Sela

Нестајање Срба у општини Сјеница

Подаци из пописа становништва 2022. по насељима (линк) могу да нам наслуте брзину изумирања српског живља у општини Сјеница. Постоје подаци на нивоу насеља по националној припадности у 2002. години. По њима, у пет насеља су живели Срби и Бошњаци/Муслимани у сличном броју (Богачиће, Бачија, Вапа, Калипоље и Чипаље, у 45 насеља су Срби чинили велику већину, у 50 су …

Pročitajte Još »

Исељавање Муслимана из Новог Пазара у Турску 1951-1970, и етничке промене до 2022.

Сматрамо да посебну пажњу привлачи доста изражено исељавање Муслимана у Турску, нарочито од 1951. до 1970. године. Идеја за исељавање Муслимана у Турску јавља се одмах после ослобођења, али исељавање почиње 1951, а озбиљније 1954. године. Најпре су почели да се исељавају представници турске националности из Македоније, а онда се то проширило и на Санџак, на оне породице које су …

Pročitajte Još »

Шести фестивал књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији

Друштво за народно просвећивање Светионик из Крагујевца фестивалом који је посвећен стваралаштву на селу и о селу упалило је својеврсну духовну лампу не само у Србији него и ван граница наше земље. На наше конкурсе јављали су се аутори из Аустралије, Новог Зеланда, Немачке, Канаде рекао је Милутин Матић, директор фестивала ,,Моје село у причама и песмама’’. На конкурс је …

Pročitajte Još »

Качаник 1467-1468

НиколаДенкоВелјанДенкоБогојаДикоВукичРадивојОливерПавелКорица ?ЛазарЈованГоличићБогданДралеРајкоРадивојРаткоЈованУглешГолупчићНиколаДобривојЂуроВескоСтепанМилунић ?РадохнаОливеровићРадиславМихаилСтеванНовакЈоваКостадинСтепанСлавимирМихаилРаићСтепанМелисићВукшаДикоСтепанДикоЂурђКричан ?СтепанНиколаВукГолупчићНиколаДенкоЂуроРајкоСтепанРајкоЈованЂурко (Ђорго)РадинГрубацЂуроВенкоНовакСтанићРабе (Рае)БогданБое (Бобе)БрајкоЈованПавелСтојкоНиколаДимитриМилинкоГојкоМелисићПеткоГрадимирЂуроИрмин ?ЈованДејанЈованЂурко РаселМилутинОливерВладиславБореРадиславДимитриГрбеМилошУгичНиколаПекланЂорђиПриездаЛукачПрибиславДобриславБеришаБогославБраниславБогданСтанићРадичСтанићРадиславДајкоБожидарГрубачСтајкоБојкоЈованОливерЂорђиПеткоБрајкоКросо ?РадиславПриездаБогославБогданПавелНовакБое (Бобе)РадивојПетреКостадинРадиславМијатовићТодорВитомирБојкоВитомирПејоРадиславСтепанЈованГошеРајкоМелишаОбрадВелишаРајанПеткоГопче (Губец)НиколаБожидарБогданДралеПеткоГопче (Губец)НиколаБожидарБогданДралеСтанишаЦеновићНиколаСтанићТихославаудовицаРадиславаудовицаРадичСтепан Турски документи за историјата на македонскиот народ Опширен пописен дефтер број 4 Скопје 1971

Pročitajte Još »

Просечан број чланова домаћинства у Србији приликом пописа 2022, по областима, градовима и општинама

Детаљни подаци пописа становништва из 2022. на нивоу насеља и старосних група откриће нам стотине насеља у којима су преостали становници старци и старице узраста преко 65 година, у оним са пар преосталих становника и преко 85 година старости. Без тих података можемо претпоставити да су мале општине са мање од 30.000 становника оне које имају и најмањи просечан број …

Pročitajte Još »

FESTIVAL MOJE SELO U PRIČAMA I PESMAMA

Proglašena najbolja dela koja pišu o životu u selima U Stragarima kod Kragujevca održan je peti  Festival pisane reči o selima Srbije. Učestvovalo je 77 autora sa 200 radova. To su bile, pesme, priče, romani, monografije, studije, dečje stvaralaštvo, likovni radovi i drugi autorski izrazi sa temama – selo u Srbiji i život u njemu. Za postignuti doprinos na Petom …

Pročitajte Još »

,,СВЕТИОНИК“ ИЗ КРАГУЈЕВЦА РАСПИСАО КОНКУРС ЗС ПРИЗНАЊА О СЕЛИМА СРБИЈЕ: Светлуца духовна лампа

Друштво за народно просвећивање са суорганизаторима расписало је пети конкрус за најбоља књиућевна остварења на селу ио селу у Републици Србији под називом ,,Моје село у причама и песмама“. Овај фестивал је смотра  писане речи на селу и о селу. Циљ је да се пробуде, окуеп иохрабре сви лјуди из руралних средина каи из наше дијаспрое који после својих редовних …

Pročitajte Još »

VLADA SRBIJE ODLUČILA: Selima po 500.000 dinara za Miholјske susrete

Milan Krkobabić: Za ovaj program u budžetu Republike Srbije opredelјeno je ukupno 43 miliona dinara, a maksimalan iznos koji se odobrava po jednoj prijavi iznosi 500.000 hilјada dinara. U 2021. godini čak 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, a o tome koliko je ova manifestacija naišla na izuzetno pozitivan prijem svedoči broj od oko 100.000 učesnika i …

Pročitajte Još »

POGLEDI: Srbiji treba domaći traktor!

