EK 4: Mleko

Док се човек бави кулинарством доводи себе у опасност и да постане филозоф. Ево, на пример, моје бављење млеком довело ме је до закључка да је Србија мајка Црној Гори, јер је снабдева млеком, да је Црна Гора незрео пубертетлија који се одриче свог родитеља и све му је драже од вредности које му мајка представља, па срља у свакојаке опасности у том порицању.

Да пођемо редом, а закључак из увода ће се сам наметнути.

Укупна производња млека износила је у 2014 години 660 милиона тона. Највећи произвођачи били су САД (93,5 милиона тона), Индија (66,4), Кина (37,2), Бразил (35,1) и Немачка (32,4 милиона тона). Србија се налазила на 60. месту су 1,5 милиона тона, а у лепом друштву Норвешке на 59. и Израела на 61. месту. Од суседних земаља боље су пласиране Румунија и Мађарска, док су остале земље имале мању производњу.

Када доведемо у везу ове податке са бројем становника долазимо до релативног показатеља интензивности производње: млека по становнику. У свету се просечно произведе по 90 литара по становнику, што је мало више од једне чаше од два децилитара дневно. Највећи произвођачи, по становнику, су Нови Зеланд, Андора, Ирска, и земље за поређење Србије у пољопривредној производњи: Данска и Холандија.

Изнад Србије су по овом показатељу, од суседних земаља Албанија и Црна Гора! Србија је са „мајчицом“ Русијом на 41. и 42. месту, што доказује ове материнске тезе (јер је и Белорусија изнад са 699 литара, а и Украјина са 246) о несташној и бахатој деци која се разбацују млеком, док велике мајке штеде и додељују коме је оно потребно.

Остале суседне земље имају мању производњу млека од Србије, по становнику.

И сада долазимо да најважнијег податка, тј сензације уврштене у увод: након Исланда, становници Албаније и Црне Горе уносе највише потребних дневних калорија кроз млеко и млечне производе (без маслаца)! Након 541 калорије код Исланђана, следе Албанци са 533, па Црногорци 514.

Становници Србије уносе само 230 калорија из млека и млечних производа и од комшија мањи унос имају само становници Мађарске и Румуније.

Када се производња млека доведе у везу са потребама долази до формирања трговинских токова. Токови, као и производња, формирају се и под утицајем субвенција и нивоа царинске заштите, што је посебно важно код чланица ЕУ, јер су животиње и производи од животиња трговински под највећим степеном заштита (а на највећим нивоом субвенција), али то је велика тема о користима и трошковима од евро-интеграција, за шта се не сматрам квалификованим.

Дакле, токови трговине се формирају у складу са потребама и Србија је традиционални извозник млека и млечних производа у суседне земље, а највише у Црну Гору.

Са друге стране, српско тржиште је преплављено извозним вишковима  млека из ЕУ, а највише из Чешке, Словачке, Хрватске, Пољске и Белгије.

Извоз млека и млечних производа из Србије повећан је, од 2006 године, за 39,4%, са 16,7 на 23,3 милиона евра (рекордна вредност била је 32,7 милиона у 2011 години). Увоз је повећан чак за 8,9 пута, са 2,2 на 19,7 милиона евра (21,6 у 2012). Последично, суфицит у трговини млеком и производима од млека смањен је за три четвртине, са 14,5 на 3,6 милиона евра, али уз јасну тенденцију да пређемо у дефицит. А када се то догоди, смањиће се број говеда, опашће производња говедине, коже, млека и чега још не.

Закључак

Као прави економиста текст сам написао наопачке, јер је овоме тексту требао да претходи текст о кравама. Исто тако, изостављени су субвенције и царинска заштита.

Свеједно, мишљења смо да и овако „сакат“, може да има употребну, тј информациону, вредност.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>