поморавље је плодно, али није безбедно – небројено много војски је кроз њега прошло и пустош оставило. Црна Гора је безбедна, али није плодна, па је кроз историју служила за …

Pročitajte Još »

Албанско насиље над Србима трајало је више од 200 година и понавља се већ 25

Из историје познати догађај као „велика сеоба Срба“ из 1690. године, заправо то није био, већ један од највећих геноцида у историји човечанства када је преко четири петине Срба, на територији од садашње С. Македоније до Дунава, Саве и Дрине побијено, умрло од куге или глади. Турски дефтери из тог времена потврђују степен геноцида, јер су пореске главе готово у …

Pročitajte Još »

Место Србије у европском компјутерском програмирању у 2021.

Србија је у 2021. имала 4.933 предузећа са 45.050 запослених у компјутерском програмирању (КП) и консултантским услугама, са просечно девет запослених по предузећу. Од 30 земаља за поређење, Србија је била на 26. месту по броју фирми, на 21. по броју запослених и на трећем по броју запослених по фирми, јер су само Швајцарска (18) и Немачка (10) имале већи …

Pročitajte Još »

Russian Federation: a mirror statistics of foreign trade in 2022 and 2023.

Until the start of the special military operation, Russia had one of the least regular foreign trade statistics in the world. Russian billionaires pumped profits out of Russia at large, and the deviations mirror statistics from Russian official data amounted to tens of billions of dollars a year Sanctions of the collective West) on Russian billionaires and the Russian economy …

Pročitajte Još »

Руска Федерација: огледало статистике робне размене у 2022. и 2023.

Русија је до почетка СВО имала једну од најмање регуларних статистика спољне трговине у свету. Руски милијардери су испумпавали профит из Русије на велико, и одступања огледало статистика од руских званичних података износила су више десетина милијарди долара годишње. Санкције колективног запада (КЗ) руским милијардерима и руској економији имале су два огромна позитивна ефекта на руску привреду: (1) онемогућено је …

Pročitajte Još »

ММФ: Индекси БДП-а у XXI веку, по периодима и по земљама

У периоду од 2000. до 2024 (са проценом за 2024) Србија је, без података за КиМ, остварила раст БДП-а од 120,7%, што је годишњи раст по просечној геометријској стопи од 3,35%. Подаци о расту су израчунати на основу: https://www.imf.org/en/Publications/WEO/weo-database/2024/April Са овим повећањем она се нашла на 88. месту међу 187 земаља и територија са подацима за читав одабрани период. Најбржи …

Pročitajte Još »

Трговина Украјине електричном енергијом 2004-2023

Украјински енергетски систем нашао се на удару разарајућих руских напада у марту и априлу 2024 (линк). Он је већ био мета руских напада од украјинског напада на Кримски мост у октобру 2022. године. Последице разарања енергетском система од краја 2022. до почетка 2023. лако су уочљиве из годишњих података о трговини електричном енергијом: Украјина је у 2023. по први пут …

Pročitajte Još »

ММФ: Удео јавног дуга у БДП-у у 2024. години

ММФ шестомесечно ажурира светске макроекономске податке и има једну од најбољих светских база података (линк) са педесетак основних показатеља. Има и низ других база података са монетарним, финансијским трговинским и другим показатељима, али ово је основна база за било каква међународна поређења, и за праћење макроекономских кретања у појединачним земљама. Овде је изабран показатељ удела јавног дуга у номиналном БДП-у …

Pročitajte Još »

Туристичка инфлација у Хрватској и Црној Гори

Иако до летње туристичке сезоне имамо још два месеца, већ је средином априла припекло као да је лето. Осим врућина, „припекле“ су и цене, па је у марту месечни раст цена у Хрватској и С. Македонији износио 0,9%, у Мађарској 0,8%, Словенији 0,6%, Црној Гори 0,5%, Румунији и Албанији по 0,4% и у Србији 0,3%. Само је Бугарска имала мањи …

Pročitajte Još »

FAOstat: Бруто производња пољопривреде 2011-2022.

