Površine pod krompirom u Srbiji

Регион Шумадије и Западне Србије је, осим по малинама и другом воћу, познат је и као произвођач кромпира. Укупно 62% површина налази се у овом региону. Јужна и Источна Србија имају 22,1% од укупних површина, Војводина 15,8% А Београд само 0,8%.

Моравичка област (61 квадратни километар), Златиборска област (54) и Јужнобачка област (18) имале су заједно више од половине свих површина под кромпиром. Најмање површине имале су Подунавска и Борска област.

Општине Ивањица, Горњи Милановац и Чачак су на врху листе општина испред Лесковца и Нове Вароши. Са друге стране 106 општина имало је мање од 100 хектара под кромпиром.

Насеље Бечеј је имало 99 хектара и био је првом месту у време пољопривредног пописа испред Разгојне (95) и Доње Локошнице (95) у општини Лесковац. Гуча је позната по сабору трубача али је мање позната да је четврта по површини под кромпиром. Мрчајевце је прославио најпознатији певач народне музике у Србији, али су веома познати и по кафанама са најбољим роштиљем у нашој земљи. Мрчајевци су и пети у Србији по производњи кромпира. Следе Урсуле (Сјеница), Лозањ (Горњи Милановац), Буковик (Нова Варош) и насеље Нова Варош.

Драгачево има још села са великом производњом кромпира попут Негришора, Лиса, Котраже и Виче.

Рудно у општини Краљево постало је познато као ваздушна бања, али је и међу великим произвођачима кромпира.

Пошто волим да након обиласка Студенице за Ускрс обиђем и општине у Западној Србији (Рашку, Нови Пазар, Сјеницу, Прибој и Пријепоље) овај списак насеља послужиће ми да ове године у више њих и застанем као „опамећен“ значајем конкретних села за укупну производњу кромпира у Србији.

Србија је повећала увоз кромпира са 3,6 милиона евра у 2008 на 7,7 милиона евра у 2018. Кромпир се у 2018 највише увозио из Холандије (2,8 милиона евра), Француске (2,2), Немачке (један милион) и из Русије (0,94).

Вредност извоза смањена је са 1,2 милиона на 745 хиљада евра а пласирао се у 6 држава и то у БиХ (240 хиљада евра), Црну Гору (240), С. Македонију (143), Албанију (102), Бугарску 14) и Мађарску (6 хиљада евра).

Даљи раст увоза погодиће конкретна села са списка која су у већини у демографском слому, што ће га додатно убрзати.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *