Tag Archives: Poljoprivredno prehrambeni sektor

Dunje: najveći proizvođači, izvoznici i izvoz iz Srbije

Извоз кукуруза, пшенице, малина, јабука, брескви, јагода познат је сваком становнику Србије. Чули су и за печурке, трешње вишње… А шта је са дуњама? Да ли је познато да је Србија десета у свету према њиховом роду? Србија је прва у Европи по производњи дуња испред Шпаније. За Турску претпостављамо да највећим делом рађају у њеном азијском делу. Свеже дуње …

Pročitajte Još »

Voda dobar sluga, zao gospodar

Najveća neiskorišćena investicija u zemlјi je hidrosistem D-T-D. On obuhvata  960 kilometara kanale mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crnih stanica i 84 mosta! Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 500.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara, a sad od toga nema ništa Piše: Branislav Gulan U Srbiji se zvanično navodnjava …

Pročitajte Još »

Stanje u agraru, posebno stočarstvu Srbije

Agrar Srbije za poslednje tri decenije ima godišnju stopu rasta od samo 0,45 odsto! Katrastrofalno stanje je u stočarstvu jer u bruto domaćem proizvodu polјoprivrede učestvuje tek sa 30 odsto. Stočarstvo u Srbiji se nalazi na niovu 1910. godine. Poljoprivreda Srbije ima godišnji izuvoz od oko tri milijarde dolara, a to je 23 odsto ukupnog izvoza države. Srbiji je potrebna …

Pročitajte Još »

EU i Srbija: broj poljoprivrednih poseda i površina upotrebljenog poljoprivrednog zemljišta

На Видовдан је изашло саопштење Евростата о структури фарми у ЕУ у 2016. Наслов саопштења гласи: Од 10,3 милиона фарми у ЕУ, две трећине су мање од 5 хектара. Поднаслов: само је 11% управљача фарми млађе од 40 година. Ово нас је мотивисало да упоредимо податке за Србију са чланицама ЕУ у погледу броја фарми и употребљеног пољопривредног земљишта. Узели …

Pročitajte Još »

ŽETVA 2018. GODINE: Rast ambicija sa pšenicom

Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša smanjuje …

Pročitajte Još »

ZAŠTO SRBI JEDU UVOZNE SVINJE?

Šnicla iz uvoza Dok god ne budemo imali proizvod od njive do trpeze tov svinja će nam biti skuplјi nego u EU, a uvoz neizbežan Posle čuđenja, sledi logično pitanje prosečnog potrošača u Srbiji — zašto uvozimo svinjsko meso kada ga, ako ne za neki veći izvoz, imamo makar za sopstvene potrebe. Taj, naizgled, paradoks, podstiče i priča o dolasku velikog nemačkog proizvođača svinja i svinjskog mesa …

Pročitajte Još »

SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ

Raskorak obećanja i mogućnosti! Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, jer u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi obnovili stočni fond. DA bi ispounili kvotu izvoza od 5.000 tona junećegf mesa, potrebno je da se zakolje 12.000 junadi! A, samo toliko ih danas ima u Srbiji! …

Pročitajte Još »

Decenije koje su pojeli skakavci: 1. POLJOPRIVREDA SRBIJE OD 1976-2017

Da Srbija ima maćehinski odnos prema ovoj privrednoj grani već decenijama (praktično od 1945 godine) nije nikakva novost. Nije namera ovog teksta da komenatriše sve propuste i propuštene prilike da se poljoprivredi definiše pravo mesto u privrednom sistemu tokom proteklih  decenija, već da se ova privredna grana analizira prema izabranim esencijalnim parametrima od 1980. godine do danas, i to za …

Pročitajte Još »

SRBIJA NEMA MESA ZA IZVOZ

Prazne staje, tanka šnicla Nema napretka da Srbija izvozi meso u daleke zemlje, ali u našim oborima nema dovoljno stoke. Potrebno bar pet godina ozbiljnog ulaganja u svinjarstvo i govedarstvo da bi ih obnovili Dok je na pašnjacima i u štalama sve manje stoke, na papirima i u priči sve su veće mogućnosti za izvoz mesa iz Srbije. Država uklanja …

Pročitajte Još »

Ubijanje polјoprivrede

Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što miože imati nesagledive poslede i na proizvodnju. Ako budemo navodnajvali njvie, a ne bude stajskog đubriva od Vojvodine ćemo za pola veka napraviti pustinju Branislav Gulan* Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko 1,7 miliona hektara obradivih oranica, srpske njive bi …

Pročitajte Još »

POGLEDI NA AGRARNU POLITIKU 2018

Obećanja i očekivanja… Da li će crveni meteoalarm aktivirati „crvenu lampicu“ kod onih koji bi trebalo da osmisle dugoročnu strategiju kako srpska zemlјa umesto najvećeg izvora prihoda ne bi postala samo dobra scenografija za filmove poput onih o divlјem Zapadu. Imamo štetnu Strategiju koja umesto rasta donosi pad proizvodnje. Da bi Srbija u 2018. godini imala rast BDP od 3,5 …

Pročitajte Još »

U Srbiji je sve manje svinja i koza i one se koncentrišu u Beogradu

Према подацима РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/76/41/PO12_032_2017.pdf) при крају 2017, првог децембра, у Србији је било 898,7 хиљада крава, 2.911 хиљада свиња, 1.704 хиљада оваца, 183 хиљада коза и 16,3 милиона грла живине. У односу на исти дан 2016, повећан је број оваца за 2,4%, говеда за 0,7%, живине за 0,6%, и то су добре вести. Лоше вести су смањени број свиња за …

Pročitajte Još »

Organska proizvodnja hrane u Srbiji: struktura obradivog zemljišta po biljkama

Србија је, према подацима Еуростата, у 2016. имала само 0,21% обрадивог земљишта под органском производњом хране и мањи удео од ње, међу земљама за које ова статистичка институција прикупља податке, имали су само БЈР Македонија и Малта. Највећи удео органске производње хране у коришћеном пољопривредном земљишту имали су Швeдска (15,63%), Естонија (14,99%) и Чешка (12,25%). Шведска је 74,4 пута релативно …

Pročitajte Još »

BDP i učešće agrara u njemu

Vidi se da poljoprivreda u ukupnim proizvodnim delatnostima učestvuje sa 20 do 23 odsto, odnosno oko jedne petine dok u kombinaciji sa prerađivačkom industrijom koja se naslanja na poljoprivredu godišnje  učešće iznosi od 40 do 43 odsto – nešto manje od polovine. Ako hoćemo da 2018. godine imamo rast BDP od 3,5 odsto, agrar mora da ima rast najmanje od …

Pročitajte Još »

Državno zemlјište ne prodavati pre restitucije

Ako je 1991. tadašnja politička struktura imala smelosti da vrati zemlјu bivšim vlasnicima, zašto se restitucija zemlјišta po novom Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju iz 2011. sprovodi tako sporo. Dva ministra za polјoprivredu (dr Velјko Simin i dr Jan Kišgeci) vratili su bivšim vlasnicima oko 150.000 hektara. Najviše je vraćeno u Vojvodini – oko 123.000 hektara. To je …

Pročitajte Još »

Zapostavlјena polјoprivreda, monopoli sputavaju paora

Na skupu „Hrana za Evropu“, održanom krajem 2017. godine u Vrdniku, naši vodeći agrarni biznismeni bili su jednoglasni: vojvođanskoj polјoprivedi neophodne su znatne investicije kako bi se modernizovala i priklјučila evropskom trendovima u agrarnoj i prehrambenoj industriji Nekada dugogodišnji direktor „Danubiusa“ Milorad Sredanović, sada iz vrha „Delte“, komparirao je visinu prihoda sa hektara prosečnog selјačkog gazdinstva, od oko 1.000 evra, …

Pročitajte Još »

SVET I SRBIJA: ORGANSKA POLJOPRIVREDA I HRANA

Agrobiznis iz ekološke poljoprivrede Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 51 milion hektara, a njena vrednost je oko 80 milijardi dolara   Piše: Branislav Gulan   Da bi se na jednom području zasnovala organska poljoprivredna proizvodnja, ono mora ispunjavati precizno definisane uslove. …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU? Ključna uloga zadruga!

Ekonomista tvrdi da se ključ za veliki napredak poljoprivrede krije u zadrugama. Sa trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela bi sela i nova infrastruktura samo su neki od rezultata koje bi doneo projekat agrarne reforme čiji je stožer razvoja zadruga Piše: Branislav Gulan Holandija ima oko 1,5 miliona hektara obradive zemlje, iščupane iz mora, i godišnji izvoz …

Pročitajte Još »

Trebaju decenije da Srbija stigne EU

Zemljama regiona biće potrebno više decenija da dostignu države EU po pitanju ekonomskog napretka. Ogoman je pad proizvodnje svih kultura u agraru, a statiska beleži ukupan pad od samo 10 odsto? Na Zapadnom Balkanu, uprkos značajnom napretku, četvoro od desetoro ljudi je bez posla i to je  „zapanjujuća brojka“ kada se zna koliko je zaposlenost bitna za ostvarivanje jakog rasta. Većina …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, deveti deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10] [1] Академик Драган Шкорић, САНУ, Београд [2] Проф. др Зоран Кесеровић, Пољопривредни факултет, Нови Сад [3] Проф. др Жарко Илин, Пољопривредни факултет, Нови Сад [4] Проф. др Јован Црнобарац, Пољопривредни факултет, Нови Сад [5] …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, osmi deo

ПЧЕЛАРСТВО   Пчеларство у Србији данас је организовано преко пчеларских удружења по градовима које повезује Савез пчеларских организација Србије (СПОС) који су, заједно са Министарством за пољопривреду и шумарство, после пописа пољопривреде 2012. године, регистровали 673.651 кошница у поседу 15.020 пчелара. Годишње се у Србији произведе од 5.000 до 9.000 тона меда, од чега се последњих година извезе од једне …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА   Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО   Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, četvrti deo

ВОЋАРСТВО   Воћарство представља једну од најрентабилнијих грана пољопривреде. Као део интензивне производње у пољопривреди, воћарство се показало добрим моделом развоја неразвијених подручја Србије и решавања социјалних, економских и демографских проблема који су све израженији у селима. Производњом воћа се остварује 10-20 пута већа вредност производње и запошљава око 20 пута више радне снаге по хeктару него при гајењу пшенице. …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, treći deo

РАТАРСТВО   Као базична грана пољопривреде, ратарство се суочава са великим проблемима са којима се суочава биљна производња, почевши од потребе унапређења нових технологија гајења економски најисплативијих ратарских усева и разраде стратегије осавремењивања агротехничких мера, преко обраде земљишта, ђубрења, неговања усева, до система биљне производње и модерне пољопривреде по моделима агро-индустријске, органске и биодинамичке активности, које концептуализују референтне научне институције, …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, drugi deo

СТОЧАРСТВО   Сточарство у структури пољопривреде. У погледу заступљености сточарства у укупном аграру Србије, у односу на европске земље, оно знатно заостаје. Заостаје у погледу укупног друштвеног производа у пољопривреди, по броју грла на 100 ha пољопривредног земљишта, количини производа по једном хектару пољопривредног земљишта, количини млека по једној музној крави, итд. Садашње стање гајених животиња по врстама показује да …

Pročitajte Još »

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, prvi deo

Шкорић, Д.[1], Кесеровић, З.[2], Илин Ж.[3], Црнобарац, Ј.[4], Кораћ, Н.[5], Ковачевић, Д.[6], Ољача, С.[7], Сивчев, Б.[8], Лазаревић, Р., Митровић, М., Гулан, Б., Томић, Д.,[9] Тимотић, У.[10]     КРАТКИ САЖЕТАК – Група аутора овог рада има намеру да прикаже садашње стање у селима и пољопривреде Србије. Српска села су у пропадању, чак у 86% њих смањује се број становника, а …

Pročitajte Još »

Mesto Srbije u međunarodnoj trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima

Par podataka o ukupnoj vrednosti izvoza i uvoza poljoprivredno prehrambenih (PP) proizvoda ništa nam ne govore o mnoštvu trgovinskih detalja koji su neophodni da bi se analizirala pozicija svake pojedinačne zemlje. Na primer, ukoliko je zemlja u deficitu, da li se on pokriva suficitom u trgovini industrijskim proizvodima, rudama i energentima, prilivima doznaka ili prihodima od turizma, zaduživanjem ili putem …

Pročitajte Još »

Izvoz breskvi iz Srbije

Уколико искључимо из посматрања производе „манчестерског капитализма“, дорадне послове у прерађивачкој индустрији, можемо посматрати наше природне и компаративне предности брдовите Србије са умереном климом. За пољопривредне производе најважнија су суседна тржишта: БиХ, Црна Гора и БЈР Македонија. Осим њих, у протеклих десетак година то је постала и Руска Федерација. О значају Руске Федерације за српски пољопривредни извоз писаћемо у следећој …

Pročitajte Još »

PROBLEMI U PROIZVODNJI, UVOZU I PRERADI DUVANA : NELOJALNA KONKURENCIJA GASI DOMAĆU PROIZVODNJU

Ukidanjem premije za duvan 2009. godine, koja je daleko nominalno manja od iznosa oslobođanja od carina, stvorene su pretpostavke i mogućnost za korišćenje nelegalnog tržišta. Uvoz duvana povećan je za 160 odsto, a domaća proizvodnja opala na jednu četvrtinu. Državni budžet je zbog takve odluke ukinut za više desetina miliona evra, a nelojalna konkurencija gasi domaću proizvodnju! Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet Srpska podružnica Rimskog kluba DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM Demografski rast Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….) Ekonomski rast i povećanje dohodaka Zdravstveni i socijalni kriterijumi   NEIZVESNOST Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..) Politička zbivanja Klimatske promene   Demografski rast (UN World Population Prospects, 2015) Demografske …

Pročitajte Još »

ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA

Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela“ zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

Štetne strategije!

Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva Piše: Branislav Gulan Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno …

Pročitajte Još »

MOŽE LI SRBIJA DA BUDE HOLANDIJA NA BALKANU: Napredak se krije u zadrugama!

Država bi mogla da pomogne i tako što će svoje poljoprivredno zemljište, o čijoj površini niko ne želi da iznese tačan podatak, dati u zakup nezaposlenima. Zadruge tzreba da vrate život u opsutela srpska sela. Zadruge treba da budu stožer oko koga se okuplaju poljoprivrednici Piše: Branislav Gulan Trideset milijardi evra zarade, više od 50.000 zaposlenih, oživela sela i nova …

Pročitajte Još »

Spas za sela i Srbiju

Od deset radnika koji su ostali bez posla, više od polovine moglo bi da se zaposli u našim ruralnim područjima   Srbija ima 4.709 naselja, a u svakom od njih 1.034 danas živi manje od 100 stanovnika. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi u …

Pročitajte Još »

Dominira mali posed, zadruge pravo rešenje

Ako se daju subvencije za otvaranje novih radnih mesta stranim poslodavcima, zašto na isti način država ne pomogne poljoprivrednike koji žele da se udruže. Najpre bi trebalo definisati šta su srednja gazdinstva, jer se ta kategorija razlikuje od zemlje do zemlje Piše: Branislav Gulan   Orijentacija Vlade Srbije da poljoprivredni razvoj bude fokusiran na srednja gazdinstva je dobra, međutim, treba …

Pročitajte Još »

Stoku, letinu i ratare pokosile nove gazde

Poništena svaka treća privatizacija i 100.000 ljudi bez posla rezultat je privatizacije u srpskom agraru koji je sada na 30 do 40 odsto proizvodnje iz 1989. godine!Potreba je nova agrarna i socijlna reforma U Srbiji je preostala je još privatizacija jednog, ali vrednog poljoprivrednog preduzeća – Poljoprivredne korporacije ,,Beograd“ (PKB). Sa prethodnima se nismo usrećili. Uz to je svake godine …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDNI SAJAM ,,AGRA’’ U GORNJOJ RADGONI – SLOVENIJA

Kvalitet određuje opstanak Najvažnija manifestacija za polјoprivrednike Slovenije i sve one koji se bave agrobisom protekla je u znaku susreta država srednje i istočne Evrope sa predstavnicima zemlјe partnera Kine. Slovenija kao mala država, ne može mnogo da izvozi, ne može jeftino da izvozi, ali može da plasira vrhunsku robu, proizvedenu na tradicionalan način. Ukupna neto ulagana aslovenaćkih rezidenata u …

Pročitajte Još »

SRBIJA I SVINјE: Seljaci jači od ,,Tenisa“

Gotovo u isto vreme kada je „Tenis“ dobio u zakup zemlju kod Zrenjanina, mera vakcinacija svinja je produžena. U naredne makar tri godine dolazak „Tenisa“ ništa posebno neće promeniti u svinjarstvu u Srbiji, smatra struka. Sadašnje stanje je posledica politike koju vode vlade od devedeste, pa na ovamo. I sve one praktično drže pod sankcijama srpsko svinjarstvo, jer nastojanjem da svinje vakcinišemo protiv …

Pročitajte Još »