У бази ФАОстат (линк) постоје подаци о пољопривредној производњи до 2022. године. У прилогу су израчунати индекси у односу на 2011. годину за све земље и територије за које ФАО прикупља податке. Резултати временских поређења могу да веома осцилирају, у зависности од почетне године, а посебно код земаља, попут наше, које имају доминантно ратарску производњу зависну од метеоролошких услова. На …

Pročitajte Još »

Србија у европској индустрији коцке у 2021. – неки показатељи

У бази података Евростат-а постоје подаци о индустрији коцке и клађења за 2021, те је интересантно пронаћи место Србије у Европи у овој делатности. Србија има 1,54% становника од броја ЕУ, али има 4,1% броја запослених у овој делатности што је скоро три пута већи релативни показатељ;Са 14.623 запослена у овој делатности налази се на седмом месту у Европи, а …

Pročitajte Još »

Извоз Србије и метрополских подручја САД-а

САД су објавиле коначне податке о извозу метрополитских подручја у 2023 (линк). На ову тему сам већ писао (линк). Србија је у 2023. имала већу вредност извоза од метро подручја Филаделфије, Портланда и Сан Франциска, што није био случај у 2022. Канзас Сити је премашио вредност извоза Војводине, а Сакраменто Београда. Провиденс је имао већу вредност извоза од Београда у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи прерађивачке индустрије у Европи у 2021. години

У бази Евростат-а постоје показатељи о прерађивачкој индустрији за 32. земље у 2021, с тиме да за Албанију недостају укупни подаци о додатој вредности, те не учествује код шест података и показатеља. Србија је, међу овим земљама, била на 17. месту по броју становника, на 16. по броју запослених у прерађивачкој индустрији и на 21. по укупном броју запослених у …

Pročitajte Još »

Одабрани показатељи пословне економије у Европи у 2021.

За пословни део укупне економије имамо податке за 31 земљу у Европи, у бази података Евростат-а за 2021. годину. Подаци су у текућим еврима, па до величина појединачних економија по куповној снази валута долазимо кориговањем за разлике у нивоима цена у односу на просечан у ЕУ. Србија има највећа одступања у паритетима цена код здравства, образовања и јавне управе, па …

Pročitajte Još »

Робна размена Боцване

На Википедији (линк) се могу прочитати интересантне чињенице о овој земљи, попут: Држава је устројена као председничка демократска република, где је председник републике и на челу државе и на челу владе.Избори се одржавају најмање сваких пет година, а досад су сви били регуларни и на време одржани. Сви грађани државе, укључујући и све мањине имају право учествовати на изборима. Од …

Pročitajte Još »

Црна Гора: Пол и миграције у 2023.

Ото Вајнингер је написао капитално дело „Пол и карактер“ у коме је класификовао „мушке“ и женске“ карактеристике. Свако од нас у себи носи особине оба пола, а у (брачном) пару је важно да су у збиру један мушкарац и једна жена. На пример, уколико неко, попут мене, садржи 0,1 мушкарца и 0,9 жене онда је идеална партнерка са 0,9 мушкарца …

Pročitajte Još »

Модерна комуникација западног човека

Када је Брус Спрингстин напунио четрдесет година, тако је негде писало, доживео је нервни слом: био је најутицајнији рокер, мултимилионер, the Boss, али је и постао свестан да је већи део његовог живота прошао. Тада је објавио легендарну песму, по којој је и албум насловљен „Human Touch“ (људски додир), са стиховима: I just want someone to talk to And a …

Pročitajte Još »

Најважнији производи у извозу Кине, САД и Немачке у 2023.

Кина, САД и Немачка су водећи извозници у светској економији у XXI веку. Кина је постала највећи светски извозник у 2009. када је, услед светске економске кризе, смањен извоз САД-а и Немачке. Од тада се постепено приближавала, и још увек није премашила, збирну вредност извоза ове две земље. У 2023. години вредност робног извоза Кине износила је 3.389 милијарди долара, …

Pročitajte Još »

Светски извештај о срећи: основни увиди

У најновијем извештају о срећи Србија се налази на 37. месту у свету (КиМ на 29.), при чему је код млађих од 30 година на трећем (!) месту (КиМ на 23.), иза Литваније и Израела, а испред Исланда, Данске, Луксембурга, Финске, Румуније, Холандије и Чешке. Код старијих од 60 година налазила се на 54. месту (КиМ на 39). Овде би …

Pročitajte Još »

Очекивано трајање живота по регионима у Европи у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 у 2020. и талас вакцинације у 2021. години, утицали су на нагло смањивање очекиваног трајања живота у Европи, па је у већини региона у 2022. очекивано трајање живота мање него у 2017 (од када имамо регионалне податка за Србију у бази Евростат-а). Осим овог апсолутног пада очекиване дужине живота, прекинут је и вишедеценијски тренд повећавања ове појаве, …

Pročitajte Još »

Регистровани путнички аутомобили у Београду у 2023. и неопходна површина за паркирање

У 2023. години, у Србији (линк) је регистровано 2.389.105 путничких возила, што је за 2,2% или за 51.607 више него у 2022. У Београду је регистровано 687.858 возила што је 3,6% или за 23.766 више него у 2022. „У 2022. години повећан је број регистрованих путничких аутомобила у Београду за 23.851 (са 640.241 на 664.092 линк). Претпоставимо да је потребно …

Pročitajte Još »

Светско поређење: удео СДИ у БДП-у у 2022. години

ММФ има базу података Coordinated Direct Investment Survey (CDIS) са низом показатеља о страним улагањима. Овде смо искористили податке о кумулативним приливима СДИ како би их упоредили са подацима о БДП-у по текућем курсу (IMF World Economic Outlook), а да би дошли до показатеља удела укупног прилива СДИ у БДП-у. За Србију постоје подаци о кумулативном приливу до 2019. па …

Pročitajte Još »

Украјинци и Руси у ЕУ 2022. и Украјинци под привременом заштитом, јануар 2024.

У ЕУ, на крају 2022, са свим врстама дозвола за боравак било је 1.446,6 хиљада Украјинаца и 816 хиљада Руса. Пошто су обе државе вишенационалне, правилније би било користити израз „становника“, али због лакоће писања остаћемо при великом слову за нације. У односу на 2013. годину, број Украјинаца у ЕУ, са дозволама за боравак, повећан је за 72,6%, док је …

Pročitajte Još »

Број боравишних дозвола у ЕУ за одабране земље 2008-2022.

Реченица „Као најбитније факторе у земљи који утичу на њихову одлуку о повратку, млади наводе владавину права и институција, и висину плате и економске услове“ (линк) ме је толико дирнула да нисам могао дуго да зауставим сузе радоснице, јер наши млади нараштаји тако мудро сагледавају суштину благостања и напретка, а нису закерала и цепидлаке као ми матори којима увек нешто …

Pročitajte Još »

Цене примарних производа у фебруару 2024.

Индекс цена свих примарних производа у фебруару 2024, у односу на јануар 2024, није се променио. У односу на фебруар 2023. смањен је за 8,8% док је у односу на максимум смањен за 34,2%. У односу на јануар 2024. цене хране повећане су за 1,6%, цене метала смањене су за 1,8% а цене енергије смањене су за 0,2%. У односу …

Pročitajte Još »

Робна размена Украјине у 2023.

