Posts Tagged by Poljoprivredno prehrambeni sektor

Ministri i obećanja i očekivanja

Србија је некада по извозу меса и угледу у свету била у Европи! Данас се од дозвољеног контигента извоза црвеног меса у ЕУ испуњава тек пет одсто! Празна села и стаје, па нема ни стоке Бранислав Гулан Пољопривреда Србије је у последње три деценије просечно расла годишње по стопи од само 0,45 одсто, али и…

Potencijali za porast BDP-a, prvi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   У наредном излагању идентификоване су области ка којима би ишлиa улагања с циљем повећања друштвеног производа;   УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ УЛАГАЊА У РАЗВОЈ…

Hrvatske svinje su preplavile Srbiju, kada će i Nemačke?

Ових дана је била вест о трајном насељавању мигрантских породица у општини Крагујевац, а о трошку државе Данске. Мислим да се Карађорђе преврће у гробу док се сећа како је спроводио етничко чишћење над муслиманима у Крагујевцу, Јагодини и другде, али ко му је крив када није имао глобалистичког духа? У овом „новом“ свету мултиетичност…

NESTAJANJE SELA I SRBIJE

Loša politika jede državu Najkraći put do uništenja, je izumiranjem sela i uništavanjem agrara. Od 4.709 sela u-Srbiji čak njih 1.034 imaju manej od po 100 stanovnika. U seliam nema koi da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranuj, on je čovek koji treba d…

Svetsko tržište jogurta

Овај кратак текстић мотивисан је чаробним текстом Миљенка Јерговића у Јутарњем листу (https://www.jutarnji.hr/komentari/da-nije-jednog-migranta-predsjednica-danas-ne-bi-mogla-uzivati-u-raznolikoj-ponudi-jogurta-u-slobodnoj-neovisnoj-bijeloj-i-krscanskoj-hrvatskoj/7839090/). Чаробним, јер су таква сећања на детињство: можда није некада живот био бољи него данас, али је свакако био лепши, јер смо били млађи. Тих давних седамдесетих година ја се не сећам избора јогурта у Јагодини, јер никада нисам жудео за материјалном…

Koliko košta Srbija? Prodaja zemlje Arapima

Objavljeno 19.1.2013 Iz predugovora o prodaji 7 društvenih preduzeća i ustupanja prava na korišćenje zemlje Vojne ustanove Morović nije jasno kakav je državni i ekonomski interes Srbije da za 79,2 miliona evra proda 7.453 hektara poljoprivredne zemlje i da ustupi još 3.664 hektara novoj kompaniji. Prodajna vrednost zemljišta je bliska mesečnom iznosu koji se plaća za…

Reforme u poljoprivredi Srbije

ПРЕДЛОГ МЕРЕ ЗА РЕФОРМЕ   Неопходне мере које треба предузимати за остваривање циљева и приори­те­тних праваца развоја у регионалном и развоју аграра Србије:   НА НАЦИОНАЛНОМ И ПОКРАЈИНСКОМ НИВОУ За промену стања на селу и пољопривреди неопходна је политичка воља, упо­рност и ис­тра­јност. То је први предуслов за заустављане негативних тенденција у овој области. -…

Krov za zelenu fabriku

Naši selјaci potcenjuju znanje i ne drže korak s naukom. I danas veruju u presudan uticaj Boga, neba i – države. Zapostalјeno je celo ruralno područje Srbije Piše: Branislav Gulan Ima više od tri decenije od kada sam, posle boravka u alpskim predelima Slovenije i Italije, napisao: Nema pasivnih krajeva – ima pasivnih lјudi.Takvo stanje…

DANSKA, EVROPSKI AGRARNI DŽIN

Između 90 i 95 odsto prehrambenih proizvoda proizvodi na farmama zadrugara i prerađuje u fabrikama koje takođe pripadaju zadrugama * Farmeri moraju da proizvode hranu bez antibiotika, sa najmanjim mogućim tragovima lekova u mesu ili mleku, bez zagađivanja životne sredine i bez uznemiravanja okoline; Dok u Danskoj u svinjetini ima nula antibiotika, u SAD je…