Pred novom agrarnom politikom

Србија располаже са 5,2 милиона хектара пољопривредних површина (користи се 3,35 милиона хектара), почива на аграру и потребан јој је нови концепт развоја у овој области, то значи нова аграрна и социјална реформа. Стратегија развоја  пољопривреде предвиђала раст већи од девет одсто, а он у последње две и по деценије има просечан годишњи раст од 0,45 одсто! Пише: Бранислав ГУЛАН* …

Pročitajte Još »

Sumorna slika sela…

Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da  radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Ako se seljaci neudruže ne da će propasti, već će nestati Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo …

Pročitajte Još »

SUŠA JEDE PROIZVODNJU AGRARA

Uništena petina proizvodnje useva   Konačni rezultati ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa ocenom dinamike rasta za 2016. godinu i prva procena pomenutih pokazatelja za 2017. godinu. Poljoprivreda u Srbiji ima poseban značaj za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost Najveći deo proizvodne 2016. godine obeležili su povoljni klimatski …

Pročitajte Još »

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“   Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“ (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra …

Pročitajte Još »

A sušene breskve bi sa Amerikom

Просечан род брескви у Србији је око 100 хиљада тона. У тој количини има домаће потрошње и пропалог (непоједеног) рода, али има и брескви за извоз, како свежих тако и сушених, а и прерађених у сокове, џемове, компоте. И док свеже брескве највећим делом, када напусте Србију, заврше у Русији, сушене брескве имају супротан смер – на далеки и некада …

Pročitajte Još »

Kad bi breskve birale… one bi sa Rusijom

На нашем европском путу уништено је десетине бивших индустријских гиганата, и свашта још, остало је још да постанемо странци на сопственој земљи и да се наше основно богатство, компаративна предност, а то је превише блата, тј. плодне земље по глави становника, прода странцима или упарложи. То је предвидљив пут на коме се налазимо и који нема алтернативу. Хтедох да напишем …

Pročitajte Još »

IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE 2017.

Izvoz dobar, deloko od mogućnosti Analiza spoljnotrgovinske razmene poljoprivrede i prehrambene industrije u 2016. godine pokazala rekordne vrednosti izvoza i suficita koji iznosi 1,6 milijardi dolara   Izvoz agrarnih proizvoda u 2016. godini vredan 3,2 milijarde dolara najveći je u ekonomskoj istoriji Srbije, imajući u vidu to da je, dok je bila u Jugoslaviji, izvozila poljoprivredne robe za milijardu dolara, a i …

Pročitajte Još »

NOVI SAD: 84. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM 2017,

Smotra dostignuća u agraru Međunarodni polјoprivredni sajam, 84. po redu, na Novosadskom sajmu otvorio je prvi potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić koji je istakao da je polјoprivreda jedan od najvećih potencijala privrednog razvoja Srbije i da će vlada nastaviti da pomaže kako polјoprivredne proizvođače tako i prerađivačku industriju „Polјoprivreda za našu zemlјu, ali i ostale u regionu, ima veliki značaj, …

Pročitajte Još »

Nameštena restitucija?

Crkva vraćenu zemlju menja s biznismenom, a paori ostaju bez njiva. Crkva je dobila više od 50.000 hektara poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Pritom, donosile su se špekulativne odluke – kako je bilo ranije, tako je i sada. Kao na lutriji – nekome se vraća sve, i više od onoga što je imao, a nekome ništa. Skandalozno to što je crkva …

Pročitajte Još »

NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE: Možemo li pobediti sušu?

Suša ili poplava se prisetimo tek kada one nastupe. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše poljoprivrede, pogotovu stočarstva te ističu da se mora nešto ozbiljno učiniti kako bi se suša predupredila. Gašenje Instituta za istraživanja u poljoprivredi Srbija nestali i projekti o navodnjavanju Piše: Branislav Gulan Apstrakt …

Pročitajte Još »

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE – Vraćen status, a šta je sa imovinom?

Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, unelo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređivani odnosi. Zbog sive ekonomije koja dominira u trgovini polјoprivrednim proizvodima štete imaju i polјoprivredni proizvođači i država. Država ne ubira PDV, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i pri nabavci i pri prodaji polјoprivrednih proizvoda Piše: Branislav Gulan …

Pročitajte Još »

IZVOZ I UVOZ AGRARA SRBIJE

Suficit u agraru Srpski agrar prihodovao je ukupno 3,2 milijarde evra od izvoznih poslova u protekloj godini, a ostvareni suficit iznosi 1,7 milijardi dolara. Tradicija da se izvoze uglavnom proizvodi iz nižih faza prerade i sirovine za proizvodnju hrane   Srbija je prošle godine od izvoza poljoprivrednih proizvoda prihodovala 3,2 milijarde dolara, što je predstavljalo rast od 11,9 odsto u …

Pročitajte Još »

Državna zemlja i strani kupci

Србија није спремна преговоре! У време потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању оптимистички се веровало да ће Србија моћи да испуни све услове за улазак у ЕУ и, између осталог реши питање власничких односа у погледу пољопривредног земљшита. Србија јединствен случај, јер представља једину земљу која се обавезала, на либерализацију тржишта пољопривредног земљишта пре уласка у ЕУ. Поред наступања неповољних …

Pročitajte Još »

Srpska trgovina svežim paradajzom

У 2016. години Србија је направила велики искорак повећањем извоза свежег парадајза за 55,2%. Вредност извоза повећана је са 3,1 на 4,8 милиона евра. Парадајз из Србије највише се пласира у Црну Гору, Русију, Грчку и БиХ. Највећи допринос расту извоза у 2016. години дала је Грчка јер је извоз повећан за 525 хиљада евра. Упркос расту извоза свежег парадајза …

Pročitajte Još »