У 2023. години Украјина је имала пад доларске вредности робног извоза за 18,6%, увоз је повећан за 15,1% па је дефицит у робној размени повећан 2,5 пута, у односу на 2022. У односу на 2021. извоз је смањен за 46,8%, увоз је смањен за 12,7% а дефицит је повећан 5,7 пута, са одрживих 4,8 на неодрживих 27,4 милијарди долара. Упркос …

Pročitajte Još »

Buena Jagodina

Када сам викендом у Јагодини, са супругом уживам у дугим шетњама главном улицом, са скретањем до пијаце, где, при повратку кући, седнемо да се одморимо у градском парку поред прелепе зграде Музеја наивне и маргиналне уметности (линк). Док седимо, сећам се (јединог) одласка у овај музеј, када сам био у основној школи, и помишљам како преко 90% људи једини сусрет …

Pročitajte Još »

Годишњи подаци о ноћењима странаца у Црној Гори, 2017-2023.

У 2023. години, укупан број ноћења у свим смештајним капацитетима у Црној Гори (линк) износио је рекордних 15,8 милиона и повећан је за чак 33% у односу на 2022. У односу на 2019. годину, број ноћења повећан је за 13,2%. Од 23 државе и АП КиМ, са више од 100.000 ноћења, њих 14 је остварило рекордан број у 2023, док …

Pročitajte Još »

Робна размена УК у 2023.

У 2023. години УК је смањило доларску вредност извоза за 2,1%, увоза за 3,9% те је и дефицит смањен за 7,4%. Апсолутна вредност извоза смањена је за 10,9 милијарди долара, увоза за 32,5 милијарди па је дефицит смањен за 21,7 милијарди долара. Највеће смањење извоза у Холандију (-7,6 милијарди $) и Хонг Конг, Кина (-7,2 милијарде), аутоматски је асоцирало на …

Pročitajte Još »

Место Србије међу европским овцама у 2022.

Нема много области у којима је Србија у Европи толико напредна као што је то случај са овцама: на крају прошлог миленијума имали смо 2,2% од укупног броја оваца у ЕУ (у садашњем саставу), а у 2023. достигли смо рекордних 2,92%, мада имамо само 1,52% од укупног броја становника ЕУ. Код оваца смо готово дупло заступљенији него код људи. Као …

Pročitajte Još »

Употреба стабилних и мобилних телефона на Косову и Метохији у 2023. години

На Косову и Метохији (линк) у децембру 2023. било је 66.040 претплатника стабилне телефоније што је за 5,8% (или за 4.064) мање него у децембру 2022. У стабилној телефонији је остварено 3,5 милиона минута, што је за 13,8% мање него у децембру 2022. Осим што је смањен број телефона, смањена је и просечна употреба сваке телефонске јединице. Када поделимо број …

Pročitajte Još »

Стране компаније у ЕУ: највећи послодавци по земљама

У пословном сектору чланица ЕУ у 2021. је било запослено 152,4 милиона лица, у томе 129,6 у домаћим компанијама а 22,8 у страним. Код страних 13,2 милиона је радило у компанијама из других чланица ЕУ а 9,6 милиона у компанијама земаља ван ЕУ. У приложеним табелама обележене су две појаве: где су компаније из неке земље највећи послодавци међу страним …

Pročitajte Još »

The Parking Development Theory

У вече када су објављени резултати избора 2012, када је формирана досадашња власт у Србији, са др. Гораном Николићем сам био на неком скупу у режији Танјуга. На питање шта очекујем након избора изјавио сам „да очекујем диктатуру институција“. Танјуг, а затим и други медији пренели су као „диктатуру инвестиција“. Мада су речи сличне, оне имају сасвим другачије значење и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском извозу компјутерских услуга у 2022.

За разлику од туризма, на који су пандемија вируса COVID-19 и мере против ње деловали разарајуће, код трговине компјутерским услугама забрана кретања деловала је као огроман подстицај. Приходи од трговине компјутерским услугама су континуирано расли у периоду посматрања (од 2011). Србија је у периоду посматрања имала индекс 1.154 и најближе по индексу биле су јој Украјина (1.116,9) и Белорусија (1.109,3). …

Pročitajte Još »

У децембру 2023. Србија по трећи пут имала најмањи „вишак умрлих“ у Европи

Србија је по трећи пут у децембру 2023. имала најмању вредност „вишка умрлих“ у Европи, у претходних 48 месеци, од када је уведен овај индикатор. Први пут је то било у јулу 2022. а други пут у децембру 2022. У табели су приказани месеци када је Србија била у „топ 10“ по вишку умрлих, као и ови месеци када је …

Pročitajte Još »

Развијеност региона у Европи у 2022.