 Piše: Branislav GULAN Nekada je Srbija imala IMT traktore, pre svega 535, koji su tada obrađivali 10 miliona hektara njiva u Jugoslaviji, ali su se i izvozili u 60 zemalja nesvrstanog sveta. U dobrom delu tih zemalja ti traktori i danas su u upotrebi. Međutim, njihova proizvodnja u Srbiji je ugašena, što je velika šteta. Godišnje je za izvoz odlazilo …

Pročitajte Još »

СВИЛОШ, СРЕМ: Село воле само преко викенда

Једини пројекат који је реализован протеклих деценија било је 2021. године када је након три деценије чекања асфалтиран државни пут другог А реда у дужини од два килоиметра у селу СВИЛОШ у Срему. Странке у селу се такмиче, ами обични људи не водимо рачуна о њима, драго нам је кад неко уради нешто за општу добробит, каже први човек села …

Pročitajte Još »

ДОБРОСЕЛИЦА: Село старих!

·                  Општина Рековац у Шумадији има највише становника преко 80 година. Иако се простире на више од 360 километара квадратних има свега 11 хиљада становника. Младих на селу готово да више и нема. Тако је и у ДОБРОСЕЛИЦИ, место у коме је пре неколико година живело само десет домаћинстава! У селу Добороселица на Гледићким планинама остало је да живи само …

Pročitajte Još »

РAJНO ПOЉE КOД ЛEСКOВЦA: Село из кога нико нe oдлaзи!

Удaљeнo сaмo дeсeт килoмeтaрa oд Лeскoвцa, a oпeт ни нaлик мoрaвским сeлимa. Jeдним пoглeдoм сa брдa Рaмнa мoжe сe oбухвaтити цeлo РАЈНО ПОЉЕ. У дoлини шћућурeнo 170 кућa, a у њимa 720 житeљa. Taкo je oд 1948. гoдинe. „Сeлo имa пунo дeцe. Лeпo сe дружимo. Имaм пунo другoвa и другaрицa“, кaжe Кaтaринa Joвaнoвић, учeницa 4. рaзрeдa. У чeтвoрoрaзрeднoj шкoли кao …

Pročitajte Još »

ДРAГAЧEВСКА СЕЛА: Девојке чека 30 нежења

У селима има и слободних жена, али момцима кажу: Имaш мajку, крaву и имaњe! Ниjeднa нeћe дa дoђe нa сeлo, милиjи им грaдски мoмци!  Сaмo у три дрaгaчeвскa сeлa имa oкo 30 нeжeњa. Mилутин Вeљкoвић свojу срeћу трaжиo je првo у рoднoм мeсту, aли и у другим сeлимa, нa грaдскe дeвojкe чaк ниje ни бaцao oкo, aли свe je билo …

Pročitajte Još »

СЕЛО МИЛАТОВИЋ КОД БАЈИНЕ БАШТЕ: Полoвина деце у једној породици

Вишe oд пoлoвинe дeцe у oвoм српскoм сeлу, МИЛАТОВИЋ код Бајине Баште je рoдилa Снeжaнa, a oвaкo изглeдa један њен дан. Снeжaнa Рaдивojeвић (32) и њeн супруг рaдe, имajу сeдмoрo дeцe, пeт синoвa и двe кћeри, a сa њимa живe и Рaдeтoви рoдитeљи. Никoлa (12), Нeмaњa (11), Aнгeлинa (9), Mилoш (7), Joвaнa (6), Вукaшин (2) и трoмeсeчни Aлeксaндaр, кaжe Снeжaнa, …

Pročitajte Još »

НЕРАДИН У СРЕМУ: Село у коме се гради и вртић

Према последњeм попису 2011. године иришко село НЕРАДИН, у подножжју Фрушке горе имало је 475 тановника. У 1991. години у селу је живело више од 600 њих, а највише становника је било 1922. године чак 2.300. То је једно од старијих села иришке општине, а први пут се помиње 1427. године. Данас у селу има око 450 становика, просечне старости …

Pročitajte Još »

НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ: Живи сaмo oкo 1.000 мaгaрaцa!

Нeкaдa живoтињe oд кojих je зaвисилo мнoгo пoслoвa у дoмaћинству, a дaнaс пoстajу свe рeђe. Прeмa нeзвaничним инфoрмaциjaмa дaнaс нa тeритoриjи Србиje живи сaмo oкo 1.000 мaгaрaцa иaкo узгoj oвих живoтињa мoжe бити вишeструкo исплaтив. Литaр млeкa кoштa oд 20 дo 50 eврa, a пoтрaжњa зa њим вишeструкo je скoчилa jeр сe пoкaзaлo кao изузeтнo дeлoтвoрнo у лeчeњу свих плућних …

Pročitajte Još »

МOКРA ГOРA: Најбоље туристичко село на свету!

Генерална скупштина Светске туристичке организације Уједињених нација прогласила је туристичко насеље Мокра Гора за једно oд најбољих туристичких села на свету. Мокра Гора је изабрана међу више од 170 пријављених села из 75 земаља света, што је јасна демонстрација њених изузетних вредности. Ово светски значајно признање ће допринети да туризам постане покретач руралног развоја и благостања, унапређењем улоге туризма у …

Pročitajte Još »

AКЦИJA MИНИСTAРСTВA ЗA БРИГУ O СEЛУ: Подељена чак 651 сеоска кућа

„Враћен је живот у 651 сеоску кућу. Од тога су чак 132 породице решиле да се из градских и приградских средина врате на село“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на потписивању уговора за доделу бесповратног новца за куповину сеоских кућа са окућницом на читавој територији Републике Србије. „У великој сеоби Чарнојевић је повео 30.000 породица. Ми …

Pročitajte Još »

СЕЛА СРБИЈЕ: Бесплатан превоз за житеље из 18 општина

Новац од 120 милиона динара расподељен је на 18 најбоље рангираних јединица локалних самоуправа, чиме ће се допринети решавању проблема превоза чак у 479 села широм Србије, а користиће га недељно  17.000-18.000 путника Милан Кркобабић: након што је завршен рад Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије: „Ово је само …

Pročitajte Još »

ИЗБОР НАЈЛЕПШИХ СЕЛА НА ПЛАНЕТИ: У конкуренцији Мокра Гора, Гoстиље и Тршић

Светска туристичка организација (UNWTO) расписала је конкурс за избпр најлепшег села, на ком ће Србију представљати Мокра Гора, Гостиље и Tршић. Одлуку о њиховом учешћу, након разамтреања свих предлгоа, донела је национална комисија Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Мокра Гора са Шарганском осмицом, најатрактивнијом и најпосећенијом туристичко – музејском железницом у Европи, јединственинм градитељским ремек – делом међу пругамна уског …

Pročitajte Još »

ПУТ ВОДИ И НА ЈУГ: Усељена прва кућа и у Владичином Хану

„Постоји снажна политичка воља за наставак овога што радимо, која ће бити преточена у буџет за наредну годину. Ово није пројекат већ мисија за коју ће бити издвојена додатна средства. Попуњаваћемо празне сеоске куће докле год постоји интересовање.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у посети Владичином Хану. „Да сте закаснили годину дана са овим програмом, ми …

Pročitajte Još »

Briga o selima počinje od krova

„Danas je veliki dan za Republiku Srbiju. Ovi mladi muškarci i žene sa svojom decom koji danas iz ove Palate kreću u svoje nove domove u selima Srbije oblikuju jedno novo lice Srbije. Četrnaest kuća koje smo danas dodelili su prva etapa ka našem želјenom cilјu, a to je da narednih godina i decenija popunimo svih 150.000 praznih kuća u …

Pročitajte Još »

SELA I ŽIVOT U NJIMA

Bitka za sela je bitka za Srbiju Branislav GULAN Danas, kada se vodi akciaj na oživlјavanje sela u Srbiji, njihov opstanak i ostanak, postavlјa se pitanje šta je najveći problem za pristojan život na selu.  Odogvop je da je sumroan sliak sela Srbije danas. Jer, po Usavu u SRbiji nepostoji niejdni selo, već naselјena mesta. Od 4.700 tih naselјenih mseta, …

Pročitajte Još »

BRIGA O SELU: Uskoro novi program za pomoć zadrugama

 Ministarstvo za brigu o selu najavilo je da će novi program pomoći zadrugama biti objavljen krajem marta 2021. godine, i koji predviđa pola milijardi dinara za stare i novoformirane zadruge.  Kako je istaknuto, novina programa su zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost bavljenje seoskim turizmom, zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge čija je registrovana delatnost proizvodnja predmeta ili delatnost obavljanja …

Pročitajte Još »

Sela u Srbiji konačno obećavaju razvoj?

          Ako za išta važi izreka: “Mnogo babica – kilavo dete”, onda su to  sela u Srbiji.  Već decenijama o selu u Srbiji “vode” brigu oko 35 različitih institucija, kako na nivou Republike, tako na nivou lokalnih samоuprava, privrednih komora i različitih asocijacija… Rezultat: gomila obećanja bez ikakvih opipljivih rezultata. Reč “Briga u selu” je poslednjih pola veka u Srbiji …

Pročitajte Još »

Brigu o selu vodilo 35 institucija

Član Naučnog  društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan ukazuje na to da je brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodilo oko 35 različitih institucija, ali daq su rezultati bili katastrofalni. Sad smo dobili i ministarstvo sad tim imenom, pa se konano ,,vidi svetlo na kraju tunel. Rezultate o biljitku analiziraćemo za nekolik godina …

Pročitajte Još »

PROMOCIJA NACIONALNOG PROGRAMA ZA PREPOROD SELA SRBIJE: Program je poziv na akciju

Program je poziv na akciju. Sela Srbije čekaju s punom verom. To je početna platforma da se sa opisivanja krene u promenu stanja na bolјe. Nacionalnim Programom za preporod sela Srbije su obuhvaćeni svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživlјavanje srpskog sela i zaštili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima           …

Pročitajte Još »

Када би свака општина у Србији имала Планинку, или молим за пет ари паркинга у Луковској бањи

Планинка из Куршумлије је домаћа компанија за пример другим фирмама како се чува свој крај у коме се послује. Луковска бања спречава исељавање становништва из више суседних села, исту функцију има и Пролом бања а и Спомених природе Ђавоља варош одржава ова компанија (линк). Имао сам срећу да проведем вече у Луковској бањи са Браниславом Гуланом и да од њега …

Pročitajte Još »

Površine pod crnim lukom

Србија је у 2019 остварила рекордну вредност извоза лука у износу од  5,9 милиона евра. Извоз је повећан 10,2 пута од 2008. Ово би била одлична вест да није остварена и рекордна вредност увоза од 7,7 милиона евра те је остварен дефицит у износу од 1,8 милиона евра. Лука се извозио највише у суседне земље: Албанију, С.Македонију, Црну Гору, Румунију, …

Pročitajte Još »

Površine pod bostanom u Srbiji

Србија је повећала вредност увоза диња и лубеница са милион евра у 2008. на 2,3 милиона у 2012. и на рекордних 4 милиона у 2019. Највећа вредност увоза била је из Грчке (2,2 милиона), Шпаније (663 хиљаде евра) и Албаније (568 хиљада евра). Извоз бостана смањен је са 1,9 милиона евра у 2008. на 1,1 у 2012. и на 935 …

Pročitajte Još »