Izvoz jabuka, krušaka i dunja iz Srbije

Свашта Србија извози, и лепоту, и младост, и здравље, експлозив и памет, спортисте… Шта за узврат увози и у ком квалитету није нам тема. Овде је тема извоз здравља, и то дела који свакога лета виси изнад наших глава у крошњама одабраних воћки. Извоз одабрана три производа у свету износио је 8,6 милијарди евра у 2015. години и повећан је …

Pročitajte Još »

Poražavajući izvoz goveđeg mesa

U Srbiji je u 2016. godini proizvedeno samo 75.000 tona goveđeg mesa, što je najmanje za poslednjih pola veka! Izvoz ,,bebi bifa’’ iz Srbije manji za 100 puta! Iz godine u godinu Srbija izvozi sve manje mesa. Sredinom osamdesetih prošlog veka smo u svet slali gotovo 50.000 tona “bebi bifa”, iz Jugoslavije,  a  od toga iz Srbije 30.000 tina. Danas …

Pročitajte Još »

EK 5: Srbi i ovce, istorija i svetla budućnost

Некада давно, 1740. године, у Београду је живело осморо Срба! Тада су, у потпуно запустелој земљи Турци пореским олакшицама стимулисали узгој оваца. У кратком року, за седам година, њихов број је повећан 6,7 пута и достигао је 1,2 милиона.  То је било у складу са компаративним предностима: мало људи а много необрађене земље. Историјски потсетник Пре Бечког рата у читавом …

Pročitajte Još »

Izvoz krastavaca iz Srbije

Постоји десетине пољопривредних производа који заслужују мало пажње како би се похвалили њихови резултати у извозу. Један од њих је извоз краставаца и корнишона. Без гледања у упоредиве светске податке, као и податке о увозу, сами подаци о извозу изгледају импресивно: у само три године извоз је повећан више од 4 пута, са 986 хиљада евра у 2013. години на …

Pročitajte Još »

ISPLATIVOST TOVA SVINJA U SRBIJI

Tov svinja prestavlja jednu od najintezivnijih grana stočarstva (pored tova junadi i pilića). Tov svinja u Srbiji se uvek nalazio u odredjenoj meri pod uticajem nedifinisanih pravila poslovanja jer je relativno često dolazilo do tržišnih dipsoroporcija u cenama mesa i žive stoke. Sporazumom o pridruživanju Evropskoj uniji i aktulenim pregovorima o pristupanju na tržištu živih svinja i svinjskog mesa došlo …

Pročitajte Još »

Začinska paprika slatka ljuta i tucana iz Kaća i Kovilja

У манастире Каћ (Рођења Христовог) и Ковиљ ишао сам 29.3.2014 пет недеља након првог одласка у Хиландар. Сада сам, на дан пред други одлазак у Хиландар добио визит карте предузетника из Каћа и Ковиља на сланинијади у Качареву. Знакови поред пута? Симболи? Шта год да је, и без спомињања Хиландара био сам спреман да напишем промотивни текст о два предузетника …

Pročitajte Još »

Dodelјena priznanja zeemljoradnicima i najava savetovanja: “Dobar dan, domaćine”

Privredna komora Srema iz Sremske Mitrovice, odnosno organizacioni odbor takmičenja zemlјoradnika Srema, Opština Srbobran za takmičenje orača „Srbobranska brazda” i Agrarna unija opštine Kanjiža za Međunarodni festival kukuruza dobitnici su priznanja Polјoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu . Predsednik organizacionog odbora „Srbobranske brazde” Vladimir Rankov, predsednik Agrarne unije opštine Kanjiža Aleksandar Stojanović i Branislav Živanović iz Privredne komore Srema primili …

Pročitajte Još »

EK 5: Ko jede čije kobasice

У тексту о свињетини нисмо узели у обзир трговину месним прерађевинама, те овде додајемо набрајање одређених трговинских токова кобасицама у нашем ширем окружењу. Трговина кобасицама има одређене карактеристике токова страних директних инвестиција, у смислу да извоз иде из развијенијих у мање развијене земље. То је и логично јер, на пример, Немци када оду на летовање снабдевају се из немачких трговинских …

Pročitajte Još »

EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке …

Pročitajte Još »

Al se nekad mnogo jelo: Promene u strukturi ishrane stanovništva Srbije 1961-2013

У савременој исхрани у Србији, 2013 године, највећу вредност унетих калорија становништво је имало од пшенице и производа од ње (797), шећера и производа (262), свињског меса (242), млека и млечних производа (230), и кукуруза и производа (197). Ових пет група производа објашњава скоро две трећине укупног уноса калорија у просечној исхрани, а која износи 2.725 калорија. Овако изнети подаци …

Pročitajte Još »

Regionalizacija poljoprivredne proizvodnje

Рaспoлoживe пoљoприврeднe и oбрaдивe пoвршинe, пoсeбнo oрaничнe, мoгу сe рaциoнaлнo кoристити пoвeћaњeм стoчaрскe прoизвoдњe и измeнoм прoизвoднe структурe у биљнoj прoизвoдњи Пишe: Брaнислaв Гулaн Рeпубликa Србиja je Бoгoм дaнa зa пoљoрпиврeдну прoизвoдњу. Oгрoмнe oбрaдивe и квaлитeтнe пoвршинe, бoгaтствo биљнoг и живoтињсклгo свeтa, климa прилaгoђeнa свим културaмa, бoгaтa трaдициja бaвљeњa пoљoприврeдoмм, нaучнe институциje кoje вeћ вишe од 100 гoдинмa oбрaзуjу пoљoприврeднике …

Pročitajte Još »

SRBIJA U PROIZVODNJI JUNEĆEG MESA

Srbija  je poljoprivredna zemlja velikih mogućnosti u proizvodnji ratarskih, povrtarskih i voćarskih kultura. Ovo su nepodeljene ocene kako  stručne javnosti,  tako i šire javnosti. Srbija stvarno ima velike potencijale za razvoj ove privredne grane koja kroz spoljnotrgvinsku razmenu može značajno povećati devizni priliv i biti veliki oslonac u pozitivnom spoljnotrgovinskom bilansu. Bez velikih pretenizija da se šire elaborira potencijal razvoja …

Pročitajte Još »

Proizvodnja i izvoz pšenice 2017.

Berićet i nestašica!   Srbija je u 2016. godini imala veoma dobar rod pšenice od preko 2,8 miliona tona. Do sada je izvezeno 657.940 tona. Brinu male površine koje su zasejane u 2016. godine, koje se procenjuju na oko 450.000 hektara Nakon berićetne žetve u 2016. godini u kojoj je  Srbija sa  595.000 hektara dobila  rod pšenice od 2.885.000 tona, …

Pročitajte Još »

Ekonomska kuhinja 2: svinje

Свиње представљају типично европску животињу и најчешћи су састојак у европској кухињи. Уколико се оцењује према овом параметру, Србија је једна од најевропскијих земаља, јер се налази на петом месту у Европи у односу броја свиња на број становника, а на деветом месту у свету, јер су испред ње још четири острвске земље. Испред Србије су, уз Шпанију, три релативно …

Pročitajte Još »

ORGANSKA PROIZVODNJA HRANE U SRBIJI 2017.

Sve traženiji organski proizvodi Organskom proizvodnjom hrane u SRbiji bavi se oko 2.000 proizvođača koji je proizvode  blizu 15.000 hektara. Učešće ove proizvodnje u ukupnom zemljištu je još uvek nisko i iznosi tek 0,44 odsto! Zainteresovanost za organsku proizvodnju u Srbiji iz godine u godinu sve je veća, a stručnjaci smatraju da ova grana u Srbiji ima itekako dobru perspektivu, …

Pročitajte Još »

ZLATIBOR ČEKA AGRONOME I POLJOPRIVREEDNIKE

Razmena znanja i iskustava Tradiconalno savetovanje agronoma Srbije održaće se na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine Novosadski Institut za ratarstvo i povrtarstvo organizovaće tradicionalno 51. Savetovanje agronoma i poljopriverdnika Srbije, koje će se održati na Zlatiboru od 22. do 28. januara 2017. godine. Ovo savetovanje tradicionalno okuplja više od 700 agronoma i poljoprivrednika iz cele Srbije. Biće …

Pročitajte Još »

Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla

SRBIJA DOBILA ONO ŠTO ŽELI EVROPA Konferencija „Prvi standard i oznaka BEZ GMO kvalitet i domaćeg porekla – Dunav soja“. Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla Srbija je dobila prvi standard i oznaku kvaliteta proizvoda koji su BEZ GMO i domaćeg porekla. Označivši prve domaće genetski nemodifikovane proizvode, učinjen je …

Pročitajte Još »

Proizvodnja i izvoz pšenice

U svetu postoji višak od 249,23 miliona tona pšenice Posle ževe pšenice koja je u 2016. godini u Srbiji obavljena na oko 590.000 hektara dobijen je rod od 2.885.000 tona. U rezervama je bilo 218.000 tona, pa smo u novu ekonomsku godinu posle žetve krenuli sa 3.103.000 toan hlebnog zrna. Od toga za mlinove u Srbiji je potrebno 1.200.000 tona, …

Pročitajte Još »

VOĆARSTVO U SRBIJI

Rast proizvodnje Vrednost voćarske proizvodnje u Srbiji na kraju 2016. godine procenjuje se na 473 miliona dolara, što je za 68 miliona dolara više nego prošle godine U Novom Sadu je, nakon povrtara, održano je i tradicionalno savetovanje voćara na kojem su se mogle čuti novine u savremenoj proizvodnji voća, saveti za postizanje bolјih proizvodnih rezultata kao i o mogućnostima …

Pročitajte Još »

Jubilej zadrugarstva

U Vojvodini danas postoji 400 aktivnih zadruga Zadružni savez Vojvodine obeležio 170 godina zadrugarstva u Srbiji, od kada je osnovana prva zadruga u Bačkom Petrovcu, kod Novog Sada. Bila j to i treća zadruga u svetu! Ova zadruga predstavlja i temelj organizovanja poljoprivrednih proizvođača u Srbiji. Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov je naglasio da u Pokrajini danas postoji 400 …

Pročitajte Još »

PROIZVODNJA I POTROŠNJA ŽIVINSKOG MESA2016.

Rast koka u regionu Od jajeta do pileće viršle mora da se popštuejk više od 50 propisa. U Srbiji ima oko130 proizvđača pilećeg mesa, a da je samo 30 registrovano dok siu ostali mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivsoti proizvodnje radi bezbednosti proizvođača. Treba biti realan i reći da bi organsko pile bilo skupo za …

Pročitajte Još »

Kolindine čokoladice

На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш …

Pročitajte Još »

Srbija u svetskoj trgovini vinom

Укупан светски извоз је повећан са 20,4 милијарди евра у 2008 години на 28,7 милиона евра у 2015. години. За извоз вина, дакле, нема кризе. Дошло је до пада на 18,4 милијарде евра у 2009. години, али је већ у 2010. години овај пад надокнађен. У светској трговини вином доминирају Француска и Италија јер је њихова половина од укупног светског …

Pročitajte Još »

Čija je zemlja, zemlje Srbije!?

U Srbiji je poništena svaka treća privatizacija u poljorpivredi. Opljačkana je imovinma pa je bez posla ostalo više od 100.000 radnika. Državnu zemlju treba prodati ili izdati našim seljacima, a novac utrošiti za razvoj agrara. Tajkuni i sumnjivi biznismeni su pokupovali državno zemljište. Zemlja je paorska, državna, tajkunska i pomalo zadružna! Piše: Branislav Gulan   Najveći doe privatizacije poljoprivrednih preduzeća …

Pročitajte Još »

NESTAJANJE SELA , NESTAJANJE SRBIJE 2016.

Sumorna slika sela… Od 4.709  naselja, odnosno sela u Srbiji, nestaje njih 1.200! U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi. Seljak ne služi samo da bi proizvodio hranu, on je čovek koji teba da ima dostojan život… Piše: Branislav Gulan U Srbiji nisu zapostavljena samo sela nego je zapostavljeno celo njeno ruralno područje. …

Pročitajte Još »

ŠESTI POLJOPRIVREDNI FORUM ,,HRANA ZA EVROPU’’2016.

Stara obećanja od nove vlasti Najveću perspektivu za izvoz imaju voće, povrće, goveđe meso i prerađevine te ribarski proizvodi. Problem je i to što jeftino izvozimo sirovine a to se dešava zato što nemamo gde da ih čuvamo, jer nam fale nam kapaciteti gde bismo ih čuvali za period kada će oni imati veću cenu. Orijentacija Vlade Srbije je da …

Pročitajte Još »

Može li da se odloži prodaja zemlјe strancima!?

Naša strategija o zadržavanju polјoprivrednog zemlјišta u rukama domaćih vlasnika mogla bi da se zasniva na preuzimanju pojedinih rešenja iz zemalјa EU, a stručnjaci preporučuju „slovenački” model Srbija, i pored loše ispregovaranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), još ima šansu da zaštiti svoje oranice od naglog upliva stranog kapitala   Srpska strategija mogla bi da se zasniva na preuzimanju …

Pročitajte Još »

SRBIJA I MLEKO: Proizvodnja ispod standarda

U Srbiji se proizvede oko 1,4 milijarde ltiara mleka godišnje, a samo polovina  je najboljeg kvaliteta Srbija ne proizvodi ni 50 odsto mleka najboljeg kvaliteta, a za ulazak u EU potrebno je da celokupna proizvodnja bude po evropskim standardima, upozorava Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije proizvođača mleka Srbije. „To ne znači da domaći potrošači piju zdravstveno neispravno mleko jer …

Pročitajte Još »

U SRBIJI OBELEŽEN SVETSKI DAN JABUKA 2016.

Voće koje ima kupca! Jabuke se u Srbiji gaje na oko 24.000 hektara. U poslednje tri godine prosečna godišnja proizvodnja je veća od 300.000 tona. U 2015. godini izvoz jabuka u Srbiju doneo 102 milion dolara Dan jabuke 20. oktobar u svetu je prvi put obeležen 1990. godine, s cilјem ukazivanja na zdravstveni značaj tog voća i da bi se …

Pročitajte Još »

Izvoz džemova i marmelade u Nemačku i druge zemlje

Prema podacima STO, izvoz džemova iz Srbije povećan je za 53,5%, u periodu januar-juli ove, u odnosu na isti period 2015 godine, sa 6,5 na 10 miliona evra. Pošto je u celoj prošloj godini izvoz džemova vredeo 11,8 miliona evra, pri ovoj dinamici možemo očekivati preko 18 miliona evra u 2016 godini. Razlog za ovoliko veliki skok izvoza džemova je …

Pročitajte Još »

SAJAM MLINARSTVA I PEKARSTVA U NOVOM SADU 2016

Sektor koji donosi dodatnu vrednost Branislav Nedimović: Ne treba samo da prodajemo primarne polјoprivredne proizvode, već treba stalno da ih obogaćujemo i da stalno pravimo dodatnu vrednost, ali se pri tome mora voditi računa o kvalitetu Ako se igde pravi dodatna vrednost u polјoprivredi i ako se igde pravi vrednost za ovu državu to je u sektoru mlinarstva i pekarstva …

Pročitajte Još »

Rekordan rod pšenice, suncokreta i soje u 2016. godini

Према саопштењу РЗС-а (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/26/22/PO16-255_2016_srb.pdf) у 2016. години очекује се производња 2.885 хиљада тона пшенице, 627,7 хиљада тона сунцокрета и 587,2 хиљада тона соје, што су рекордне количине након 2000. године. И док се код пшенице може наћи већа произведена количина у даљој прошлости, сунцокрет и соја су биљке чија је производња нагло повећана након 2000. године и ово је за …

Pročitajte Još »

OBMANE

Nema tova, izvoza ni para! Za vreme otvorenih vrata ,,Mitrosa’’, 3. septembra 2016. godine narod je obmanut sa nekoliko činjenica. Dobro je što je fabrika ponovo počela da radi i da otkupljuje tovljenike od seljaka. Kako je rečeno dnevno se preuzima, kolje i prerađuje čak 800 komada! To će pomoći seljacima da prodaju tovljenike jer do sada nisu imali kome, …

Pročitajte Još »

Branislavu Gulanu, nagrada za životno delo

Na Međunarodnom festivalu novinara održanom u Bogatiću, uručena priznanja novinarima iz Srbije Novinar i publicista iz Novog Sada, Branislav Gulan, dobitnik je nagrade za životno delo Međunarodnog festivala novinara koji prate poljoprivredu i selo, koji je održan u Bogatiću. Kako je istaknuto, Gulana je četiri i po decenije novinar i publicista, više od dve decenije član je Naučnog društva ekonomista …

Pročitajte Još »

MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENI SAJAM ,,AGRA“ U GORNJOJ RADGONI 2016

Promocija poljoprivrede i zdrave hrane Najviša dostignuća u oblasti proizvodnje hrane prikazalo 1.798 izlagača iz 30 zemalja na prostoru od 70.800 kvadratnih metara. Sajamsku izložbu razgledalo više od 130.000 posetilaca. Opšti utisak je da slovenačke farmere potresa ozbiljna kriza, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega, mleka na nezabeleženom  minimumu Piše: Branislav Gulan Najviša dostignuća u proizvodnji hrane na …

Pročitajte Još »

STOČARSTVO SRBIJE 2016.