Евростат (линк) је објавио регионалне податке о развијености у 2022. години. Пријатно изненађење представља чињеница да су за четири српска региона изван Косова и Метохије приказани подаци од 2000. године. За срце Србије, пети привремено окупирани регион, као и за Русију, Украјину, Белорусију, БиХ и Молдавију, податке сам прикупио са портала ММФ-а, делећи БДП по становнику по куповној снази ових …

Pročitajte Još »

Поређење броја ноћења странаца у Београду и Софији

У децембру 2023. у Београду је регистровано 253.531 ноћења странаца а у Софији 101.953. Београд је имао 148,7% више ноћења странаца од Софије и ово је рекордна месечна предност у 2023. години. Укупан број ноћења странаца у Београду у 2023. био је 2,97 милиона а у Софији 1,42 и разлика у корист Београда била је +109%, колико је износила и …

Pročitajte Još »

Место Србије у светском туризму у 2022.

Пандемија вируса COVID-19 је најтеже погодила ваздушни саобраћај и туризам, услед забрана унутрашњих и спољних кретања. Обе ове привредне гране су се у 2023. у већем делу земаља опоравиле, ако не рачунамо подручја војних сукоба, и овде прилажемо стање у 2022, години са прикупљеним подацима у највећем броју земаља. У 2022. години Србија се налазила на 50. месту у свету …

Pročitajte Još »

Робна размена Кине у 2023.

Кина је у 2023. имала робни извоз вредан 3.388,7 милијарди долара. У односу на вредност у 2022, извоз је смањен за 5,7% или за 204,9 милијарди долара. Готово две петине (39,4%) укупне вредности извоза последица је пада вредности извоза у САД, а са Хонг Конг-ом, Кина долазимо до 49,7% од укупне вредности смањења. У 2023. години Кина је постала седмо …

Pročitajte Još »

Овце и Београђани се све теже држе

У саопштењу (линк) РЗС-а пише: „Према подацима приказаним у овом саопштењу, у Републици Србији, са стањем на дан 1. децембра 2023, у односу на стање на дан 1. децембра 2022, мањи je укупан број говеда (за 9,3%), свиња (за 19,7%), оваца (за 0,2%) и живине (за 3,6%).“ Овај симболични пад броја оваца подсетио ме је на Београђане, како је и …

Pročitajte Još »

Релативан значај страних филијала и поређење са домаћим компанијама у Европи у 2021. години

Евростат је објавио саопштење (линк) о пословању страних филијала у чланицама ЕУ у 2021. години, а има и податке о њиховом значају у Норвешкој и у БиХ. РЗС је објавио саопштење (линк) 17.3.2023. о пословању страних филијала у тој години, а могу се „пешака“ прикупити и подаци Монстат-а и још пар статистичких завода, што нам овде није циљ. Хтели смо …

Pročitajte Još »

Робна размена Костарике у 2023.

Када се рангирају подаци светских привреда често се догађа да се Србија налази поред Костарике – према величини БДП-а, извоза, увоза… То ме је мотивисало да јој посветим пар минута и да на Википедији прочитам текст о њој. Изненађење је блага реч, могу употребити запрепашћење сличностима које постоје између Србије и Костарике – обе су мирољубиве земље у којима се …

Pročitajte Još »

Свињски успон Шпаније и пропаст остатка Европе (нарочито Србије)

Од краја XX века до 2022. број свиња у ЕУ смањен је за 18 милиона (без Шпаније готово за 30 милиона), а релативан пад износио је 11,8%. Раст броја свиња имале су само Шпанија, Португалија и Италија, док су све остале смањиле свињски фонд. И док је раст броја свиња у Португалији и Италији био занемарљиво мали, у Шпанији је …