Površine pod graškom u Srbiji

Србија има правна лица, индустријске произвођаче, која се баве грашком тако да ови подаци неће промовисати села у Србији под шљивама. Извоз замрзнутог грашка из Србије је готово утростручен, са 3,3 милиона евра у 2008 на 9,3 у 2018. Увоз је у истом периоду смањен са 0,9 на 0,6 милиона евра. Највећа вредност извоза грашка је у Мађарску (2 милиона …

Pročitajte Još »

Budućnost poljoprivrede: udeo mlađih menadžera u ukupnom broju

Подаци које прилажемо могу садржати информацију која је последица локалног менталитета а не младости пољопривредника. Титуле „газде“ над имовином негде се држе до своје смрти, а опет у неким крајевима је могуће да очеви синовима препуштају имање чим осете да физички слабе, или да ће на тај начин задржати потомке код куће. Првобитни мотив за истраживање били су ми подаци …

Pročitajte Još »

Površine pod paradajzom u Srbiji

Србија је од 2008. до 2018. повећала извоз парадајза са 1,6 на 5,4 милиона евра. Највећа вредност извоза парадајза била је у Грчку (2,4 милиона евра), Црну Гору (1,7) и у БиХ (0,5) у 2018. Увоз је повећан са 14,8 на 18,9 милиона евра у истом периоду. Увоз из Албаније повећан је са хиљаду евра у 2008 на 8,9 милиона …

Pročitajte Još »

Površine pod šljivama u Srbiji

У Србији је у време пољопривредног пописа било 38.433 хектара под шљивама што је 0,5% од територије њеног неокупираног дела. То је више него 2 пута већа површина у односу на јабуке и преко три пута у односу на малине. Шумадија и Западна Србија учествовале су са 65,4% у укупним површинама, Јужна и Западна Србија са 27%, Војводина са 4% …

Pročitajte Još »

Pčele izumiru zajedno sa ostarelom Srbijom

Србија је имала раст вредности извоза природног меда са 1,4 милиона евра у 2008 на 11,2 милиона евра у 2013 и од тада осцилира око вредности од 9 милиона евра, колико је износио у 2019. Рекордан удео Србије у светском извозу меда био је у време пописа пољопривреде у 2012 од 0,726%. Мада извоз природног меда стагнира, број кошница у …

Pročitajte Još »

Površine pod krompirom u Srbiji

Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%. Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих …

Pročitajte Još »

Površine pod šargarepom u Srbiji po naseljima

Почетком марта ове године док сам лутао по јагодинској пијаци налетео сам на друга из одељења из средње економске школе. Стајао је поред камиона и продавао је џакове шаргарепа: по 5 килограма за 150 динара. Питао сам га за стање на тржишту и жалио ми се на конкуренцију из Војводине која је технолошки напредовала, инвестирала у опрему и ценама им …

Pročitajte Još »

Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, drugi deo

Reindustrijalizacija i nova prehrambena industrija Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja. Nužna je nova prehrambena industrija. Potrebna su nam strateška ulaganja. Nјih je teško pronaći iz sveta, jer od 2000. godine do danas, od ukupnog ulaska stranih direktnih investicija u zemlјu, u agrar je išlo samo 0,6 do 1,7 odsto! To je rezultat što polјoprivreda predstavlјa …

Pročitajte Još »

Površine pod lekovitim biljem u Srbiji

У прадавна, мрачна, времена када сам студирао, а то је било у прошлом миленијуму и прошлом веку, пре више деценија, Србија је имала катастрофалну хиперинфлацију. Имао сам друга на Економском факултету из Лесковца и он је у Београду материјално опстајао захваљујући ујаку који се бавио откупом и извозом лековитог биља, а упркос санкцијама УН-а за нашу земљу. Када се спомене …

Pročitajte Još »

Agraru i selu potrebne akcije umesto strategija, prvi deo

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 30 kilograma. Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma. Srbija je nekad bila ispred SAD, kao ubedlјivo svinjarski najrazvijenija zemlјa. Dakle, polјoprivredi je potrebna nova reindustrijalizacija, za prevazilaženje sadašnjeg stanja.Potrebna je i …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenost koza u Srbiji i mali oglas

Аутор фотографије: Михаило Здравковић Мислим да није нека утеха то што ће Новак Ђоковић постати највећа тениска коза свих времена (GOAT) уколико Србија остане без правих коза. Од пољопривредног пописа до краја 2019. број коза у Србији смањен је за 17,5% (са 232 на 191 хиљада), најмање у Шумадији и Западној Србији (-4,3%) а највише у Београду за 35,9%. Овде …

Pročitajte Još »

Rasprostranjenog ovaca u Srbiji u vreme poljoprivrednog popisa

Аутор фотографије: Михаило Здравковић   У време пољопривредног пописа у Србији је 1.736,4 хиљада оваца што је давало 24 овце на 100 становника. На крају 2019. број оваца је смањен за 5,4%, смањен је и број становника али није сигурно за колико због исељавања до ванредне ситуације када се знатан број становника у Србију вратио. Број оваца је од овде …

Pročitajte Još »

Srbija je u 2019. postala najveći svetski izvoznik višanja!

Србија је у 2019 извезла 14.252 тоне вишања што је највећа количина у светској трговини. Мађарска је продала 10.322 тоне, Пољска 5.210 тона па следе САД са 3.176 тона. Србија је имала тек четврту вредност извоза, након САД, Канаде и Мађарске јер прве две продају вишње по 10 пута већој цени, Мађарска за око 50% већој, а просечна извозна цена …

Pročitajte Još »

Gde žive najvredniji Srbi?