Intenzivnost stočnog fonda po regionima i po stanovniku u Evropi

Подаци које ћемо изложити нису потпуни јер недостају региони Немачке, Уједињеног Краљевства и низа малих земаља. Што се тиче УК, оно никад и није било дао Европе, већ светски владалац или америчка башта при Европи, али никад интегративни део ЕУ. Немачка је већ нешто друго. Скуп свих европских земаља без ње не вреди ништа, а…

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000…

U GORNOJ RADGONI U SLOVENIJI: Sajam nove generacije

Tradicionalni 56. Međunarodni poljoprivredno – prehrambeni sajam AGRA 2018 održaće se 25. do 30. avgusta. Država partner ove godine je Makedonija. Na na sajmu će se predstaviti više od 1.840 izlagača iz 32 države na prostoru površine 71.300 kvadratnih metara.  Očekuje se više od 120.000 posetilaca Poljoprivredno prehrambeni sajam AGRA kao najvažniji međunarodni sajam u…

Seljaci jači od Tenisa

Гoтoвo у истo врeмe кaдa je „Teнис“ дoбиo у зaкуп зeмљу кoд Зрeњaнинa, мeрa вaкцинaциja свињa je прoдужeнa. У нaрeднe мaкaр три гoдинe дoлaзaк „Teнисa“ ништa пoсeбнo нeće прoмeнити у свињaрству у Србиjи, смaтрa струкa. Сaдaшњe стaњe je пoслeдицa пoлитикe кojу вoдe влaдe oд дeвeдeстe, пa нa oвaмo. И свe oнe прaктичнo држe пoд сaнкциjaмa српскo свињaрствo,…

Broj goveda u Srbiji i njihov značaj

Посета председника Србије фабрици за прераду меса „Срем Шид“ мотивисала ме је да проверим историјске податке о броју говеда у Србији, да видим динамику робне размене, а онда и значај говедарства за пољопривредно-прехрамбени сектор. (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3224570/vucic-posetio-fabriku-za-preradu-mesa-srem-sid.html) Најмањи број говеда у последњих стотинак година забележен је у 2016, када их је било 892 хиљаде, да би у…

Višnje, najveći svetski proizvođači, izvoznici i kupci iz Srbije

Шта је заједничко Русији, Пољској, Турској, Украјини, САД-у, Ирану и Србији? Одговор је у наслову текста. Ове земље су највећи светски произвођачи вишања.  Међу 20 највећих у свету налазе се од земаља са којима се граничимо и Мађарска, Албанија, БЈР Македонија, Хрватска и Босна и Херцеговина. Највећи произвођачи одређеног пољопривредног производа не морају нужно да…

Dunje: najveći proizvođači, izvoznici i izvoz iz Srbije

Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Да ли је познато да је Србија десета у свету према њиховом роду? Србија је прва у Европи по производњи дуња испред Шпаније. За Турску претпостављамо да највећим делом рађају у…

Voda dobar sluga, zao gospodar

Najveća neiskorišćena investicija u zemlјi je hidrosistem D-T-D. On obuhvata  960 kilometara kanale mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crnih stanica i 84 mosta! Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 500.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara, a sad od toga nema ništa Piše: Branislav Gulan…

Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog…

EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми…

ŽETVA 2018. GODINE: Rast ambicija sa pšenicom

Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55…

ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE?

Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog…

SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ

Raskorak obećanja i mogućnosti! Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, jer u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi obnovili stočni fond. DA bi ispounili kvotu izvoza od 5.000 tona junećegf mesa, potrebno je da se zakolje 12.000 junadi! A, samo toliko…

Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine…

SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ

Prazne staje, tanka šnicla Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz…

Ubijanje polјoprivrede

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara…

POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018

Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini…

U Srbiji je sve manje svinja i koza i one se koncentrišu u Beogradu

Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести…

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%).…

BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora…

Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini –…

Zapostavlјena polјoprivreda, monopoli sputavaju paora

Na skupu “Hrana za Evropu”, održanom krajem 2017. godine u Vrdniku, naši vodeći agrarni biznismeni bili su jednoglasni: vojvođanskoj polјoprivedi neophodne su znatne investicije kako bi se modernizovala i priklјučila evropskom trendovima u agrarnoj i prehrambenoj industriji Nekada dugogodišnji direktor “Danubiusa” Milorad Sredanović, sada iz vrha “Delte”, komparirao je visinu prihoda sa hektara prosečnog selјačkog…

SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono…

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane…

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  ”zapanjujuća brojka” kada se zna koliko je zaposlenost bitna…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац,…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе.…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО   Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

РАТАРСТВО   Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности,…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених…

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих…

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima…

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски…

PROBLEMI U PROIZVODNJI, UVOZU I PRERADI DUVANA : NELOJALNA KONKURENCIJA GASI DOMAĆU PROIZVODNJU

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi…

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN…

ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA

Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela” zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i…

Štetne strategije!

Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva Piše: Branislav Gulan Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako…

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000…

Spas za sela i Srbiju

Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u našim ruralnim područjima   Srbija ima 4.709 naselja, a u svakom od njih 1.034 danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg…

Dominira mali posed, zadruge pravo rešenje

Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje Piše: Branislav Gulan   Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja…

Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde

Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je privatizacije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!Potreba je nova agrarna i socijlna reforma U Srbiji je preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd” (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili.…

POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Kvalitet određuje opstanak Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna…

SRBIJA I SVINјE: Seljaci jači od ,,Tenisa”

Gotovo u isto vreme kada je „Tenis“ dobio u zakup zemlju kod Zrenjanina, mera vakcinacija svinja je produžena. U naredne makar tri godine dolazak „Tenisa“ ništa posebno neće promeniti u svinjarstvu u Srbiji, smatra struka. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa na ovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo,…

Pred novom agrarnom politikom

Србија располаже са 5,2 милиона хектара пољопривредних површина (користи се 3,35 милиона хектара), почива на аграру и потребан јој је нови концепт развоја у овој области, то значи нова аграрна и социјална реформа. Стратегија развоја  пољопривреде предвиђала раст већи од девет одсто, а он у последње две и по деценије има просечан годишњи раст од…

Sumorna slika sela…

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan…

SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA

Uništena petina proizvodnje useva   Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016.…

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije”   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije” (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU…

A sušene breskve bi sa Amerikom

Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер…

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који…

IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE 2017.

Izvoz dobar, deloko od mogućnosti Analiza spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije u 2016. godine pokazala rekordne vrednosti izvoza i suficita koji iznosi 1,6 milijardi dolara   Izvoz agrarnih proizvoda u 2016. godini vredan 3,2 milijarde dolara najveći je u ekonomskoj istoriji Srbije, imajući u vidu to da je, dok je bila u Jugoslaviji, izvozila poljoprivredne robe…

NOVI SAD: 84. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM 2017,

Smotra dostignuća u agraru Međunarodni polјoprivredni sajam, 84. po redu, na Novosadskom sajmu otvorio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić koji je istakao da je polјoprivreda jedan od najvećih potencijala privrednog razvoja Srbije i da će vlada nastaviti da pomaže kako polјoprivredne proizvođače tako i prerađivačku industriju “Polјoprivreda za našu zemlјu, ali i ostale…

Nameštena restitucija?

Crkva vraćenu zemlju menja s biznismenom, a paori ostaju bez njiva. Crkva je dobila više od 50.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Pritom, donosile su se špekulativne odluke – kako je bilo ranije, tako je i sada. Kao na lutriji – nekome se vraća sve, i više od onoga što je imao, a nekome ništa.…

NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE: Možemo li pobediti sušu?

Suša ili poplava se prisetimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenje Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o…

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE – Vraćen status, a šta je sa imovinom?

Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređivani odnosi. Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini polјoprivrednim proizvodima štete imaju i polјoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira PDV, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri prodaji…

IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE

Suficit u agraru Srpski agrar prihodovao je ukupno 3,2 milijarde evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a ostvareni suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Tradicija da se izvoze uglavnom proizvodi iz nižih faza prerade i sirovine za proizvodnju hrane   Srbija je prošle godine od izvoza poljoprivrednih proizvoda prihodovala 3,2 milijarde dolara, što je predstavljalo…

Državna zemlja i strani kupci

Србија није спремна преговоре! У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка…

Srpska trgovina svežim paradajzom

У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра.…

Izvoz jabuka, krušaka i dunja iz Srbije

Свашта Србија извози, и лепоту, и младост, и здравље, експлозив и памет, спортисте… Шта за узврат увози и у ком квалитету није нам тема. Овде је тема извоз здравља, и то дела који свакога лета виси изнад наших глава у крошњама одабраних воћки. Извоз одабрана три производа у свету износио је 8,6 милијарди евра у…

Poražavajući izvoz goveđeg mesa

U Srbiji je u 2016. godini proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka! Izvoz ,,bebi bifa’’ iz Srbije manji za 100 puta! Iz godine u godinu Srbija izvozi sve manje mesa. Sredinom osamdesetih prošlog veka smo u svet slali gotovo 50.000 tona “bebi bifa”, iz Jugoslavije,  a  od toga…

EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник…

Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада…

ISPLATIVOST TOVA SVINJA U SRBIJI

Tov svinja prestavlja jednu od najintezivnijih grana stočarstva (pored tova junadi i pilića). Tov svinja u Srbiji se uvek nalazio u odredjenoj meri pod uticajem nedifinisanih pravila poslovanja jer je relativno često dolazilo do tržišnih dipsoroporcija u cenama mesa i žive stoke. Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji i aktulenim pregovorima o pristupanju na tržištu živih…

Začinska paprika slatka ljuta i tucana iz Kaća i Kovilja

У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем…

Dodelјena priznanja zeemljoradnicima i najava savetovanja: “Dobar dan, domaćine”

Privredna komora Srema iz Sremske Mitrovice, odnosno organizacioni odbor takmičenja zemlјoradnika Srema, Opština Srbobran za takmičenje orača „Srbobranska brazda” i Agrarna unija opštine Kanjiža za Međunarodni festival kukuruza dobitnici su priznanja Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu . Predsednik organizacionog odbora „Srbobranske brazde” Vladimir Rankov, predsednik Agrarne unije opštine Kanjiža Aleksandar Stojanović i Branislav Živanović…

EK 5: Ko jede čije kobasice

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање…

EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка…

Al se nekad mnogo jelo: Promene u strukturi ishrane stanovništva Srbije 1961-2013

У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи…

Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje

Рaспoлoживe пoљoприврeднe и oбрaдивe пoвршинe, пoсeбнo oрaничнe, мoгу сe рaциoнaлнo кoристити пoвeћaњeм стoчaрскe прoизвoдњe и измeнoм прoизвoднe структурe у биљнoj прoизвoдњи Пишe: Брaнислaв Гулaн Рeпубликa Србиja je Бoгoм дaнa зa пoљoрпиврeдну прoизвoдњу. Oгрoмнe oбрaдивe и квaлитeтнe пoвршинe, бoгaтствo биљнoг и живoтињсклгo свeтa, климa прилaгoђeнa свим културaмa, бoгaтa трaдициja бaвљeњa пoљoприврeдoмм, нaучнe институциje кoje вeћ вишe…

SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

Srbija  je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako  stručne javnosti,  tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da…

Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Berićet i nestašica!   Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je  Srbija sa  595.000 hektara dobila …

Ekonomska kuhinja 2: svinje

Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије…

ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.

Sve traženiji organski proizvodi Organskom proizvodnjom hrane u SRbiji bavi se oko 2.000 proizvođača koji je proizvode  blizu 15.000 hektara. Učešće ove proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto! Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u…

ZLATIBOR ČEKA AGRONOME I POLJOPRIVREEDNIKE

Razmena znanja i iskustava Tradiconalno savetovanje agronoma Srbije održaće se na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo organizovaće tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljopriverdnika Srbije, koje će se održati na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine. Ovo savetovanje tradicionalno okuplja više od 700 agronoma i…

Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla

SRBIJA DOBILA ONO ŠTO ŽELI EVROPA Konferencija „Prvi standard i oznaka BEZ GMO kvalitet i domaćeg porekla – Dunav soja“. Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla. Označivši prve domaće…