Pročitajte Još »

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »

Родно равноправни ремикс

Као геј, Хрват и добар католик одлучио сам да, у складу са модерним трендовима, постанем лезбејка, Хрватица и добра католкиња. Сећам се детињства, кад сам још увек био Србин и (не)исправно оријентисан, обожавао сам песму „Пекар, лекар апотекар“ Рибље Чорбе. У хали спортова у Јагодини настала су прва еротска узбуђења, кад смо као четвртаци или петаци опчињено посматрали мало старије …

Pročitajte Još »

Рекордна инфлација – рекордни профити страних инвеститора у Европи у 2022.

Да се надовежем на крај претходног прилога др Драгована Милићевића (линк): „Glavno pitanje je ovde koliko najširi slojevi stanovništva osećaju blagodeti povećanja BDP? Očigledno najmanje jer za ovo pitanje druga analiza raspodele BDP po kategorijama dohotka daje mnogo relevatnije objašnjenje ali nije tema ovog teksta.“ Евростат је објавио саопштење (линк) о ултимативним инвеститорима у 2022. где, на жалост, не постоје …

Pročitajte Još »

Шагринска кожа Србије (или само моја)

Због понижавајућих догађаја у нашем окружењу (признавање косметских таблица, забрана коришћења динара на КиМ…) налазим се у тешком депресивном стању. Претходних дана сам као вид анти депресивне терапије почео да слушам Даницу Црногорчевић (Весели се српски роде и Јечам жњела) и Београдски синдикат, али ме мучни догађаји из наше свакодневице поново „обарају“. Мотив за текст ми је пребијање навијача Партизана …

Pročitajte Još »

Исељавање Муслимана из Новог Пазара у Турску 1951-1970, и етничке промене до 2022.

Сматрамо да посебну пажњу привлачи доста изражено исељавање Муслимана у Турску, нарочито од 1951. до 1970. године. Идеја за исељавање Муслимана у Турску јавља се одмах после ослобођења, али исељавање почиње 1951, а озбиљније 1954. године. Најпре су почели да се исељавају представници турске националности из Македоније, а онда се то проширило и на Санџак, на оне породице које су …

Pročitajte Još »

Витални догађаји у Србији у 2023: најмањи број рођених у претходних 145 година

У децембру 2023. у Србији је рођено 4.812 лица, преминуло је 8.658 па је негативан природни прираштај износио 3.846 лица. У односу на децембар 2022, смањен је број рођених за 11,6%, преминулих за само 0,6% па је повећан негативан природни прираштај за 17,6%. „Вишак умрлих“ у децембру 2023. износио је -13,3% док је у децембру 2022. износио -12,8%. У 2023. …

Pročitajte Još »

Место Србије међу светским загађивачима прерађивачке индустрије у 2022.

На основу података из табеле „Table A1: Industrial indicators by country/area, latest available year“ (линк) може се израчунати укупно загађење CO2 множењем података из колоне о MVA per capita са бројем становника, а затим са претпоследњом колоном Manuf CO2 intensity 2020 (kg/uS$). Одступање од потпуне прецизности података је занемарљиво мало, јер се у две године битно није променио интензитет загађења, …

Pročitajte Još »

Горе Кинези по други пут

Пре непуних 18 година доселио сам се у Блок 70, са супругом, ћерком од три године, и сином од осам месеци. Живот поред „Кинеског тржног центра“ је, до сада, био једнакост за породични живот. Када је први пут горео западни део зграде, Кинези и моје комшије из блока су заједно плакали, први због живота и новца, други због драгих успомена. …

Pročitajte Još »

Промет у малопродаји и у услугама пића и исхране у САД у 2023.

Промет у малопродаји и услугама исхране у САД (линк) повећан је за 0,6% у децембру у односу на новембар 2023, и за 5,6% у односу на децембар 2022, у сезони прилагођеној серији. У целој 2023. години промет у малопродаји износио је 7.246,2 милијарде а у услугама исхране 1.086,7 милијарди. У односу на 2022. промет у малопродаји повећан је за 2,1% …

Pročitajte Još »

Место Србије у светској додатој вредности прерађивачке индустрије у 2022.