Однос према раду може бити последица мноштва фактора попут васпитања, историјског сећања, резултата који се радом постижу, лакоће са којом се ради… Нормално је да северњаци (у Европи) имају већу склоност ка раду од јужњака јер прве рад загрева а другима је врело и без физичког напора. Однос према имовини зависи од начина на који је стечена или се стиче. …

Pročitajte Još »

Površine pod trešnjama u Srbiji

У време пописа пољопривреде у 2012 утврђено је да се под трешњама налази 2.074,2 хектара што је непуних 21 квадратних километара Србије. При томе код више од четири петине насеља уписано је да немају површине под трешњама (или имају мање од 5 ара), што је готово немогуће. Али, нећемо сад у овакве детаље. За Трешњевицу код Параћина уписана је нула, …

Pročitajte Još »

Rekordna vrednost izvoza vina u 2019. i površine pod vinogradima u Srbiji

Србија је у 2019. остварила рекордну вредност извоза вина од 18,7 милиона евра, након рекордних 17,1 милиона у 2018. У односу на 2008, вредност извоза је удвостручена. Већ у јануару 2020. вредност је готово удвостручена (1.559 према 862 хиљаде евра) у односу на јануар 2019, па у овој години можемо очекивати нови годишњи рекорд, уколико временски услови током лета буду …

Pročitajte Još »

Nestanak stoke i umiranje sela!

Od poslednjeg popisa poljoprivrede u 2012. godine ugašeno je 62.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Broj je smanjen na 566.000! Branislav Gulan Prema podacima prikazanim u saopštenju u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1. decembra 2019, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2018. godine, veći je ukupan broj goveda (za 2,3 odsto) i svinja (za 4,3 odsto), dok …

Pročitajte Još »

Top 100 naselja prema površini pod jagodama

Пошто сам рођен у Јагодини а мајка ми је из Трешњевице могу слободно рећи да сам бобичастог порекла. Тако се и понашам: све што могу уситњавам на најмање делове. Када се спомену јагоде прва асоцијација су ми шабачка села. И ту нисам у праву. Тачно је да се највише узгајају јагоде у општини Шабац, али Шабачка (Мачванска) област није на …

Pročitajte Još »

Koncentracija opreme za pečenje rakije u Srbiji

Мотив за проверу података из пољопривредног пописа из 2012. била ми је изјава Лукашенка како ће корону победити пољопривредни рад и трактори (линк). Како тракторе као податак не нађох, задржах се на опреми за производњу ракије. Једна чашица ракије дневно је стари српски лек за дезинфекцију и дуговечност. Тако памтим из детињства а како је сад не знам. Пре података …

Pročitajte Još »

Bekstvo kruševačkih Arnauta

Вукмановац, 8. март 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да су примили заповест да могу скупљати обични чибук на овце и козе. Друго, јавља да су се Турци и Арнаути дигли из Крушевца и одселили у Топлицу. Високородни Господару милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо примили Вашу заповест обични чибук на овце и козе собрати, и …

Pročitajte Još »

Katun, Varvarin

300. Катун, 1. март 1825. година Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља поводом тврдњи спахија Ћор Смаила и Осман евенди да су Доњи и Горњи Катун одвојени, а стари људи тврде како је то само један Катун. Високо родном и милостивном Господару Г. Милошу верковном србском књазу и покровитељу здравствујте млого летно Ми покорни ваши служитељи вама јављамо заради наше …

Pročitajte Još »

Tabela: 345 naselja u ustaničkoj Srbiji koja danas imaju manje stanovnika nego 1834.

Подаци су са пописа из 2011. Попис у 2021. ће дуплирати овај број. Укупан број упоредивих насеља је 2.441, што значи да ће готово трећина имати мање становника него када је Србија насељавана. Тада је становништво било изразито младо, просечне старости од 20 и мање година. Сада је у већини насеља-села оно изразито старо, у већини преко 60 година.   …

Pročitajte Još »

Za Engleze Nikola Tesla je rođen u Srbiji

https://www.fdiintelligence.com/Locations/Europe/Serbia/How-Serbia-has-landed-on-the-tech-radar И Енглези знају да погреше: It is appropriate that Serbia, birthplace of Nikola Tesla, the forefather of modern electricity, is witnessing a surge of success in electrical components, especially in the IT sector – the country’s fastest growing industry. Serbia’s export of ICT services has grown consistently for more than a decade, and particularly strongly since 2015, reaching just over …

Pročitajte Još »

Festival kobasice i domaće rakije u Belom Blatu 16.2.2020.

FESTIVAL KOBASICE I DOMAĆE RAKIJE Kobasice u Belom Blatu Očekuje se da će 16. februara ovogodišnji, Sedmi festival kobasica i domaće rakije, posetiti rekordan broj gostiju – više od 10.000, a da će se nadmetati oko 60 takmičarskih ekipa uz “pratnju” velikog broja izlagača Tradicionalna gastronomska turistička manifestacija “7. FESTIVAL KOBASICE I DOMAĆE RAKIJE, održaće se u nedelju, 16. februara …

Pročitajte Još »

Reforme u Srbiji: šta nam je činiti!?