Proizvodnja i izvoz pšenice

U svetu postoji višak od 249,23 miliona tona pšenice Posle ževe pšenice koja je u 2016. godini u Srbiji obavljena na oko 590.000 hektara dobijen je rod od 2.885.000 tona. U rezervama je bilo 218.000 tona, pa smo u novu ekonomsku godinu posle žetve krenuli sa 3.103.000 toan hlebnog zrna. Od toga za mlinove u…

VOĆARSTVO U SRBIJI

Rast proizvodnje Vrednost voćarske proizvodnje u Srbiji na kraju 2016. godine procenjuje se na 473 miliona dolara, što je za 68 miliona dolara više nego prošle godine U Novom Sadu je, nakon povrtara, održano je i tradicionalno savetovanje voćara na kojem su se mogle čuti novine u savremenoj proizvodnji voća, saveti za postizanje bolјih proizvodnih…

Jubilej zadrugarstva

U Vojvodini danas postoji 400 aktivnih zadruga Zadružni savez Vojvodine obeležio 170 godina zadrugarstva u Srbiji, od kada je osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu, kod Novog Sada. Bila j to i treća zadruga u svetu! Ova zadruga predstavlja i temelj organizovanja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov je naglasio da…

PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.

Rast koka u regionu Od jajeta do pileće viršle mora da se popštuejk više od 50 propisa. U Srbiji ima oko130 proizvđača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok siu ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi…

Kolindine čokoladice

На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о…

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен. У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је…

Čija je zemlja, zemlje Srbije!?

U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljorpivredi. Opljačkana je imovinma pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali državno zemljište. Zemlja je paorska, državna, tajkunska i pomalo zadružna! Piše: Branislav Gulan  …

NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE 2016.

Sumorna slika sela… Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo sela nego je…

ŠESTI POLJOPRIVREDNI FORUM ,,HRANA ZA EVROPU’’2016.

Stara obećanja od nove vlasti Najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu.…

Može li da se odloži prodaja zemlјe strancima!?

Naša strategija o zadržavanju polјoprivrednog zemlјišta u rukama domaćih vlasnika mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalјa EU, a stručnjaci preporučuju „slovenački” model Srbija, i pored loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), još ima šansu da zaštiti svoje oranice od naglog upliva stranog kapitala   Srpska strategija mogla bi…

SRBIJA I MLEKO: Proizvodnja ispod standarda

U Srbiji se proizvede oko 1,4 milijarde ltiara mleka godišnje, a samo polovina  je najboljeg kvaliteta Srbija ne proizvodi ni 50 odsto mleka najboljeg kvaliteta, a za ulazak u EU potrebno je da celokupna proizvodnja bude po evropskim standardima, upozorava Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije proizvođača mleka Srbije. „To ne znači da domaći potrošači…

U SRBIJI OBELEŽEN SVETSKI DAN JABUKA 2016.

Voće koje ima kupca! Jabuke se u Srbiji gaje na oko 24.000 hektara. U poslednje tri godine prosečna godišnja proizvodnja je veća od 300.000 tona. U 2015. godini izvoz jabuka u Srbiju doneo 102 milion dolara Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s cilјem ukazivanja na zdravstveni značaj tog…

Izvoz džemova i marmelade u Nemačku i druge zemlje

Prema podacima STO, izvoz džemova iz Srbije povećan je za 53,5%, u periodu januar-juli ove, u odnosu na isti period 2015 godine, sa 6,5 na 10 miliona evra. Pošto je u celoj prošloj godini izvoz džemova vredeo 11,8 miliona evra, pri ovoj dinamici možemo očekivati preko 18 miliona evra u 2016 godini. Razlog za ovoliko…

SAJAM MLINARSTVA I PEKARSTVA U NOVOM SADU 2016

Sektor koji donosi dodatnu vrednost Branislav Nedimović: Ne treba samo da prodajemo primarne polјoprivredne proizvode, već treba stalno da ih obogaćujemo i da stalno pravimo dodatnu vrednost, ali se pri tome mora voditi računa o kvalitetu Ako se igde pravi dodatna vrednost u polјoprivredi i ako se igde pravi vrednost za ovu državu to je…

Rekordan rod pšenice, suncokreta i soje u 2016. godini

Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000.…

Next Page »