Изјава кинеског премијера (линк) ме је мотивисала да извршим приложене обрачуне: „At the World Economic Forum in Davos, Chinese Premier Li Qiang articulated the key aspects of China’s economic policy and strategy. He noted that China demonstrates sustained progress in economic development and exerts a significant influence on the global economy, serving as a vital engine of global development. China’s …

Pročitajte Još »

Поређење робне размене Србије са државама САД-а у 2023 – исправљено

У првој објави код Србије су грешком у другој табели дати подаци за девет, а не за једанаест месеци, што је поређење чинило нетачним, мада је моја слутња (Аризона) била исправна. Отварање америчких података о робној размени метрополитских подручја (линк) подсетило ме је на рад на докторској дисертацији пре више од 20 година, када сам ове америчке податке користио како …

Pročitajte Još »

Удео наводњаваних површина у укупним пољопривредним површинама према подацима Светске банке за 2021.

У бази података Светске банке (https://data.worldbank.org/indicator) постоје подаци о уделу наводњаваних површина у пољопривредним за 94 земаља и територија, док за 120 недостају. Удео површина које се наводњавају у укупним зависи од мноштва различитих фактора попут: Удела пољопривредне земље у укупној површини. Удео наводњаваних површина требало би да се повећава са смањивањем удела пољопривредних површина. На пример, Јапан, УАЕ и …

Pročitajte Još »

Геополитички сукоби и економски раст – пример Бугарске

Бавећи се економском историјом многе ствари узимамо здраво за готово, без да улазимо у дубље разлоге неких појава. На пример, велика светска рецесија, која је прешла у стагфлацију (раст цена без економског раста, уз пораст незапослености), из 1973-1974, била је последица повећања цене нафте услед одлуке ОПЕК-а да смањи производњу. Позадина ове мере била је арапска фрустрација израелским успехом у …

Pročitajte Još »

Златно доба волова у 1905. години

Радоје Домановић је написао сатиру „Размишљање једног обичног српског вола“ која нам указује како је у његово време ова животиња била веома корисна као саобраћајно средство (линк). У историји су увек пратили српског војника и никад се нису жалили, али то нам није тема. Овде нам је тема тежак живот надничара у Србији у то давно време, када су Срби …

Pročitajte Još »

Thousands are sailing, али не са Мораву:

Исељавање из Југославије у међуратном периоду Смрт Shane MacGowan-a, који би на дан писања овог текста напунио 66. годину, представља још једну нит, од мало преосталих, које су ме до сада везивале за западну цивилизацију. Пар његових песама написаних у другој половини осамдесетих година прошлог века обожавао сам у раној младости на почетку деведесетих година, а највише међу њима песму …

Pročitajte Još »

Србија и време

Први демократски избори у модерној Србији, тада социјалистичкој, у процесу формирања Савезне републике Југославије, догодили су се крајем 1990, што је 46 година након њене комунистичке окупације. Од тада су прошле 33 године. Друг Тито је владао Србијом непуних 36 година (октобар 1944 – мај 1980). Скоро толико дуги период.  Овде смо увели у поређење два хипотетичка времена: (1) „Србија …

Pročitajte Još »

Промене у нивоу развијености европских земаља 2012-2022.

Словеначко саопштење о њеном нивоу развијености (линк) мотивисало ме је да проверим у бази Евростат-а податке о динамици развоја Србије и њених суседа. Прва приложена табела је оригинална, а друга је изведена на основу ових оригиналних података, а како би приказала релативно одступање суседних земаља у економској развијености у односу на Србију. Процес конвергенције означава бржи развој сиромашнијих земаља како …

Pročitajte Još »

Ред умирања дечака и девојака од 1891 до 1908 године

Од како је у Србији напуштено обавезно служење војног рока, на значају је добила прослава осамнаестих рођендана момака и девојака. Тако су се девојке спонтано изједначиле са момцима који су раније имали посебан дан за славље – одлазак у војску, као симбол сазревања. Овде прилажем морбидне статистике из Статистичког годишњака Краљевине Србије, о доживљавању 18. године, које су се тада …

Pročitajte Još »

Светска производња вина у 2020. и поређење са 1889.