Акција уместо стратегије Tрeбa нaм прoгрaм кojи ћe oдмaх пoчeти дa дeлуje и дa сe примeњуje. Врaћeн дух зaдругaрству Брaнислaв ГУЛAН Србиja имa oкo 25.000 нeзaпoслeних пoљoприврeдних стручњaкa. Oд тoгa je 5.000 нeзaпoслeних aгрoнoмa и вeтeринaрa. Meђу њимa je 40 дoктoрa нaукa и oкo 400 мaгистaрa и мaстeрa. Нeсхвaтљивo je дa у Србиjи нeмa рaзумeвaњa зa нajквaлификoвaниje људe кojи би …

Pročitajte Još »

Nacionalni tim za preporod sela Srbije 2: mere za reforme

MEРE ЗA РEФOРME   Нeoпхoднe мeрe кoje трeбa прeдузимaти зa oствaривaњe циљeвa и приoри­тe­тних прaвaцa рaзвoja у рeгиoнaлнoм и рaзвojу aгрaрa Србиje:   НA НAЦИOНAЛНOM И ПOКРAJИНСКOM НИВOУ Зa прoмeну стaњa нa сeлу и пoљoприврeди нeoпхoднa je пoлитичкa вoљa, упo­рнoст и ис­трa­jнoст. To je први прeдуслoв зa зaустaвљaнe нeгaтивних тeндeнциja у oвoj oблaсти. – Jeр, зa пoслeдњe три дeцeниje aгрaр …

Pročitajte Još »

Preduzetnička ekonomija u selima Srbije

У Србији је стопа незапослености протеклих неколико година смањена на 10,6 одсто, што је значајан успех знајући да је пре само једне деценије била око 26 одсто. Сваке године у свет  са картом у једном правцу оде око 40.000 људи. У земљи расте сиромаштво, и у градовимa и у селима. Села  се и даље напуштају (1.034 села има мање од …

Pročitajte Još »

OBNOVA SELA SRBIJE: Cilj, podići kvalitet života u selima

Ključni problem u državi je odlazak mladih se sela. Ako se ugasi selo, nestaće i Srbija. U projektu “Naše selo” obnovljena škola u Maloj Jasikovi. Jedanaest mališana iz Male Jasikove ove jeseni krenulo je na nastavu u renoviranu školsku zgradu. Selo ima blizu 100 stanovnika, a ove godine u prvi razred osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj’’ upisana su dva prvaka, …

Pročitajte Još »

Nova knjiga Branislava Gulana!

Čekanje bolјeg seoskog života Tema koju sam obradio u knjizi Ruralne sredine u Srbiji — Spasavanje sela i države — nova razvojna filozofija, pojavlјuje se u javnosti nakon blizu pet decenija mog ličnog istraživanja ove oblasti. Slučaj je hteo da se to poklapa i sa pet decenija mog novinarskog, publicističko-istraživačkog rada u ovoj oblasti. Država je posle sedam decenija uništavanja …

Pročitajte Još »

Spasavanje nestalog…

ALARMANTNI PODACI: U 1.000 sela u Srbiji manje od 100 stanovnika… Piše: Branislav GULAN U 1.034 sela u Srbiji ima manje od 100 stanovnika, a u više od 200 niko nije mlađi od 20 godina, stoga je 13. juna 2019. godine, formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kako bi se ona održala, izjavio je ministar bez portfelja zadužen za …

Pročitajte Još »

Srpsko selo umire!

Од последњег пописа пољопривреде у 2012. године угaшeнo је 62.000 пoљoприврeдних газдинстава у Србиjи. Број је смањен на 566.000! Бранислав Гулан Прeмa пoпису пoљoприврeдe из 2012, у Србиjи билo oкo 628.000 пoљoприврeдних гaздинстaвa и joш 2.000 прaвних лицa. Meђу кojимa су дoминирaлa мaлa и срeдњa. Зa СAMO ШEСT ГOДИНA БРOJ ГAЗДИНСTAВA JE СMАЊEН НA 566.000!!! Oвo су нajнoвиjи пoдaци Рeпубличкoг …

Pročitajte Još »

Stanovništvo u naseljima – selima Srbije u 2019. godini

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelja; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavljanje …

Pročitajte Još »

Sa selima, nestaje i Srbija!

Srbija je nekada po izvozu mesa i ugledu u svetu bila ugledna  Evropi! Danas su prazna sela i staje, pa nema ni stoke. Broj stanovnika opada u 86 odsto naselјa pa će za deceniju i po nestaće njih 1.200! Branislav Gulan Polјoprivreda Srbije je u poslednje tri decenije prosečno rasla godišnje po stopi od samo 0,45 odsto. Pored mnogobrojnih obećanja, …

Pročitajte Još »

Jutarnji: PIŠE ANTE TOMIĆ: JEDAN DAN S EPISKOPOM DALMATINSKIM

П.С. Текст сам одлучио да пренесем јер сам управо (4.5.) био код родбине у Драгоцвету код Јагодине који се спомиње у тексту, о људима и њиховом менталитету у мом завичају. Никако да пронађем времена да напишем потресну причу о Влајковић Владици из Старог Грацка. „Покупио“ га као аутостопера на наплатној рампи из Београда ка Нишу и одвезао до мотела Јерина …

Pročitajte Još »

Genocid nad selјakom

Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije. Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje danas je u Srbiji, jer je zapostavlјeno njeno …

Pročitajte Još »

Zapostavljeno ruralno područje!

U Srbiji ima 4.700 naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 340 novih zadruga Branislav …

Pročitajte Još »

Registrovani poljoprivrednici u Srbiji po opštinama

Према подацима РЗС-а број регистрованих пољопривредника у 2018. (годишњи просек) износио је 78.533. Већ је у последњем тромесечју 2018 смањен на 75.844 лица и овај негативан тренд је неизбежан услед демографског старења села. У односу на 2016 број регистрованих пољопривредника смањен је за 11,9% и у табели смо извршили рангирање региона и области према индексу броја пољопривредника, док смо општине …

Pročitajte Još »

Stanovništvo u naselјima – selima Srbije na početku 2019. godine

Rezultati popisa stanovništva Srbije (2011.g): 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika. Veruje se da u Srbiji na početku 2019. godine ima manje od sedam miliona žitelјa; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); Trend smanjenja stanovništva nastaviće se do 2050. godine kada će Srbija imati 6,3 miliona stanovnika, što će se po broju vratiti na nivo od 100 godina unazad! Nastavlјanje …

Pročitajte Još »

Sumorna slika sela 2

U Srbiji ima 4,7 hiljada naselјnih mesta, a nestaje svako četvrto. U 86 odsto njih opada broj stanovnika. Sela smo i sami ugasili jer po Ustavu ne postoji ni jedno! Zračak nade ka bolјitku vidi se u akciji ,,500 zadruga u 500 sela“. Za godinu i po dana osniva se 95 malih, zadružnih preduzeća. Osnovano više od 330 novih zadruga …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Nigde Romima nije (bilo) lepše nego među Srbima

Хтедох да напишем Циганима, али сад се то сматра погрдним, увредљивим називом, а ја под Циганима подразумевам све најлепше. Боеми, заљубљеници у живот, без злих мисли и поступака који су постали нужни инструменти за свакодневно преживљавање. Мотив за ових пар реченица било ми је изненађење када сам на порталу општине Јагодина погледао податке о броју становника, домаћинстава и станова по …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Pročitajte Još »

Sumorna slika sela…

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …

Pročitajte Još »

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …

Pročitajte Još »

Loša politika jede državu

NESTAJANJE SELA I SRBIJE Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d aima i dostajan život! Srbija …

Pročitajte Još »

Srpske kuće da čuvaju ćirilicu!

Потребно је да се и свету отварају сабирни дистрибутивни центри са најбољом робом из Србије, који би се звали ,,Српска кућа“, обележени и ћирилицом. Десетак таквих објеката у градовима као што су Чикаго, Торонто, Беч, Франкфурт, Минхен, Стокхолм, Сиднеј, Цирих, Милано, Москва… снабдевених робом у вредности од по најмање милион евра, означених са ћирилицом, и да су из Србије, била …

Pročitajte Još »

Dalj: poklon cara Josifa patrijarhu Arseniju III

Даљ се помиње прије турског освајања (1471). По остацима сачуваним у земљи, у насељу је прије турског времена била и црква од чијих остатака су Турци саградили џамију.Како је овај крај пред турском најездом опустио, доводили су Турци са подручја горње Дрине, горње Неретве, од Лима, Пиве и Таре српско с, нарочито послије Кацијанерове војне (1537), када су Турци већ …

Pročitajte Još »

Mnogo vreća a malo žita u Maloj Biljanici (Leskovac)

Мала Биљаница се заселила на левој обали Ј. Мораве, на најнижој тераци ове реке, северно од Манојловца и у симбиози са њим, да око пролазника, па ни истраживача, не може приметити где почиње једно а где се завршава друго сеоско насеље, јер ова два села раздваја један сеоски сокак какви су сви интерни сеоски сокаци сваког од наших села. Двориште …

Pročitajte Još »

„Prenošenje oblaka“ u Mrštanima (Leskovac)

Мрштане лежи у средини алувијалне равнице коју је формирала Ј. Морава. Засељено је између села на левој обали Ј. Мораве: Доњег Крајинца, Манојловца и Доњег Буниброда са истока, Бадинца са СИ, Братмиловца, Лесковца и Рудара са запада. Иако својим атаром прелази и на десну обалу Ј. Мораве, ово село нема близу себе никакву текућицу, што је редак случај за сеоска …

Pročitajte Još »

Unapređenje sela u brdsko planinskim područjima Srbije – zaključci sa skupa

У организацији Академијског дбора за село Српске академије наука и уметности одржан је научни скуп под називом УНАПРЕЂЕЊЕ СЕЛА У БРДСКО ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА СРБИЈЕ у Врњачкој Бањи 20-22. маја 2015. године. На скупу националног значаја поднето је 17 радова из свих научних области које се баве проучавањем најважнијих структурних и развојних проблема српског села уопште, а нарочито оних који се …

Pročitajte Još »

Gornji Barbeš (Gadžin Han)

Село Г. Барбеш налази се на ЈЗ подножју Селичевице. Видик са најистакнутијих места у селу захвата добар део Заплањског Поморавља, огранке Бабичке горе и скоро целу ЈЗ страну Суве планине. Сеоски атар је простран. Брдовито земљиште је местимично засађено виноградима и воћњацима а многе њиве, које су некада на новој крчевини давале обилан род житарица, нарочито јечма, данас су напуштене …

Pročitajte Još »

Od Topole… Etno centar Gora

Етно центар Гора налази се на 15 километара удаљености од Мионице на Сувобору. Из Мионице крене се путем за Дивчибаре (8 километара) и скрене се у селу Брежђе, где се настави још 7 километара лошијим асфалтом и макадамом до села Горњи Лајковац, све возећи уз речицу Паклешницу. Како српска села пусте од становништва цела Србија се полако претвара у прелепу …

Pročitajte Još »

Psovke i kletve u Boljevačkom kraju

Псовке. – Сељаци један другом псују: матер, оца, сестру, жену, дете, прију, свастику, тетку, ујну, славу, Бога, Богородицу, сунце, небо, звезду, крст, поштење, веру, образ, закон, пост, дан, тророгу свећу (славску свећу). Често пута чује се где неко некога псује у нос, у уста итд. Псовке могу бити од збиље, и онда су увреда, или од шале, и онда се …

Pročitajte Još »

Svrljig gori…

Приликом последњег пописа становништва у 2011 години, од 39 насеља у општини Сврљиг у само једном насељу (Сврљиг) просечна старост је била мања од 50 година. У 10 насеља била је већа од 70 година, у 15 је била између 60 и 70 година, а у 13 између 50 и 60 година. У 13 насеља није било рођене деце у …

Pročitajte Još »

Ekonomski položaj žene u (porodičnoj) zadruzi

Др. Александар Петровић „Бањане, социјално-здравствене и хигијенске прилике“, Београд 1932, репринт Службени Гласник и Сану „Ваљевска Тамнава“, Корени књига 14, стр. Економски положај жене у Бањанима мало је сложенији, но што би се у први мах могло претпоставити. Потребе једне сељачке жене, као у опште потребе сваког другог члана породице, двојаке су: једно су потребе опште и заједничке за све …

Pročitajte Još »

Demografska politika: uslov opstanka srpskog naroda u Srbiji

У 2013 години у Србији је рођено 65.554, умрло 100.300 те је пад броја становника износио 34.746, не рачунајући миграционе токове у и ван Србије. У овом укупном резултату имамо пет општина у којима већину чине грађани исламске, мухамеданске, вероисповести, које су имале већи број рођених од умрлих (Нови Пазар, Тутин, Прешево, Бујановац и Сјеница), као и Нови Сад и …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika po naseljima u 1879 i 2011 godini

Претходно ћемо цитирати два пратећа текста попису из 1879 године и статистици миграција из тог времена. Државопис Србије, свезска 11, 1882, стр. 1-132. 1. Попис људства Србије у ослобођеним крајевима Сваки досадањи попис људства у Србији имађаше за главну цјел: тачно дознавање порез плаћајући глава а изналазак броја душа беше увек од подчињене важности по пописну комисију нарочито што се …

Pročitajte Još »

100 godina uspenja i 100 godina sunovrata Centralne Srbije

Пре тачно 200 година Србију је погодила куга 1814. године, након „бежаније“ у 1813. години, а пред Други српски устанак који је уследио у наредној години. Србија је била исцрпљена од ратовања које је трајало 9 година, опустошена у новој бежанији у Срем и Банат, али и одлучна да се ослободи вишевековне турске владавине, а који је процес започет десет …

Pročitajte Još »

Samo Selo Srbiju Spašava

Пред Први Светски Рат (ПСР) у Европи су само Русија и Турска имале већи удео сељака у укупном становништву од Србије. Просеци сакривају детаље, па је могуће да је то у Аустро-Угарској била БиХ, а у Турској (пред балканске ратове, јер нису имали када бити пописани, Рашка, КиМ, Македонија и Албанија, што би значило да се за 100 година редослед …

Pročitajte Još »

Seoska drumska infrastruktura: Kusadak i Azanja

Путовања из Јагодине у Београд и обратно мени припадају двема различитим димензијама: пут до Јагодине (петком) мерим минутама, колико ми је потребно да стигнем, док путовање за Београд (недељом) мерим сатима. У повратку за Београд, осим што не плаћам путарину, уживам у путовању старим Цариградским друмом и тражим садржаје који ће ми овај повратак успорити. Претпоследњи пут то је био …

Pročitajte Još »

Opelo za Srbiju: vitalne statistike u 2013 godini

Према подацима РЗС-а (Саопштење број 163 од 30.06.214.), у Србији је средином 2013 године живело 7.164.132 становника, а у тој години је живорођено 65.554 детета, умрло је 100.300 становника, те је укупан број становника, не рачунајући прекограничне миграције, смањен за 34.746 лица. Број рођених је најмањи од Другог светског рата, док број умрлих је стабилан, у распону од 100 до …

Pročitajte Još »

Selo bez muškarca: Međeđe u opštini Nikšić, Crna Gora

Када се погледају подаци Завода за статистику Црне Горе о попису становништва из 2011 године, рекло би се ни мање земље ни више насеља. У време пописа становништва у Црној Гори било је 1266 насеља, што при 620 хиљада пописаних становника даје мање од 500 становника по насељу. У 16 насеља био је само по један становник, просечне старости 66,6 …

Pročitajte Još »

Lapovo – varoš(ica)

У претходних 200 година судбина насеља често је бивала одлучена административним мерама. Државне власти одлуче да једно од села постане административни центар, међу десетак или више сличног броја становника, и оно крене да се развија и напредује увећавајући број становника приливом из околних села. Имамо и другачијих примера. На пример, пописом из 1900 године несеоска насеља била су подељена на …

Pročitajte Još »

Zanimanje stanovništva (u Beličkom srezu)

Становништво се углавном занима земљорадњом. Земља се обрађује на примитиван начин. Тек у последњим годинама почело се са рационалним (савременим) начинима обделавања, особито у околини Јагодине, где се често виђају гвоздени плугови, копачице, сејалице, жетелице, косачице, парне вршалице и друге справе. Највише се сеје кукуруз (овде га зову „жито“), па пшеница, јечам, раж („рженица“), овас, конопља и лан. Може се …

Pročitajte Još »

Poređenje broja stanovnika Zlot-a i Bor-a

Село Злот ми је привукло пажњу док сам са словеначког портала преузимао статистичке годишњаке Краљевине Југославије (http://www.sistory.si/publikacije/?menu=327). Међу 172 насеља са више од 5.000 становника приликом пописа из 1931 године био је Злот, али не и Бор. Интересантно је да је у Дравској бановини било само 5 насеља са више од 5.000 становника, док је у Дунавској бановини било чак …

Pročitajte Još »

Negotinske pimnice

У општини Неготин постоје три села са пимницама, посебним селима са кућама за вина, и то су Рајац, Смедовац и Рогљево. Стога је мало неправедно према Рогљеву и Смедовцу јер су Рајачке пимнице доста познатије, па би их именом требало објединити. Мислио сам на Крајишке (Крајинске) пимнице, али има много Крајина осим Неготинске, те је наслов овако ипак бољи. У …

Pročitajte Još »