Prazna sela, kuće i staje U oborima u Srbiji nalazi se oko 3,2 miliona tovljenika, ali se godišnje zakolje blizu pet miliona tovljenika. Pored nekontrolisanog uvoza, to je dovoljno za ishranu naroda, imajući u vidu da nema izvoza ovog mesa,  osim u neke zemlje eks Jugoslavije. To ukazuje i na činjenicu da nema potrebe za dovođenje nemačkog ,,Tenisa’’ sa novih …

Pročitajte Još »

Potrebna reindustrijalizacija agrara

Sad se u Srbiji proizvodi oko 400.000 tona vrsta svih mesa i troši po stanovniku oko 38 kilograma.Pre dve i po decenije Srbija je proizvodila po stanovniku 650.000 tona mesa i trošila po stanovniku 65 kilograma Republici Srbiji za njenih 631.000 gazdinstava i 7,16 miliona stanovnika potreban je  nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba nova agrarna politika, akcioni plan ili …

Pročitajte Još »

SVET, SRBIJA I PŠENICA2016.

Puni ambari i prazni džepovi Od prošlogodišnje žetve do početka ubiranja pšenice u ovoj godini izvezeno je 789.328 toan zrna. Pored toga izvezeno je i 226.378 tona brašna. Za izvoz nam ostaje 1.435.000 tona pšenice. Kina zainteresovana za pšenicu iz Srbije Nakon završetka žetve u 2015. godini, u kojoj je sa 589.000 hektara dobijeno ukupno 2,4 miliona tona hlebnog zrna, …

Pročitajte Još »

ŽETVA U SRBIJI 2016.

Zalihe obaraju cenu pšenice Prvi otkosi pšenice ovogodišnjeg roda pali su na vojvođanskim polјima, a iko je požnjeveno par desetina hektara ranih sorti na lakšim zemlјištima, rezultati kažu da će rod biti dobar- izjavio direktor Udruženja  žita Srbije Vukosav Saković. U Srbiji je žetva u toku na blčizu 600.000 hektara, očekuje se prosečan prinos od oko 4,3 tone po hektar …

Pročitajte Još »

IP 48: Paprike

Сателитским погледом лако се може утврдити да највреднији сељаци у Србији живе у општини Лесковац, мерено уделом пластеника у укупној површини обрадиве земље. Они живе у селима: Цекавица, Власе, Доње Врановце, Турековац, Горњи Буниброд, Губеревац…  Блискост аутопута, традиција у производњи, историјат власништва над земљиштем (откуп од Турака иза 1878. године) и низ других фактора (густина насељености, на пример, што значи …

Pročitajte Još »

OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016., drugi deo

Budućnost i profesionalizacija ,,Budućnost srpske poljoprivrede posebno kod zemljoradničkih gazdinstava (ima ih više od 628.000 u Srbiji) kao njenog dominantnog oblika organizacije upravo zavisi od profesionalizacije poljoprivrednog zanimanja odnosno podizanja nivoa i unapređenja opšteg i stručnog obrazovanja poljoprivrednog proizvođača.  Srednješkolsko poljoprivredno obrazovanje treba da obezbedi svakom pojednicu da stekne znanja, veštine i stavove – stručne kompetencije radi efikasnijeg uključenja u …

Pročitajte Još »

OBRAZOVANJE ZA MODERNU POLJOPRIVREDU U SRBIJI2016. prvi deo

Znanje iz klupe primeniti u praksi Naučni agrarni instituti u Srbiji dosad su postigli značajne rezultate. Detalјno su proučeni zemlјišni resursi i urađene pedološke karte zemlјišta. Za dalji razvoj Srbiji je neophodna alternativna razvojna, socijalna i prosvetna politika, a u njenom sklopu i reforma obrazovnog sistema na svim nivoima – od osnovnog, preko srednjeg, višeg i visokog obrazovanja, koja bi …

Pročitajte Još »

IP 32: Krompir pripremljen za upotrebu

Срби су обазрив и неповерљив народ, склон да иноваторе извргне руглу. То није лепо, али је последица вишевековног искуства да му се стално нуде отрови, уместо лекова. Ничеова девиза: „Све што нас не убије, јача нас“ је можда добра за храброг младића у узрасту од 20 година, али код зрелог човека иза четрдесете, који није убијен, та снага се претвори …

Pročitajte Još »

HLEB I POTROŠNJA U SRBIJI2016

Za poslednjih devet godina potrošnja hleba u Srbiji je pala za 17,97 kilograma po stanovniku, pa smo se po tome približili evropskim standardima Piše: Branislav Gulan U Srbiji se već pola veka hleb proizvodi uglavnom od pšenice proizvedene na teritoriji Republike Srbije. Hleb je pravljen 12.000 godina pre Hrista, od vode i divljih žitarica zdrobljenih i pečenih na kamenim pločama …

Pročitajte Još »

BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. II deo

Rezultati popisa stanovništva Srbije   KRAĆI  IZVOD 2.487,886 domaćinstava; 7.163.034 stanovnika; Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto); U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi oko 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000! Dakle, nestane po jedna varoš; Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa; Na njenom području živeće neki …

Pročitajte Još »

BUDUĆNOST AGRARA SRBIJE 2016. I deo

Hrana čeka reindustrijalizaciju Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Dosadašnja politika predviđala rast do 2024. godine, ali smo već u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan   Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova i sprovodljiva agrarna politika. Treba …

Pročitajte Još »

Budućnost, povratkom u prošlost!

Kreatori agrarne politike ističu, da bi s novom vladom trebalo da se uspostavi i nova agrarna politika Srbije. Jer, dosadašnja politika je predviđala rast, ali smo u 2015. godini imali fizički pad proizvodnje od osam odsto! Piše: Branislav Gulan   Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Treba nova politika, akcioni plan ili strategija svejedno …

Pročitajte Još »