Када се пролази кроз општине Топола и Аранђеловац, неко би одмах упоредио овај наш устанички крај са Тосканом, због прелепих крајолика прошараних виноградима. Обнова виноградарства у овом делу Србије, у претходних двадесетак година је очигледна, али се при томе из вида губи много крупнија слика: да је цела Србија у давној прошлости изгледала као данас овај крај Шумадије и да …

Pročitajte Još »

Продаја Телекома у Републици Српској

У медијима се појавила вест да ће ускоро бити извршена продаја Мтел Бањалука (линк), и овде скрећем пажњу на један „малени“ податак а тиче се статистика одлива страних директних инвестиција. Телеком Србија је купио Телеком Српске крајем 2006. године (линк) и убризгавање 646 милиона евра у буџет Републике Српске омогућило је „велики скок напред“, речником Мао Цедунга, Српској, која је …

Pročitajte Još »

Рођења и умирања у 1908. години

Подаци о броју рођених и умрлих представљају инверзне податке у односу на нашу модерну историју. Ако искључимо ову ковид епоху (2020-2022), у Србији се у периоду од 2005. до 2019. у просеку рађало 67.166 лица, умирало је 102.707 па се природним путем број становника смањивао за 35.541. У 1908. је рођено 102.699 лица, преминуло је 66.924 па је вишак рођених …

Pročitajte Još »

Робна размена Србије у Т3 2023.

Према подацима СТО, робни извоз Србије у Т3 2023. износио је 6.850,2 милиона евра и повећан је за 37,5 милиона евра у односу на исто тромесечје 2022. Након мг повећања у Т1 од +17,1% и у Т2 +4,9% у Т3 је остварен занемарљив раст од +0,6%. ППП су имали мг раст извоза у Т1 од +2,6%, а затим смањење и …

Pročitajte Još »

Аргентина на путу за пакао 1: робна размена у Т3 2023.

Када се отвори Буенос Аирес тајмс (линк) од 29.11.2023. на насловној страни се може видети неколико слика новог председника Аргентине, Милеја, у посети Бајденовој влади, јеврејској заједници, ММФ-у, Светској банци, Билу Клинтону. То је у складу са најављеном политиком да је он за САД и Израел (и Украјину), а да је против Кине и Бразила (и Русије). https://www.batimes.com.ar/news/argentina/milei-holds-first-meeting-with-biden-administration-in-washington.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/usa-takes-argentine-president-elects-political-pulse.phtml https://www.batimes.com.ar/news/argentina/argentina-asks-for-more-time-for-ypf-case.phtml …

Pročitajte Još »

Златно доба рибарства је одавно прошло (уколико га је и било)

У табели су обележене рекордне вредности жутом бојом, а овде их текстуално и таксативно само набрајамо: Шарански рибњаци су највећу површину имали 2010. У 2022. површина је смањена за 37,6%.Пастрмски рибњаци су највећу површину имали 2018. и од тада су смањени за 26,1%.И шарански и пастрмски рибњаци су највећу производњу млађи имали у 2012. и од тад је производња у …

Pročitajte Još »

Трговина кобасицама и сличним производима Србије 2011-2022.

У трговини кобасицама и сличним производима (ХС 1601) Србија је у периоду посматрања остварила суфицит од 79,4 милиона евра. Ипак, овде можемо време поделити на два периода: до 2019, до када је остварен укупан суфицит од 94,7 милиона евра, и 2020-2022. када је остварен дефицит од 15,3 милиона евра. Извоз кобасица и сличних производа из Србије је достигао рекордну вредност …

Pročitajte Još »